Čoveku iz BC-a je federalna agencija odobrila kompenzaciju za paralizu, uzrokovanu vakcinom protiv COVID-19

-

15. januar 2023. | 10:13

Julian Scholefield kaže da je učinio sve da zaštiti sebe, svoju porodicu i okolinu,od korona virusa.

Čovek iz BC-a kaže da je primio prvu vakcinu Pfizer-a u maju 2021. Šest meseci kasnije, vratio se na drugu vakcinu i rekao da je sve u redu, dodajući da nije imao ni bolove u ruci nakon injekcije.

Dve sedmice kasnije, međutim, stanovnik Okanagana rekao je da su stvari brzo krenule na gore, kada je on i njegova porodica uživali u danu na jezeru. “Sedeo sam i vozio čamac. Shvatio sam da mi je leva noga počela osećati čudno i osetio sam trnjenje”, rekao je Scholefield za Global News. “I to nije nestalo. U stvari, počelo je da se pogoršava.”

U roku od dva sata, Šolfild je bio paralizovan od struka naniže. Čovek iz Summerlanda je potom, proveo tri meseca u tri različite bolnice.

Doktori su mu konačno dijagnosticirali akutni diseminirani encefalomijelitis ili ADEM.

“Neurolog koji je zaista uzeo dubinsku studiju o mom slučaju izvršio je dodatna testiranja na meni,” rekao je Scholefield, “i bio je u mogućnosti da u suštini eliminiše sve druge uzroke osim vakcine protiv COVID-a (-19).

Sada je vezan za invalidska kolica, Scholefield je u septembru 2021. godine podneo zahtev za savezni program za podršku ozledama od vakcine (VISP).

Scholefield je rekao da je poslao sve potrebne informacije i kontinuirano zvao kako bi proverio njegov status.

Nakon 15 meseci donesena je odluka.

“Baš juče sam dobio dokumentaciju u kojoj stoji da su odobrili moj zahtev i da bi sledeći korak bio utvrđivanje dolarske kompenzacije”, rekao je Scholefield.

Global News se obratio programu podrške za povrede od vakcine u vezi sa vremenom, koje je bilo potrebno da se obradi Scholefieldov zahtev.

U saopštenju, program je naveo da postoji “nekoliko razloga za dužinu vremena potrebnog za obradu zahteva”.

“Svaka tvrdnja je jedinstvena i razlikuje se po prirodi i složenosti. Kao takav, svaki zahtev predstavlja svoje prepreke i često su kašnjenja specifična za samu tvrdnju,” rekao je viši službenik za podršku Edward Maier.

“Takođe je važno naglasiti da je VISP namenjen za kompenzaciju ozbiljnih i trajnih povreda. Kao takvi, takođe možemo dobiti uputstvo od našeg medicinskog tima da će se neka stanja/povrede vremenom poboljšati i da je potrebno više vremena da se proceni da li su povrede, u stvari, ozbiljne i trajne.”

Od juna 2021. godine prijavljeno je više od 1.200 slučajeva za povrede od vakcine. Ali od toga je samo 50 slučajeva odobreno od strane odbora.

“Mislim da je vlada shvatila da će postojati rizici povezani s programom vakcinacije protiv COVID-a, te je uspostavila podršku (program) za ozlede od vakcine kako bi pomogla ljudima”, rekao je Scholefield.

“Agencija ne radi dovoljno i sigurno to ne uvažava vreme ozleđenih ljudi.”

Na web stranici savezne vlade stoji da su “ozbiljni neželjeni događaji retki, ali se događaju i da su prednosti vakcine protiv COVID-a veće od rizika.”

U međuvremenu, Scholefield se nada da će biti obavljena dalja istraživanja o vakcinama kako bi se izbegle dalje povrede.

“Nisam protiv vakcina jer sam se vakcinisao, ali u mom slučaju vakcina je pokazala svoju lošu stranu”, rekao je Scholefield.

Savezna vlada je Kanađanima do sada isplatila skoro 2,8 miliona dolara od stvaranja programa podrške za povrede od vakcine.

SERBIANNEWS/CANADA

Đokovića gledalo pet hiljada ljudi a Australija Open nije ni počeo

Od

-

14. januar 2023. | 17:43

Ako je bilo dileme oko toga kako će Novak Đoković biti dočekan u Australiji, više je definitivno nema jer u Melburnu vlada opšta pomama i kada je samo trening srpskog asa u pitanju. Skoro pet hiljada navijača bodrilo je Novaka na treningu, a atmosfera je bila kao da se već igra finale.

Pred povratak Novaka Đokovića u Australiju, Kreg Tajli, direktor Australijan opena upozorio je da će navijači koji budu zviždali srpskom teniseru biti izbačeni sa meča, međutim sve više deluje da do takvih scena neće doći.

Na Novakovom treningu koji je bio dostupan za javnost bilo je pet hiljada navijača, a većina je bila ogrnuta srpskim zastavama, navodi Sputnjik. Izlazak Novaka i Gorana Ivanišević na Rod Lejver Arenu izgledao je kao je srpski as izašao da igra finalni meč.

Srpski as trenirao je sa Holgerom Runeom, mladim danskim teniserom, a publika je mogla da uživa u fantastičnom tenisu.

Đoković je prethodno odigrao revijalni meč sa Nikom Kirjosom a karte za taj teniski spektakl bile su rasprodate za manje od sat vremena.

Ruski raketni napadi prekinuli isporuke struje u Kijevu i Harkovu

Od

-

14. januar 2023. | 17:38

KIJEV – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su u današnjim ruskim raketnim napadima pogođeni objekti elektro-energetske infrastrukture što je izazivalo nove poremećaje u snabdevanju električnom energijom, posebno u regionima Kijeva i Harkova.

“Nažalost, danas je raketama pogođena elektro-energetska infrastruktura. Najteža situacija je u Harkovskoj i Kijevskoj oblasti”, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju, javio je Rojters, prenosi Tanjug.

Rusko ministarstvo odbrane ističe hrabrost „vagnerovaca“ u bici za Soledar

Od

-

14. januar 2023. | 17:34

Borci privatne vojne kompanije Vagner grupa odigrali su glavnu ulogu u oslobađanju strateškog grada Soledara u Donbasu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Saopštenje je usledilo posle saopštenja ministarstva da je grad sada pod punom kontrolom ruskih snaga.

„Što se tiče… napada na urbane kvartove Soledara, koje su okupirale Oružane snage Ukrajine, ova borbena misija je ispunjena hrabrim i nesebičnim delovanjem dobrovoljaca iz udarnih timova „Vagner grupe“, navedeno je u saopštenju ministarstvo.

Privatna vojna kompanija „Vagner” prva je preuzela kontrolu nad gradom ranije ove nedelje. Ovu vest je kasnije potvrdilo Ministarstvo odbrane.

Odgovarajući na pitanja novinara o trupama koje su učestvovale u oslobađanju Soledara, Ministarstvo odbrane navodi da je reč o „mešovitoj grupi snaga“, uključujući avijaciju i artiljeriju.

Soledar je grad koji je pre sukoba imao oko 10.500 stanovnika pre sukoba.

Najviše poskupelo mleko, sir i jaja

Od

-

14. januar 2023. | 17:32

brown eggs on white textile — Photo by Hello I'm Nik

Meso je poskupelo za 20,1 odsto, riba za 26,7, ulja i masti za 21 procenat, voće za 20,2, povrće za 18, 4 procenta

Potrošačke cene su u decembru prošle godine, prema zvaničnim statističkim podacima, bile za 15,1 odsto veće nego pre godinu dana, a građani su posebno osetili poskupljenje hrane koje je iznosilo 24,3 odsto, dok su u okviru hrane najviše poskupeli mleko, sir i jaja i to za 43,3 odsto.

Meso je poskupelo za 20,1 odsto, riba za 26,7, ulja i masti za 21 procenat, voće za 20,2, povrće za 18, 4 procenta.

Na povećanje troškova domaćinstava u velikoj meri je uticalo i povećanje cene stambene rente koje je iznosilo 27,8 odsto, zatim sredstava za održavanje stana 29,4 odsto, čvrstih goriva za 51,4 odsto, električne energije za domaćinstva za 10,7 odsto.

Lična nega je poskupela za 22,9 odsto, novine i časopisi za 28,6 procenata a usluge restorana i hotela za 21,8 odsto, prenosi Tanjug.

Jedine dve stavke kod kojih je zabeleženo smanjenje cena su prevoz putnika avionom koji je pojeftinio za 0,2 odsto i oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike čije cene su u decembru 2022. bile niže za 2,1 procenat u odnosu na decembar 2021. godine.

Srećna srpska Nova 2023 godina!

Od

-

14. januar 2023. | 09:37

Pravoslavna Nova godina se slavi, zato požurite da nazdravite sa najdražima. Za sreću, za zdravlje i potreban mir, uživajte u životu i ispunite svaki svoj hir.

Neka vas radost vodi ka pravom putu, jer sreća je uvek pravi način da se dostigne sreća. Srećna srpska Nova godina!

Redakcija SERBIANNEWS-CANADA i RADIOS4YOU, svim čitaocima i slušaocima želi svako dobro i napredak u Novoj 2023 godini!

Federalni ministar kaže da Kanadi treba više imigracije, a neki su zabrinuti zbog uticaja na usluge

Od

-

13. januar 2023. | 10:46

OTTAWA – Kako Kanada planira značajno povećati nivo imigranata u narednim godinama, neki stručnjaci za politiku zabrinuti su zbog mogućih efekata na zdravstvenu zaštitu, stanovanje i tržište rada.

Ali ministar imigracije Sean Fraser insistira na tome da Kanadi treba više pridošlica, kako bi se pozabavila nedostatkom radne snage i demografskim promenama koje prete budućnosti zemlje.

“Ako ne nastavimo da povećavamo naše imigracione ambicije i ne dovedemo više radno sposobno stanovništvo i mlade porodice u ovu zemlju, naša pitanja neće biti o nedostatku radne snage, generacijama od sada”, rekao je Fraser u intervjuu za The Canadian Press.

“Oni će se baviti pitanjem možemo li priuštiti škole i bolnice.”

U novembru je savezna vlada objavila novi plan imigracije kojim će Kanada prihvatiti 500.000 imigranata godišnje do 2025.

Rekordnih 431.645 ljudi postali su stalni stanovnici 2022.

Nove stope imigracije biće znatno veće od stopa u sličnim zemljama, poput Australije, rekao je profesor političkih nauka Univerziteta New Brunswick Ted McDonald.

To samo po sebi nije loše, rekao je. Ali po njegovom mišljenju, podizanje nivoa imigracije nije pravi način da se reši trenutni nedostatak radne snage.

“Mislim da bi ova politika imala više smisla ako bi bila usklađena s onim što se smatra osnovnim strukturalnim nedostatkom tržišta rada koji će i dalje trajati”, rekao je McDonald.

Istovremeno, rekao je da je jedno opravdanje za imigraciju jasno: Kanada ima opadajući natalitet.

Prema statističkim podacima Kanade, stopa nataliteta u zemlji je pala na rekordno nisku od prosečnih 1,4 dece po ženi u 2020. To je znatno ispod stope od 2,1 koja je potrebna za održavanje stanovništva bez imigracije.

To ne sprečava druge da se brinu o tome kako bi više novopridošlica moglo opteretiti druga trajna pitanja kao što su pristupačnost stanovanja i zdravstvena zaštita.

“Nema procene o uticaju ovih ciljeva na pristupačnost i dostupnost stambenog prostora, nema procene ovih ciljeva u smislu dodatnih pritisaka na zdravstvenu zaštitu”, rekao je Andrew Griffith, bivši visoki zvaničnik u Immigration and Citizenship Canada .

Ali Fraser je rekao da mnogi od novih stalnih stanovnika već žive u Kanadi. Na primer, 157.000 međunarodnih studenata postalo je stalni boravak u 2021.

“Nije da u Kanadu dolazi pola miliona ljudi, jer su mnogi već ovde”, rekao je ministar.

On je rekao da na proleće dolaze promene u sistemu Express Entry kako bi se imigranti mogli birati na osnovu sektora i regije u Kanadi u koju idu.

To će pomoći da se ublaži pritisak na stvari poput zdravstvene zaštite i stanovanja, rekao je.

Tekuća debata o tome da li su novi ciljevi preambiciozni takođe se poklapa sa pojačanim ispitivanjem o tome šta — ili ko — utiče na politiku vlade.

Radio-Canada je prošle sedmice izvestio da su dva izvora unutar Immigration, Refugees and Citizenship Canada izjavila da je uticaj McKinsey & Company na imigracijsku politiku porastao poslednjih godina.

U odgovoru vlade na pisano pitanje konzervativnog poslanika, koje je podneto u Parlamentu u decembru, kaže se da ministarstvo nije nedavno dodelilo nijedan ugovor konsultantskoj firmi — barem ne u vremenskom periodu za koji je poslanik pitao, od marta 2021 do oktobra 2022.

A tokom intervjua u četvrtak, Fraser je rekao da McKinsey nije imao nikakvu ulogu u novom planu nivoa imigracije.

“Nisam pod njihovim uticajem,” rekao je Fraser.

“Ovo je nešto do čega sam došao samostalno.”

Ministar je rekao da je odluku o imigracionom planu doneo po savetu zvaničnika resora. Rekao je da je takođe uzeo u obzir ono što je čuo od različitih organizacija, zainteresovanih strana i pokrajinskih i teritorijalnih lidera.

Stručnjaci za politiku često brinu o prevelikom uticaju koji uticajni deoničari mogu imati na vladine politike, budući da interesne grupe lobiraju kod vlade da sprovede politiku koje su u skladu s njihovim prioritetima, a neke su moćnije od drugih.

Poslovne grupe u Kanadi smatraju da je nedostatak radne snage glavni problem i pozvali su vladu da pomogne u popunjavanju upražnjenih radnih mesta.

Nakon objave novog plana, poslovno veće Kanade pozdravilo je ciljeve u saopštenju za javnost, rekavši da “ekonomija kojoj hronično nedostaje radnika ne može ostvariti svoj potencijal”.

Griffith je rekao da po njegovom mišljenju sadašnja vlada “prilično reaguje na pritiske uticajnih deoničara kompanija”, bilo da se radi o poslovnim grupama ili organizacijama koje rade sa imigrantima.

Iako se interesi deoničara ponekad mogu uskladiti s onim što je zapravo dobra politika, McDonald je rekao da grupe uticajnih deoničara imaju “zaštićene interese”.

“Moramo biti svesni odakle dolazi zagovaranje, a ne biti naivni”, rekao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Zašto su računi za mobilne telefone Kanađana veći od ostalih zemalja?

Od

-

13. januar 2023. | 10:26

Uprkos obećanjima vlade da će sniziti troškove mobilnih telefona i naporima da promovišu veću konkurenciju na tržištu, mnogi Kanađani smatraju da plaćaju previše.

Ali industrija će ispričati drugačiju priču: tržište sa žestokom ili barem adekvatnom konkurencijom i kompanijama koje Kanađanima pružaju stope uporedive sa ostatkom sveta uprkos izuzetnim izazovima.

Istraživanje tržišta o troškovima telekomunikacionih usluga u Kanadi otkrilo je da mnoga od industrijskih objašnjenja visokih cena ovih usluga – skupe operativne marže i retka kanadska populacija, na primer – nisu dovoljna da objasne niže cene u drugim zemljama i čak i između nekih provincija.

“Ja sam snežna ptica, i [kada] koristim uslugu u Meksiku od Telcela, ona košta 200 pezosa, što je oko 14 dolara mesečno u Kanadi”, rekao je Cam Moody iz Quebec. Moodyju, kao i mnogim kanadskim putnicima, dosta je vraćanja kući s putovanja po višim cenama bežičnih usluga nego u drugim zemljama.

“Dobijam tri giga podataka i imam pozive u Meksiko, Kanadu i Sjedinjene Države. Zašto je Kanada tako skupa?” on je rekao.

Kanadske cene i dalje među najvišim u svetu

Rewheel, nezavisna kompanija za istraživanje telekomunikacija sa sedištem u Finskoj, dva puta godišnje objavljuje izveštaje o cenama mobilnih podataka u 50 zemalja širom sveta. Njegov najnoviji izveštaj, objavljen u maju prošle godine, još jednom je svrstao Kanadu među najskuplje zemlje.

Kanadska cena po gigabajtu je sedam puta skuplja od Australije, 25 puta od Irske i Francuske i 1.000 puta više od Finske, navodi se u analizi.
Marketplace je izračunao upotrebu podataka uobičajenih zadataka mobilnog telefona koristeći Rewheel-ovu analizu cene po gigabajtu kako bi te brojke stavio u perspektivu.

Na primer, pet minuta skrolovanja Instagrama koštalo bi oko pola centa u Francuskoj, dok bi u Kanadi koštalo 20 centi. Preuzimanje polusatne emisije sa YouTube-a koštalo bi osam centi u Irskoj i 1,03 dolara u Kanadi. Preuzimanje cele sezone Wednesday sa Netflixa koštalo bi oko 1,62 dolara u Australiji i 10,22 dolara u Kanadi. (Sve cene su u kanadskim dolarima .)

“Kanada nije bila jedna od najskupljih zemalja kada sam počeo meriti pre desetak godina”, rekao je Antonios Drossos, izvršni partner i istraživač u Rewheel-u. On kaže da iako cene u Kanadi padaju, one padaju mnogo sporije nego u većini drugih zemalja.

Cena po gigabajtu nije jedina mera za poređenje pristupačnosti bežične mreže u različitim zemljama. Nekoliko akademika u Kanadi i širom sveta merilo je trošak korištenja mobilnih podataka koristeći različite metodologije i skupove podataka, ali kako god da je podelite, Kanada gotovo uvek izlazi među najskuplje.

Zapravo, kanadska radio-televizijska i telekomunikacijska komisija (CRTC) je u svom pregledu mobilnih bežičnih usluga u Kanadi 2021. otkrila da je jedini izveštaj u kojem Kanada nije bila skuplja (koji je Telus dostavio regulatoru) bio pogrešan, jer je ” veštački snizio prosečnu cenu” isključivanjem mnogih tipova planova iz analize.

Savezna vlada pokušala je da se pozabavi cenama mobilnog interneta 2020. godine kada je tadašnji ministar inovacija Navdeep Bains zahtevao od kompanija da smanje troškove svojih planova s malo podataka za najmanje 25 posto, ili će se suočiti s većom regulacijom industrije. Ministarstvo kaže da su kompanije postigle ta smanjenja .

Međutim, kritičari kažu da vlada mora učiniti više ako želi da industrija prestane naplaćivati Kanađanima.

“Jedina stvar koja ima ekonomskog smisla kada imate tri igrača [svakog] koji imaju oko jednu trećinu tržišta je da održavate nivoe cena na isto, ili čak pokušavate da ih povećate”, rekao je Drossos.

“Kada novi operater dođe na tržište i krenete od nule i želite da izgradite tržišni udeo od 15-20 posto… morate učiniti nešto drugačije da biste privukli te klijente.”

Theobald McDonald koristi svoj mobilni telefon u Dablinu u Irskoj. Kaže da je šokiran razlikom između kanadskih i irskih cena. (CBC)

Drossos kaže da je posmatrao pad cena na nekoliko tržišta širom sveta sa samo jednim takozvanim maverick disruptorom, koji je ušao na tržište sa znatno nižom cenom i uzdrmao status quo.

Francois-Phillipe Champagne, ministar za inovacije, nauku i industriju koji je odgovoran za nadzor CRTC-a i telekomunikacijske industrije, nije imao vrema za intervju za Marketplace , ali je u izjavi rekao da je njegovo ministarstvo “predano da nastavi raditi sve [to] može učiniti život Kanađanima pristupačnijim.”

Velika trojka ima veći deo konkurencije

Kada je u pitanju konkurentski krajolik u Kanadi, većina Kanađana ima više od jedne opcije pri odabiru svog bežičnog provajdera, a možda čak i jeftinog brenda. Ali Rogers, Bell ili Telus zapravo poseduju mnoge od tih robnih marki.

Marketplace je otkrio da su u provincijama u kojima postoji dodatni veliki regionalni konkurent koji nije bio u vlasništvu Rogersa, Telusa ili Bella (ili su ga tek nedavno kupili), cene koje su nudile velika trojka su bile jeftinije.

Velika trojka za Saskatchewan i Manitobu ima manje cene po 10 dolara u odnosu na iste planove koji se nude u Ontariju ili Britanskoj Kolumbiji. Korporacija Sasktel je glavni konkurent u Saskatchewanu, a MTS je donedavno bio glavni nezavisni konkurent koji je snižavao cene u Manitobi. (Bell je kupio MTS 2017.)

U Kvebeku, gde je Videotron glavni igrač, web stranice takođe prikazuju više opcija, uključujući budžetske opcije s nižim dopuštenim brojem gigabajta.

Biro za konkurenciju je izvršio detaljnu reviziju kupovine Bell-MTS-a 2017. godine i otkrio je da su cene mobilnih bežičnih mreža u Saskatchewanu, Thunder Bay-u, Quebec-u i Manitobi — svim područjima koja su imale snažnog regionalnog konkurenta — bile znatno niže nego u ostatku Kanade. , gde “koordinisano ponašanje između Bella, Telusa i Rogersa” uzrokuje veće cene mobilnih uređaja.

Osnivač Wind-a kaže da ga je velika trojka izbacila

U Francuskoj su cene decenijama niske, a stručnjaci kažu da je to zato što već dugi niz godina imaju zdravu konkurenciju. Irska je, međutim, imala cene slične Kanadi pre 2014. godine, kada su novi konkurenti ušli na tržište i drastično spustili cene. Rewheelovo istraživanje pokazuje da je otkako su ove maverick kompanije pokrenute u Irskoj, minimalna mesečna cena za paket pametnih telefona plus 10+ gigabajta pala za 86 posto.

“Mogu doneti pravu nezavisnu konkurenciju na tržište… to je bila teza pokretanja Winda”, rekao je Anthony Lacavera, osnivač i bivši izvršni direktor kompanije Wind Mobile, koju je pokrenuo 2008.

Savezna vlada je upravo odlučila da je potrebno preduzeti mere za jačanje konkurencije na bežičnom tržištu i uspostaviti politike koje zahtevaju od postojećih kompanija da dele tornjeve s novim učesnicima i da im omoguće roming na njihovim mrežama. To bi značilo da bi nove kompanije mogle ponuditi pokrivenost nacionalnim uslugama čim se pokrenu.

Lacavera je želio da bude kanadski operater, i uspeo je – neko vreme – ponuditi niže cene od postojećih. Za razliku od velike trojke, njegov posao je bio fokusiran isključivo na mobilnu bežičnu mrežu, a ne na kablovske, fiksne i kućne internet pakete.

“To je bila stvarna pretnja za Bell, Telus i Rogers i tako su pritisli vladu, lobirajući protiv našeg ulaska na tržište”, rekao je Lacavera. “Podcenio sam protiv kakvog ću se lobija suočiti.”

Velika trojka su se, kaže, borila da Wind od početka ne opstane, tvrdeći da je Lacavera imao previše stranih ulaganja, što je odložilo Windov ulazak na tržište za više od godinu dana.

Sledeća prepreka bila je pokušaj da se osigura da njegovi pretplatnici imaju pristup podacima u romingu. CRTC je otkrio da je Rogers naplaćivao Windu “mnogo puta više” za roaming na svojoj mreži, od cene koju je ponudio svojim korisnicima ili drugim mobilnim operaterima, uključujući operatere sa sedištem u SAD-u

“Naravno da nismo bili u mogućnosti da ponudimo roming Kanađanima”, rekao je Lacavera.

Iako je zakon takođe trebao omogućiti novim konkurentima da dele tornjeve, otkrio je da mora graditi nove, često odmah pored postojećih tornjeva.

„Izgradili smo 1.564 ćelijske lokacije“, rekao je Lacavera.

Na kraju je, kako je rekao, pritisak od strane čelnika postao prevelik.

„Na kraju… bio sam primoran da prodam Wind“, rekao je.

“Nešto više cene” opravdano, kaže stručnjak

Bell, Telus i Rogers nisu hteli dati intervju pred kamerom za Marketplace, jer su bila pitanja o cenama, kao i taktikama konkurencije. Rogers je napomenuo da su cene pale u poslednjih šest godina, a i Rogers i Bell su se obratili kanadskom udruženju za bežične telekomunikacije (CWTA) radi komentara.

CWTA je rekao Marketplace-u u izjavi da “jednostavno košta više za upravljanje bežičnim mrežama u Kanadi nego u većini drugih zemalja”, napominjući da Kanada ima relativno malu gustoću stanovništva zbog čega je teže nadoknaditi troškove.

Ali industrija nije sama kada je u pitanju finansiranje telekomunikacijske infrastrukture u Kanadi – dolari federalnih i pokrajinskih poreskih obveznika doprinose tim troškovima. Savezna vlada je uložila 7,6 milijardi dolara u telekomunikacionu infrastrukturu od 2015. godine, dok su pokrajinske vlade doprinele sa još puno milijardi. Samo Ontario je u tom vremenskom okviru uložio 4 milijarde dolara kako bi doveo internet do udaljenih zajednica u kojima kompanije ne grade infrastrukturu.

U međuvremenu, margina profitabilnosti industrije (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je viša od marže međunarodnih kolega.

“Postoji osnovna ekonomija koja opravdava nešto više cene u Kanadi”, rekao je Ben Klass, istraživač u kanadskom projektu medijske koncentracije i doktorant na Univerzitetu Carleton. Ali kompanije u Kanadi idu predaleko.

„Zemlje sa sličnom niskom gustinom naseljenosti, kao što su skandinavske zemlje, a posebno Australija… uprkos sličnoj ekonomiji, zemlje sa sličnim položajem ipak nude usluge za znatno manje ili za znatno bolje količine podataka“, rekao je.

Klas kaže da je australijska vlada preduzela korake kako bi osigurala da tržište bude konkurentnije, poput dopuštanja kompanijama u stranom vlasništvu da uđu na tržište.

„Iako oni ne žele direktno regulisati cijenu mobilnih usluga, koju ljudi plaćaju tamo, mislim da su preduzeli mere koje su osigurale da tržište ostane dinamičnije nego što je ovde“, rekao je.

Klas kaže da se Kanada nalazi na “prelomnoj tački” i da vlada treba da obnovi svoju posvećenost podsticanju konkurencije u industriji, ili da napravi drastične zakonske promene kako bi se uvukla u monopolskiju.

Lacavera kaže da uprkos izazovima s kojima se suočio u konkurenciji u industriji, želi se vratiti u nju.

“Propisi koji danas stoje na papiru izgledaju prilično dobro… ali je pitanje sprovođenja ovih propisa”, rekao je on.

Lacavera je nedavno ponudio otkup svoje stare kompanije, koja je sada Freedom Mobile i u vlasništvu je Shaw-a. Freedom će, međutim, verovatno biti prodat kompaniji Videotron sa sedištem u Kvebeku, u sklopu Rogersovog dogovora o kupovini Shaw-a, što bi moglo biti učinjeno do 31. januara ako žalba biroa za zaštitu konkurencije na odluku Tribunala za zaštitu konkurencije da zeleno svetlo da spajanje bude uspešno.

Klass kaže da iako bi biro za konkurenciju mogao izgubiti bitku da blokira spajanje, on se nada da će muka uticati na konsultacije o budućnosti politike konkurencije u Kanadi koje je ministar Champagne pokrenuo u novembru.

“Nekako se nadam da bismo zbog loše odluke [tribunala] mogli dobiti neku progresivnu reformu u širem sistemu,” rekao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Na mestu nekadašnjeg crkvenog internata u Kanadi pronađeno 2.000 novih ostataka

Od

-

13. januar 2023. | 07:26

CANADA-MINORITIES-INDIGENOUS-GOVERNMENT-EDUCATION-CHILDREN — (From L )Hal Eagletail of Tsuut'ina Nation of Alberta, drums and sings alongside his adoptive children Charles Goforth of Peepeekisis Cree Nation of Saskatchewan, and Ansen Eagletail, and Cherokee Eagletail of Tsuut'ina Nation of Alberta at the former Kamloops Indian Residential School to honour the 215 children whose remains have been discovered buried near the facility, in Kamloops, British Columbia, Canada, on June 3, 2021. (Photo by Cole BURSTON / AFP)

Više od 2.000 ostataka je pronađeno tokom radarske pretrage tla na mestu bivšeg crkvenog školskog internata u Saskačevanu u Kanadi.

Dovršena je prva faza radarskog istraživanja tla (GPR), koje je nedavno započeto na mestu bivšeg internata Lebret.

Voditelj projekta pretraživanja tla Šeldon Poltras rekao je novinarima da bi pronađeni ostaci mogli da budu ljudski posmrtni ostaci, komadi kamena ili drveta.

Navodeći da su skeniranje tla započeli 2. oktobra 2022. godine, Poitras je kazao da su pronašli fragment čeljusne kosti za koji se veruje da je star 125 godina i da pripada petogodišnjem ili šestogodišnjem dečaku.

“Ovo je fizički dokaz neobeleženog groba“, rekao je Poitras.

On je takođe saopštio da su tokom potrage otkrili i podzemne tunele i komore te da će detaljno istražiti sve prikupljene uzorke.

Ukoliko test otkrije da su ostaci delovi ljudskog tela, internat Lebre biće škola s najviše neregistrovanih sahrana u Kanadi do sada.

Šef lokalne administracije u tom kanadskom mestu Majkl Star izjavio je da veruje da se radi o neobeleženim grobnicama sa posmrtnim ostacima.

“Danas su nam srca teška, bilo je to vrlo emotivno putovanje za sve nas. Ovo otkriće promenilo je sve, naš mentalitet, na neki način promenilo je naš način života“, kazao je Star.

Škola je bila otvorena 114 godina

Internat Lebret nalazi se u istoimenom selu, oko 80 kilometara severoistočno od Ridžajne, glavnog grada Saskačevana.

Škola je prvi put otvorena 1884. godine, a proširena 1895. godine.

Od 1951. godine to je bio jedan od prvih internata koji je nudio srednjoškolsko obrazovanje.

Škola je imala visoku stopu smrtnosti, prema izveštaju Nacionalne komisije za istinu i pomirenje.

Administracija škole je tvrdila da je nakon prvih devet godina rada ispisala 174 učenika, od kojih je 71 preminuo, ali detaljni podaci o tome nisu bili dostupni.

Internat Lebret zatvoren je 1998. godine, nakon 114 godina rada.

Prve grobnice otkrivene 2021. godine

Neregistrovane dečje grobnice u vrtu starog crkvenog internata u Kanadi prvi put su otkrivene javnosti 29. maja 2021. godine, kada su u vrtu škole u Kamlupsu u pokrajini Britanska Kolumbija pronađeni posmrtni ostaci 215 dece.

U junu 2021. godine u vrtu škole Merival bording u Saskačevanu otkrivene su grobnice s ostacima 751 tela dece, kojih nije bilo ni u jednoj službenoj evidenciji.

Ostaci tela još 182 deteta pronađeni su nekoliko dana kasnije i u blizini škole Sv. Jugen u Britanskoj Kolumbiji.

Lokalno pleme u Penelakutu u istoj kanadskoj pokrajini takođe je u julu 2021. godine saopštilo da je otkrilo ostatke tela 160 dece u neobeleženim grobnicama u dvorištu crkvene škole i internata Kuper.

Radarskim skeniranje 14 od ukupno 470 hektara zemljišta crkvene škole i internata Sv. Josipa pronađena su 93 neobeležena dečija groba.

U istraživanjima sprovedenim u pokrajini Saskačevan takođe su pronađena 42 neobeležena groba kod crkvenog internata Fort Peli, te 12 takvih grobova na području dvorišta crkvenog internata Sveti Filip.

Još 14 neobeleženih dečijih grobova pronađeno je i u dvorištima crkvene škole Gordons bording u Saskačevanu.

Najgore zlostavljanje dece u istoriji Kanade

Prvi od crkvenih internata, koji se smatraju mestom najvećeg zlostavljanja dece u kanadskoj istoriji, otvoren je početkom 1880-ih, a poslednji je zatvoren 1998. godine.

U tim školama, u koje je više od 150.000 lokalne dece prisilno odvedeno iz svojih porodica, većinu dece zlostavljali su sveštenici, časne sestre i drugi učitelji fizičkim, seksualnim i psihičkim nasiljem.

Osim zlostavljanja dece koje je zabeležila Komisija za istinu i pomirenje osnovana 2010. godine, utvrđeno je da su nad nekom decom rađeni i medicinski eksperimenti.

Kanadska federalna vlada zvanično se izvinila žrtvama za ono što se dogodilo u crkvenim internatima, gde su hiljade dece izgubile živote od gladi, hladnoće i bolesti.

“Šok, tuga, ljutnja”: Još jedna žena u NS umrla nakon 7 sati čekanja u hitnoj pomoći, kaže porodica

Od

-

13. januar 2023. | 07:21