Dodik dobija u SAD značajnu prestižnu nagradu
“Biće mu uručena prestižna nagrada za liderstvo i zalaganje za demokratiju”
Bivšem predsedniku Republike Srpske i lideru SNSD Miloradu Dodiku na američkom Univerzitetu Džadson biće uručena prestižna nagrada za liderstvo i zalaganje za demokratiju.
Nagrada će Dodiku biti uručena tokom Foruma svetskih lidera 2026. godine „Zalaganje za demokratiju”.
Dodik će nagradu dobiti kao priznanje njegovoj posvećenosti nacionalnom suverenitetu, demokratskim principima i hrabrosti potrebnoj za vođstvo usred složenih političkih i globalnih izazova. Nagrada je ustanovljena kako bi se odala počast liderima koji pokazuju odlučnost, uverenje i spremnost da čvrsto stoje u odbrani demokratskih vrednosti.
Tokom godina, Forum svetskih lidera je prepoznao i ugostio izvanrednu grupu globalnih lidera čiji su životi i služba oblikovali istoriju, uključujući bivšeg predsednika SAD Džordža V. Buša, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, bivšeg predsednika Meksika Felipea Kalderona, Kondolizu Rajs, jordansku kraljicu Nur, ambasadorku Karolinu Kenedi, generala Dejvida Petreusa i druge istaknute državnike i međunarodne ličnosti.
U tekstu objavljenom na stranici Džadson Univerziteta” navedena je uloga Milorada Dodika u političkom delovanju.
Nakon što je bio osmi predsednik Republike Srpske od 2022. do 2025. godine, a prethodno od 2010. do 2018. godine, kao i sedmi srpski član Predsedništva BiH od 2018. do 2022. godine, Dodik je igrao značajnu ulogu u balkanskoj politici više od decenije. Njegovo liderstvo i iskustvo u suočavanju sa izazovima upravljanja, suvereniteta i međunarodnih odnosa nastavljaju da oblikuju političke razgovore širom regiona i šire.
“Forum svetskih lidera 2026. godine, na kojem učestvuje i Dodik, nudi studentima i članovima zajednice retku priliku da iz prve ruke čuju o složenosti balkanske i međunarodne politike. Ovaj događaj pruža važnu platformu učesnicima da steknu uvid u liderstvo, upravljanje i izazove sa kojima se suočavaju moderne nacije dok rade na izgradnji jakih ekonomija, stabilnih sistema vlasti i trajnih demokratskih institucija”, rekao je predsednik Univerziteta Džadson Džin Krum.
Univerzitet Džadson, smešten u Elginu, Ilinois. Hrišćanski je univerzitet liberalnih umetnosti koji nudi širok spektar osnovnih, master i profesionalnih programa za odrasle. Univerzitet je posvećen osposobljavanju studenata da postanu lideri u svojim izabranim oblastima kroz rigorozne akademske programe, iskustvo iz stvarnog sveta i snažan naglasak na hrišćanskim vrednostima.
Svetski forum lidera postoji da bi edukovao i ulagao u buduće lidere inspirišući promene i stvarajući nasleđe kroz istaknute globalne glasove koji dolaze u zajednicu Univerziteta Džadson. Forum pruža studentima i gostima priliku da se angažuju sa liderima čija iskustva oblikuju razgovore o liderstvu, međunarodnim odnosima i javnoj službi,prenosi RTRS, prenosi Tanjug.
Samo večeras u Beogradu: Mokranjac pod svodovima Hrama – spektakl zvuka i tradicije
Beograd će večeras biti epicentar jedinstvenog umetničkog događaja: u monumentalnoj kripti Hrama Svetog Save, sa početkom u 18.30 časova, biće izveden koncert „Mokranjcu u čast“, posvećen 170 godina od rođenja velikana srpske muzike Stevana Stojanovića Mokranjca.
Na sceni nastupa Mešoviti hor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, jedan od najreprezentativnijih akademskih ansambala u zemlji, pod dirigentskom palicom dr um. Dragane V. Jovanović, uz asistentkinju dirigenta Teodore Toković. Kao solista nastupa tenor Marko Kostić, umetnik nove generacije sa zapaženim ulogama na vodećim operskim scenama, dok publiku kroz program vode studenti Odseka za muzikologiju.
U akustici koja oduzima dah, publiku očekuju najuzvišenija dela Mokranjčevog duhovnog i svetovnog opusa – od monumentalnih liturgijskih numera do čuvenih rukoveti koje su oblikovale srpski muzički identitet.
Ovo nije samo koncert – ovo je susret sa temeljem nacionalne muzičke tradicije, retka prilika da se u jednom večernjem dahu dožive snaga, duhovnost i lepota dela koja i danas žive u kolektivnom pamćenju.
Jedinstveno veče. Jedinstveni prostor. Muzika koja traje vekovima.
Program:
-
Tebe Boga hvalim
-
Iz Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog: Svjatij Bože, Heruvimska pesma, Svjat, Tebe pojem, Blagosloven grjadij, Budi imja Gospodnje
-
Akatist Bogorodici
-
Petnaesta rukovet
-
Kozar
-
Primorski napjevi
Brzi tiramisu sa samo šest sastojaka: Gotov za 20 minuta
Tiramisu, jedan od najpoznatijih italijanskih deserata na svetu, i dalje važi za klasik koji osvaja svojom kremastom teksturom i savršenim balansom kafe i slatkoće.
Tiramisu se tradicionalno priprema u slojevima piškota natopljenih kafom i bogate mascarpone kreme, što ga čini desertom koji istovremeno deluje luksuzno i utešno.
Ipak, postoji i znatno jednostavnija verzija koja ne gubi na ukusu, a priprema se brzo i bez komplikacija. Ovaj recept sadrži svega šest osnovnih sastojaka, ne koristi jaja i pogodan je i za one koji žele lakšu i sigurniju varijantu klasičnog tiramisua, piše Express.
Brzi tiramisu
Sastojci:
250 g piškota
dupli espreso (ili jaka kafa)
250 g mascarpone sira
90 g šećera u prahu
500 ml slatke pavlake (za šlag)
1 kašičica ekstrakta vanile (opciono)
kakao prah za posipanje
Priprema:
Prvo se priprema kafa i ostavlja da se potpuno ohladi, jer se piškote ne smeju umakati u toplu tečnost.
U drugoj posudi se umuti slatka pavlaka dok se ne dobije mekani šlag – dovoljno čvrst da zadrži oblik, ali i dalje kremast.
U posebnoj posudi sjedine se mascarpone, šećer u prahu i vanila, pa se mešaju dok smesa ne postane glatka i ujednačena.
Zatim se umućena pavlaka lagano dodaje u mascarpone kremu i pažljivo sjedini, kako bi smesa ostala vazdušasta.
Piškote se kratko umaču u ohlađenu kafu i ređaju u dublju posudu (idealno 20×20 cm). Preko prvog sloja ide polovina kreme, zatim novi sloj piškota i na kraju ostatak kreme.
Tiramisu se ostavlja u frižideru najmanje osam sati, a najbolji rezultat daje ako odstoji preko noći, kada se ukusi u potpunosti prožmu.
Pre služenja se posipa kakaom.
Rezultat je desert koji je lagan, kremast i bogat ukusom kafe, uz savršeno izbalansiranu slatkoću – uz minimalan trud i maksimalan efekat.
Svaka osma žena u Srbiji ima HPV: Stručnjaci upozoravaju na značaj pregleda
Rezultati pilot projekta HPV skrininga u Srbiji pokazali su da je infekcija humanim papiloma virusom (HPV) prisutna kod svake osme testirane žene, dok su promene na ćelijama grlića materice registrovane kod znatno manjeg broja ispitanica, što dodatno potvrđuje značaj ranog otkrivanja i potencijal za unapređenje nacionalnog programa prevencije raka grlića materice.
Pilot projekat koji je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja i UNFPA, obuhvatio je 10.000 žena uzrasta od 30 do 65 godina u Beogradu i Nišu. Rezultati pokazuju da je 13 odsto testiranih žena bilo HPV pozitivno, dok je pozitivan citološki nalaz imalo 3,7 odsto žena. Istovremeno pozitivan HPV i PAP nalaz zabeležen je kod 2 odsto žena.
Podaci ukazuju da je HPV infekcija značajno rasprostranjenija od promena na ćelijama, što je u skladu sa medicinskim saznanjima da većina infekcija prolazi spontano, ali i da upravo one koje perzistiraju predstavljaju ključni faktor rizika za razvoj raka grlića materice.
– Prevencija i skrining programi danas su u samom vrhu prioriteta Ministarstva zdravlja. U prethodnom periodu dodatno smo unapredili programe ranog otkrivanja bolesti, posebno kada je reč o onkološkim oboljenjima, među kojima se izdvajaju karcinom grlića materice, dojke, debelog creva i pluća. Država je obezbedila sve ključne uslove, stručan kadar, dostupne vakcine i organizovane skrining programe. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi i od odziva građana i svesti o značaju prevencije. Rezultati pilot programa sprovedenog u Beogradu i Nišu pokazuju da je kod oko 13 odsto testiranih utvrđen HPV pozitivan nalaz, što dodatno potvrđuje značaj ranog otkrivanja. Pored Papa testa, danas imamo i savremenije metode, poput HPV tipizacije, koje omogućavaju efikasniji skrining i pravovremeno prepoznavanje rizika. Skrining nije samo individualna odgovornost, to je pitanje javnog zdravlja i zajedničke brige o društvu. Veliki broj najtežih bolesti može se sprečiti ili otkriti na vreme, čime se značajno povećavaju šanse za uspešno lečenje i dug, kvalitetan život. Zato je važno da građani iskoriste dostupne programe i redovno brinu o svom zdravlju – istakao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.
Testiranje je obuhvatilo detekciju 14 visokorizičnih tipova HPV-a, uključujući najrizičnije tipove 16 i 18, koji su odgovorni za najveći broj slučajeva ove bolesti. Posebno je značajno da su i HPV pozitivni i citološki pozitivni nalazi najčešće registrovani kod žena uzrasta od 30 do 34 godine, što dodatno naglašava važnost pravovremenog uključivanja u skrining.
– Rezultati projekta pokazuju da je od 10.000 testiranih žena pozitivan HPV nalaz imalo 13 odsto, a pozitivan citološki nalaz 3,7 odsto žena. Pozitivan HPV nalaz, kao i pozitivan citološki nalaz, najčešće su bili zastupljeni u uzrasnoj grupi od 30 do 34 godine. Ukupno 2 odsto testiranih žena imalo je istovremeno pozitivan rezultat HPV i PAP testa (citološkog testa). Dugotrajne infekcije visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) smatraju se odgovornim za oko 95 odsto svih slučajeva raka grlića materice širom sveta. S obzirom na to da je razvoj bolesti spor, postoji mogućnost pravovremenog otkrivanja i lečenja. U Centru za mikrobilogiju Istituta za javno zdravlje Srbije obavlja se detekcija prisustva i genotipizacija humanog papiloma virusa (HPV genotipizacija) iz cervikalnog brisa kod žena, udnosno uretralnog brisa kod muškaraca. Žene sa uputom izabranog lekara, specijaliste ginekologije i muškarci sa uputom izabranog lekara opšte prakse, mogu da obave ovaj mikrobiološki pregled u centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ – kaže prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan javnozdravstveni izazov svuda u svetu. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje 1.133 novoobolele žene, a život izgubi 440 žena. Rak grlića materice se češće javlja nakon 35. godine života.
– Ovi rezultati otvaraju prostor za razmatranje šire primene HPV tipizacije kao skrining metode u Srbiji, imajući u vidu da ova metoda omogućava ranije otkrivanje rizika i preciznije usmeravanje daljih pregleda i praćenja pacijentkinja. Takođe, dobili smo i jasne pokazatelje da HPV infekcija može da postoji bez ikakvih simptoma, zbog čega je redovan skrining od presudnog značaja. Ali istovremeno ne smemo zaboraviti da danas imamo i moćan alat prevencije u rukama, a to je HPV vakcinu. Kao udruženje se godinama zalažemo za veći obuhvat vakcinacije, jer jedino kombinacijom vakcinacije i redovnih pregleda možemo dugoročno da smanjimo broj obolelih od raka grlića materice u Srbiji – rekla je Gorica Đokić, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka jajanika i materice “Progovori”.
Najveći broj obolelih registruje se kod žena uzrasta od 55 do 59 godina. Rizik od smrtnog ishoda raste posle 50. godine, a najveći je kod žena starijih od 70 godina. Ohrabruje podatak da je u poslednjoj deceniji zabeležen pad mortaliteta od preko 12 odsto, kao rezultat preventivnih mera, unapređene dijagnostike i pravovremenog lečenja.
– Država Srbija je pre desetak godina uvela organizovani skrining za rano otkrivanje raka grlića materice. Centralni test u tom programu je Papa Nikolau test, jednostavan citološki pregled kojim se otkrivaju izmenjene ćelije na grliću materice. Međutim, organizovani skrining nije zaživeo u meri u kojoj smo očekivali, pre svega zbog nedovoljnog odziva žena, ali i drugih izazova u sistemu. U međuvremenu, u svetu i Evropi sve više se koristi primarni HPV test. Otkriće da je rak grlića materice direktno povezan sa infekcijom humanim papiloma virusom bilo je revolucionarno. Upravo zbog toga, cilj HPV testiranja jeste da se identifikuju žene u povećanom riziku, koje potom treba dodatno pratiti i testirati. HPV test je u nekim zemljama već zamenio Papa test, poput Australije i Velike Britanije, dok su mnoge države u fazi tranzicije i paralelno koriste obe metode. Srbija je za sada među zemljama koje uvode HPV test kroz pilot projekte, kao što je bio slučaj prethodne godine. Rezultati tog pilot projekta će nam pomoći da donesemo dalje odluke o unapređenju nacionalnog programa skrininga u Srbiji – objasnio je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.
Naučnici na tragu otkrića zašto mladi sve češće oboljevaju od 11 vrsta raka
Sve veći broj mladih oboljeva od 11 vrsta raka, pokazuju rezultati istraživanja, ali naučnici još nemaju jasan odgovor zbog čega.
Studija otkriva da sve veća gojaznost verovatno ima uticaj na porast dijagnoza raka u Engleskoj, iako to nije jedini razlog.
Pojava raka kod mladih je i dalje retka i većina može da smanji rizik od bolesti vođenjem zdravog života, kažu naučnici sa Instituta za istraživanje raka Imperijalnog koledža iz Londona.
Naučnici se godinama pitaju zbog čega se stopa oboljevanja od raka uvećava kod tinejdžera i ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama.
Godišnje oko 400.000 mladih do 20 godina oboli od raka širom sveta, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U zemljama sa višim dohotkom izleči se njih oko 80 odsto, dok je kod siromašnijih zemalja taj udeo daleko niži – 30 odsto, dodaje se.
Od svih uzroka smrti, u Srbiji je u 2024. godini umrlo 98.230 osoba, a do 20.314 smrti došlo je zbog malignih tumora, prema poslednje objavljenim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Među preminulima od raka te godine bilo je 42 stanovnika Srbije uzrasta do 20 godina, kao i ukupno 256 njih starosti do 40 godina.
Od 2015. do 2024. godine stopa mortaliteta od raka porasla je za 2,4 odsto, dodaju.
U Srbiji su u 2024. zabeležena 41.472 slučaja obolelih od raka, od čega je 346 ljudi imalo do 20 godina, a 1.677 do 40 godina, pokazuju podaci „Batuta“.
Bredlijeva priča
Bredli Kumbs iz engleskog Portsmuta imao je samo 23 godine kada je preminuo od raka debelog creva.
Iako je bilo mnogo „zabrinjavajućih znakova“, on je otpisivao mogućnost da je oboleo pošto je smatrao da je premlad da bi imao rak, kaže njegova majka Kerolajn Muzdejl.
Bio je „vrlo vitak i zdrav mladić“, koji je voleo život i spremao se da potpiše poluprofesionalni ugovor sa fudbalskim klubom, dodaje.
Nije postojao vidljiv razlog zbog kojeg bi spadao u rizičnu grupu, ali posle prve godine fakulteta počeo je da gubi na težini i trpeo je bolove u abdomenu, opisuje njegova majka.
Usledile su česte dijareje i pojavila se krv u stolici.
Kerolajn Muzdejl želi da sazna zbog čega je njen sin, kao i brojni drugi mladi, oboleo od raka
Od pojave prvih simptoma do uspostavljanja dijagnoze prošlo je 18 meseci.
Išao je na kolonoskopiju, kojom se obavlja pregled creva kamerom, a tkivo zahvaćeno rakom je bilo toliko uvećano, da kamera nije mogla da prodre u creva.
Operacija i hemioterapija nisu mogli da zaustave napredovanje tumora i Bredli je umro uz njegovog vernog psa Bustera.
„Zaista sam osećala, kao što bi i svaki drugi roditelj, da je dosegao njegove fudbalske snove, da je pred njim fantastičan život.
„Oduzet mu je jer rak debelog creva nije otkriven na vreme“, kaže Kerolajn.
Bredli sa njegovim vernim psom Busterom
Šta kažu naučnici?
Retko se događa da se nedvosmisleno ustanovi zbog čega je neko dobio rak.
Ali, naučnici iz Engleske proučavali su tu bolest i životni stil stanovništva u pokušaju da pronađu model po kojem se bolest razvija.
Pored broja mladih koji oboljevaju od raka debelog creva, ista tendencija je prisutna kod raka tiroidne žlezde, krvi, jetre, bubrega, žučne kese, pankreasa, zida materice, usta, dojke i jajnika, utvrdili su.
Rak debelog creva i materice se najčešće javlja kod odraslih u mlađem dobu, dok je rak pankreasa i žučne kese znatno ređi.
Kancer debelog creva i jajnika raste samo među mladima, dok preostalih devet vrsta beleži porast u svim starosnim kategorijama.
Naučnici su istraživali i tipove ponašanja za koje je poznato da uvećavaju rizik od javljanja bolesti.
Situacija u Engleskoj se popravila ili je ostala ista po pitanju broja mladih koji puše, konzumiraju alkohol, učestalosti fizičke aktivnosti, količine crvenog i obrađenog mesa koje jedu i zastupljenosti vlakana u ishrani.
Sve ove navike utiču na pojavu raka, ali podaci ne nude objašnjenje zašto je bolest sve učestalija.
Samo je broj gojaznih, koji je u porastu od poslednje decenije 20. veka, u skladu sa uvećanim brojem dijagnoza raka.
Dodatne masne naslage menjaju nivo hormona poput insulina u telu, što utiče na rizik oboljevanja, veruju naučnici.
Ali, to ne bi bio potpun odgovor na pitanje o skoku broja obolelih.
Naučnici procenjuju da 20 od 100 novootkrivenih slučajeva može da ima veze sa gojaznošću, ali to ne objašnjava preostalih 80.
Ukazuju i da bi oko 40 odsto slučajeva bolesti moglo da se izbegne vođenjem zdravijeg načina života, poput uzdržavanja od pušenja.
Podaci o sve više obolelih među mladima su „vrlo zabrinjavajući“, kaže profesorka Monserat Garsija Klosas sa Instituta za istraživanje raka za BBC.
„Ali, postoje načini da se smanji rizik, poput vođenje zdravog života – na primer, fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne mase“, dodaje.
Uprkos rastu broja mladih koji se bore sa rakom, njih je i dalje daleko manje nego starijih koji su oboleli.
Dok jedan od 1.000 ljudi mlađih od 40 godina dobije rak, jedan od 100 starijih ljudi iskusi isto, kažu naučnici.
Nastavlja se rasprava o ultra prerađenoj hrani, hemikalijama koje se ne razgrađuju i upotrebi antibiotika u kontekstu njihovog uticaja na razvoj raka, ali „još mnogo toga ne znamo“, zaključuje profesor Mark Ganter sa Imperijalnog koledža.
Želite da se preselite u Španiju? Novi kalkulator troškova života otkriva koje gradove možete da priuštite
Zainteresovani za preseljenje u Španiju? Novi kalkulator troškova života razlaže troškove u 11 španskih gradova i pokazuje iseljenicima gde mogu da priušte bolji kvalitet života.
Suosnivač platforme Moving to Spain, Alister Džonson, sebe opisuje kao „serijskog iseljenika“. Rođen je u Južnoj Africi, a kasnije je živeo u Londonu i Sidneju. Džonson i njegova supruga Alison odlučili su 2015. da se iz Australije presele u Španiju sa sinom. Ono što je prvobitno trebalo da bude jednogodišnja promena brzo je postalo nešto trajno.
„Neverovatan stil života, niski troškovi života i pristup dobrim školama učinili su to lakim izborom“, rekao je Džonson. „Nakon tri meseca odlučili smo da je to naš novi dom i počeli da gradimo trajni život u Španiji“.
Deo tog novog života bio je i stvaranje platforme Moving to Spain, koja pomaže drugim iseljenicima da se snađu u procesu preseljenja. Reputacija Španije kao pristupačne zemlje veliki je deo privlačnosti. Džonson procenjuje da je, za isti stil života, Španija oko 28% jeftinija od SAD.
Ali nakon godina savetovanja klijenata, par je shvatio nešto. Ljudi ne žele samo da znaju da li je Španija jeftinija. Pravo pitanje je mnogo preciznije: koliko će tačno vaš život koštati i gde možete sebi da priuštite život?
Da bi odgovorili na to, Džonson i njegov tim su napravili novi interaktivni kalkulator troškova života koji poredi troškove u 11 španskih gradova, uključujući velike centre poput Madrida i Barselone, kao i manje, jeftinije gradove poput Granade i Badahoza.
Kako funkcioniše kalkulator troškova života u Španiji
Alister i Alison; Foto: Moving to Spain
Alister i Alison; Foto: Moving to SpainUmesto korišćenja opštih proseka, kalkulator troškova života platforme Moving to Spain napravljen je kao alat za analizu stvarnih obrazaca potrošnje.
Stanovanje se računa na osnovu cene zakupa po kvadratnom metru i tipične veličine stanova. To omogućava realna poređenja između različitih tipova domova. Komunalije se zasnivaju na stvarnim podacima i skaliraju prema veličini domaćinstva. Namirnice se mere pomoću standardizovane korpe svakodnevnih proizvoda iz velikih lanaca supermarketa.
Model takođe uključuje troškove životnog stila – od zdravstva i teretana do zabave – kao i troškove automobila poput osiguranja, goriva i održavanja.
Cilj je da se pokaže koliko svakodnevni život zaista košta na različitim nivoima prihoda i životnog stila.
Koliko zaista košta život u Španiji
Iako se Španija često opisuje kao jeftinija od SAD, podaci pokazuju nijansiraniju sliku, gde geografija ima ključnu ulogu.
Stanovanje je najveći faktor razlike u ceni. Prema podacima platforme Moving to Spain, udoban jednosoban stan košta oko 2.284 dolara (oko 1.950 evra) mesečno u Madridu, u poređenju sa oko 702 dolara (600 evra) u Badahozu. To je razlika od više od 18.700 dolara godišnje u istoj zemlji.
Ostali troškovi ne variraju toliko koliko ljudi očekuju. Namirnice, teretane i restorani uglavnom su u relativno uskom rasponu od grada do grada. „Ono što je važno za iseljenike jeste da se namirnice ne utrostručuju između gradova. Teretane se ne utrostručuju po troškovima. Kafa se ne utrostručuje“, kaže on. „Stanovanje da“.
Ta razlika brzo menja ukupnu sliku. U Palma de Majorki udoban život može koštati oko 5.387 dolara (4.600 evra) mesečno, dok u gradu poput Badahoza u unustrašnjosti isti nivo života iznosi oko 3.396 dolara (2.900 evra).
Rezultat je razlika koja može prelaziti 1.991 dolar (1.700 evra) mesečno unutar iste zemlje, odnosno više od 23.000 dolara godišnje. To geografiju čini jednom od najvažnijih finansijskih odluka za iseljenike.
Gde živeti u Španiji
Badahoz; Foto: Getty
Badahoz; Foto: GettyZa Amerikance posebno, Španija je vrlo privlačna. Džonson kaže da oko 90% njegovih klijenata u poslednjoj godini dolazi iz SAD, privučenih stilom života, zdravstvom, sigurnošću i troškovima života.
Ali čak i tu postoji važna napomena. Porezi u Španiji su često viši nego u SAD, što mnogi ne očekuju. Postoje i početni troškovi preseljenja koji se lako potcene. Takođe postoji valutni rizik. Ako su prihodi u američkim dolarima, a troškovi u evrima, promene kursa mogu značajno uticati na budžet. „Pad vrednosti dolara od 10% znači da vam je trošak života u Španiji upravo porastao za 10%“, kaže Džonson.
Najpristupačnija mesta za život
Najveće uštede nalaze se van glavnih turističkih destinacija.
Jedna regija koja sve više privlači je Kosta Verde, severna obala Španije između Portugala i Francuske. „Niže cene i hladnija klima su dobitna kombinacija za mnoge ljude“, kaže Džonson.
Gradovi srednje veličine poput Granade takođe nude dobar balans između cene i kvaliteta života.
Takođe, manji gradovi oko većih centara obično su znatno jeftiniji.
Najskuplja mesta
Kosta Verde; Foto: Getty
Kosta Verde; Foto: GettyS druge strane, neka mesta su znatno skuplja. San Sebastijan i Bilbao su izuzeci na Kosta Verde. Izuzetno lepi, ali i skupi. Popularne destinacije za penzionere poput Deja na Majorki, Estepona kod Malage i Sitges blizu Barselone takođe imaju visoke rente.
Ko najviše profitira od preseljenja u Španiju
Finansijska korist preseljenja zavisi od načina zarade. Ljudi koji rade na daljinu, penzioneri i iseljenici koji zarađuju u dolarima uglavnom su u najboljoj poziciji da iskoriste niže troškove.
Ali za one koji žele da rade lokalno, situacija je drugačija, jer su španske plate generalno niže.
Istovremeno, rast cena stanovanja i sporiji rast plata otežali su život mnogim lokalnim stanovnicima. Što znači da percepcija Španije kao „jeftine zemlje“ zavisi od perspektive.
Granada; Foto: Getty
Granada; Foto: Getty„Za mnoge lokalne stanovnike život u Španiji je postao veoma skup jer plate nisu pratile inflaciju i nagli rast cena stanovanja“, kaže Džonson. „Zato treba biti svestan da je iskustvo potpuno drugačije za iseljenike koji imaju prihode iz američkih penzija, investicija ili rada na daljinu“.
I to je, na kraju, zaključak. Španija može nuditi niže troškove života, ali prava prednost zavisi od toga gde živite i kako organizujete svoj život.
Lora Begli Blum, saradnica Forbes
Zvezda i Partizan pristali da sledeće godine igraju šampionat Srbije od samog početka? „ABA liga nije obavezna, domaće takmičenje je uvek najbitnije“
Počinje borba za titulu košarkaškog šampiona Srbije, a prvi čovek takmičenja, Aleksandar Grujin, kaže da je cilj je da kompletnu sledeću sezonu Košarkaške lige Srbije (KLS) igraju svi učesnici ABA lige, uključujući i večite rivale.
– Već sam obavio razgovore sa svim našim najvećim klubovima i svi su izrazili spremnost da igraju domaće takmičenje čitave sezone – rekao je za mozzartsport Aleksandar Grujin
Kako će klubovi uspeti da usklade sva takmičenja, pre svega misleći na učesnike ABA lige?
– Ja bih to postavio ovako: zašto da se razmišlja o tome kako da se igra domaća liga – neka se razmišlja o tome kako da se igra ABA liga. Ona nije obavezna. Domaće takmičenje je uvek najbitnije i tako treba da bude i u Srbiji. Zašto bismo razvijali centre u Sloveniji i Hrvatskoj, a uz to ih još i finansirali? Treba da se okrenemo našim centrima – istakao je Grujin i dodao:
– Da li znate da u Srbiji, južno od Kragujevca, gotovo da nemamo klub? Mnogi gradovi su ostali bez košarke. Moramo da razvijamo naše centre kako bi deca stasavala u tim sredinama. Srpska košarka nije samo Beograd, mladi igrači ne moraju da dolaze u prestonicu da bi igrali kvalitetnu košarku. Neka stasavaju u svojim klubovima, a za tako nešto je potrebno da budemo ujedinjeni i da naši najveći klubovi igraju domaću ligu. Svesni smo da to neće biti jednostavno. Potrebno je preseći, biti pametan i uvideti stvari na pravi način.
Dodatno je razjasnio situacije oko statusa klubova.
– To ne bi bio poziv klubovima, već obaveza svakog srpskog kluba da igra srpsku ligu. I to kompletno takmičenje, a ne da se priključuju na samo nedelju ili dve. Nije reč o nikakvom ‘proširenju’, kako govore neki zlonamerni, plan je da osnažimo našu košarku i naše centre. Zamislite kako bi izgledalo da brojni gradovi u Srbiji tokom sezone dočekaju Zvezdu i Partizan. To je ogromna stvar za te sredine i to im moramo omogućiti.
Najčuvenija košarkaška revija Harlem Globtroters stiže ponovo u Srbiju
Harlem Globtroters je američki egzibicioni košarkaški tim, osnovan 1926. godine. Sa preko 26.000 odigranih utakmica u više od 120 zemalja, postali su globalna ikona zabave, donoseći radost milionskoj publici.
Oni su pioniri u popularizaciji košarkaških veština, kao što su neobična zakucavanja, brzi kontranapadi i atraktivne akcije plejmejkera. Svetska turneja povodom 100 godina postojanja predstavlja omaž veku rušenja barijera, inovacija, humanitarnih dela i posvećenosti navijačima nudeći im košarku, koja je više od igre. Njihova „zakucavanja“, nebeski skokovi i akrobacije čine ovu priredbu ne samo košarkaškom utakmicom, već je to svojevrsna zabava za sve generacije.
Hoćete da trenirate sa Harlem Globtrotersima?
Onda treba da uzmete Medžik pas i da sa legendarnim „košarkaškim mađioničarima“ učestvujete na popodnevnoj klinici-treningu u trajanju od 18.00 do 18.45 gde će vam oni pokazati neke od svojih trikova.
Cena Medžik pasa je 2,500 dinara i obavezno je da svi učesnici klinike imaju patike. Za sve koji se budu odlučili za Medžik pas trening sa Globetrotersima – obezbeđene se garderobe. Ulaz: Parter 4 (kolski).
A ako želite da gledate i večernju utakmicu između Harlem Globtrotersa i Vašington Generalsa, potrebno je da kupite bilo koju ulaznicu.
Jedna od stanica na ovoj jubilarnoj turneji biće i Beograd, tako da će i publika u Srbiji imati priliku da uživo oseti magiju najpopularnijeg košarkaškog spektakla. Odnosno da zajedno sa košarkaškim zvezdama proslavi njihovo peto gostovanje u drugoj domovini košarke – Srbiji. Prvo je bilo još davne 1959. godine na stadionu JNA. Slavna ekipa ovog puta gostuje u hali „Aleksandar Nikolić“ (bivši „Pionir“) u ponedeljak 2. novembra 2026. godine od 20.00 časova.
Harlem Globtroters, Foto: Craig Hunter Ross
Harlem Globtroters, Foto: Craig Hunter RossTokom turneje publika širom sveta moći će da uživa u bravurama najboljih igrača ovog tima, od neverovatnih zakucavanja do zapanjujućih trikova, sve ono što Globtroterse čini jedinstvenim. Takođe, biće premijerno predstavljen novi dres posvećen jubileju. Tim će se suočiti sa dugogodišnjim rivalima – Vašington Generalsima, a pripremljena su i brojna atraktivna iznenađenja. U sastavu oba tima pojavljuju se i devojke, a opšte je poznata uloga Globtrotersa u afirmaciji položaja žena i njihovih prava uopšte, kao i uključivanje pripadnica lepšeg pola u svet profesionalne košarke.
Ulaznice za ovaj jedinstveni spektakl mogu se naći na fizičkim prodajnim mestima lanca Efinity i putem interneta – online platforme: Efinity.rs.
Drugi broj časopisa Јazavac: Lična karta pozorišta i grada koji diše s njim
Drugi broj časopisa Gradskog pozorišta Јazavac predstavljen je publici u petak naveče na Zelenoj pozornici ispred kantine. Bilo je to veče u kojem su se riječi i emocije prirodno susrele, veče posvećeno kulturi, stvaralaštvu i ljepoti pisane riječi.
Časopis ЈazavacFoto: Ustupljena fotografija