OTTAWA – Na najvišim oficirskim nivoima kanadskih oružanih snaga, postoji zabrinutost da Kanada, neće imati pristup istoj najsavremenijoj vojnoj tehnologiji kao njeni najbliži saveznici jer nije deo vojnog pakta između Australije, Britanije i Sjedinjenih Država.

Trilateralni pakt, nazvan “AUKUS”, najavljen je u septembru 2021. godine, što mnogi vide kao pokušaj suprotstavljanja rastućem vojnom prisustvu Kine u indo-pacifičkom regionu, gde Kanada ima sve veće ekonomske i bezbedonosne interese.

Dok je velika pažnja oko pakta bila usmerena na američke i britanske planove za pružanje tehnologije oko nuklearnih podmornica Australiji, vice-admiral Bob Auchterlonie je u nedavnom intervjuu za Canadian Press rekao da se taj aranžman odnosi na mnogo više.

Auchterlonie je komandant kanadske združene operativne komande. U toj ulozi, odgovoran je za upravljanje desetinama vojnih operacija u zemlji i inostranstvu, uz pažljivo praćenje pretnji i izazova s ​​kojima se suočavaju Kanada i oružane snage.

“Činjenica je da tehnologija (nuklearne podmornice) postoji već neko vreme, tako da deljenje toga nije velika stvar”, rekao je.

„Problem je kada počnete da pričate o naprednoj tehnologiji u smislu domena veštačke inteligencije, mašinskog učenja, kvantnosti, svih ovih stvari koje su zaista važne za napredovanje. To su razgovori u kojima moramo biti uključeni. A pitanje je: Zašto nismo uključeni u ovo? Da li postoji otpor uključiti se? Jesu li to ograničenja politike koja imamo? Ili jednostavno nećemo investirati? To je pitanje. Dakle, to je značajna briga.”

Savezna liberalska vlada nije objasnila zašto Kanada nije deo AUKUS-a, pa čak nije rekla i da li je pozvana, dok je kancelarija ministarke odbrane Anite Anand ponovo zaobišla to pitanje prošle sedmice.

Predstavnik ministarke Anand Daniel Minden, je umesto toga pomenuo učešće Kanade u savezu za razmenu obavještajnih podataka Five Eyes, koji uključuje Australiju, Britaniju, SAD i Novi Zeland, kao i u severnoameričku vazdusno-kosmičku odbranu i u vojnu alijansu NATO.

“Kroz pet očiju i naša bilateralna partnerstva, nastavićemo raditi s našim najbližim saveznicima kako bismo zaštitili Kanađane,” rekao je Minden u e-poruci.

Neki analitičari su ranije dovodili u pitanje da li je odsustvo Kanade pokazatelj nestrpljenja zbog navodnog neuspeha Ottawe da se suprotstavi Kini.

Vlada je poslednjih meseci učvrstila svoju poziciju prema Kini na razne načine, uključujući zabranu Huawei tehnologije u kanadskoj 5G mreži, nova ograničenja stranog vlasništva u kritičnim mineralima i otkrila je novu indo-pacifičku strategiju.

Ta strategija ima za cilj da signalizira značajan pomak u federalnoj politici i prioritetima prema regionu s obzirom na njen rastući značaj za kanadsku ekonomiju i sigurnost. Izričito je označena Kina kao “sve više remetilačka globalna sila”.

Mnoge od tih radnji, kao što je zabrana Huaweija, usledile su tek nakon frustracije saveznika zbog dugih odlaganja. Neki kritičari kažu da vlada još uvek nije zauzela dovoljno čvrst stav prema Pekingu.

Auchterlonie je pohvalio indo-pacifičku strategiju, koja obećava da će se više pomorskih ratnih brodova i drugih vojnih sredstava rasporediti u regiju uz izgradnju bližih odbrambenih odnosa s nizom različitih zemalja.

“Strategija koju smo upravo smislili i činjenica da smo sada blokirali (kineske) kompanije da investiraju na severu, bio je pozitivan korak za Kanadu, zaista pozitivan korak”, dodao je. “Mislim da prepoznajemo izazov sa kojim se suočavamo.”

On je takođe prijavio da nema primetnih promena kada je u pitanju učešće Kanade u savezu Five Eyes.

Američki zvaničnici su godinama upozoravali da bi mogli uskratiti osetljive obaveštajne podatke ako Kanada ne zauzme jači stav prema Kini, posebno za vreme Trampove administracije i pošto je liberalska vlada više puta odlagala odluku o Huaweiju i 5G.

„Radimo sa svojim Five Eyes partnerima širom sveta i nisam primetio promenu u pogledu razmene informacija,“ rekao je Auchterlonie. “Dakle, to je dobro.”

On je ipak izrazio zabrinutost zbog neuključenosti Kanade u AUKUS, iako je priznao da to pitanje ima političke dimenzije i da možda nije njegovo mesto kao vojnog oficira da izražava takav osjećaj.

“Ovo verovatno nije moja oblast, ali činjenica je: Ja sam vojnik kanadske vojske?” on je rekao.

“Ja sam operativna strana vojske. Dakle, da li sam zabrinut? Želim li biti uključen u stvari sa našim najbližim saveznicima? Da. Apsolutno. I mislim da je to kritično s obzirom na to gde vidite da se tehnologija kreće. Kanada mora biti deo toga.”

SERBIANNEWS/CANADA