Gotovo deset godina nakon premijere prve sezone završena je serija Stranger Things, jedan od najvećih hitova platforme Netflix. Iako je glavna priča privedena kraju, svet serije nastavlja da se širi kroz nove projekte.
U pustinji su izgradili najveću solarnu elektranu na svetu: Nekoliko godina kasnije morali su da dovedu 20.000 ovaca
Na severoistočnom rubu Tibetanske visoravni, tamo gde je vetar decenijama nosio pesak preko gotovo beživotnog tla, dogodilo se nešto što niko nije planirao.
Kina je na tom mestu podigla najveću solarnu elektranu na svetu. Projekat je zamišljen kao energetska investicija gigantskih razmera, sa milionima panela raspoređenih preko pustinjskog pejzaža. Međutim, nekoliko godina nakon početka rada, ispostavilo se da elektrana proizvodi mnogo više od struje.
Proizvela je i travu.
Danas, na području koje je nekada bilo gotovo potpuno prekriveno peskom, pasu desetine hiljada ovaca. Lokalni stočari imaju više pašnjaka nego ranije, stada rastu, a naučnici pokušavaju da objasne kako je jedan od najvećih energetskih projekata na planeti nenamerno pokrenuo ekološki oporavak čitavog područja.
Solarni kompleks Talatan nalazi se u okrugu Gonghe, u Tibetskoj autonomnoj prefekturi Hainan. Njegove dimenzije teško je sagledati čak i na satelitskim snimcima. Reč je o ogromnom sistemu koji razvija kompanija Huanghe Hydropower, deo državne energetske korporacije State Power Investment Corporation.
Do 2026. godine instalirani kapacitet dostigao je približno 21 gigavat, dok godišnja proizvodnja premašuje 18.000 gigavat sati električne energije. Kada bude potpuno završen, kompleks će zauzimati više od 600 kvadratnih kilometara, sa više od sedam miliona solarnih panela.
Ipak, pažnju istraživača nije privukla samo količina proizvedene energije.
Ovce u solarnoj elektrani, foto: Zhang Long / Xinhua News / Profimedia
Ovce u solarnoj elektrani, foto: Zhang Long / Xinhua News / ProfimediaMnogo zanimljivije bilo je ono što se dešavalo ispod panela.
Pre izgradnje elektrane Talatan je bio jedno od najsurovijih područja za stočarstvo u regionu. Prema kineskim podacima, gotovo 99 odsto površine bilo je prekriveno peskom. Trava je bila retka, a lokalni stočari često su morali da prelaze velike udaljenosti kako bi pronašli dovoljno hrane za svoja stada.
Dolaskom miliona panela promenila se i mikroklima tla.
Paneli su smanjili direktno izlaganje zemljišta suncu, pa je isparavanje vode postalo znatno manje. Voda koja se koristi za održavanje i pranje panela delom završava u zemljištu, dok sami redovi konstrukcija predstavljaju svojevrsnu zaštitu od vetra.
Solarna elektrana, foto: Zhang Hongxiang / Xinhua News / Profimedia
Solarna elektrana, foto: Zhang Hongxiang / Xinhua News / ProfimediaRezultat je bio iznenađujuć.
Prema podacima operatera, brzina vetra smanjena je za oko 50 odsto, isparavanje tla za trećinu, dok je vegetacijski pokrivač za samo nekoliko godina dostigao oko 80 procenata.
Nezavisno istraživanje objavljeno u časopisu Scientific Reports potvrdilo je da su uslovi unutar kompleksa značajno bolji nego u okolnim pustinjskim oblastima. Naučnici su zabeležili veću vlažnost zemljišta, razvijeniju vegetaciju i bogatiji mikrobiološki život.
A onda se pojavio neočekivani problem.
Trava je počela da raste toliko brzo da je na pojedinim mestima dostizala više od jednog metra visine, zaklanjajući solarne module i smanjujući njihovu efikasnost.
Rešenje nije pronađeno u mašinama niti u hemikalijama.
Pronađeno je u ovcama.
Pogledajte listu od 10 najbezbednijih zemalja na svetu prema Globalnom indeksu mira
Svet postaje sve manje mirno mesto. Ipak, ove zemlje se izdvajaju kao najbezbednije destinacije za posetu u 2026. godini, prema najnovijem Globalnom indeksu mira.
Svi volimo da mislimo da su mesta na koja putujemo bezbedna. Ovaj najvažniji kriterijum je gotovo sigurno jedan od razloga zašto su mnoge od najbezbednijih zemalja na svetu u 2026, prema novoj studiji Globalnog instituta za mir, istovremeno i među najpoželjnijim destinacijama za Amerikance koji žele da se presele u inostranstvo.
Ironično je to što, iako broj putnika u avio-saobraćaju nastavlja da raste, lista najbezbednijih zemalja za putovanje postaje sve kraća. Kako je britanski Telegraf objavio 2025. godine, „ukupna slika pokazuje sve manji izbor sigurnih destinacija“, navodeći Ujedinjeno Kraljevstvo kao primer zemlje koja sve češće dodaje države na liste negativnih preporuka za putovanja. Na Crvenu listu putovanja, britanska vlada je od 2019. do 2025. godine dodala još 12 zemalja.
Najbezbednije zemlje na svetu kroz godine
Svake godine tokom poslednje dve decenije, Institut za ekonomiju i mir objavljuje svoj Globalni indeks mira, sveobuhvatnu analizu globalne bezbednosti. U izveštaju iz 2020. zaključeno je da su „sukobi i krize nastali tokom prethodne decenije počeli da se smiruju, samo da bi ih zamenio novi talas tenzija i neizvesnosti izazvan pandemijom Covid-19“.
Zatim je usledio period kada gotovo niko nije mogao da putuje i kada ništa nije delovalo bezbedno. Sve dok se svet ponovo nije otvorio.
Do 2022, strah od pandemije se uglavnom stišao, ali su globalne političke tenzije rasle, naročito zbog početka ruske invazije na Ukrajinu iste godine. Izveštaj je tada zaključio da su „sukobi i krize iz prethodne decenije počeli da jenjavaju, ali ih je zamenio novi talas napetosti i neizvesnosti izazvan pandemijom Covid-19 i rastućim tenzijama među velikim silama“.
Povećane neizvesnosti
U izveštaju za 2023. navedeno je da je svet postao nešto manje bezbedan nego prethodne godine. S druge strane, 2025. je zaključeno da mnoge države povećavaju nivo militarizacije kao odgovor na rastuće tenzije, kao i da „globalni mir nastavlja da opada, dok su mnogi ključni faktori koji prethode velikim sukobima dostigli najviši nivo od završetka Drugog svetskog rata“.
Izveštaj je takođe dodao da se „tradicionalni savezi raspadaju, što dovodi do povećane ekonomske neizvesnosti“.
To je bilo pre godinu dana, a od tada smo videli i početak rata u Iranu, koji još nije završen – događaj koji će, po svemu sudeći, dugo oblikovati način putovanja na Bliski istok i šire.
Izveštaj za 2026. ističe da međunarodno uključeni unutrašnji sukobi postaju sve češći – njihov broj je porastao za više od 175 odsto od 2010. Takođe, broj zemalja koje su bile uključene u barem jedan spoljašnji sukob tokom prethodnih pet godina porastao je sa 59 u 2008. na 103 u 2026. godini.
U takvom kontekstu, nikada nije bilo važnije pažljivo pratiti preporuke vlada o tome gde i kako putovati.
Najbezbednije zemlje na svetu u 2026.
Tokom šest godina koliko pišem za Forbes o najbezbednijim zemljama sveta, jedna stvar je ostala ista. Island je sve vreme zauzimao prvo mesto. Takođe, veliki broj država iz top 10 nalazi se u Evropi.
Na drugom mestu je Novi Zeland, zatim slede Švajcarska, Slovenija, Irska, Austrija, Portugal, Singapur, Finska i Japan.
Stiv Kileleja, osnivač Institute for Economics & Peace i tvorac Globalnog indeksa mira, rekao je u imejlu: „Slika koja proizlazi iz ovogodišnjeg indeksa pokazuje dva sveta koja se sve više udaljavaju jedan od drugog“.
Globalni mir opada već dvanaest uzastopnih godina, ali zemlje na vrhu liste gotovo da nisu promenile svoje pozicije. Kileleja dodaje: „25 najmirnijih zemalja pogoršalo se za samo 0,3% od 2008. godine, dok se stanje u 25 najmanje mirnih zemalja pogoršalo za skoro 19%“.
Najbezbednije zemlje sveta prema Globalnom indeksu mira za 2026.
-
Island zadržava poziciju najmirnije zemlje na svetu već 19. godinu zaredom. Bez stalne vojske i sa izuzetno niskim nivoom kriminala, značajno se izdvaja u odnosu na ostale zemlje. U praktičnom smislu, nijedna druga destinacija trenutno ne dostiže njen nivo bezbednosti.
-
Novi Zeland se podigao sa trećeg mesta na drugo, beležeći najniži nivo aktivnih sukoba u azijsko-pacifičkom regionu. Pored impresivne prirode, zemlja nudi političku stabilnost i društveni mir kakve malo država može da pruži.
-
Švajcarska zauzima treće mesto, potvrđujući reputaciju jedne od najstabilnijih i najsigurnijih zemalja na svetu.
-
Slovenija napreduje za dva mesta i postaje jedno od najpotcenjenijih imena na listi. Smeštena između Austrije i Hrvatske, sve više se prepoznaje kao mirna i vizuelno atraktivna evropska destinacija.
-
Irska zauzima peto mesto, kombinujući poznatu toplinu i gostoprimstvo sa stabilnim pokazateljima mira – ono što posetioci već dugo osećaju potvrđuje i statistika.
-
Austrija je šesta zahvaljujući bogatoj kulturi, alpskim pejzažima i visokom nivou nacionalne stabilnosti. Zvanično se ubraja među najmirnije zemlje sveta.
-
Portugal zauzima sedmo mesto i posebno se ističe po niskom stepenu militarizacije, odmah iza Islanda kao druga najmanje militarizovana država na svetu. Uz klimu i obalu, bezbednost dodatno povećava njegovu privlačnost.
-
Singapur je osmi i zadržava status jednog od azijskih standarda za bezbednost i red. Njegov rezultat je posebno impresivan s obzirom na veliku gustinu naseljenosti.
-
Finska se penje na deveto mesto, a njen imidž mirnog života u skladu sa prirodom jasno se odražava u podacima. Od jezera do polarne svetlosti, zemlja uspešno spaja visok kvalitet života i snažne pokazatelje mira.
-
Japan ulazi u top 10 na desetom mestu, napredujući za tri pozicije. To predstavlja jedan od najvećih pomaka na ovogodišnjoj listi. Izveštaj ističe poboljšanje od 25% u pokazatelju unutrašnjih sukoba, dodatno učvršćujući reputaciju Japana kao bezbedne i kulturno bogate destinacije.
Zašto su baš ove zemlje najbezbednije na svetu?
Vredi obratiti pažnju na to šta ove zemlje čini najbezbednijim mestima na planeti. Stiv Kileleja mi je rekao da svih deset država dele iste ključne prednosti. To su nizak nivo nasilja, političku stabilnost, efikasne institucije, nizak stepen militarizacije i dobre odnose sa susedima. Upravo su to faktori koji se „sporo menjaju i grade decenijama“, zbog čega se rang-lista iz godine u godinu veoma malo menja.
Kileleja dodaje da, uz napomenu da Globalni indeks mira meri mir, a ne bezbednost putnika u užem smislu, „prednosti se jasno vide u podacima. Ekonomski trošak nasilja u deset najmirnijih zemalja sveta iznosi u proseku samo 2,2% BDP-a, dok u deset najpogođenijih zemalja dostiže 23,4%. Za posetioce to znači niske stope ubistava, manje prisustvo policije i bezbedne javne prostore, iako nijedan indeks ne može garantovati putovanje bez incidenata“.
SAD se nalazi na 134. mestu, što je pad od četiri pozicije. Kako navodi izveštaj, razlog je pad pokazatelja političke stabilnosti za 38,5%. To predstavlja najveću godišnju promenu u ovom pokazatelju otkako postoji Globalni indeks mira, dok je političko nasilje dostiglo najviši nivo još od sedamdesetih godina prošlog veka.
Mir u društvu, ali ne i bezbednost putnika
Kileleja posebno naglašava jednu važnu stvar. Globalni indeks mira meri mir u društvu, a ne direktnu bezbednost putnika. Indeks obuhvata faktore poput oružanih sukoba, militarizacije, političke stabilnosti i nasilnog kriminala na nacionalnom nivou i nikada nije bio zamišljen kao turistički vodič ili savetnik za putovanja.
Dobar plasman na listi ukazuje na nizak nivo nasilja i stabilne institucije. To svakako znači posetiocima, ali ne uzima u obzir praktične rizike tokom putovanja, poput bezbednosti saobraćaja, prirodnih katastrofa ili svakodnevnih problema kao što su sitne krađe u turističkim zonama.
Govoreći o studiji o najbezbednijim zemljama sveta, Kileleja zaključuje da „Indeks treba posmatrati kao vodič kroz osnovne uslove života u jednom društvu, a ne kao garanciju lične bezbednosti, pa bi putnici uvek trebalo da konsultuju i zvanične preporuke svoje vlade za putovanja“.
| Globalni indeks mira rangira 163 nezavisne države i teritorije prema nivou mirnoće, pokrivajući 99,7% svetske populacije. Koristi 23 kvalitativna i kvantitativna pokazatelja za procenu mira kroz tri oblasti:
-nivo društvene bezbednosti i sigurnosti |
Aleks Ledsom, saradnica Forbes
Skriveni problemi epidemije kardiovaskularnih bolesti: Terapija napreduje, prevencija zaostaje
Kardiovaskularne bolesti spadaju u vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Smatra se da su odgovorne za skoro 50 odsto svih smrtnih ishoda godišnje.
Već godinama se govori o tome da je Srbija u samom evropskom i svetskom vrhu po broju obolelih. Taj broj je u stalnom porastu.
Stručnjaci ukazuju da ne postoji samo jedan razlog za to i da su bolesti srca rezultat dugogodišnjeg delovanja više faktora rizika.
Najčešći uzroci ovih bolesti
Najveći problem je što se faktori rizika, često ne doživljavaju kao bolest, kaže dr Larisa Vasiljević Stojanović, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije.
„Visok pritisak ne boli, povišen holesterol ne daje simptome, a ateroskleroza može da napreduje godinama bez ikakvih tegoba. Zato mnogi pacijenti dolaze tek kada se pojavi infarkt, moždani udar ili srčana slabost“, objašnjava doktorka Stojanović za Forbes Srbija.
Dodatni izazov savremenog društva su hronični stres, nedostatak sna i fizička neaktivnost.
Kako kaže, dugotrajna izloženost stresu dovodi do pojačanog lučenja hormona poput adrenalina i noradrenalina.
To povećava krvni pritisak i ubrzava procese koji doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti.
„Danas imamo paradoks da ljudi rade više nego ikada, a kreću se manje nego ikada. Srce i krvni sudovi zbog toga stare brže nego što pokazuje kalendar“, ističe dr Larisa Stojanović.
Mnogi godinama zanemaruju simptome bolesti
Dobra vest je da se većina kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ili značajno odložiti. Važno je da se faktori rizika prepoznaju i leče na vreme, ukazuju lekari.
Ipak pacijenti danas imaju mnogo više informacija nego ranije, to ne znači da više brinu o svom zdravlju.
Dr Larisa kaže da u praksi često sreće ljude koji godinama znaju da imaju povišen krvni pritisak, šećer ili holesterol, ali terapiju uzimaju neredovno. Ili je prekidaju čim se osećaju bolje.
Još češće se mi lekari susrećemo sa ignorisanjem simptoma, dodaje.
Foto: MediGroup
Foto: MediGroupSavremen čovek je navikao da funkcioniše umoran, pod stresom i sa premalo sna, pa prve znake bolesti često pripisuje poslu ili iscrpljenosti.
Bol u grudima se tumači kao nervoza, gušenje kao loša kondicija, a lupanje srca kao posledica stresa, kaže ona.
„Upravo zbog toga mnogi pacijenti dolaze lekaru tek kada se već razvila ozbiljna komplikacija poput infarkta, moždanog udara ili srčane slabosti“, kaže doktorka.
Šta bi trebalo preduzeti i promeniti?
„Jedna od najvažnijih poruka savremene kardiologije jeste da ne čekamo da nas srce ozbiljno upozori. Preventivni pregledi nisu namenjeni bolesnima, oni postoje da bi zdravi ljudi takvi i ostali. Redovni sistematski pregledi su veoma bitni. Ljudi veoma često ne iskoriste sistematske preglede koje firme redovno plaćaju.
Ono što je pozitivno je da ipak raste svest o važnosti preventivnih pregleda, naročito u mlađoj populaciji“, dodaje.
Hipertenzija je, i dalje najrasprostranjenija kardiovaskularna bolest i predstavlja glavni faktor rizika za većinu drugih srčanih i moždanih oboljenja.
„Poslednjih godina beležimo veliki porast koronarne bolesti, odnosno ateroskleroze krvnih sudova srca, kao i poremećaja srčanog ritma, pre svega atrijalne fibrilacije. Delom je to posledica starenja populacije, ali i sve veće učestalosti gojaznosti, dijabetesa i metaboličkog sindroma“
Takođe, i srčana slabost danas predstavlja jedan od vodećih razloga hospitalizacije kod osoba starijih od 65 godina.
Faktori rizika sve češći kod mlađe populacije
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se faktori rizika sve češće javljaju kod mlađih osoba.
„Danas nije retkost da pacijent u četrdesetim godinama ima kombinaciju hipertenzije, gojaznosti, povišenog holesterola i dijabetesa.
To je nekada bilo karakteristično za mnogo stariju populaciju“, kaže dr Stojanović.
Uspeh u kardiologiji zato, kaže, ne meri se samo brojem ugrađenih stentova, već brojem infarkta i moždanih udara koje su lekari sprečili.
Ukazuje da danas imamo mogućnosti lečenja koje su pre dvadeset godina bile nezamislive.
Dostupne terapije koje produžavaju život
Mnoge bolesti koje su nekada nosile visok rizik smrtnosti sada se mogu uspešno kontrolisati godinama.
Kod koronarne bolesti srca na raspolaganju su nam savremene dijagnostičke metode, minimalno invazivne procedure poput ugradnje stentova i procedura na srčanim zaliscima, kao i efikasni lekovi koji smanjuju rizik od infarkta i njegovog ponovnog javljanja, dodaje.
U lečenju poremećaja srčanog ritma značajno su unapređene metode ablacije. Novi antikoagulantni lekovi omogućili su efikasniju prevenciju moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, ističe sagovornica Forbes.
Poseban napredak ostvaren je u lečenju srčane slabosti, kaže.
„Danas raspolažemo terapijama koje ne samo da ublažavaju simptome, već dokazano produžavaju život i smanjuju potrebu za hospitalizacijom. To je jedna od najvećih promena koje smo kao kardiolozi videli u poslednjih desetak godina“.
Pomaci i u preventivnoj kardiologiji
Nakon mnogo godina bez specifične terapije, u toku su završna klinička ispitivanja novih lekova koji ciljano snižavaju nivo lipoproteina(a).
To predstavlja jedan od najočekivanijih pomaka u preventivnoj kardiologiji, ukazuje sagovornica.
Osim toga razvoj veštačke inteligencije, nosivih uređaja, pametnih satova i digitalnog praćenja zdravstvenih parametara omogućava ranije otkrivanje problema.
Takođe i aktivnije uključivanje pacijenata u brigu o sopstvenom zdravlju. Međutim, savremena kardiologija danas prevenciju posmatra mnogo šire.
„Nije dovoljno samo zdravije živeti, potrebno je i znati svoje brojeve. Krvni pritisak, nivo šećera, LDL holesterola i lipoproteina(a) mogu pružiti dragocene informacije o budućem kardiovaskularnom riziku mnogo pre pojave prvih simptoma“, dodaje.
Shutterstock/Halfpoint
Shutterstock/HalfpointVažna prevencija
Imajući u vidu da se mnoge kardiovaskularne bolesti razvijaju postepeno i da često ne daju simptome sve dok ne dođe do komplikacija akcenat treba staviti na prevenciju, smatra i dr Dalibor Dragišić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije i interventni kardiolog
Većina prevremenih infarkta miokarda bi mogla da bude sprečena boljom kontrolom krvnog pritiska, prestankom pušenja, lečenjem poremećaja masnoća, održavanjem normalne telesne mase i redovnom fizičkom aktivnošću, kaže.
„Problem nije što ne znamo da lečimo kardiovaskularne bolesti, već to što i dalje mnoge od njih otkrivamo prekasno“, upozorava.
Ne samo zdravstveni, već i ekonomski problem
„Posebno zabrinjava činjenica da se faktori rizika sve češće javljaju kod ljudi u najproduktivnijem životnom dobu. To kardiovaskularne bolesti čini ne samo zdravstvenim već i značajnim ekonomskim problemom“, kaže dr Dragišić.
Dr Dragišić kaže da se kao kardiolog, svakodnevno susreće sa pacijentima koji su godinama imali povišen krvni pritisak, holesterol ili dijabetes, ali nisu redovno odlazili na kontrole, jer nisu imali tegobe.
Upravo je to jedan od najvećih problema kod kardiovaskularnih bolesti – one često napreduju tiho, bez jasnih simptoma, dodaje.
Još češće se susrećem sa pacijentima, naročito muškarcima u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama koji dolaze u angio salu sa akutnim infarktom miokarda i podatkom da su ranije lečili hipertenziju pa samoinicijativno prekinuli terapiju, priča.
Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi pacijenti očekuju jak bol ili dramatične simptome. Prve manifestacije bolesti često javljaju postepeno i mnogo su suptilnije, kaže.
Prvi simptomi bolesti
Pažnju treba obratiti na pojavu bola u grudima koji se najčešće opisuje kao pritisak, stezanje ili teret i traje duže od pet minuta, zatim na pojavu gušenja ili nedostatka vazduha pri naporu, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, iznenadne vrtoglavice ili gubitka svesti, otoka nogu ili gušenja u ležećem položaju.
Često se susrećemo sa pacijentima koji se kasno jave lekaru jer bol nije bio jak ili tipičan, pa čekaju da tegobe prođu same od sebe. Na taj način gubi se dragoceno vreme za pravovremenu intervenciju i spasavanje srčanog mišića, kaže.
Kako je ateroskleroza sistemska bolest koja zahvata krvne sudove čitavog organizma, očekuje se i dalji porast broja pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću, naročito u populaciji starijih osoba i pacijenata sa dijabetesom, dodaje dr Dragišić.
Kardiovaskularne bolesti uzrok skoro svake druge smrti
Kardiovaskularne bolesti su već decenijama vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji i odgovorne su za približno svaku drugu smrt.
Svedoci smo napretka u dijagnostici i lečenju ovih bolesti, ali je opterećenje ovim bolestima i dalje veoma veliko, upozorava doktor.
Razlozi su složeni i zavise od više faktora. Na prvom mestu tu je arterijska hipertenzija, a onda i gojaznost, pušenje, dijabetes melitus, poremećaji masnoća u krvi i nedovoljna fizička aktivnost.
Drugi izazov predstavlja starenje populacije. Kako životni vek raste, raste i broj ljudi koji ulaze u životno doba u kojem su kardiovaskularne bolesti češće.
Pomaci u lečenju poremećaja masnoća u krvi
Jedan od najznačajnijih pomaka u poslednje vreme napravljen je u lečenju poremećaja masnoća u krvi.
Pored statina, danas su dostupni i novi lekovi (ezetimib, PCSK9 inhibitori) koji omogućavaju značajno snižavanje LDL (“lošeg”) holesterola čak i kod pacijenata kod kojih ranije nije bilo moguće postići ciljne vrednosti. Time se dodatno smanjuje rizik od infarkta miokarda i moždanog udara.
Posebno značajan iskorak napravljen je u prevenciji moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom uvođenjem direktnih oralnih antikoagulantnih lekova koji su pojednostavili lečenje i unapredili bezbednost terapije.
Napredovala je i interventna kardiologija.
Savremeni stentovi obloženi lekovima imaju odlične dugoročne rezultate i značajno smanjuju rizik od ponovnog suženja krvnog suda, dodaje dr Dragišić.
Istovremeno, nove tehnike poput rotacione aterektomije (rotablacije) i intravaskularne litotripsije omogućavaju uspešno lečenje i veoma kompleksnih promena na koronarnim arterijama koje su nekada predstavljale veliki izazov.
„Sve značajniju ulogu imaju i napredne dijagnostičke metode poput intravaskularnog ultrazvuka (IVUS) i optičke koherentne tomografije (OCT), koje omogućavaju precizniju procenu aterosklerotskih promena i optimalan izbor terapije. Istovremeno, određene aritmije danas se uspešno leče kateterskim procedurama, čime se kod velikog broja pacijenata smanjuje potreba za dugotrajnom primenom lekova“.
Najveći napredak u lečenju srčane slabosti
Možda je najveći napredak ostvaren u lečenju srčane slabosti, kaže dr Dragišić.
Nove generacije lekova značajno smanjuju rizik od hospitalizacija i smrtnosti, a pacijentima omogućavaju bolji kvalitet života i duže očuvanje funkcionalne sposobnosti.
Ipak, uprkos svim dostignućima moderne medicine, nijedna terapija ne može u potpunosti da zameni značaj prevencije, dodaje.
Najbolji rezultati i dalje se postižu kombinacijom zdravih životnih navika, pravovremenog otkrivanja bolesti i adekvatnog lečenja.
Osnovne mere prevencije podrazumevaju redovnu fizičku aktivnost, održavanje idealne telesne mase.
Takođe prestanak pušenja, kontrolu krvnog pritiska, kontrolu holesterola i šećera u krvi, uravnoteženu ishranu sa manje ultraprerađene hrane, dovoljno sna i kontrolu stresa, ukazuju stručnjaci.
Posebno je važno naglasiti da prevencija ne počinje pojavom simptoma, već mnogo ranije.
Ateroskleroza je proces koji se razvija godinama, pa čak i decenijama pre nego što dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.
Upravo zato redovni preventivni pregledi imaju veliki značaj, naročito kod osoba koje imaju porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti ili prisustvo faktora rizika.
„Kao kardiolog često kažem da je mnogo lakše sprečiti infarkt nego lečiti njegove posledice. Većina ljudi razmišlja o zdravlju tek kada se pojavi bolest, a zapravo najveći efekat postiže se upravo prevencijom“, kaže dr Dragišić.
Genetski faktor
Ulaganje u zdravlje srca donosi višestruku korist – duži život, bolji kvalitet života i manji rizik od ozbiljnih komplikacija. Kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima, prevencija je i dalje najefikasniji lek koji imamo, dodaje dr Dragišić.
Navodi i da kod ovih bolesti genetika igra značajnu ulogu, ali nije jedini faktor.
„Genetika nije sudbina. Nasledni rizik može povećati verovatnoću razvoja bolesti, ali način života često određuje da li će se bolest zaista razviti i kada.
Pacijent ne može da bira gene koje je nasledio, ali može da utiče na faktore poput pušenja, telesne mase, fizičke aktivnosti, krvnog pritiska i nivoa holesterola“.
Jedna od najvažnijih poruka savremene kardiologije jeste da čak i osobe sa izraženom genetskom predispozicijom mogu značajno smanjiti svoj rizik ukoliko na vreme prepoznaju faktore rizika i adekvatno ih kontrolišu, dodaje dr Dragišić.
I dr Larisa Stojanović kaže da ako u porodici postoje slučajevi ranog infarkta, moždanog udara, iznenadne srčane smrti ili izrazito povišenih vrednosti holesterola, rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti je veći.
Te osobe bi trebalo ranije i redovnije da kontrolišu faktore rizika iako genetika nije presudna, dodaje.
I virusi ostavljaju posledice na srce kod nekih pacijenata
I virusi mogu ostaviti različite posledice na srce i kardiovaskularni sistem. Najpoznatije su upala srčanog mišića, odnosno miokarditis, upala srčane maramice, odnosno perikarditis, poremećaji srčanog ritma i pogoršanje postojećih srčanih bolesti. a tolerancija napora ili osećaj nedostatka vazduha.
Pandemija COVID-19 značajno je povećala svest o povezanosti infekcija i kardiovaskularnog zdravlja. Šira javnost je postala svesna da virus ne mora da zahvati samo pluća, već može imati posledice i na srce, krvne sudove i sistem zgrušavanja krvi.
Važno je naglasiti da većina ljudi nakon virusnih infekcija nema trajne posledice na srce. Problem nastaje kod manjeg broja pacijenata kod kojih dolazi do komplikacija ili pogoršanja već postojećih kardiovaskularnih bolesti, dodaje dr Stojanović.
Zato nakon težih infekcija, naročito ukoliko postoje simptomi poput bolova u grudima, lupanja srca, gušenja ili izraženog zamaranja, preporučuje kardiološka procena.
„Pandemija nas je podsetila na nešto što lekari odavno znaju – srce nije izolovan organ. Ono je povezano sa svim sistemima u organizmu, pa zato i bolesti koje na prvi pogled nemaju veze sa kardiologijom mogu ostaviti značajan trag na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema“, dodaje dr Stojanović.
Ivana Peters otkrila razlog razlaza sa Tap 011 posle 32 godine: “Nikad više neću pevati sa njima”
Nakon što je ponovo došlo do razlaza između Ivane Peters i grupe Tap 011, pevačica je prvi put detaljnije govorila o okolnostima koje su dovele do prekida saradnje. Iako naglašava da ne oseća krivicu zbog svega što se dogodilo, priznaje da ju je najviše pogodilo razočaranje u ljude sa kojima je provela više od tri decenije života i rada.
Tap 011 danas nastupa u postavi koju čine Goca Tržan i Ivana Vladović, dok je Ivana Peters odlučila da se u potpunosti posveti svojim projektima.
foto: Antonio Ahel/ATAImages
Gostujući u podkastu “Alter ego”, pevačica je otvoreno govorila o odnosima unutar benda i trenutku kada je shvatila da povratka na staro više nema.
-
Upravo to se i desilo, a sve ostalo je manje važno, da li ću ja da pravim pauzu i postavim svoj prvi projekat na noge. Imam iza sebe bend Negativ, koji je i dalje moj bend. Mi smo porodica i prijatelji. Ja sam tražila pauzu kako bih postavila svoj solo projekat na noge i da me publika ne pakuje u priču Tap ili Negativ, nego da to bude Ivana. Rekli su mi da imam punu podršku od njih i onda se dešavalo da nas zovu za isti grad, pa sam rekla da moramo da napravimo pauzu definitivno i onda je došlo do prekida komunikacije. Ja sam tražila pauzu, a onda su se oni povukli iz svih naših grupa za komunikaciju. Ostala sam sama. Posle mesec dana solo nastupa, na kojima sam pevala dve pesme iz repertoara Tapa, njihov menadžer je kontaktirao mog producenta i menadžera sa zahtevom da prestanem da ih pevam. U suprotnom bih mogla da budem tužena. Tu se za mene priča završila.
Posebno ju je zaboleo izostanak odgovora ljudi koje je godinama smatrala bliskim saradnicima i prijateljima.
foto: Antonio Ahel/ATAImages
-
Milanu sam poslala poruku koja je sadržala samo jednu reč – “Really?”. Odgovor nikad nisam dobila. Niko me više ne iznenađuje od njega. To je to, ali šta da se radi, 30 i nešto godina – izgleda da sam ja bila iskrena u celoj priči, jer da su i oni ovo se ne bi desilo.
Na pitanje da li je moguće da solo karijera bude razlog za kraj prijateljstva dugog više od 30 godina, Ivana kaže da ni sama nema odgovor.
-
Ne znam. Možda postoji još nešto za šta ja ne znam. Možda sam nekome stala na žulj. Iz mog ugla, ja sam tražila samo pauzu. Posle sedam ili osam meseci mogli smo da nastavimo da idemo na turneju. Mogla sam čak i da uvedem drugu pevačicu da uskoči dok ja završim svoje obaveze. Sve je moglo da se reši na mnogo lepši način. Ali da u ovim godinama dobijem neprijatelje među ljudima koje poznajem više od 30 godina – to nisam očekivala. To mi i dalje zvuči nestvarno.
Pevačica je otkrila i kako je funkcionisala organizacija nastupa u bendu.
-
Raša, Gocin suprug, bio je menadžer. Postojala je neka firma preko koje su išli nastupi, Goca ima svoju firmu. Uglavnom su to bili gradski trgovi, otvaranja tržnih centara i veliki javni događaji. Iskreno, ja se u te stvari nikada nisam mnogo razumela.
Iako priznaje da je kraj saradnje bio bolan, kaže da danas oseća mir.
-
Jeste. Ali ja sam potpuno mirna. Ne osećam se ni krivom ni kao žrtva. Samo sam duboko razočarana. Nemam neprijatelje u životu. Tokom cele karijere imala sam možda dva ili tri ozbiljnija konflikta. Vrlo lako praštam ljudima. Dovoljno je da neko bude iskren i da kaže: “Izvini.” To je samo pokušaj povrede, ja ništa nisam ni izgubila ni dobila – nikad više neću pevati sa njima.
Ovo nije prvi put da se putevi Ivane Peters i Tap 011 razdvajaju. Pevačica je grupu napustila još 1999. godine kako bi se posvetila bendu Negativ i solo karijeri, a sa nekadašnjim kolegama ponovo se okupila 2021. godine.
Nakon najnovijeg razlaza, fokusirala se na svoj autorski projekat “Moja stvar”, kroz koji publici predstavlja muziku bez kompromisa i unapred zadatih okvira.
-
Ja tu želju imam već neko vreme, ali poslovne i životne stvari su se nekako uvek isprečile i odlagale te moje želje i zamisli. U suštini sam bila u zoni komfora, ušuškana u već postojeće stvari, u moj bend i sigurnost i tako je prolazilo vreme. Ali negde u meni je stalno postojala potreba da napravim prostor gde mogu potpuno slobodno da izrazim ono što osećam i što mi se u tom trenutku svira i peva. Moja stvar je upravo to – jedan lični prostor, bez očekivanja i bez ograničenja. Na novom albumu neke melodije su nastale i pre 15 godina, tekstove sam dorađivala u poslednjih par godina ali sve to već dugo je u meni i čeka svoj trenutak – sada je taj trenutak – ispričala je svojevremeno Ivana u intervjuu za Lepotu i zdravlje.
Ne oblačite Rokija Balbou u dres vaše reprezentacije: Južnoamerikanci razočarali u dosadašnjem delu Mundijala
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo prvo je u istoriji sa 48 reprezentacija i čak 104 utakmice, pa će južnoameričke selekcije imati dovoljno prostora i vremena da poprave utisak nakon uvodnih mečeva.
Nakon četiri odigrane utakmice na Mundijalu selekcije iz Južne Amerike nisu upisale nijednu pobedu, ali se još čekaju Argentina i Kolumbija.
Prvi ispit imao je Paragvaj već drugog dana protiv SAD-a, ali je domaćin bio motivisan i sa 4:1 deklasirao „gvarane“. Jedini gol za Paragvaj postigao je Maurisio u 73. minutu.
Foto: EPA/CHRIS TORRES
Foto: EPA/CHRIS TORRESBrazil, jedan od favorita za osvajanje trofeja, imao je priliku da uzme tri boda protiv Maroka. Međutim „atlaski lavovi“ su pokazali da su održali kvalitet sa prethodne svetske smotre i golom Saibarija potvrdili mesto favorita iz senke.
Foto: EPA/OLGA FEDOROVA
Foto: EPA/OLGA FEDOROVABrazil u prvoj utakmici nije ličio na tim koji ima kvalitet za svetsku titulu, ali je igrač od kojeg se i očekivalo najviše u redovima „karioka“, Vinisijus Žunior pokazao zašto je trenutno najopasnije levo krilo na SP i doneo bod žuto-plavima.
Tigrovo oko Mundijala
Foto: EPA/SHAWN THEW
Foto: EPA/SHAWN THEWFiladelfija je bila okupirana žutim dresovima četvrtog dana Mundijala. Ispred muzeja umetnosti Filadelfije navijači Ekvadora preplavili su Trg Rokija Balboe, nakon čega su mu obukli i dres. Očekivalo se da „La tri“ nastavi niz 19 od utakmica bez poraza, ali je taj niz prekinuo Amad Dialo u finalnim minutima utakmice. Lokalne legende u Filadelfiji kažu da kad god protivnički navijači obuku filmskog boksera u boje svog tima, taj tim je osuđen na poraz. Uprkos velikoj borbi Ekvadoraca tokom meča — što je uključivalo i tri pogođene stative — Ekvador nije uspeo da zatrese mrežu i tako je ostao bez boda.
Noćas je Urugvaj imao priliku da osvetli obraz južnoameričkog fudbala, ali Saudijska Arabija je još jednom iznenadila igrom.
EPA/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH
EPA/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH„Ispustili smo pobedu, moramo da budemo iskreni. Prokockali smo prvo poluvreme. Nismo igrali onako kako smo trenirali. To nije bilo ono čemu smo težili. Previše smo srljali. Želeli smo da pobedimo već u prvom minutu. Ponekad morate da budete strpljivi i da igrate svoju igru. U drugom poluvremenu smo se mnogo popravili“, rkao je fudbaler Urugvaja Federiko Valverde
Na Hard Rok stadionu, Saudijska Arabija povela je u 41. minutu golom koji je postigao Abdulelah Al Amri, a izjednačio je Maksimilijano Arauho u 80. minutu.
Urugvaj je držao posed, na strani je imao i šuteve i šanse, ali je Saudijska Arabija defanzivno dominirala i zasluženo osvojila bod.
U noići izmđu utorka i srede odbranu titule prvaka sveta započeće reprezentacija Argentine, koja će u Kanzasu odmeriti snage sa Alžirom. Ako gaučosi sa Lionelom Mesijem na čelu savladaju Alžir, postaće prva južnoamerička selekcija sa pobedom na Mundijalu 2026.
Ako se pak nastavi južnoamerička kletva, Kolumbija će poslednju priliku imati dan kasnije protiv Uzbekistana u Meksiku gde će „kafeterosi“ sigurno imati veliku podršku i biće opet u ulozi favorita. Kao kontinent gde se rađaju najveći fudbalski talenti, neverovatno je da je Južna Amerika u četiri kola sakupila samo dva boda. Uz dve pobede i dva remija, reprezentacije sa juga američkih kontinenata su primile čak sedam pogodaka postigavši samo tri.
Otvorena izložba Bojana Stevanića u UK Parobrod u Beogradu
U UK Parobrod u Beogradu, u subotu 13. juna, otvorena je samostalna izložba Bojana Stevanića.
Izložba u Beogradu
Otvaranju je prisustvovao veliki broj posjetilaca, među kojima su bili studenti, profesori, kolege umjetnici i ljubitelji umjetnosti, što je potvrdilo značajno interesovanje javnosti za rad ovog autora.
Postavka se sastoji od 40 radova koji obuhvataju ulja na platnu i crteže u kombinovanim tehnikama.Tematski i stilski, radovi se kreću u rasponu od apstrakcije do figuracije, a nastali su kao rezultat autorovog istraživanja unutrašnjih poriva, odnosa svjetla i mraka, te potrage za suštinom.
Simbolika naziva “Sungazers / Sakupljači sunca”
Naziv izložbe nosi jasnu metaforičku poruku koja objedinjuje sve izložene radove pod istu ideju. “Sungazers” ili “sakupljači sunca” predstavljaju simbole ljudskih bića koja, uprkos unutrašnjim borbama ili spoljašnjim okolnostima, teže svjetlosti-nadi Kroz ovu metaforu, radovi se mogu posmatrati kao vizuelni zapisi potrage za smislom i unutrašnjim balansom.
Više od dvadeset godina stvaralaštva i povratak slikarstvu Bojan Stevanić je rođen u Mrkonjić Gradu.
Slikarstvo je završio na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, dok je master i doktorske studije iz oblasti kompjuterske animacije završio na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, gradu u kojem danas živi i radi.
Stevanić je osnivač “Bulb creation“ studija, autor je nagrađivanih autorskih animiranih filmova, dok se multimedijalnim izložbama predstavio u Tokiju, Šangaju, Milanu, Ljubljani i Beogradu. Iza njega je više od 20 godina rada u različitim umjetničkim medijima i kreativnoj industriji, a ova izložba predstavlja povratak slikarstvu kao primarnom izrazu i potrebi da svoj kreativni svijet prikaže kroz klasične likovne forme.
Povodom otvaranja izložbe, Bojan Stevanić je izjavio:
Iako aktivno stvaram u različitim umjetničkim oblastima više od dvadeset godina i ovo mi nije prvi izlazak pred publiku, rad na ovoj izložbi donio mi je specifičnu vrstu profesionalnog uzbuđenja. Nakon dugogodišnjeg rada u multimediji i digitalnoj animaciji, osjetio sam jasnu potrebu da se vratim slikarstvu i da svoj kreativni svijet izrazim na tradicionalan način, radom na platnu. Sam naziv izložbe “Sungazers / Sakupljači sunca” nosi simboliku koja povezuje svih 40 radova. Za mene, “sakupljači sunca” predstavljaju ljudska bića koja, uprkos unutrašnjim mrakovima i borbama sa kojima se suočavaju, svjesno biraju da se okrenu ka nekoj novoj svetlijoj perspektivi pa stoga i naziv Sungazers. Radovi se stilski kreću od simbolizma, apstraktnog ekspresionizma do figuracije u obliku humanoidnih formi ili mističnih bića.
Ova postavka je za mene zaokruživanje tog procesa, ali ne i prekid rada – ja već sada, veoma posvećeno, radim na novom ciklusu slika i nastavljam istraživanje u ovom mediju.“
Istoričar umetnosti Maja Petrović rekla je da su na izložbi predstavljeni crteži i slike nastale u prethodne dvije godine.
– Pod nazivom “Sungazers” obuhvaćeni su umjetnički radovi koji se međusobno razlikuju po načinu izvedbe, formi i koloritu, kao i prikazanom sadržaju. Pođe li se od pitanja ko su svi oni koji posmatraju sunce ili reaguju na njega, kao centralni polazište izloženih slika i crteža prepoznaje se odnos čoveka prema sopstvenom, savremenom okruženju. Stoga repertoar motiva podrazumeva prirodni svet, živa bića, realne i kreirane prostore, prepoznatljive i izmišljene objekte. Monolitne forme, elemente atmosfere i efekte njihovog delovanja, te različite aspekte, preoblikovanje prirodne i tehnološke stvarnosti – pojašnjava Maja Petrović.
Izložba u UK Parobrod otvorena je za posjetioce do 25. juna.
U Mrkonjić Gradu otvorena izložba “Čuvari naših puteva”
Izložba 16 slika “Čuvari naših puteva” učenice drugog razreda mrkonjićkog Srednjoškolskog centra Marije Škrbić otvorena je danas u ovom mjestu, u okviru obilježavanja Dana škole. Izložba “Čuvari naših puteva” otvorena je u Galeriji Kulturnog centra “Petar Kočić” u Mrkonjić Gradu, a zanteresovani će moći da je pogledaju do 30. juna.
Izložba u Mrkonjić Gradu
Škrbićeva je rekla da su slike rađene tehnikom akril na platnu i grafitnom olovkom.
– Ova izložba je presjek mog cjelokupnog likovnog stvaralaštva, kojim se bavim od djetinjstva, a u kojem spajam istorijske motive sa prirodom i drugim elementima. Među radovima su i slike sa religioznim motivima – izjavila je Škrbićeva.
Strna žita na području Posavine u dobrom stanju
Strna žita na području Posavine u dobrom su stanju. Ukoliko ne bude oluje i grada, obilnije padavine neće se negativno odraziti na rod. Ratari planiraju žetvu za kraj juna i prinos pšenice i do devet tona po hektaru.
PšenicaFoto: RTRS
Na oglednom polju u Kruškovom Polju kod Šamca osam sorti pšenice, ječma i tritikalea. Primijenjena je puna agrotehnika.
– Zdravstveno stanje ogleda je jako dobro. Procijenjen je prinos ječma na šest tona možda i nešto više, a pšenice osam do devet tona, ako ne bi bilo nekih vremenskih neprilika ili nepredviđenih okolnosti do kraja proizvodnog procesa – rekao je Marko Evđić, poljoprivredni proizvođač iz Kruškovog Polja.
Sjetva u optimalnom agrotehničkom roku, odgovarajuća zaštita i prihrana, uz povoljne vremenske uslove tokom većeg dijela vegetacije, stvaraju pretpostavke za natprosječan prinos.
– Da se primijetiti da su strna žita u jako dobroj kondiciji i očekujemo jako visoke prinose, evo i kiša nas je malo omela ali je potrebna i u ovim trenucima, očekujemo da bude jako solidna godina što se tiče strnih žita, samo da ne bude klimatskih promjena – kazao je Petar Mikić, agronom.
Na području opštine Šamac pod strnim žitima je oko 3.600 hektara, od čega 90 odsto zauzima pšenica.
Podsticaji resornog ministarstva i regresirano gorivo, razlog su za povećanje površina pod pšenicom.
Četvrti ljetni festival vina u Mrkonjić Gradu
U Mrkonjić Gradu je održan Četvrti ljetni festival vina, sa ciljem obogaćivanja turističke ponude i privlačenja turista u ovu lokalnu zajednicu.
Festival vinaFoto: RTRS