Državni program podrške mladima za kupovinu prve nekretnine u kratkom roku iscrpeo je predviđena sredstva, a odziv je bio snažan širom Srbije. Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović kaže da se interesovanje više ne koncentriše samo u Beogradu, već da većina zahteva stiže iz drugih delova zemlje, uz rast kupovine kuća i imovine van većih gradova. Naglašava da povoljni uslovi – minimalno učešće, subvencionisana kamata i uključivanje mladih bez stalnog zaposlenja – omogućavaju širem krugu korisnika da reše stambeno pitanje, zbog čega država priprema novi paket podrške.
Interesovanje mladih za stambene kredite u Srbiji premašilo je očekivanja, pošto je do sada odobreno 6.645 kredita, čime su sredstva predviđena za garantnu šemu iscrpljena pre maja. Država najavljuje novu rundu podrške.
Razgovor Nikoline Rakić sa Ognjenom Popovićem
Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović kaže da je uočljiv pomak sa dominantne potražnje u Beogradu ka drugim delovima zemlje, kao i sve veće interesovanje za kupovinu kuća i imovine van urbanih centara.
“U samom početku više od 50 odsto zahteva bilo je iz Beograda, dok je sada taj udeo pao na oko četvrtinu, a više od 56 odsto zahteva dolazi iz ostatka Srbije, što pokazuje da je program zaživeo na celoj teritoriji zemlje”, ističe Popović.
Navodi da podaci pokazuju kako meru najčešće koriste mladi bračni parovi i porodice, što znači da program doprinosi rešavanju stambenog pitanja čitavih domaćinstava. Istovremeno, naglašava da je struktura korisnika po godinama ravnomerna, uz najveći udeo mladih između 25 i 30 godina.
“Kada govorimo o dinamici realizacije i interesovanju, već sada govorimo o potencijalu većem od 10.000 stanova, što pravi značajnu razliku i pomaže da se reši jedan od najvećih izazova mladih – dolazak do prve nekretnine”, napominje pomoćnik ministra finansija.
Poseban značaj programa ogleda se u tome što je omogućio pristup stambenim kreditima i onima koji ranije nisu imali tu mogućnost, uključujući mlade sa nestalnim zaposlenjem ili bez stalnih prihoda, uz podršku žiranata. Dodatno, sniženi troškovi i minimalno učešće olakšali su ulazak u proces kupovine nekretnine.
Nova runda pomoći
“Učešće je svega jedan odsto, a pored toga su značajno umanjeni ili ukinuti troškovi obrade kredita, notara i upisa u katastar, što inače može da iznosi i do tri odsto vrednosti nekretnine”, ukazuje Popović.
Još jedna ključna prednost, ocenjuje, jeste stabilnost otplate u prvim godinama, što je “posebno važno u uslovima promenljivih kamatnih stopa na evropskom tržištu”.
“Prvih šest godina kamatna stopa je fiksna i iznosi 1,5 odsto, dok ostatak subvencioniše država, što mladima daje sigurnost u periodu kada grade karijeru i najviše im je potrebna finansijska stabilnost”, objašnjava sagovornik Jutarnjeg programa.
Zbog velikog interesovanja, država planira novu rundu podrške u vrednosti od 300 miliona evra, uz zadržavanje postojećih uslova i dodatna unapređenja, poput šireg kruga potencijalnih žiranata.
“Taj iznos od 300 miliona je apsolutno nešto što i naše analize pokazuju i što zahtevi banaka i građana ukazuju da je iznos koji je potreban do kraja godine. Ostavili smo mogućnost da žiranti budu i lica koja nisu članovi porodice, kako bismo pomogli mladima koji nemaju tu vrstu podrške u svom okruženju”, tvrdi Popović.
Do sada odobreno više od 6.500 kredita za mlade
Iako su pojedine banke već dostigle limite, obrada zahteva se nastavlja, a cilj je da se zakonske izmene usvoje na vreme kako bi program funkcionisao bez prekida.
“Zahtevi se i dalje primaju i obrađuju, a očekujemo da u roku od oko 30 dana, koliko je potrebno za realizaciju kredita, budu usvojene izmene koje će omogućiti nastavak programa bez zastoja”, smatra sagovornik.
Prema njegovim rečima, dosadašnja analiza pokazuje da nije došlo do značajnog rasta iznosa kredita, koji u proseku iznosi oko 75.000 evra, što ukazuje na stabilnost tržišta i realne potrebe korisnika.
“Interesovanje nas je iznenadilo, ali je sama realizacija u skladu sa očekivanjima, što nam daje dobru osnovu za dalje planiranje i eventualno širenje programa u budućnosti”, zaključuje Popović.
U izmenama Pravilnika o obrascima pasoša koje su nedavno objavljene promenjena je boja korica pasoša, prilagođen je grb, a svaka od 32 stranice putne isprave imaće drugačiji dizajn.
Izmene Pravilnika o obrascima pasoša objavljene su u Službenom glasniku 24. aprila. Putna isprava je, kako se navodi u Pravilniku, pravougaonog oblika, veličine 88×125 milimetara, u vidu knjižice koja se, pored korica, sastoji od polikarbonatnog lista i 32 strane knjižnog bloka.
Ilustracija novog izgleda pasoša
Umesto dosadašnje bordo boje, korice će biti u burgundi crvenoj boji, dok na unutrašnjim stranama korica, polikarbonatnom listu i stranama knjižnog bloka dominiraju smeđecrveni, plavosivi, oker i sivomaslinasti tonovi.
Prema ilustraciji koja je priložena uz Pravilnik, na koricama će biti ispisano “Republika Srbija” i “Pasoš” na srpskom i engleskom jeziku, dok će i na francuskom biti ispisano na polikarbonatnom listu.
Navodi se i da su štampani elementi na prednjoj korici urađeni zlatotiskom, dok su natpisi na unutrašnjim stranama korica, polikarbonatnom listu ispisani smeđom, a na stranama knjižnog bloka oker i plavosivom bojom.
Novitet je i da svaka strana pasoša sadrži poseban motiv obrađen specijalnim sigurnosnim softverima, a u Pravilniku je i detaljno opisano koji će zaštitni elementi biti u upotrebi prilikom izrade putne isprave.
Navodi se da Pravilnik na snagu stupa danom objavljivanja u Službenom glasniku.
Ističe se da će se, dok se ne steknu tehnički i drugi uslovi za izradu obrazaca propisanih ovim pravilnikom, pasoš, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdavati na obrascima prema propisima koji su bili na snazi do početka primene Zakona o putnim ispravama.
Ženska odbojkaška reprezentacije Srbije počela je današnjim okupljanjem u Beogradu pripreme za predstojeću Ligu nacija.
Prve utakmice u Ligi nacija naše odbojkašice irtaće početkom juna u Kini a na Finalni turnir, koji će se odigrati od 22. do 26. jula u Makau, u Kini, pored domaćina izboriće još sedam reprezentacija.
Deo tima Srbije
Kako je saopštio Odbojkaški savez Srbije (OSS), Branko Kovačević, drugi trener seniorki Srbije, obavio je prozivku u odsustvu selektora Zorana Terzića i rukovodiće radom do dolaska Terzića.
Na pripreme su došle: Ana Jakšić (tehničar), Vanja Bukilić, Tara Taubner, Anja Zubić (korektori), Stefana Pakić (libero), Minja Osmajić, Ljubica Milojević, Ana Malešević (blokeri), Aleksandra Uzelac, Mina Mijatović, Nina Čajić i Nađa Antonović (primači), dok će se Maja Aleksić (bloker) sutra priključiti saigračicama.
U zemljama u kojima nastupa najveći broj reprezentativki Srbije igraju se završnice prvenstava, uključujući i Finalni turnir Lige šampiona 2026, pa će se reprezentativke priključivati pripremama kako se i kad za to steknu uslovi.
U stručnom štabu su Zoran Terzić, prvi trener, Branko Kovačević, Stevan Ljubičić, Jelena Blagojević, Igor Žakić (drugi treneri), Bojan Perović, Bojan Stupar (statističari), dr Vladimir Banković, Marko Stojanović (kondicioni treneri), dr Dejan Aleksandrić (lekar), Siniša Mladenović, Aleksandar Nedović, Antonio Tome del Olmo (fizioterapeuti) i Dimitrije Pušić (tim menadžer).
Odbojkašice Srbije će u Ligi nacija tokom prve sedmice igrati u Nanđingu, u Kini, protiv Tajlanda (sreda, 3. jun, 9.00), Poljske (petak, 5. jun, 13.30), Kine (subota, 6. jun, 13.30) i Belgije (nedelja, 7. jun, 9.00).
U okviru druge sedmice, Srpkinje će igrati na Filipinima, protiv Japana (sreda, 17. jun, 14.00), Italije (četvrtak, 18. jun, 14.00), Dominikanske Republike (petak, 19. jun, 10.00) i SAD (nedelja, 21. jun, 6.00).
Srbija će u Beogradskoj areni u okviru treće sedmice igrati protiv Bugarske (sreda, 8. jul, 20.00), Francuske (četvrtak, 9. jul, 20.00), Nemačke (subota, 11. jul, 20.00) i Holandije (nedelja, 12. jul, 20.00).
Srpske odbojkašice u interkontinentalnom delu Lige nacija neće igrati protiv Brazila, Turske, Češke, Ukrajine i Kanade. Svaka reprezentacija će tokom jedne sedmice odigrati četiri utakmice, odnosno ukupno 12.
Plasman na Finalni turnir, koji će se odigrati od 22. do 26. jula u Makau, u Kini, pored domaćina izboriće još sedam reprezentacija.
Koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu protekao je u u razigranom i nemirnom duhu najznačajnije savremene srpske kompozitorke, Isidore Žebeljan. Veče je otvoreno njenom „Igrom drvenih štapova“ u izvođenju horniste Štefana Dora, a zatim je izvedena svetska premijera dela pisanog po porudžbini Beogradske filharmonije, koje nije stigla da dovrši – „Mezijski hramovi: Koncert za hornu i orkestar“. Autor ostvarenja je Isidorin nekadašnji student, Veljko Nenadić koji je 2022. godine osvojio prestižno Međunarodno kompozitorsko takmičenje „Bela Bartok“.
Epske scene iz daleke istorije, asocijacije na prostor, na prirodu koja okružuje hramove Veljka Nenadića od prvog takta ostavljaju snažan utisak. Od molitve do obreda, to je sadržaj dela, muzička uspomena, počasnica Isidori Žebeljan.
Pripremila Dragana Pantić
„Ja sam dobio manuskript, partituru zapravo, Isidorinog koncerta za hornu. To je bila onako velika A3 partitura sa mnoštvom motiva, fragmenata, isečaka i tako dalje. Nije bilo konkretnog sadržaja, već su uglavnom to bili neki isečci. Ja sam se polako prilagođavao tome, međutim, trudio sam se da te motive iskoristim nekako drugačije, da se oni ne pojave eksplicitno“, objašnjava kompozitor Veljko Nenadić.
Delo Igra drvenih štapova Isidore Žebeljan i Mezijski hramovi Veljka Nenadića, jedno pored drugog su dokaz neraskidive povezanosti između profesora i učenika. Zajednička im je bajkovitost, zaigranost, etno simboli, igra žanrovima i ritmovima. Povezuje ih i Štefan Dor, hornista svetske reputacije i velikog prijateljstva s Isidorom Žebeljan.
„Mislim da nemam savet za slušanje, više preporuku za uživanje. Dva dela koja sviram nude mnogo. Treba slušati razlike među njima i treba tražiti sličnosti. Kompozicije pružaju mnogo. One su savremene, sa druge strane u značajnoj meri su prisutni elementi folklora. Ritmički su bogate, njihovi ritmovu su igrački, njihove melodije pevaju, ova muzika ima sve“, naglašava hornista Štefan Dor.
„Kada smo snimali disk sa Brodski kvartetom, onda nam je palo na pamet, zašto ne bismo kontaktirali Štefana Dora. I on se oduševio, i pristao, i eto, od tad traje ta ljubav. Dakle, kada se završilo snimanje i kada je on tu kompoziciju izveo, onda me odmah posle toga zvao da pita da li bih htela da pišem nešto novo. I eto...“ govorila je Isidora Žebeljan kako je počelo prijateljstvo sa Štefanom Dorom.
Pre nekoliko godina trebalo je da Štefan Dor svira Koncert za hornu, narudžbinu Beogradske filharmonije sa Isidorinim potpisom. Važno je što je taj dogovor upravo, delimično relizovan.
Sasvim posebno veče, drugačije programski, svečane atmosfere, svakako inspirisano Isidorinim duhom i njenim pogledom na umetnost.
U Luvru je na izložbi „Tela koja žive“ izloženo više od 200 vajarskih radova Mikelanđela i Rodena – od mermera, bronze, gipsa, terakote i izlivenih, kako iz kolekcije tog muzeja, tako i mnogih svetskih.
Dvojica umetnika su učinila da ljudsko telo bude centralni predmet umetničkih radova, videli su ga kao oživljavanje intenzivnog unutrašnjeg života.
Pripremio Slobodan Radovanović
I pored četiri veka koja ih razdvajaju prisutan je dijalog dvojice majstora zapadnog vajarstva.
Njihovi radovi koje simbolišu snaga tela i dubina duše su sada prvi put predstavljeni jedni pored drugih.
„Roden je otkrio Mikelanđela najpre na Školi lepih umetnosti preko modela od gipsa, a zatim je 1876. godine putovao u Firencu gde je doživeo neku vrstu otkrovenja. Rekao je sebi da je Mikelanđelo kao veliki čarobnjak njemu otkrio neke svoje tajne iz vajarstva“, kaže kustos Mark Borman.
Postavka je podeljena u pet delova: Dvojica legendarnih umetnika, Priroda i antička umetnost, Ponovno otkrivanje modela, Nin finito, Tela i duše i Energija i život.
Fokus je na pitanjima forme i koncepta koji su izazivali istu ambiciju kod Mikelanđela i Rodena – jasno predstaviti unutrašnju energiju ljudskog tela.
Na taj način je telo predstavljeno kao membrana koja otkrila dušu, živa stvar koja izdržava test vremena i pokreta. Istražuje se i korišćenje pokreta u skulpturi kroz istoriju.
„Pet delova izložbe pokazuju ne samo Mikelanđelov uticaj na Rodena već i to kako su dvojica umetnika imali zajedničke koncepte, ideje i pristupe skulpturi, što se ovde može paralelno posmatrati, to je ono što nas je zanimalo“, dodao je Borman.
Mogu se videti i Rodenov Adam, Doba bronze, Mislilac, Meditacija, pored Mikelanđelovih radova Rob koji umire i Hrist na krstu.
„Za obojicu umetnika u fokusu je bilo predstavljanje tela koja žive – muškog i ženskog, često su prikazana naga ili odevena. Telo ih zanima, ne samo kao jedna školjka od mesa već zbog toga što u njemu postoji unutrašnji život koji se odražava“, ispričala je kustoskinja Kloi Ario.
Postavka skrece pažnju na veze, pozajmljivanja i ponovna tumacenja koji se mogu naći u delima dvojice umetnika i analizira mitova koji okružuju Mikalanđela i Rodena, nudi novi pogled na skulpturu ne kao pravljenje jedne forme već laboratoriju za otkrivanje novih umetničkih prostora.
Izložba u Luvru se može videti do kraja jula.
Novi indeks rizika od poplava identifikovao je osam gradova duž istočne obale SAD koji su pod visokim ili veoma visokim rizikom od poplava koje mogu izazvati ekstremnu štetu.
Osam gradova na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država nalazi se pod visokim ili veoma visokim rizikom od „ekstremne“ štete od poplava prema trenutnim scenarijima, pri čemu se Njujork i Nju Orleans suočavaju sa nekim od najvećih opasnosti, pokazuje nova studija.
Njujork bi mogao imati najveći broj pogođenih ljudi: 50 odsto stanovništva Njujorka — oko 4,4 miliona ljudi — i 47 odsto njegovih zgrada trenutno su pod visokim rizikom izloženosti ekstremnoj šteti od poplava u slučaju velikog poplavnog događaja, navodi se u proceni rizika objavljenoj u časopisu Sajens advanses.
Nju Orleans se suočava sa najvećim relativnim rizikom, pri čemu je 98 odsto njegovog stanovništva — oko 375.000 ljudi — i 99 odsto infrastrukture pod visokim rizikom od izloženosti ekstremnoj šteti.
Ostalih šest gradova pomenutih u izveštaju su Hjuston, Majami, Norfolk (Virdžinija), Čarlston (Južna Karolina), Džeksonvil (Florida) i Mobil (Alabama).
Povećana pretnja i nivo štete sa kojima se ovi gradovi suočavaju rezultat su njihove niske nadmorske visine, velike gustine naseljenosti, loše drenaže, visine zgrada, količine padavina i blizine vode. Autori studije pozvali su donosioce odluka da sarađuju sa lokalnim akterima kako bi se rizik od poplava ublažio primenom rešenja zasnovanih na prirodi, uz infrastrukturne mere poput brana, nasipa i zaštitnih zidova.
„Takve politike treba da ograniče dalji urbani razvoj u zonama visokog rizika, uz istovremeno podsticanje sistematske primene rešenja zasnovanih na prirodi“, napisali su autori.
Rizik od poplava
Poplave su najskuplja prirodna katastrofa u SAD, koja godišnje nanosi štetu u milijardama dolara. Do 2050. godine očekuje se da nivo mora duž kontinentalne obale SAD poraste i do 0,3 metra, dok se poplave nakon uragana takođe povećavaju duž istočne obale usled klimatskih promena.
S obzirom na to da je oko 30 odsto okruga duž obala Meksičkog zaliva i Atlantika pod visokim rizikom od poplava, ključno je razumeti koje mere najefikasnije sprečavaju štetu, naveli su autori studije.
Istraživači su koristili mašinsko učenje za procenu rizika od poplava duž istočne obale SAD, koristeći istorijske podatke o šteti od poplava koje je prikupila Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama. Ovi podaci obuhvataju vizuelne procene štete na objektima iz ptičje perspektive povezane sa nedavnim velikim poplavama, uključujući uragan Ajzak 2012. i uragan Irmu 2017. godine. Studija je objekte koji su potpuno uništeni klasifikovala kao „ekstremnu štetu od poplava“.
Tim je zatim prikupio podatke o 16 faktora rizika od poplava i razvio mapu rizika, koristeći te faktore za predviđanje izloženosti šteti. Faktori su uključivali prirodne opasnosti, poput udaljenosti od vode i nadmorske visine; faktore izloženosti, kao što je gustina naseljenosti; i ranjivost stanovništva, poput procenta ljudi koji žive u siromaštvu.
Na osnovu tih faktora, model je proizveo „indeks rizika od poplava“ sa ocenama verovatnoće koje se kreću od „veoma niskog“ do „veoma visokog“ rizika. Tako su mogli da procene koji su obalni gradovi najizloženiji poplavama koje dovode do ekstremne štete, kao i broj ljudi i zgrada koji bi bili pogođeni.
Rezultati su pokazali da Njujork i Nju Orleans dele „sumornu realnost“ kao „gradovi sa velikim rizikom od poplava“, navode autori. Gotovo 4,4 miliona ljudi u Njujorku i više od 215.000 zgrada moglo bi biti suočeno sa ekstremnom štetom od poplava. Više od 98 odsto stanovništva i objekata u Nju Orleansu suočava se sa sličnim rizikom.
Iako su se žene hiljadama godina porađale u uspravnim položajima, danas je u većini bolnica standard – ležanje na leđima. Stručnjaci upozoravaju da je reč o relativno novoj praksi, koja nije u skladu sa prirodom porođaja i može ga učiniti težim, dužim i medicinski složenijim. Da li je za ovo kriv jedan Francuz koji je odlučio da je to zgodnije – za muškarce.
Hiljadama godina, širom sveta, žene su se obično porađale u uspravnom položaju – bilo da su klečale kao Kleopatra, koristile stolice za porođaj ili čučale. U stvari, čučanje može povećati prečnik karlice za najmanje dva i po centimetra, dok ujedno gravitacija znatno olakšava porođaj.
Pa zašto toliko žena danas rađa ležeći na leđima?
„Postoji opšte neznanje među stručnjacima i trudnicama o fiziologiji porođaja“, smatra Dženet Balaskas, osnivač Centra za aktivan porođaj u Velikoj Britaniji i autorka brojnih knjiga koje detaljno opisuju kako majke mogu preuzeti kontrolu nad svojim iskustvom porođaja.
Godine 1982, Balaskas je objavila „manifest aktivnog porođaja“ koji je postao centralno načelo njene organizacije.
„Širom sveta, hiljadama godina, žene su spontano rađale u nekom obliku uspravnog ili čučećeg položaja“, piše u manifestu. „Bez obzira na rasu ili kulturu… isti uspravni položaji preovlađuju.“
Većina žena u postindustrijskim zemljama je zatvorena u bolnici u ležećem položaju, navodi Balaskasova. „Ova praksa je nelogična, čini porođaj nepotrebno komplikovanim i skupim, pretvarajući prirodni proces u medicinski događaj, a porodilju u pasivnog pacijenta. Nijedna druga vrsta ne zauzima tako nepovoljan položaj u tako ključnom trenutku.“
Drugi stručnjaci se slažu. U stvari, porođaj u ležećem položaju je „relativno moderan fenomen“, napisala je Hana Dalen, profesorka akušerstva na Univerzitetu u Sidneju, u kolumni iz 2013. za portal Konverzejšn.
Trudnoća kao „bolest“
Tek u poslednjih 300 do 400 godina žene se uglavnom porađaju na leđima. To mogu da zahvale Francuzu po imenu Fransoa Moriso. Tvrdio je da bi ležeći položaj bio udobniji i za trudnicu i za muškog lekara koji je zbrinjava (već je postojao pokret za ukidanje babica i umesto toga prisustvo muških hirurga na porođajima).
Tradicionalno žene su se porađale u uspravnom položaju
Moriso je trudnoću smatrao bolešću. U svojoj knjizi iz 1668. godine „Bolesti trudnica i žena u porođaju“, Moriso je savetovao: „Najbolje i najsigurnije je poroditi se u krevetu, kako bi se izbegle neprijatnosti i muke zbog kasnijih trudnoća.“
Međutim, neki naučnici tvrde da je promena položaja pri porođaju zapravo mogla biti posledica drugog Francuza koji je živeo u isto vreme kao i Moriso – kralja Luja XIV.
„Pošto je Luj XIV navodno uživao gledajući žene kako se porađaju, frustrirao ga je nejasan pogled na porođaj kada se on dešavao na stolici za porođaj i promovisao je novi ležeći položaj“, napisala je Loren Dandes, profesorka sociologije na koledžu Makdanijel u Merilendu, u svom radu iz 1987. godine o evoluciji položaja pri porođaju.
„Uticaj kraljeve politike je nepoznat, iako je ponašanje kraljevske porodice moralo donekle uticati na stanovništvo“, dodala je. „Navodni zahtev Luja XIV za promenom poklopio se sa promenom položaja i verovatno je doprineo tome.“
Bez obzira na to kako je došlo do toga da se žene porađaju ležeći na leđima, trend se zadržao, na štetu njihovog iskustva porođaja.
Trend porođaja na leđima zadržao se još od 17. veka
Naučno dokazano
Glavni razlog zašto žene rađaju u uspravnom položaju toliko hiljada godina je jednostavan: gravitacija. Beba mora da putuje nadole kroz porođajni kanal, a gravitacija je korisna za taj proces.
Pokazalo se da će se žene, prepuštene same sebi, instinktivno naginjati napred tokom porođaja – a ne unazad – usvajajući položaje kao što su čučanje, naginjanje napred na rukama i kolenima ili naslon na nizak komad nameštaja.
U pregledu iz 2013. godine, koji je obuhvatio više od 5.200 žena, navedeno je da su drugi važni ishodi za žene koje su se porodile uspravno i u pokretu, umesto ležeći u krevetu, uključivali „smanjenje rizika od carskog reza, manju upotrebu epiduralne anestezije kao metode ublažavanja bola i manju šansu da njihove bebe budu primljene na neonatalno odeljenje“.
Žene tokom porođaja spontano nikada neće leći
U pregledu je navedeno da su potrebna dodatna istraživanja za žene u grupama visokog rizika – neke studije su pokazale povećanje gubitka krvi u uspravnim položajima pri porođaju.
Utvrđeno je da uspravni položaji pri porođaju takođe smanjuju vreme trajanja porođaja.
Dalenova je navela niz prednosti, uključujući efikasnije kontrakcije, manje bolova za majku, manje pinceta, vakuumskih porođaja i epiziotomije, kao i bolju oksigenaciju bebe u majčinoj materici, jer materica ne kompresuje aortu.
Godine 2011, Dalenova i njene kolege sprovele su studiju kako bi razumeli da li okruženje za porođaj utiče na položaj koji žene zauzimaju tokom porođaja. Posmatrali su dva okruženja – porođajne centre, gde je bila dostupna pomoćna oprema kao što su lopte, stolice za porođaj i vreće za sedenje, i porođajna odeljenja, gde je medicinski bolnički krevet bio jedina opcija.
Otkrili su da su žene pred porođajem mnogo češće zauzimale uspravan položaj tokom prve i druge faze porođaja u poređenju sa porođajnim odeljenjem – 82% žena je to učinilo u poređenju sa 25% u porođajnim odeljenjima.
Promene na vidiku
U zapadnim zemljama sada postoji svest o konceptu aktivnog porođaja, kaže Balaskasova – pristup koji promoviše sposobnost majke da se slobodno i instinktivno kreće tokom porođaja i da zauzme uspravne položaje, umesto da leži na leđima vezana za mašine i monitore.
Međutim, stope carskih rezova nastavljaju da rastu. Smernice Nacionalnog instituta za zdravlje i izvrsnost nege u Velikoj Britaniji savetuju da žene na porođaju „treba obeshrabriti da leže na leđima ili poluležećem položaju u drugoj fazi porođaja i da ih treba podsticati da zauzmu bilo koji drugi položaj koji smatraju najudobnijim“.
Kao i uvek, znanje je moć, i što su žene informisanije o svojim izborima u vezi sa porođajem, to će se osećati udobnije u izboru onoga što im odgovara.
Četrdesetogodišnjica katastrofe u Černobilju navršava se usred rusko-ukrajinskog rata, čija završnica nije na vidiku. U februaru 2025. godine, jeftin ruski dron probio je zaštitni omotač u Černobilju. Radnici upozoravaju da mesto najteže mirnodopske katastrofe na svetu i dalje nije bezbedno.
“Dozimetar zakačen na grudima počinje brže da ‘otkucava’ čim zakoračite van obeležene staze unutar nuklearne elektrane Černobilj. Kada se vratite korak unazad, zvuk se usporava – nevidljiva linija između čistog tla i kontaminacije”, piše Gardijanov reporter.
Iznad se uzdiže “novi bezbednosni omotač” (NSC) – najveća pokretna čelična konstrukcija ikada izgrađena, viša od Kipa slobode, šira od Koloseuma, sa lukom koji se nadvija poput hangara za džinovske avione.
Završen 2019. godine po ceni od 2,5 milijardi dolara i finansiran od 45 zemalja, NSC je izgrađen da zaštiti svet od onoga što se nalazi ispod njega.
Posetioci u zaštitnim odelima
Nalazi se u srcu radioaktivnog područja veličine Kipra, uglavnom napuštenog.
Unutra se nalazi “sarkofag” – siva betonska grobnica podignuta za samo 206 dana kako bi prekrila ruševine reaktora broj 4, koji je eksplodirao 26. aprila 1986. godine u najtežoj nuklearnoj nesreći do sada.
Reporter Gardijana piše da izbliza, sarkofag deluje gotovo improvizovano – ogromne ploče naslagane kao građevinski blokovi, sa rđom na spojevima. Unutra je i dalje zarobljeno oko 180 tona nuklearnog goriva i četiri do pet tona radioaktivne prašine.
NSC je izgrađen da kupi vreme – da omogući bezbedno demontiranje nestabilnog sarkofaga tokom decenija, uz zaštitu u slučaju njegovog urušavanja.
Nepredviđeni faktor – rat
Ono što donatori nisu predvideli bio je rat – Černobilj je bio okupiran u prvim nedeljama ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – a još manje su mogli predvideti napad dronom tri godine kasnije.
Na severozapadnom delu krova sada se nalazi privremena zakrpa, na mestu gde je ruski dron vredan oko 20.000 dolara 14. februara 2025. probio konstrukciju, napravivši otvor u luku i ugrozivši njegovu osnovnu funkciju.
Unutar postrojenja
“Ako bi se sarkofag urušio, više od sto tona nuklearnog goriva bilo bi oslobođeno u vazduh”, rekao je generalni direktor elektrane Sergij Tarakanov.
Potpuna sanacija neophodna je u roku od četiri godine, upozoravaju ukrajinski zvaničnici i zapadni stručnjaci, inače se više ne može garantovati vek trajanja NSC-a od 100 godina. Procenjeni troškovi iznose do 500 miliona evra, novac koji Ukrajina još nije obezbedila.
U međuvremenu, rat se nastavlja, a Rusija je više puta lansirala dronove i rakete duž ruta u blizini Černobilja, povećavajući rizik od nove katastrofe.
Na 40. godišnjicu nesreće, jedno od najugroženijih mesta na svetu i dalje je pod pretnjom.
Napad dronom
Gardijanov reporter razgovarao je sa radnicima koji su bili prisutni kada je došlo do napada dronom. Zamenik glavnog inženjera Oleksandr Skomarohov probuđen je u ranim jutarnjim satima 14. februara 2025.
“Videli smo granatiranje i ranije, ali znao sam da će me probuditi samo ako se dogodilo nešto kritično“, rekao je Oleksandr Skomarohov.
Posledice napada dronom
Ruski dron “geran 2” udario je u severozapadni deo luka na visini od oko 85 metara – približno visini osmospratnice.
Eksplozija je probila rupu od 15 kvadratnih metara kroz spoljni i unutrašnji zid konstrukcije, dovoljno snažnu da bude zabeležena na sistemu za praćenje zemljotresa.
“Pravi problemi počeli su nakon što je izbio požar“, kaže Skomarohov.
Vatrogasci su stigli za nekoliko minuta, ali je gumena zaptivna membrana na krovu nastavila da tinja duboko unutar konstrukcije. Tri nedelje timovi su sekli 332 otvora kako bi doprli do žarišta.
Kada je požar konačno ugašen, utvrđeno je da su uništena dva ključna sistema: funkcija zadržavanja radioaktivnosti i sistem kontrole vlažnosti, što povećava rizik od korozije i urušavanja.
Ukrajinski vojnik kod Černobilja
“Ruski napad dronom uništio je glavne funkcije novog zaštitnog omotača”, rekao je inženjer Erik Šmijeman.
Ukoliko bi se sarkofag urušio, bilo usled napada, konstruktivnog otkaza ili starosti, u atmosferu bi se oslobodila nova količina radioaktivnih čestica bez zaštite.
“To bi pre svega predstavljalo ogromnu opasnost za radnike i odložilo sanaciju katastrofe više godina”, upozorava stručnjak Grinpisa Šon Berni.
Popravke su dodatno otežane visokim nivoom radijacije – radnici smeju da provedu najviše oko 20 sati godišnje u najugroženijim zonama.
“Moći će da rade samo nekoliko sati, ako ne i minuta u kontinuitetu“, kaže Tarakanov.
Skomarohov, koji je u Černobilj došao 1987, kaže da je želeo da spreči da se tragedija ikada ponovi.
U kontrolnoj sobi reaktora broj 4 i dalje se vidi mesto gde je pritisnut taster AZ-5 u poslednjem pokušaju da se reaktor zaustavi – umesto toga, usledila je eksplozija.
U nedeljama nakon nesreće umrlo je 28 ljudi od akutne radijacione bolesti, dok je oko 116.000 evakuisano. Radioaktivni oblak proširio se Evropom.
Vojnici kopali rovove u blizini “crvene šume”
Černobilj je ponovo dospeo u fokus 2022. godine, kada su ruske snage zauzele područje. Vojnici su kopali rovove u blizini “crvene šume”, jedne od najkontaminiranijih zona, podseća Gardijan.
Radnici su bili primorani da rade bez smena skoro mesec dana.
Nakon povlačenja ruskih snaga, ostale su opljačkane kancelarije, a neki radnici su odvedeni i veruje se da su i dalje u Rusiji.
Kontrolna soba
Ipak, rat i dalje predstavlja pretnju. Od oktobra 2024. zabeležena su četiri potpuna nestanka struje zbog napada na elektromrežu.
“Postoji realan rizik od novog incidenta. Može se dogoditi bilo kada”, upozorava Tarakanov.
Atletičar iz Kenije Sebastijan Save trijumfovao je u Londonu, oborio svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Save u Londonu učinio nemoguće – prvi u istoriji istrčao maraton za manje od dva sata
Nakon što je atletičarka iz Etiopije Tigst Asefa oborila sopstveni svetski rekord u maratonu, ulice Londona su svedočile još neverovatnijem poduhvatu.
Sebastijan Save je učinio ono za šta se u svetu atletike dugo verovalo da je gotovo nemoguće.
Kenijac je pobedio u muškoj konkurenciji sa spektakularnim vremenom 01:59:30. Oborio je svetski rekord i postao prvi čovek u istoriji koji je maraton u takmičarskim uslovima istrčao za manje od dva sata.
Prethodni svetski rekord (2:00:35), koji je u oktobru 2023. na Čikaškom maratonu postavio Kenijac Kelvin Kiptum, Save je danas nadmašio za zapanjujućih minut i pet sekundi.
Pre londonskog spektakla samo je legendarni Elijud Kipčoge na jednom događaju 2019. istrčao maratonsku distancu za manje od dva sata (1:59:40), ali ta trka je održana u kontrolisanim uslovima i nije bila takmičarskog karaktera, pa ni rekord nije priznat kao zvaničan. Sve i da jeste, Sebastijan Save je danas bio za 10 sekundi brži.
Kenijac je odbranio titulu na Londonskom maratonu, a prethodne godine je trasu prošao za 2:02:27. Do kraja 2025. istrčao je još samo jedan maraton u Berlinu, kada je ponovo pomerio granice tadašnjeg ličnog rekorda – 2:02:16.
Tu nije kraj jer su rezultat na koji se čekalo čitavu večnost u jednom danu ostvarila dvojica dugoprugaša. Drugoplasirani Jomif Kejelča iz Etiopije takođe je stigao do cilja u Londonu za manje od dva sata – njegovo vreme je 1:59:41.
Treća pozicija je pripala Džejkobu Kiplimu iz Ugande, svetskom rekorderu u polumaratonu. Ostao je u debeloj senci iako je i on bio brži od prethodnog svetskog rekorda – zabeležio je vreme 2:00:28.
Srpska bokserka Sara Ćirković nije uspela da osvoji zlatnu medalju na Svetskom kupu u Brazilu, pošto je u finalu u Foz do Iguasu u kategoriji do 54 kilograma poražena od Kineskinje Junman Gan rezultatom 3:2.
Ćirkovićeva je prethodno na putu do finala pobedila Argentinku Melani Martinez, Brazilku Tati de Žezus, Irkinju Dženifer Lihejn i Vidad Bertal iz Maroka.
Sara Ćirković (arhivska fotografija)
Srpska bokserka je na turniru u Brazilu osvojila prvu medalju za Srbiju u takmičenjima pod okriljem organizacije “World Boxing“.
Svetski kup je prilika za osvajanje bodova za rang-liste pomenute organizacije, a ti bodovi imaće ulogu i u kvalifikacijama za Olimpijske igre koje će 2028. godine biti održane u Los Anđelesu.
1...8910...1.499Stranica 9 od ukupno 1.499
_433x620 "Илустрација новог изгледа пасоша (Фото: Службени гласник)")
_412x620 "Сара Ћирковић (архивска фотографија) (STARSPORT / Dusan Milenkovic)")