Bivša Dizni zvezda danas vodi brend vredan milione, ali nije uvek sve bilo kao na filmu
Ešli Tisdejl ima velike razloge za slavlje. Četiri godine nakon što je bivša zvezda „High School Musical“ lansirala svoj wellness brend Being Frenshe, kompanija je zvanično premašila 250 miliona dolara prihoda. Njegov asortiman obuhvata proizvode za negu tela i kose, mirise, proizvode za dom i negu usana.
Od neuspeha do višemilionskog uspeha
„Tako sam ponosna na ono što smo izgradili i večno sam zahvalna svima koji su verovali u mene i voleli proizvode“, napisala je Ešli na Instagramu 28. aprila. Dostizanje ove prekretnice bilo je skoro neverovatno za 40-godišnjakinju, posebno nakon što je morala da ugasi svoju Illuminate liniju šminke 2020. godine.
„Bilo je toliko znakova upozorenja i sve je bilo veoma stresno. Osećala sam se kao da je to verovatno najveći neuspeh u mojoj karijeri do sada“, rekla je Ešli za Vomen’s Wear Daily. „Potpuno sam odustala od ideje da ikada ponovo lansiram sopstvene proizvode.“
Ali sa pojavom pandemije, bivša zvezda serije „The Suite Life of Zack and Cody”, koja sa suprugom Kristoferom Frenšem ima ćerke Jupiter (5) i Emerson (19 meseci), pokrenula je lifestile blog Frenshe.
Ispostavilo se da je to „prostor gde bih mogla ponovo da se uzbuđujem i pronađem inspiraciju, samo da se povežem sa ljudima“. Ta strast je dovela do partnerstva sa inkubatorom lepote Maesa i stvaranja brenda Being Frenshe.
Autentičnost kao ključ uspeha
Čak i sa uspešnim brendom, Ešli ostaje oprezna kada donosi poslovne odluke. „Želim da odvojim vreme. Želim da se uverim da činimo prave poteze i da ne prezasićimo tržište“, objasnila je ona.
„Ne možemo da ulazimo u nove kategorije samo iz zabave, zar ne? Sve mora biti autentično i u skladu sa brendom. Osim toga, sve mora da funkcioniše i za samu Ešli, koja je uključena u skoro svaki aspekt poslovanja, čak i u kreiranju prepoznatljivog mirisa Cashmere Vanilla, inspirisan mirisom „jasmin pirinča koji je kuvao Trader Joe u mojoj kuhinji“.
„Uvek sam bila opsednuta svećama i mirisima, ali kreirati liniju koju ljudi vole i o kojoj uživaju na TikToku, to te čini srećnim“, rekla je ona.
Novi poziv značajniji od glume
Uspeh brenda podstakao je Ešli da ponovo razmisli o svom odnosu sa glumom, iz koje se povukla poslednjih godina. „Smešno je kada me ljudi na događajima pitaju da li mi nedostaje gluma. Ja im kažem: ‘Ne’“, priznala je ona.
„Volim glumu, bavim se njome dugo, ali glumom izgovaram tuđe reči i igram lik. Sa ovim mogu biti svoja, mogu stvarati iskustva za druge ljude i to ima mnogo dublje značenje. Osećam se kao da konačno preuzimam kontrolu, nečega čega sam se ranije plašila.“
Uoči srpske premijere u Zappa Bazi: 11 zanimljivosti koje (verovatno) niste znali o Peteru Dohertyju!
Jedan od najupečatljivijih autora britanske indie scene i istinska ikona modernog rock’n’rolla, Peter Doherty, premijerno stiže u Beograd! Koncert će se održati 4. maja 2026. u Zappa Bazi u sklopu evropske turneje “From the Baltic to the Bosphorus”. Early bird ulaznice rasprodate su za samo jedan dan. Pretprodajna cena iznosi 4400 dinara i mogu da se kupe putem Hangtime weba, dok će na dan koncerta koštati 4900 dinara. Hard copy ulaznice dostupne su u Katakombe baru (Knez Miletina 45, Dorćol) i u Zappa Baru (Kralja Petra 41). Ulaznice: https://shorturl.at/ghm6i
Zašto je Peter Doherty mnogo više od svoje tabloidske reputacije i zašto ga treba videti uživo? Evo 11 činjenica o liku i delu koje objašnjavaju njegov kultni status:
Bio je vrhunski učenik
Pre nego što je postao simbol haotičnog rock’n’roll života, Pete Doherty bio je talentovani “štreber”. Sa samo 16 godina osvojio je nagradno putovanje u Rusiju zahvaljujući pobedi na takmičenju u pisanju poezije koje je organizovao British Council. Njegovu poetiku kasnije je pohvalio i Paul McCartney.
Sin oficira britanske vojske
Odrastao je u vojničkoj porodici, seleći se između baza od Kipra do Nemačke. Ta nomadska mladost kasnije će snažno uticati na njegov osećaj nepripadanja i potrebu za begom kroz umetnost.
Opsednut fudbalom i Queens Park Rangersom
Njegova ljubav prema fudbalu, a posebno QPR-u, ide daleko izvan navijanja. Kao tinejdžer je čak pisao sopstveni fanzin “All Quiet on the Western Avenue”.
Slikanje sopstvenom krvlju
Doherty je razvio sopstveni oblik “arterijske umetnosti”, slike rađene njegovom krvlju prodavale su se za hiljade funti.
“Albion” kao životna filozofija
Albion nije samo pesma, to je njegov lični mit. Idealizovana Engleska, brod koji plovi ka boljem svetu i stalni beg od realnosti postali su temelj njegovog umetničkog identiteta.
Filmska avantura
Godine 2012. okušao se u glumi uz Charlotte Gainsbourg u filmu „Confession of a Child of the Century“. Kritike su bile podeljene, ali njegova prisutnost i harizma na ekranu nisu prošle nezapaženo.
Živi u Francuskoj
Danas živi u Étretatu u Francuskoj sa suprugom Katii de Vidas. Rock’n’roll ekscese zamenio je jednostavnijim užicima poput dobrog vina i francuskog sira. Svaka čast, druže.
Ljubav prema psima
Veliki je ljubitelj pasa, posebno hrtova koje šeta uz obalu Normandije. Za više svakako proveriti njegove društvene mreže.
Prijateljstvo sa Amy Winehouse
Njegov odnos sa Amy Winehouse bio je dubok, haotičan i često neshvaćen spolja. Delili su ljubav prema muzici, autodestruktivnost i osećaj da ne pripadaju svetu koji ih okružuje. Nakon njene smrti, Doherty je više puta isticao koliko ga je taj gubitak obeležio i koliko je njihova povezanost bila stvarna, daleko od tabloidskih interpretacija.
Povratak akademskom svetu
Nedavno je održao predavanje na Oxford Unionu, gde su studenti slušali svaku reč dok je govorio o poeziji, zavisnosti i preživljavanju.
Poetika haosa: citat za kraj
Možda najbolji sažetak njegove filozofije dolazi iz sopstvenih reči: “Verujem da je jedina stvar koja nas spašava od nas samih: sposobnost da stvorimo nešto lepo iz haosa.”
Dan kasnije nastupa u zagrebačkoj Tvornici kulture, takođe u organizaciji Hangtimea, što su jedina dva koncerta u regionu.
AI zna šta treba da jedete, ali ne razume zašto jedete
AI danas može da vam predloži šta da jedete, da izračuna koliko ste „pogrešili” na ručku i da u realnom vremenu „ispravi” večeru. Ideja nutricioniste u telefonu više nije eksperiment, već ustaljena navika. Međutim, dok algoritam postaje sve precizniji, ostaje pitanje koliko je, zapravo, pametno sopstvenu ishranu prepustiti nečemu što nas poznaje kroz podatke, ali ne i kroz stvarni život.
Na prvi pogled, prednosti su očigledne. Veštačka inteligencija donosi stvarnu personalizaciju, a to je baš ono što je godinama nedostajalo u svetu dijeta. Umesto generičkih planova koji kruže internetom, AI analizira navike, fizičku aktivnost, ciljeve, ponekad čak i biometrijske podatke. Rezultat je jelovnik koji nije „za sve”, već pokušava da bude baš za vas. U praksi to znači da dve osobe sa istim ciljem mogu dobiti potpuno različite preporuke, jer njihovo telo ne reaguje identično na istu hranu. Pošto je AI stalno dostupan, to znači da nema zakazivanja termina kod nutricioniste, nema čekanja na red, niti odlaganja konsultacija za narednu nedelju. Prosto je – kad postavite pitanje, odmah dobijate odgovor. Čak i kada fotografišete obrok, možete da dobijete analizu. Iskreno, to zaista deluje kao savršeno i brzo rešenje.
Dodatna privlačnost dolazi iz ugla praktičnosti i cene. Mnogi alati su besplatni ili višestruko jeftiniji od konsultacija sa nutricionistom, što ih čini dostupnim gotovo svima. Tu su podsetnici, notifikacije i dnevni ciljevi koji vas podstiču da ostanete dosledni, što vam daje čak i pravi kontinuitet. AI ne zaboravlja, ne kasni i ne odustaje, što mnogim korisnicima omogućuje da naprave razliku između pokušaja i rezultata.
Ali baš tu počinje i problem, jer ishrana, jednostavno, nije samo matematika. Nije samo unos i potrošnja kalorija, niti odnos proteina i ugljenih hidrata. AI može da obradi podatke, ali ne razume kontekst. Ne vidi da neko jede iz stresa, da preskače obroke zbog posla ili da ima hormonski problem koji menja način na koji telo reaguje na hranu. U takvim situacijama preporuke mogu biti tehnički tačne, ali pogrešne u praksi. Još veći problem nastaje kada su ulazni podaci loši. Ako korisnik pogrešno unese informacije ili AI pogrešno proceni obrok sa slike, cela logika se ruši kao kula od karata. Algoritam ne prepoznaje grešku, on je samo dalje razvija.
Iako se često govori o personalizaciji, realnost je da većina sistema i dalje radi na osnovu velikih, generalizovanih modela. Drugim rečima, „individualni plan” je često samo preciznija verzija proseka. To ne znači da nije koristan, ali znači da nije ni toliko jedinstven koliko zvuči. U isto vreme, postoji i psihološki efekat, koji se retko pominje. Kada vam aplikacija svakodnevno govori šta da jedete, kontrola joj se olako prepušta. Granica između pomoći i zavisnosti svakoga dana postaje sve tanja, a osećaj za sopstvene potrebe definitivno se gubi.
Tu je i pitanje poverenja, koje ide dalje od samih preporuka. Da bi AI radio kako treba, mora da ima pristup osetljivim podacima, kao što su telesna težina, navike i zdravstveni parametri. Ti podaci negde ostaju, obrađuju se i potencijalno koriste u različite svrhe, a i ozbiljan su izvor zarade na tržištu informacija.
Sve to, ipak, ne znači da AI nema mesto u nutricionizmu. Naprotiv, njegova snaga je očigledna tamo gde je brzina važna, gde je potrebna stalna dostupnost i gde male korekcije mogu brzo da pomognu. Kao alat može biti izuzetno koristan, ali kao zamena za stručnjaka – još uvek ne može. Najbezbednija je ona situacija u kojoj je AI samo prvi korak, a ne konačno odredište. On može da usmeri, predloži i ubrza proces, ali konačne odluke i dalje zahtevaju razumevanje, koje ne dolazi iz podataka, već iz iskustva stvarnog stručnjaka.
Na kraju, možda je najtačniji opis ovog odnosa to da veštačka inteligencija može da vam kaže šta bi trebalo da jedete, ali još uvek ne zna zašto jedete baš to. Prosto rečeno, to je razlika koja i dalje pravi razliku.
NAGETSI I JOKIĆ – SPREMA SE NOVI UGOVOR VREDAN 278.000.000 DOLARA
Dobro obavešteni insajder Šems Čaranija navodi da je blizu nastavak saradnje između Denvera i srpskog centra
Još jedna neuspešna sezone nalazi se iza Denver Nagetsa. Franšiza iz Kolorada je zaustavljena na startu plej-ofa od Minesota Timbervulvsa i logično je da se postavlja pitanje šta i kako dalje?
Naravno, uvek je u centru pažnje prva zvezda ekipe Nikola Jokić, koji je prošle sezone odbio mogućnost da produži ugovor i prihvati 212.000.000 dolar. Međutim, kako se navodi srpski centar želi da ostane veran Denveru i očekuje se da stavi paraf na novi, četvorogodišnji ugovor, vredan 278.000.000 dolara. Ukoliko do ovog dođe, moglo bi da se polemiše da li je to njegov ugovor do kraja karijere, jer sada ima 31 godinu.
Jokić je i dalje neko oko koga se planira izgradnja ne samo tima, već i čitavog kluba, pa bi moglo da dođe do brojnih promena oko njega.
“Ovo je tim koji ima mnogo pitanja sada kada se ulazi u period posle sezone. Mogu da vam kažem da Denver Nagetsi, počevši od rukovodilaca kluba, pa sve do same organizacione strukture veruju Nikoli Jokiću na reč. On želi da bude tamo”, rekao je poznati NBA insajder i novinar ESPN-a Šems Čaranija u emisiji kod Stivena Smita.
Nastavio je poznati NBA insajder da objašnjava situaciju oko Denvera i srpskog centra.
“Ovo nije situacija u kojoj on priča o potencijalnom odlasku ili traženju nekog drugog mesta ili da postavlja uslove “Hej, momci potrebno je da uradite ovo ili ono”. On je tu sa rečima “Ovde sam, šta god da se desi, ponovo potpisujem ugovor. To je pravi pristup, ali biće promena u Denveru. Ne znam tačno koliko, ali biće promena. Oni su finansijski veoma ograničenu u narednom periodu, tako da će biti mnogo razgovora o igračima na novom rosteru”, rekao je Čaranija.
Kada je reč o Nikoli Jokiću, nema dileme koliko on znači za Denver. I ovu sezonu je završio na tripl-dabl učinku od 27,7 poena, 12,9 skokova i 10,7 asistencija. Izgubili bi Nagetsi lice i identitet franšize, ukoliko ne bi našli zajednički jezik sa Jokićem, ali deluje da sve ide u dobrom pravcu.
Da se proleće vrati u svet
Zvezda zabavne muzike u Srbiji i Rusiji želi da svetski sukobi prestanu i da dočekamo mirni sledeći april u Beogradu
Pred revijalno 65. Beogradsko proleće, održano u petak, iza bine MTS dvorane sreli smo i nekadašnju popularnu učesnicu i ovoga festivala, našu zvezdu zabavne muzike Radmilu Karaklajić. Osamdestšestogodišnja Beograđanka, iako žureći da primi Nagradu za životno delo, kao i uvek do sada ljubazno je prihvatila kratki razgovor u hodu za „Politiku”.
Osim duge pevačke karijere, ostala je upamćena i po glumi u filmu.
– Svima nama, starim pevačima zabavne muzike, mnogo znači nastup na ovom „Beogradskom proleću” jer je ono, mogu slobodno da kažem, nekako naše. Učestvovala sam samo na dva festivalska „Proleća”, ali sam sa pesmom koju je Đorđe Marjanović za mene napisao, zajedno se njim dobila svoju veliku nagradu. Proleće i Beograd – tim rečima bih mogla da opišem duh našeg glavnog grada koji se, pre svega, voli. Ovaj festival, to je naš Beograd. Sa ove bine poželela sam da nam uvek bude proleće u Beogradu. Ono što je naše je najvažnije, bar za mene koja sam veliki patriota – ističe Karaklajićeva.
Dugo pamti „Beogradsko proleće”, festival na kojem je ovoga puta najstarija, dodaje nasmejano i ponosno, podsećajući se kako je karijeru započela još krajem šezdesetih kada je još kao student pevala sa orkestrom Marka Krsmanovića.
– Onda su me zvali da snimam pesme za radio, koji je tada bio parametar za kvalitet pevanja. Ubrzo potom, 1964. je „uleteo” na moj repertoar hit „Anđelina, zumba, zumba” koji su svi za koji dan već pevušili i tako se „zavrtela” moja duga muzička karijera. Za tu pesmu, na dobijenu melodiju, sama sam napisala tekst i posle sam skoro i za sve ostale napisala. Kada je prodato milion i po ploča, prepoznala sam da mi to ide i još važnije da me raduje. Nizali su se hitovi „Poziv na tvist”, „Crne oči”… Mnogi od vas se nisu ni rodili sedamdesetih kada sam učestvovala sa pesmom „Bokeljska noć” na Splitskom festivalu – rekla je otpevavši nam u hodu u dalmatinskom ritmu „.. a ti ke te raca…”
– Interesantno, ali tada niko kada si nastupao kao izabrani pevač na važnim festivalima nije osećao da li si iz Splita ili iz Beograda, nije bilo ni važno da li si odavde ili odande i na kom dijalektu izvodiš pesmu. Mislim da sam baš bila jako popularna u Splitu i Dubrovniku, ali i u Boki i uopšte na moru. Sad ne mogu uopšte da se snađem. Ne mogu da verujem da, kako mi neki kažu, ne bi trebalo da odem u te iste gradove da prošetam mirno rivom – dodaje.
Veliku popularnost imala je i u Rusiji, gde je jedina, pored Đorđa Marjanovića, dobila Orden za posebne zasluge od Ministarstva kulture tadašnjeg Sovjetskog Saveza po kojem su se u svim sada posebnim državama nizali koncerti jugoslovenske zvezde Radmile Karaklajić. Tamo je objavila 76 hitova koji su se pre pet–šest godina našli na albumu – kompilaciji njenih pesama. U Rusiji je i danas popularna. Tamo je najviše vremena i provela, priča, jer je zbog velike produkcije i mnogo pesama snimala.
– Bilo je tu dosta ploča, mnogo televizija oko mene… Ali je najvažnija, ipak, ta duša sovjetskih naroda koja je meni srodna. Isto su me kao u Moskvi dočekivali i u Baltičkim republikama i u Uzbekistanu, u Groznom. Našli smo se na istim frekvencijama ja i tamošnja publika kojoj sam po dva i po sata pevala sama na bini – kaže.
Pre sedam godina je u Istanbulu, gde je pevala na skupu ogranka OUN, dobila Evroazijsku nagradu za svoj muzički rad na scenama i u produkcijama. Na koncert je došao i gradonačelnik Istanbula.
Kaže da može još da peva na sceni, ali misli da je, ipak, dosta. Srećna je što „imamo i danas divnih mladih pevača” i misli da je red da im se ustupi mesto i na „Beogradskom proleću”, gde je na 65. u nekadašnjem Domu sindikata, njenu pesmu „Ako ljubavi nema” pevala Nataša Mihajlović.
Na kraju je poručila: „Treba da se vrati proleće svuda, u ceo danas sukobljeni svet. Da doživimo opet mirni sledeći april u Beogradu. Ja se još nadam.”
Još uvek nema objašnjenja: ovo su mesta gde su viđeni leteći tanjiri
Tokom decenija, prijave o neidentifikovanim letećim objektima izazivaju istovremeno i strah i fascinaciju. Od masovnih pojava na nebu do svedočenja vojnih pilota, ovi misteriozni događaji podstakli su brojne teorije, od vanzemaljskog života do tajnih vojnih eksperimenata.
Najpoznatija mesta na svetu na kojima su, prema brojnim svedočenjima, „viđeni” neidentifikovani leteći objekti su pustinjska prostranstva američkog jugozapada, guste šume Evrope i obale udaljenih ostrva u okeanima, prenosi Starsinsider.
Lokacije kao što su Roswell, Rendlesham šuma ili nebo iznad Feniksa, postale su gotovo legendarne, jer su upravo tu zabeležena neka od najmisterioznijih i najmasovnijih „viđenja”.
Zajedničko im je to što su, bez obzira na zvanična objašnjenja, ostala duboko urezana u popularnu kulturu i nastavljaju da podstiču rasprave o tome da li smo zaista sami u svemiru.
Lokacije na kojima su viđene nepoznate letelice
Ovi događaji pokazuju da, bez obzira na tehnološki napredak, fenomen NLO-a i dalje ostaje na granici između nauke, misterije i ljudske mašte.
Bitka za Los Anđeles (1942)
Tokom Drugog svetskog rata, protivvazdušna odbrana otvorila je vatru na nepoznate objekte. Zvanično objašnjenje govori o lažnom alarmu i meteorološkom balonu, ali sumnje su ostale.
Rozvelski incident (1947)
Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se iznad Rozvel u Novom Meksiku, SAD, kada je objavljeno da je pronađen „leteći disk”, da bi zvanična verzija brzo bila promenjena u meteorološki balon. Ta promena izazvala je sumnje i stvorila temelj za brojne teorije zavere koje traju do danas.
Susret Keneta Arnolda (1947)
Američki pilot i biznismen Kenet Arnold je 24. juna 1947. godine ušao u istoriju kao prva osoba koja je široko popularizovala moderni fenomen NLO-a. Tokom leta iznad planine Rejnijer u državi Vašington, prijavio je da je video devet neobičnih objekata koji su se kretali ogromnom brzinom, „kao tanjiri koji poskakuju po vodi”.
Iako sam nije tvrdio da su objekti bili u obliku tanjira, novinari su njegov opis interpretirali upravo tako, pa je u javnosti nastao termin „leteći tanjiri”. Taj događaj označio je početak masovnog interesovanja za neidentifikovane leteće objekte širom sveta.
Vašingtonski incident (1952)
NLO su uočeni i radarski i vizuelno iznad Vašingtona, što je dovelo do podizanja borbenih aviona. Iako je objašnjenje bilo „atmosferski fenomen”, mnogi su ostali skeptični.
Vestol incident (1966)
Stotine učenika i nastavnika u Vestolu videle su objekat u obliku diska koji je na kratko sleteo, a zatim odleteo. Veliki broj svedoka daje ovom slučaju posebnu težinu.
Šeg Harbor (1967)
Svedoci u Šeg Harburu videli su kako svetleći objekat pada u more, nakon čega je pokrenuta istraga. Iako nije pronađena olupina, slučaj je zvanično ostao klasifikovan kao NLO.
Incident u šumi Rendlšem (1980)
Vojno osoblje u šumi Rendlšem, u istočnom delu Engleske, u grofoviji Safok, nedaleko od obale Severnog mora, prijavilo je čudna svetla i susret sa metalnim objektom trouglastog oblika. Zabeleženi su i neobični tragovi na tlu i povećano zračenje.
Svetla iznad Feniksa (1997)
Hiljade ljudi u Feniksu, Arizona, videlo je formaciju svetala u obliku slova V kako tiho prolazi nebom. Iako je vojska kasnije saopštila da je reč o bakljama sa vojne vežbe, mnogi svedoci nisu prihvatili to objašnjenje.
„Tik-tak” NLO (2004)
Američki vojni piloti zabeležili su objekat koji se kretao neverovatnom brzinom i manevrisao na način koji ne odgovara poznatoj tehnologiji. Video-snimci su kasnije objavljeni, što je dodatno podstaklo interesovanje javnosti.
Incident na aerodromu O’Her (2006)
Zaposleni na aerodromu O’Hare International Airport u Čikagu prijavili su da su videli „diskoliki objekat” koji je probio oblake i nestao. Savezna uprava za avijaciju nije dala konačno objašnjenje.
Misterija iznad Baltika
Snimak koji predstavlja skraćenu montažu materijala poznatog kao „Svetla iznad Grifsvalda”, zabeležen je od strane više očevidaca.
Ovaj fenomen odnosi se na seriju viđenja trouglastih NLO objekata iznad delova Belgije i Nemačke u periodu od novembra 1989. do aprila 1990. godine.
Svedoci su opisivali jarka, obojena svetla raspoređena u različitim formacijama, a neki su uspeli da ih zabeleže i kamerom.
Kulminacija se dogodila u noći između 30. i 31. marta 1990, kada je jedan nepoznati objekat uočen na radaru, nakon čega su dva lovca F-16 belgijskog ratnog vazduhoplovstva poslata u izviđanje, ali piloti nisu vizuelno potvrdili njegovo prisustvo. I do danas, ovaj slučaj ostaje bez konačnog objašnjenja i često se navodi kao jedno od najubedljivijih svedočenja o NLO fenomenu.
Nauka otkrila šta zaista stoji iza „ukletih” kuća
Čuli ste duha u svojoj kući? Ako jeste, možda bi trebalo da proverite svoje cevi. Nova studija tvrdi da se paranormalna aktivnost može objasniti infrazvučnim vibracijama u starim cevima. Infrazvuk je zvuk veoma niske frekvencije koji može da se pojavi u starim zgradama. Iako ljudi obično ne mogu da ga čuju, čak i kratko izlaganje može da promeni raspoloženje i poveća nivo kortizola, tvrde istraživači sa Univerziteta Makjuan u Edmontonu, Alberta, piše Dejli mejl.
„Razmislite o poseti navodno ukletoj zgradi. Vaše raspoloženje se menja, osećate se uznemireno, ali ne možete da vidite ili čujete ništa neobično. U staroj zgradi postoji velika verovatnoća da je infrazvuk prisutan, posebno u podrumima gde stare cevi i ventilacioni sistemi proizvode vibracije niske frekvencije”, rekao je profesor Rodni Šmalc, glavni autor studije.
„Još ako vam je rečeno da je zgrada ukleta, mogli biste pripisati tu uznemirenost nečemu natprirodnom. U stvarnosti, možda ste jednostavno bili izloženi infrazvuku”, dodaje on. Prema istraživanju iz 2025. godine, više od jedne trećine ljudi u Engleskoj veruje u duhove i natprirodna bića, a 16 odsto je prijavilo lična iskustva.
Tokom godina, naučnici su došli do raznih objašnjenja za ova viđenja, uključujući električne kvarove i halucinacije.
Infrazvuk povišava kortizol
U svojoj novoj studiji, tim istraživača je pokušao da shvati da li infrazvuk zaista može da bude krivac.
„Infrazvuk je sveprisutan u svakodnevnom okruženju, pojavljuje se u blizini ventilacionih sistema, saobraćaja i industrijskih mašina”, kaže profesor Šmalc.
„Mnogi ljudi su mu izloženi, a da toga nisu ni svesni.”
Da bi došli do suštine problema, naučnici su angažovali 36 učesnika, koji su dali uzorke pljuvačke pre nego što su pozvani da sede sami u sobi dok slušaju smirujuću ili uznemirujuću muziku.
Za polovinu učesnika, skriveni zvučnici su puštali infrazvuk na frekvenciji od 18 herca.
Nakon slušanja muzike, od učesnika je zatraženo da prijave svoja osećanja, emocionalnu ocenu muzike, kao i to da li su pomislili da čuju infrazvuk.
Rezultati su pokazali da je nivo kortizola u pljuvački učesnika bio viši ako su bili izloženi infrazvuku. Ovi učesnici su, takođe, prijavili da se osećaju razdražljivije i manje zainteresovano, kao i da misle da je muzika tužnija.
„Povećana razdražljivost i viši kortizol su prirodno povezani, jer kada se ljudi osećaju više razdraženo ili pod stresom, kortizol ima tendenciju da raste kao deo normalnog odgovora tela na stres”, objašnjava Kejl Skaterti, prvi autor studije.
„Izlaganje infrazvuku, međutim, imalo je efekte na oba ishoda koji su prevazilazili tu prirodnu vezu.”
Rezultati istraživanja su, takođe, pokazali da učesnici nisu mogli da primete da slušaju infrazvuk.
Profesor Šmalc je objasnio: „Ova studija sugeriše da telo može da reaguje na infrazvuk čak i kada ne možemo da ga svesno čujemo. Učesnici nisu mogli pouzdano da utvrde da li je infrazvuk prisutan, a njihova uverenja o tome da li je uključen nisu imala primetnog uticaja na njihov kortizol ili raspoloženje.”
Istraživači se sada nadaju da će testirati druge frekvencije i trajanje izlaganja kako bi razumeli njihov uticaj.
„Kao neko ko proučava pseudonauku i dezinformacije, ono što se ističe jeste da infrazvuk proizvodi stvarne, merljive reakcije bez ikakvog vidljivog ili čujnog izvora. Dakle, sledeći put kada se nešto neobjašnjivo oseća čudno u podrumu ili staroj zgradi, razmislite da li bi uzrok mogle da budu vibrirajuće cevi, a ne uznemireni duhovi”, dodao je profesor Šmalc.
Regionalna konferencija o hematologiji: savremeno lečenje je pravo, a ne privilegija
Apel za bolji položaj pacijenata sa limfomima i leukemijom
Unapređenje zbrinjavanja pacijenata sa hematološkim malignitetima u Srbiji i regionu bila je tema o kojoj se govorilo na četvrtoj Regionalnoj konferenciji o hematološkim malignitetima održanoj u Beogradu.
Dvodnevni skup koji je organizovalo Udruženje pacijenata obolelih od limfoma LIPA pod nazivom „Regional Cooperation: Further, Faster – Working Together to Improve Blood Cancer Care as We Know It” okupio je pacijente, lekare specijaliste i stručnjake iz oblasti hematoonkologije, dermatologije, socijalne medicine, psihologije, iz više zemalja regiona.
Na konferenciji su razmatrane teme dijagnostike i lečenja ključnih hematoloških oboljenja – difuznog B-krupnoćelijskog limfoma (DBKL), Hočkinovog limfoma (HL), hronične limfocitne leukemije (HLL), policitemije vere (PV) i retkih podtipova limfoma sa posebnim akcentom na barijere u pristupu lečenju i konkretne korake ka promenama.
Hematološki maligniteti dele mnoge zajedničke karakteristike u regionu: kasno postavljanje dijagnoze, ograničen pristup savremenim terapijama i nedovoljna zastupljenost u prioritetima zdravstvenih sistema, navodi se u saopštenju Udruženja LIPA.
Istovremeno, dodaje se, između zemalja postoje značajne razlike – u dostupnosti lekova, i stepenu uključenosti udruženja pacijenata u kreiranju politika.
Kako je navedeno na konferenciji, upravo ta kombinacija sličnosti i razlika čini ovu regionalnu saradnju nezamenljivom.
Na skupu je istaknuto i da dostupnost inovativnih terapija nije privilegija – to je fundamentalno pravo svakog pacijenta.
Zaključak dvodnevnog skupa je da bi pacijenti u Srbiji sa difuznim B-krupnoćelijskim limfomom, Hočkinovim limfomom, policitemijom verom i drugim podtipovima limfoma, trebalo da dobiju pristup efikasnijem, bezbednijem i humanijem lečenju, kao i to da se u budućnosti više pažnje posveti hematoonkologiji, oblasti koja je bila zapostavljena u prethodnim revizijama Liste lekova.
„Krajnje je vreme da se učine odlučni i zajednički koraci kako bi i pacijenti u Srbiji dobili pristup savremenim terapijama koje mogu da im produže život, smanje patnju i vrate dostojanstvo svakodnevnog života”, rekla je
predsednica Udruženja LIPA Maja Marković, prenosi Tanjug.
Sve je počelo u livnici, najstarijoj fabrici u Srbiji
