Uticaj kofeina na količinu masti u ljudskom telu mogao bi biti faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. To su nalazi studije koja je koristila genetske markere kako bi uspostavila jasniju vezu između nivoa kofeina, BMI i rizika od šećerne bolesti.

S tim u vezi, istraživački tim sa Karolinskog instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji i Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji došao je do zaključka da bi se kofeinski mogli istražiti kao potencijalno sredstvo za regulaciju nivoa telesne masti.

„Veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI i masom kompletne telesne masti. Takođe, genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procenjeno je da je približno polovina efekta kofeina na sklonost dijabetesu tipa 2 posredovana smanjenjem indeksa telesne mase”, objašnjavaju stručnjaci.

Genetička predispozicija igra važnu ulogu

Studija je obuhvatila podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljene iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razgrađuje.

Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CYP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da sporije razgrađuju kofein, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Pa ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.

Pristup nazvan Mendelova randomizacija korišćen je da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora načina života.

Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije utvrđena veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.

Prethodne studije su povezale umereno i relativno povećanje konzumiranja kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a ovo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na organizam.

Takođe je važno imati na umu da nisu svi uticaji kofeina na organizam pozitivni, što znači da se mora voditi računa prilikom procene koristi od njegovog pijenja – ali ova najnovija studija je važan korak u proceni koliko je kofeina idealna količina.

Neizvesnost o dugoročnim efektima

„Mala, kratkoročna ispitivanja su pokazala da unos kofeina dovodi do smanjenja težine i masne mase, ali dugoročni efekti unosa kofeina nisu poznati. S obzirom na opsežan unos kofeina širom sveta, čak i njegovi mali metabolički efekti mogu imati važne zdravstvene implikacije, objasnili su istraživači.

Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla biti posledica načina na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, što obe stvari igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.

Iako je ova studija obuhvatila veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva i još uvek je moguće da su u igri drugi faktori koji nisu uzeti u obzir. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdio uzrok i posledica.

„Potrebna su randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se procenilo da li nekalorična pića koja sadrže kofein mogu igrati ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, rekao je genetski epidemiolog Univerziteta u Bristolu Bendžamin Vulf.

Istraživanje je objavljeno u BMJ Medicine.

Pre nekoliko nedelja japanski proizvođač automobila “Nisan” objavio je otpuštanje 900 radnika u Evropi, u sklopu svog velikog plana za konsolidaciju i revitalizaciju pod nazivom “Re: Nisan”.

Ovih dana japanski mediji pišu da on, takođe, odustaje od izgradnje nove fabrike delova u Velikoj Britaniji.

Pomenuto otpuštanje deset odsto “Nisanove” radne snage u Evropi uglavnom se odnosi na radnike u kancelarijama i skladištima, pre svega u Španiji i u Skandinaviji.

Kompanija je, međutim, odustala od izgradnje fabrike pogonskih jedinica za električne automobile, koja je trebala da proizvodi do 340.000 komada i za koju je već bila primila subvenciju vlade u Londonu od 12 miliona funti.

Uzrok je prvenstveno drastičan pad prodaje “Nisanovih” električnih automobila u Evropi. U fiskalnoj 2025. model “arija” je zabeležio pad od čak 44 posto. Prodaja nekad popularnog “lifa”, doduše u znatnoj meri zbog procepa nastalog pred uvođenje najnovije verzije tog automobila, gotovo u potpunosti je zamrla – samo 87 primeraka je prešlo u ruke evropskih kupaca u prošloj fiskalnoj godini.

Mučna kriza

Korporacija sa sedištem u Jokohami poslednjih godina prolazi kroz ozbiljnu krizu izazvanu padom prodaje u Kini i drugde, te gubljenjem ugleda usled skandala u vezi smene i hapšenja bivšeg generalnog direktora Karlosa Gona.

Kompaniju opterećuju preveliki proizvodni kapaciteti, nekorisni prostor, oprema i ljudstvo. Zbog toga je već donela odluku da širom sveta zatvori čak sedam fabrika za sklapanje čitavih vozila i otpusti 20.000 radnika.

Prve zebnje u britanskim medijima da će se kriza japanske kompanije odraziti na ostrvo su se javile još 2024. nakon što je “Nisan” objavio svoj opšti plan o redukciji radne snage za 9.000 osoba širom sveta – strahovalo se za sudbinu fabrike u Sanderlendu. Ona je najveće postrojenje u sastavu automobilske industrije u Velikoj Britaniji, koje zapošljava 6.000 radnika. Uprkos tome što ima proizvodni kapacitet od 600.000 vozila godišnje, ona je u 2024. sa svojih traka izbacila samo 282.000.

Nešto kasnije, polovinom 2025. u britanskim glasilima pojavila se vest o manjoj redukciji broja zaposlenih u Sanderlendu od oko 250 lica.

Mada je “Nisanov” plan o otpuštanju radne snage u međuvremenu proširen na čak 20.000 ljudi, tokom prošle godine u medijima u Japanu se govorilo isključivo o zatvaranjima fabrika u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Da li može biti zatvorena i najveća fabrika automobila u Velikoj Britaniji?

Ipak, prošlog meseca “Nisan” je najavio otpuštanje 900 radnika i u Evropi, što je deset odsto njegove radne snage na Starom kontinentu.

To rezanje zaobići će Sanderlend, gde će biti izvršena racionalizacija, zaustavljanjem jedne od dve proizvodne linije, ali bez redukcije radne snage.

U vezi sa tim, očekuje se da će “Nisan” ponuditi korišćenje napuštene proivodne linije nekoj drugoj stranoj korporaciji, verovatno kineskoj firmi “Čeri”, koja je u naletu i beleži odlične proizvodne rezultate u Ujedinjenom kraljevtsvu.

Moguća je i produkcija automobila za potrebe kineskog proizvođača “Donfeng”, kako bi se uposlila neaktivna proizvodna linija.

Ovde treba reći da britanski mediji pišu da je fabrika u Sanderlendu verovatno izbegla seču koju je sprovelo novo rukovodstvo “Nisana” širom sveta zahvaljujući tome što je vlada u Londonu prethodno zadužila tu japansku kompaniju. Za vreme vladavine razbarušenog premijera Borisa Džonsona 2022. dodelila joj je velikodušnu subvenciju od oko 100 miliona funti. Zvanično kao pomoć za postavljanje proizvodnje još jednog električnog modela u Sanderlendu, odnosno, nezvanično, da bi je ubedila da ne napusti Veliku Britaniju nakon njenog izlaska iz EU.

Najnovija verzija električnog automobila “lif”

I zaista na samom kraju prošle godine “Nisan” je u Sanderlendu počeo proizvodnju nove verzije električnog automobila “lif”, za šta je ukupno bila potrebna investicija od 450 miliona funti.

Problem je, međutim, što odustajanje “Nisana” od izgradnje fabrike pogonske jedinice sada nagoveštava njegovo smanjeno angažovanje na evropskom tržištu u budućnosti, što konačno može da pogodi i 6.000 radnika u Sanderlendu. Pogotovo kada se ima na umu ekonomsko trvenje između Londona i Brisela.

Naime, novi talas anksioznosti u vezi sa Sanderlendom zaplljusnuo je ostvrsku sedmu silu u martu ove godine. Tada je lokalno rukovodstvo “Nisana” u Britaniji, po izveštavanju lista Gardijan,stavilo domaćinima na znanje da će na postrojenje u tom gradu moguće biti stavljen katanac, ako Ujedinjeno kraljevstvo ne bude uključeno u šemu “mejd in Jurop” Evropske unije. Ova šema se nalazi u idejnoj fazi i treba da bude uskoro usvojena.

Ona predviđa subvencije iz Brisela za ubrzanje razvoja električnih vozila proizvedenih u EU i ograničava kupovinu automobila za preduzeća i državne organe zemalja članica samo na one koji su dobitnici tih davanja, odnosno, koji se sklapaju na teritoriji EU. Budući da Ujedinjeno kraljevstvo više nije u EU, zavisno od konkretnog sadržaja koji bude usvojen, fabrike auto industrije na britanskom tlu mogle bi da budu isljučene ne samo iz većih javnih nabavki automobila u EU, već i iz lanca snabdevanja delovima, što bi rad “Nisanovog” postrojenja u Sanderlendu učinilo neisplativim.

Slavna prošlost i nada u bolju budućnost

“Nisan” je vrhunac uspeha u Ujedinjenom kraljevstvu dostigao tokom druge polovine sedamdesetih, kada je pod brendom “dacun”, godišnje prodavao i po sto hiljada automobila.

Fabriku u Sanderlendu izgradio je polovinom osamdesetih i u njoj trenutno proizvodi tri modela: “lif”, “kaškai” i “džuk”.

Kompanija očekuje da će prestruktuiranje uskoro doneti prve veće plodove – u “Nisanu”, naime, veruju da će u ovoj fiskalnoj godini uvećati prihode za nešto više od osam odsto, a operativni profit, zahvaljujući velikim rezovima, čak tri puta, te se tako posle tri godine gubitaka vratiti u plus.