TITULA PRVAKA SRBIJE MENJA VLASNIKA! PARTIZAN MOZZART BET SE KASNO PROBUDIO, FMP U FINALU
Partizan Mozzart Bet – FMP 79:92
Da li je pivo tajni eliksir zdravlja
U poslednje vreme mediji sve češće prenose iznenađujuće tvrdnje o zdravstvenim benefitima alkohola, posebno piva. Najnoviji izveštaj BBC-ja pokrenuo je talas optimizma među ljubiteljima ovog pića, sugerišući da pivo možda ima i pozitivne efekte na zdravlje.
Prema novom izveštaju koji prenosi britanska medijska morporaciuja, pivo bi moglo imati „iznenađujuće zdravstvene koristi”, ali šta, zapravo, stoji u novoj studiji na kojoj je zasnovan ovaj izveštaj?
Studija, objavljena u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry, imala je za cilj da proceni sadržaj vitamina B6 u bezalkoholnim i pivima. Vitamin B6 je esencijalni hranljivi sastojak sa važnim ulogama u telu, ali postoje problemi sa načinom na koji su ovi nalazi formulisani.
Vitamin B6
Brojke su tehnički tačne, ali obmanjujuće u kontekstu. Reći da pivo obezbeđuje 15 odsto vašeg dnevnog unosa vitamina B6 zvuči impresivno, ali ignoriše širu sliku ishrane. Većina ljudi nema manjak vitamina B6. A ista količina, ili više, može se lako dobiti i standardnom zdravom ishranom.
Brojne namirnice, kao što su krompir, leblebije, obogaćene žitarice, žitarice, meso i povrće, obezbeđuju vitamin B6 bez potrebe za alkoholom.
Rad istraživača, takođe, povezuje vitamin B6 sa važnim neurološkim funkcijama, ali ne pruža dokaze da konzumacija piva značajno poboljšava zdravlje mozga, objavila je Kloi Kejsi, predavač ishrane i ponašanja sa Univerzitet u Bornmutu, na portalu Science Alert.
Tačni su navodi da je vitamin B6 uključen u stvaranje hemikalija u mozgu serotonina i dopamina i potvrđuje da pivo sadrži merljive količine B6. Međutim, tumačenje da pivo zbog toga „podstiče mozak” je problematično, piše ona.
Studija, dalje, ne meri ishode zdravlja mozga bilo koje vrste (ni kogniciju, raspoloženje ili neurološke efekte), tako da takvi zaključci nisu potkrepljeni podacima. Unos B6 iz piva je skroman, a ova naracija previđa dobro utvrđene štete povezane sa konzumiranjem alkohola.
Studija, takođe, ne ističe adekvatno mane alkohola, uključujući rizike za jetru, mozak i povećanu učestalost oboljevanja od raka.
Kao priznanje ovih štetnih faktora, Svetska zdravstvena organizacija navodi da ne postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola.
Iako se ovo priznaje u radu, isticanje malog sadržaja vitamina bez pravilnog odmeravanja u odnosu na ove rizike je obmanjujuće. Kada se brendovi pića oslanjaju na ovakve studije kako bi predstavili svoje proizvode kao dobre za vas, oni stavljaju marketing ispred javnog zdravlja. U najgorem slučaju, podstiču ljude da piju više.
Francuski paradoks
Ovo nije prvi put da su narativi o zdravstvenim koristima alkohola našli put do medija. Ideja da je čaša crnog vina dnevno dobra za vaše srce jedan je od najtrajnijih primera.
Iako ova tvrdnja ima neke naučne korene, sada se o njoj žestoko raspravlja.
Verovanje u velikoj meri potiče od takozvanog „francuskog paradoksa”, nastalog nakon zapažanja da ljudi u Francuskoj izgleda imaju relativno niske stope srčanih oboljenja, uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima i redovnoj konzumaciji alkohola.
Posebno se sugeriše da crveno vino nudi neke zdravstvene koristi, jer sadrži prirodna jedinjenja nazvana polifenoli, posebno jedno koje se zove resveratrol, a koja mogu da deluju kao antioksidanti i da pomognu u zaštiti ćelija tela.
Kasnije studije, međutim, izazvale su ozbiljnu zabrinutost u vezi sa ovim tvrdnjama. Istraživači su istakli da su drugi faktori, poput ishrane ljudi, njihove aktivnosti i njihovog pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogli da utiču na rezultate.
Takođe, došlo je do šireg preispitivanja efekata alkohola, sa sve većim dokazima da on može da poveća rizik, posebno od određenih vrsta raka.
Minimalni nutritivni doprinosi
Uzeta zajedno, ova pitanja pomažu u objašnjenju obrasca poznatog kao „efekat zdravog korisnika”, piše dalje Science Alert. Na prvi pogled, podaci posmatranja sugerišu da umerena konzumacija alkohola može da bude zaštitna.
Neke studije pokazuju niže stope srčanih oboljenja među umerenim konzumentima alkoholnih piće, u poređenju sa onima koji ne piju. Podaci posmatranja, međutim, mogu da pokažu samo korelacije, a ne uzrok i posledicu.
U stvarnosti, umerene vinopije se često razlikuju od onih koji ne piju. U proseku je veća verovatnoća da će se zdravije hraniti, biti fizički aktivniji, biti bogatiji, imati više prijatelja i češće posećivati lekara.
Svaki od ovih faktora nezavisno smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Kada se oni ne uzmu u potpunosti u obzir, sam alkohol može pogrešno da izgleda kao zaštitni faktor. Kada se, međutim, uzme u obzir širi skup dokaza, posebno istraživanja koja povezuju alkohol sa rakom, bolestima jetre i problemima mentalnog zdravlja, većina pregleda zaključuje da su sve potencijalne koristi male i da ih rizici verovatno nadmašuju.
Nutritivni doprinosi piva i vina postoje, ali su minimalni i malo je verovatno da će se pretvoriti u značajna poboljšanja zdravlja.
Polifenoli, antioksidansi, vitamini i minerali mogu bezbednije i pouzdanije da se dobiju iz voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, maslinovog ulja i drugih integralnih namirnica, bez rizika povezanih sa alkoholom.
Šta pivo sve ima u sebi
Pivo sadrži određene hranljive sastojke, ali u relativno malim količinama i ne može se smatrati značajnim izvorom nutrijenata u ishrani.
Najvažniji vitamini koji se nalaze u pivu su iz grupe B vitamina, pre svega vitamin B6, kao i B2 (riboflavin), B3 (niacin) i folna kiselina (B9).
Ovi vitamini potiču uglavnom iz ječma i kvasca koji se koriste u procesu proizvodnje piva, a učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama u organizmu, uključujući rad nervnog sistema i stvaranje energije.
Pored vitamina, pivo sadrži i određene minerale kao što su kalijum, magnezijum i fosfor, kao i manje količine gvožđa i cinka. Ipak, količine ovih minerala u pivu su male u poređenju sa hranom poput povrća, mahunarki i integralnih žitarica.
U pivu se nalaze i polifenoli, odnosno antioksidativna jedinjenja koja potiču iz hmelja i ječma. Ova jedinjenja su poznata po tome što se nalaze i u voću, povrću i čaju, ali u pivu ih ima u znatno manjim koncentracijama.
Takođe, pivo sadrži ugljene hidrate koji potiču iz slada, odnosno iz nefermentisanih šećera, što doprinosi njegovoj kalorijskoj vrednosti.
Iako pivo ima ove hranljive komponente, važno je naglasiti da su njihove količine relativno skromne i da se svi ovi nutrijenti mogu dobiti u mnogo većim i zdravijim količinama iz uobičajene, raznovrsne ishrane bez alkohola.
Bezalkoholno pivo je generalno bolji izbor od alkoholnog piva, ali se i dalje smatra više uživanjem nego napitkom sa zdravstvenim benefitima.
Nušićeva ministarka, komična figura – i žrtva
Spoljašnjost se promenila, ali mehanizmi moći su isti: zatvorenost i malograđanski maniri ponovo odjekuju, kaže Mićunović
Novi Sad – Sa Nušićevom „Gospođom ministarkom” i ansamblom Slovenskog narodnog gledališča Maribor reditelj Veljko Mićunović otvorio je pitanje u kojoj meri su se zapravo promenili naši društveni refleksi.
Mariborska predstava „Gospođa ministarka” druga je premijera ovogodišnjeg 71. Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Posle 11 godina pauze Veljko Mićunović ukrstio je između dva pozorinajska izdanja svoju rediteljsku poetiku sa mariborskim glumcima koje pamti, kako kaže, po disciplini i spremnosti da zajedno rizikuju. Otuda i ovaj uzbudljivi slovenačko-srpski pozorijanski susret.
– Nušićev tekst „Gospođa ministarka”, nažalost, deo je celokupne istorije. Predstavlja svojevrsnu zaluđenost onim što vlast može da uradi čoveku. U svakom razdoblju. Komedija nadmenosti. Oštra. Besramno drska. Duhovita. Spoljašnost se promenila, ali mehanizam je ostao isti. Mehanizmi moći su isti. Zatvorenost i malograđanski maniri… i banalnost… sve to ponovo odjekuje u raznim oblicima: na društvenim mrežama, u javnom govoru, u medijima. Nušić je proročki relevantan. A mi uporno živimo u kontinuitetu iluzije – tvrdi Mićunović, koji je ovde na Sterijinom pozorju rado viđen gost. Za svoju predstavu „Radnička hronika”, koju je ostvario sa ansamblom Drame na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta, na 65. Sterijinom pozorju Veljko Mićunović osvojio je specijalnu Sterijinu nagradu za režiju.
– „Gospođa ministarka” nije komedija o karijerizmu, već o anatomiji ljudske lakoće pripadanja. Ne govorimo o društvenim slojevima, već o prosečnosti koja balansira nad provalijom. Nušićev humor je sredstvo kojim se otkriva stvarni paradoks: ljudi ne postaju smešni kada se promene, ljudi su smešni kada misle da su se promenili nabolje. Nikoga ne zanima nešto što je dnevnopolitičko. Ljudima treba dati paletu osećanja. Zato je danas zanimljivo posmatrati Nušićevu Živku Popović. Ona je komična figura. I žrtva. Učestvuje u grotesknoj predstavi moći, koja je istovremeno njen plen. Okružena je pijavicama, laskavcima, hijenama i poltronima koji se hrane njenim usponom, a takođe i padom. Podjednako dijabolično – tvrdi Mićunović.
Mariborska predstava „Gospođa ministarka” već 13. juna gostuje u Zagrebu, budući da je deo selekcije pedesetih jubilarnih „Dana satire Fadila Hadžića” u pozorištu „Kerempuh”.
– Nadam se da ću narednih meseci uspeti da se i malo odmorim. Počupaću sve kablove, isključiti telefone. Naiđu novi izazovi, ne možeš da im ne odgovoriš i shvatiš da si se zarobio u gomili posla. I tako ukrug – uveravao nas je Veljko Mićunović, koji je neposredno pre početka aktuelnog Pozorja potpisao svoju najnoviju predstavu „Korporativna bajka” u beogradskom Ateljeu 212. Zašto ovakav naslov, za „Politiku” je kazao:
– To jeste čudan oksimoron. Mislim da odgovor može biti u tome što korporacije danas proizvode idiličnu sliku o uspehu, rastu, optimističkom duhu, brižnosti, sve ispod tog nekog mehanizma preživljavanja koji je suštinski, zapravo, veoma surov prema pojedincu. A ta bajkovitost koja se pojavljuje može da vuče odrednicu iz nečega što mi želimo, što možemo da živimo u nekom malom pozorištu verujući u principe, etiku, ljudskost koja može da prevagne i dalje. Solidarnost koja može i dan-danas da izazove emocije kod otupljenog društva.
Predstava „Korporativna bajka” inspirisana je filmom braće Darden. Priča o Sandri, radnici kol-centra koju sistem proglašava viškom…
– Priča nosi motiv iz jednog njihovog filma, ali je „Korporativna bajka” potpuno nov komad. Braća Darden su me oduvek jako intrigirala jer progovaraju o nagomilanim problemima kroz sudbine malih ljudi koji gledaju kako da preguraju dan. Zanimljiv mi je taj okvir malog čoveka koji je meni uvek u fokusu. Te male intimne borbe za egzistenciju. Mi smo čak stavili odrednicu kol-centra jedne od tih velikih platformi koje nam dostavljaju hranu i sve potrepštine na kućne adrese. Taj novi sistem instant zadovoljenja koje živimo. Kol-centar postaje svojevrsna metafora društva – primećuje Mićunović. Koji je trenutak kada čovek više ne želi da pristane na kompromise, na prazninu – pitanje je kojim se predstava „Korporativna bajka”, pored ostalog, bavi.
–To je trenutak kada čovek ne pristaje na strah koji je vodilja svega onoga što jeste neko savremeno društvo. Ćutanje i prilagođavanje. Današnje društvo ne upravlja nekom ideologijom, njime upravlja strah. I zato je zanimljiva priča o solidarnosti koja se u današnjem vremenu raspada pred tim ekonomskim parametrima. Lako je govoriti o solidarnosti kada niste uplašeni. Šta se dešava kada ljudi imaju kredite, nagomilane račune, dugove… U takvim okolnostima više nema čistih moralnih pozicija. Nestaje prostor za ljudskost, a strah postaje dominantan mehanizam ponašanja. U tom smislu naša predstava govori o vrsti kolektivne iluzije. Ljudi veruju da će ako budu poslušni, ostati zaštićeni – zaključuje Mićunović.
Psorijaza ne može da nestane preko noći
U Srbiji ima oko 140.000 obolelih
Psorijaza je hronično oboljenje kože, koje pogađa oko 80 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da između dva i pet odsto evropske populacije ima ovu bolest. I u Srbiji ima oko 140.000 obolelih od psorijaze, međutim ne leče se svi pacijenti. Da bi edukovali građane o ovoj bolesti i pojasnili im zašto je važno da odu na pregled kod lekara, Udruženje obolelih od psorijaze „3P” je organizovalo u Kragujevcu tribinu za građane.
Na tribini je bilo reči o tome sa kojim neprijatnostima se svakodnevno suočavaju pacijenti, ali i o tome da je reč o bolesti koja zahvata više organa, a ne samo kožu. Pojašnjeno je da ovo nije zarazna bolest, ali da se genetski prenosi. Ovo hronično stanje kože nije opasno po život, a ljudi sa psorijazom mogu biti skloniji dijabetesu, psorijaznom artritisu, srčanim oboljenjima i depresiji.
– Primetili smo slab odaziv pacijenata u Kragujevcu kada je reč o javljanju lekaru kako bi se započelo lečenje ove bolesti. Dešava se i da su neki digli ruke od lečenja, posebno oni koji imaju najteži oblik psorijaze. Mi želimo da edukujemo najviše te ljude koji su odustali od lečenja, da im objasnio da ima rešenja i dao trošku države mogu da se dobiju savremene inovativne terapije. Razumem ih, mnogi su se decenijama borili da bolest stave pod kontrolu, ali tada nije bilo modernih lekova. Kada im kažemo da postoji lek, oni i dalje ne mogu da poveruju. Da bi se dobila inovativna terapija, pacijent mora najpre da se leči sistemskom terapijom od tri do šest meseci, a ako ona nije dala efekta onda se daje biološka terapija. Psorijaza nije došla preko noći pa ne može preko noći ni da se izleči. Bitna je upornost pacijenata i da imaju poverenja u zdravstvo – istakao je Vladimir Kecić, predsednik Udruženja „3P”.
Psorijaza se može javiti u svakom životnom dobu, ali se obično pojavljuje između 15 i 25 godine života.
Trenutno ne postoji lek za psorijazu, međutim simptomi mogu biti efikasno kontrolisani kod većine ljudi.
Vrste psorijaze su definisane po svojoj lokaciji, ozbiljnosti i izgledu. Najčešći tip je plak psorijaza (80 odsto ljudi sa psorijazom ima ovaj tip). Pacijent može da razvije više od jednog tipa psorijaze. Važno je znati vrstu i težinu psorijaze kako bi se odredio adekvatan tretman. Neki oblici psorijaze mogu se pojaviti na bilo kom delu tela. Ostali tipovi se obično nalaze na određenim delovima tela.
Crvena, upaljena i izdignuta koža karakteristična je za psorijazu, kao i ljuske sivo-srebrnaste boje ili mrlje, odnosno plak na koži. Kod osoba obolelih od psorijaze javljaju se i udubljenja na noktima ili se nokat odvaja od prsta.
Nije sasvim jasno šta izaziva psorijazu. Pretpostavlja se da na psorijazu mogu da utiču genetika, stanje imunog sistema i neki spoljni uticaji. Smatra se i da stres može biti okidač za pojavu ovog oboljenja.
Nakon Kragujevca, ovo Udruženje obići će još nekoliko manjih gradova po Srbiji.
Solarijum ne „priprema” kožu za odlazak na more
Posledica kasnog otkrivanja bolesti je da smo prvi po smrtnosti u Evropi od melanoma
Povodom obeležavanja Meseca borbe protiv melanoma, Udruženje obolelih od ove bolesti upozorilo je danas u Nišu da je važno na vreme razmišljati u prevenciji ove bolesti, od koje svake godine u našoj zemlji oboli oko 800 ljudi.
Savo Pilipović, predsednik ovog udruženja, kaže za „Politiku” da treba voditi računa prilikom izlaska napolje zbog visokih temperatura a samim tim i visokog indeksa UV zračenja.
– Apelujemo na građane da ne idu u solarijum i da ne sunčaju u letnjem periodu kako bi dobili preplanulu boju kože. Treba znati da je potamnela koža – oštećena koža. Važno nam je da ljudi odu kod lekara čim uoče neku promenu na kožu, dakle na vreme, a ne onda kada je prekasno i kada je lečenje teško. U rizične grupe spadaju ljudi svetle puti, oni koji imaju veliki broj mladeža, koji idu u solarijume i imaju genetsku predispoziciju da dobiju bolest. Oni moraju da idu na pregled jednom godišnje kod lekara čak i kada ne primete nikakvu promenu na koži. Kada je reč o terapijama, imamo više lekova neko ranije, ali nam i dalje neke terapije nedostaju. Jedna Nišlijka je imala dva melanoma, ali ih je otkrila u ranoj fazi, uklonjeni su i ona je nastavila normalan život – istakao je Pilipović.
On kaže da su loše prognoze lečenja kada je melanom otkriven onda kada je deblji od četiri milimetara. Tada se mogu pojaviti i maligne promene na drugim organima u organizmu.
– Posledica kasnog otkrivanja bolesti je da smo prvi po smrtnosti u Evropi od melanoma. Čuo sam da neki ljudi idu u solarijum da bi pripremili kožu za odlazak na more. Solarijum nije priprema ni za šta. Nikako ne treba ići u solarijum. A kada je reč o boravku na jakom suncu, treba izbegavati boravak napolju od 10 do 17 sati, kada je ono najjače. Najopasnije je kada kožu izlažemo suncu da bismo pocrneli. Jasno mi je da postoje trendovi da treba pocrneti, ali to ne donosi ništa dobro – naglasio je Pilipović.
Na skupu su govorili i Jana Golubović, čija majka se već 15 godina leči od melanoma, kao i dr Aleksandar Popović, iz Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.
Fudbaleri Kristal Palasa osvojili Ligu konferencija
Kristal Palas će sledeće sezone igrati u Ligi Evrope ukoliko Lion kroz kvalifikacije izbori plasman u Ligu šampiona
LAJPCIG – Fudbaleri Kristal Palasa osvojili su Ligu konferencija i tako stigli do prvog evropskog trofeja u istoriji pošto su u finalu u Lajpcigu pobedili Rajo Valjekano rezultatom 1:0.
Posle prvog poluvremena u kom nije bilo šansi, engleski klub je do pobedonosnog gola stigao u 51. minutu, Žan-Filip Mateta je bio strelac posle odbijene lopte, lako je poslao u mrežu sa peterca i doneo klubu istorijski pehar, prenosi Tanjug.
Kristal Palas će sledeće sezone igrati u Ligi Evrope ukoliko Lion kroz kvalifikacije izbori plasman u Ligu šampiona, a u suprotnom će ostati u Ligi konferencija kao ove sezone, zbog iste vlasničke strukture kao u francuskom klubu.
Argentinac pobedio najboljeg tenisera sveta
Siner posle rezultata 5:5 zatražio medicinski tajm-aut
PARIZ – Argentinski teniser Huan Manuel Serundolo plasirao se u treće kolo Rolan Garosa, pošto je danas u drugom kolu pobedio najboljeg tenisera sveta Janika Sinera rezultatom 3:6, 2:6, 7:5, 6:1, 6:1 za tri sata i 31 minut.
Italijanski teniser je bez većih problema osvojio prva dva seta.
Siner je zatim vodio 5:1 u trećem setu, ali je počeo sporije da se kreće, što je Serundolo iskoristio i dobio četiri uzastopna gema.
Najbolji teniser sveta je pri rezultatu 5:5 zatražio medicinski tajm-aut, a potom je Argentinac osvojio sledeća dva gema i smanjio na 2:1 u setovima.
Argentinski teniser je bio ubedljiv u naredna dva seta, Sineru je prepustio po jedan brejk u oba dela meča i tako došao do velikog preokreta i plasmana u narednu rundu takmičenja.
Serundolo, 56. teniser sveta, će u trećem kolu igrati protiv pobednika meča između Španca Martina Landalusea i Čeha Vita Koprive.
Siner: Vrtelo mi se u glavi, nisam imao energije
„Vrtelo mi se u glavi, nisam imao energije. Probao sam da odserviram za pobedu, ali nisam mogao. Četvrti set sam pustio, da sačuvam snagu za peti, želeo sam da pokušam, prvi gem je bio važan, nisam uspeo da sačuvam servis”, rekao je svetski broj jedan posle meča.
Dodao je da mu je i pre meča bilo loše.
„Nisam se osećao dobro ni jutros kad sam se probudio, trudio sam se da skratim poene, čisto sam udarao loptu, ali onda sam jednostavno udario u zid”, zaključio je 24-godišnji Italijan, prenosi Tanjug.
10 najboljih serija koje treba da gledate u junu
Jun je pun brojnih novih serija, a BBC je izdvojio 10 preporuka na koje treba obratiti pažnju.
Not Suitable for Work
Mindi Kejling je u poslednje vreme više radila iza kamere nego pred njom, kao kokreatorka uspešnih serija The Sex Lives of College Girls i Running Point. Ona je jedina autorka ove nove komedije — koja zvuči kao spoj serija Friends i The Office (na kojoj je takođe radila) — o petoro ljudi u dvadesetim godinama koji žive u istom delu Menhetna, deleći radoholičarski mentalitet i profesionalne ambicije.
Među njima su finansijski analitičar, modni stilista i student medicine koji zapravo želi da postane glumac, a njihove sudbine se, naravno, komplikovano prepliću. Glumci koji igraju prijatelje nisu naročito poznati, ali ih okružuju prepoznatljiva lica poput Džeja Elisa, Konstans Vu i Ego Nvudim kao šefovi, mentori ili osobe koje im zagorčavaju život. Još od The Mindy Project, malo koji autor ima tako dobar niz uspeha kao Kejling.
The Witness
Ova drama zasnovana na stvarnim događajima vraća se na posledice zločina — ubistva Rejčel Nikel 1992. godine, koja je izbodena dok je šetala londonskim parkom sa svojim dvogodišnjim sinom Aleksom. Više od klasične misterije ubistva, ovo je priča o porodici i neuspešnoj policijskoj istrazi. Andre Henskomb (Džordan Bolger), partner Nikelove i Aleksov otac, toliko je rešen da zaštiti sina nakon ubistva da se sele iz grada. „Ako je Aleks bio jedini svedok, onda je u opasnosti“, kaže Andre u trejleru, uveren da policija ne može da ih zaštiti.
Šesnaest godina kasnije slučaj je ponovo otvoren, a tinejdžer Aleks (Maks Finčam) ponovo mora da se suoči sa emocionalnim posledicama. Pravi otac i sin sarađivali su na projektu. Uz igranu seriju, Netfliks će prikazati i prateći dokumentarac The Murder of Rachel Nickell.
Cape Fear
Ako vas Havijer Bardem ne uplaši u ovom trileru, ništa neće. On igra zlokobnog Maksa Kejdija, ubicu puštenog iz zatvora nakon mnogo godina. Rešen da se osveti bračnom paru advokata koje smatra odgovornim za svoju osudu, kreće na njih i njihovu porodicu.
Serija je zasnovana na romanu Džona D. Mekdonalda The Executioners, koji je već ekranizovan — prvo 1962. sa Robertom Mičamom kao Kejdijem, a zatim i u rimejku Martina Skorsezea iz 1991. sa Robertom de Nirom. Gregori Pek i Nik Nolti igrali su mete Kejdijeve osvete u tim filmovima.
Ova verzija fokusira se na bračni par koji igraju Ejmi Adams i Patrik Vilson, a umesto male ćerke imaju dvoje tinejdžerske dece. Priča je i dalje intenzivan psihološki triler u kojem Kejdi postepeno pojačava pretnje — od jezivih do smrtonosnih. Sve tri ekranizacije pametno su promenile naslov romana kako bi istakle savršeno imenovanu regiju Kejp Fir u Severnoj Karolini.
The Vampire Lestat
Ovo je zapravo treća sezona drame Interview with the Vampire, zasnovane na čuvenom serijalu En Rajs, ali je preimenovana kako bi odražavala novi fokus — sa vampira Luja (Džejkob Anderson, koji i dalje glumi u seriji) na njegovog povremenog ljubavnika Lestata (Sem Rid), sada starog 265 godina i rok zvezdu na turneji.
„Ja sam Vampir Lestat. Ja sam bog!“, izjavljuje u trejleru, poput svake smrtne rok zvezde, dok peva obradu pesme Bilija Ajdola Dancing with Myself. Erik Bogosijan se vraća kao Danijel, nekadašnji ljudski intervjuer koji je sada besmrtan.
„Bio sam spreman da počnem da ujedam ljude“, rekao je Bogosijan za EW. Dženifer Il igra novog lika — Lestatovu majku. Rid kao Lestat već je objavio nekoliko pravih singlova koje je napisao kompozitor serije Danijel Hart, pa se očekuje mnogo muzike inspirisane Dejvidom Bouvijem.
Alice and Steve
Jasno je zašto Hulu i Disney+ ovu seriju nazivaju „wrong-com“. Nikola Voker (The Split i Unforgotten) i Džermejn Klement (What We Do in the Shadows i Flight of the Conchords) igraju naslovne likove, najbolje prijatelje već 30 godina, sve dok on ne počne da izlazi sa njenom 26-godišnjom ćerkom Izi (Jali Topol Margalit).
Jednom rečju — bljak. Sledi besna i komična totalna bitka dok Alis pokušava da spreči novu vezu, koju Izi — koja je zapravo prva napravila potez prema Stivu — želi da sačuva. Drugom rečju — transfer blama, što i jeste poenta. „Volim komediju zbog koje vam je malo neprijatno“, rekla je autorka serije Sofi Gudhart, scenaristkinja i rediteljka serije Sex Education, za Variety.
Nakon što je serija osvojila nagradu za najbolju seriju na festivalu Cannes International Series Festival, Klement je primetio da publika različito reaguje na razliku u godinama između Stiva i Izi. „Za razliku od spavanja sa ćerkom najboljeg prijatelja“, rekao je. „To je kontroverzno baš svima.“
Every Year After
Bestseler ljubavni roman Karli Forčun iz 2022, Every Summer After, veliki BookTok hit prodat u više od milion primeraka, poslužio je kao osnova za ovu seriju smeštenu u kanadski turistički gradić Beris Bej. Priča se odvija tokom jedne nedelje kada se Persi (Sejdi Soveral) vraća zbog sahrane, ali epizode se vraćaju i kroz šest godina na početak i kraj njene veze sa Semom (Met Kornet).
Ne deluje kao da su mnogo sazreli u sadašnjosti, ali ovo je ipak priča o prvoj i trajnoj mladoj ljubavi. Forčunova, izvršna producentkinja serije, rekla je za Elle da je vodila računa da uključi „one stvari koje fanovi žele da vide“, uključujući omiljenu repliku iz knjige kada Sem kaže Persi: „Vratila si se kući.“ Slične Prime Video serije o mladim zaljubljenima poput The Summer I Turned Pretty i Off Campus bile su ogromni hitovi.
I Will Find You
Ponekad deluje kao da su Harlan Koben, Rajan Marfi i Tejlor Šeridan u trci ko će ugurati više serija u jednu sezonu. Ovog puta red je na Kobena, kokreatora serije zasnovane na njegovom istoimenom romanu iz 2023. Sem Vortington (iz svih filmova Avatar) igra Dejvida, nepravedno osuđenog za ubistvo svog malog sina. Pet godina kasnije, njegova bivša svastika Rejčel, novinarka koju igra Brit Lover iz Severance, donosi dokaze da bi dečak mogao biti živ.
Dejvid beži iz zatvora kako bi pronašao dete i istinu, dok ga FBI progoni. Milo Ventimilja (This Is Us) igra Rejčelinog bivšeg dečka, koji je i dalje deo njenog života. Kada je roman objavljen, The Guardian ga je nazvao „fantastično ubrzanom pričom o bekstvu iz zatvora i beguncu“, a serija deluje vrlo slično.
House of the Dragon
U dobrodošlom dodatku već spektakularnom prednastavku serije Game of Thrones, Džejms Norton pridružuje se glumačkoj ekipi kao Ormund Hajtauer, rođak Alisent (Olivija Kuk) i njen saveznik, dok porodica Hajtauer pokušava da svrgne Rejniru Targarjen (Ema D’Arsi) sa Gvozdenog prestola.
„Targarjeni su divlja rasa“, kaže Ormund. Naravno, nasilja ima na sve strane, uz političke spletke i incest. Met Smit se vraća kao podmuklo proračunati Demon Targarjen, Rejnirin ujak, muž i otac neke od njene dece. U prilogu iza scene, Stiv Tusen, koji igra lorda Korlisa Velariona, poznatog kao Morska Zmija, kaže: „Ovo je rat porodice protiv same sebe.“ Uz toliko mešanja krvi, teško da može biti drugačije.
Life, Larry and the Pursuit of Unhappiness
U duhovitom i potpuno neočekivanom televizijskom promotivnom spotu, Barak Obama — pravi Barak Obama — nervira se zbog Lerija Dejvida u sceni koja deluje kao da je direktno iz Curb Your Enthusiasm. Dejvidova nova emisija, serija komičnih skečeva u njegovom prepoznatljivo sarkastičnom stilu, inspirisana je američkom istorijom i 250. godišnjicom Deklaracije nezavisnosti, a producira je Higher Ground, kompanija bivšeg predsednika i Mišel Obame.
Jedan unapred objavljen klip poigrava se čuvenom fotografijom mornara koji ljubi ženu na Tajms skveru u Njujorku na dan proglašenja pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu, dok Dejvid pokušava da se ubaci u akciju ljubljenja. U drugim epizodama pojaviće se Bil Hejder i Ketrin Han kao Ejb i Meri Linkoln, Suzi Esman kao Suzan B. Entoni, kao i Džon Hem i Šon Hejs kao braća Rajt. S obzirom na producente, verovatno postoji i neka uzvišena poruka, ali treba odati priznanje Obamama što shvataju da patriotizam ne mora biti patetičan.
The Bear
Peta sezona ove serije biće poslednja, a priča se nastavlja jutro nakon završetka prethodne, kada je šef Karmi (Džeremi Alen Vajt) rekao da napušta svet gastronomije i svoj deo restorana prepušta šefici Sidni (Ajo Edebiri), sestri Natali (Ebi Eliot) i rođaku Ričiju (Ebon Mos-Bakrak).
Koliko god ih vest uzdrmala, i dalje moraju da pokušaju da osvoje Mišlenovu zvezdicu kako bi spasli restoran The Bear od finansijskog kolapsa. Lajonel Bojs i Liza Kolon-Zajas vraćaju se kao njihove kolege iz restorana, zajedno sa Oliverom Platom kao Ujka Džimijem i Džejmi Li Kertis kao problematičnom i dramatičnom majkom Karmija i Natali.
Serija je nedavno objavila zasebnu flešbek epizodu Gary, čija je završna scena prešla u sadašnjost i pokrenula internet spekulacije poput: „Da li je The Bear upravo ubio Rođaka Ričija?“ Kao i u poslednjoj sezoni svake serije, ništa nije isključeno — neuspeh, smrt, trovanje hranom, ko zna?
Izvor: BBC
Objavljena lista najboljih zemalja sveta za život u 2026: Evropa ubedljivo dominira
Objavljena je nova lista najboljih zemalja sveta za 2026. godinu, koju je sastavio US News, a među prvih deset dominiraju evropske države. Rangiranje je obuhvatilo 100 zemalja i zasnovano je na više kriterijuma, uključujući ekonomski razvoj, kvalitet života i društvenu stabilnost, piše Time Out.
Da bi bile uključene u analizu, zemlje su morale da ispune početne uslove, kao što je da budu među 125 zemalja sa najvišim indeksom ljudskog razvoja i nivoom BDP-a. Zatim su ocenjivane u osam glavnih kategorija: zdravlje, društveni kvalitet, kultura i turizam, ekonomski razvoj, kvalitet upravljanja, infrastruktura, prirodno okruženje i mogućnosti za život i rad, prenosi Index.hr.
Švajcarska ponovo na vrhu
Švajcarska je osvojila prvo mesto sa ukupnim rezultatom od 78,8 od mogućih 100 poena. Najbolje rezultate je postigla u kategoriji kvaliteta upravljanja, gde je dobila maksimalnih 100 poena za političku stabilnost, nizak nivo nasilja i kontrolu inflacije, dok je za ekonomsku raznolikost dobila 99,8 poena.
Švajcarska je takođe proglašena za najbolju zemlju za ekonomski razvoj, a takođe je veoma visoko rangirana u kategorijama kulture, turizma i mogućnosti za život i rad.
Evropa dominira rangiranjem
Danska je zauzela drugo mesto sa ukupnim rezultatom od 77,2. Posebno se istakla u kategorijama društvenog kvaliteta i infrastrukture. Treće mesto je pripalo Švedskoj, četvrto Nemačkoj, a peto Holandiji, što je još jednom potvrdilo dominaciju evropskih zemalja u takvim rangiranjima.
Prva neevropska zemlja na listi je Australija, koja se nalazi na 14. mestu.
Najbolje zemlje sveta za život u 2026. godini
-
Švajcarska
-
Danska
-
Švedska
-
Nemačka
-
Holandija
-
Norveška
-
Ujedinjeno Kraljevstvo
-
Finska
-
Luksemburg
-
Austrija
Sagoreli ste od Tindera? Četiri načina da se izvučete
