MENISNC
Pretraga
14.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 68

‘Mi smo jedna porodica’: Premijer Carney poziva Modija u Kanadu

Od
Dara Milovanović
-
0

„Mi smo jedna porodica“, rekao je premijer Mark Carney, stojeći pored indijskog premijera Narendre Modija u ponedeljak, u važnom događaju za resetovanje odnosa koji je uključivao poziv Modiju da dođe u Kanadu.

Carney je saopštio da je Modi prihvatio poziv, ali da nema vremenskog okvira za posetu.

Ubrzo nakon toga, i prvi put nakon što je nekoliko puta ranije tokom putovanja pitana o tome, ministarka spoljnihih poslova Anita Anand odbacila je komentare kanadskog vladinog zvaničnika prošle sedmice koji je sugerisao da Indija više nije aktivno uključena u strano mešanje ili transnacionalnu regresiju.

„Reči visokog zvaničnika nisu reči koje bih ja lično koristila. Slažem se s njegovim komentarima u vezi sa zaštitnim ogradama koje smo uspostavili“, rekla je Anand.

Nakon komentara u sredu, došlo je do ozbiljnog otpora od strane kanadske sikhske zajednice, obaveštajne zajednice i nekih liberalnih zastupnika, uključujući državnu sekretarku (za borbu protiv kriminala) Ruby Sahotu.

Saopštenje za javnost savezne vlade sadrži jednu rečenicu o transnacionalnoj represiji. U saopštenju se navodi da je Carney tokom sastanka s Modijem “naglasio da će Kanada nastaviti preduzimati mere za borbu” protiv transnacionalne represije, ali nisu uključeni nikakvi daljnji detalji.

‘Početak nove, uspešne veze’

Carney je tokom boravka u New Delhiju najavio potpisivanje pet memoranduma o razumevanju, uključujući one o energetici i AI, te 10 komercijalnih sporazuma vrednih više od 5,5 milijardi dolara.

Dugo očekivani sporazum o uranijumu je na vrhu te liste, prema kojem bi Cameco sa sedištem u Saskatchewanu isporučio Indiji gotovo 22 miliona funti uranijuma između 2027. i 2035. godine za “proizvodnju nuklearne energije”. Sporazum je procenjen na 2,6 milijardi dolara.

U svojim izjavama, putem prevodioca, Modi je sporazum s Camecom nazvao “prekretničkim” sporazumom.

„Cameco je ponosan što je strateški partner Indije kako bi pomogao u zadovoljavanju njenih potreba za civilnim nuklearnim gorivom i podržao njene trgovinske odnose s Kanadom“, rekao je izvršni direktor Cameca Tim Gitzel u saopštenju za javnost.

„To će biti dobro za izgradnju električne energije ovde u Indiji, kao i za ekonomiju, a posebno za severni Saskatchewan i Kanadu“, rekao je premijer Saskatchewana Scott Moe nakon izjave.

Indijski premijer Narendra Modi, desno, rukuje se sa svojim kanadskim kolegom Markom Carneyjem pre sastanka na nivou njihove delegacije u New Delhiju, Indija, u ponedeljak, 2. marta 2026. (AP Photo/Manish Swarup)

Neki od ostalih komercijalnih poslova koji čine 5,5 milijardi dolara uključuju prethodno najavljene poduhvate, poput širenja McCain Foodsa u Indiji.

„Svi ovi sporazumi predstavljaju početak novog, prosperitetnog odnosa koji će ponuditi generacijske prilike radnicima i preduzećima u obema zemljama“, rekao je Carney.

Jedan od pet memoranduma o razumevanju potpisan je između Indije i vlade Saskatchewana, kojim je najavljeno osnivanje Zajedničkog indijsko-kanadskog centra izvrsnosti za proteine ​​od mahunarki.

Što se tiče energetike, Carney je ukazao na očekivano udvostručenje projektovane potražnje za energijom u Indiji do 2040. godine.

„Kanada je u dobroj poziciji da doprinese, kao pouzdan dobavljač, odgovorno proizvedenog LNG-a (tekućeg prirodnog plina) na svetu s naše zapadne obale“, rekao je u svom obraćanju.

Premijer Mark Carney posmatra dok indijski premijer Narendra Modi daje izjavu tokom prezentacije sporazuma i zajedničkih izjava u New Delhiju, Indija, u ponedeljak, 2. marta 2026. THE CANADIAN PRESS/Adrian Wyld

Dok vladino saopštenje za javnost ukazuje na 110 milijardi dolara kanadskih investicija u Indiju u 2024. godini, trgovinski podaci Ministarstva za globalne poslove Kanade prikazuju drugačiji deo slike, pokazujući da je iste godine Indija činila samo 0,7 posto ukupnog kanadskog izvoza i 0,8 posto uvoza.

Carney je u svom govoru ponovio da je cilj Kanade udvostručiti dvosmernu trgovinu i dostići 70 milijardi dolara do 2030. godine.

Carney završava svoje putovanje u Indiju u ponedeljak poslepodne u New Delhiju, a zatim odlazi u Australiju, drugu zemlju u okviru svoje desetodnevne trgovinske turneje.

SERBIANNEWS/CANADA

Jednoznačni prizori sa đubrišta

Od
Viktor
-
0
a row of chairs sitting in front of a theater screen

„Kralj Ibi”, tekst Alfred Žari, režija Staša Koprivica, Beogradsko dramsko pozorište

Jednoznačni prizori sa đubrišta

Polazeći od antologijskog dramskog teksta, groteskne farse „Kralj Ibi” Alfreda Žarija, autorka njegove adaptacije i rediteljka Staša Koprivica stvara predstavu savremenu u formi i značenjima. Šekspirovski tragični narativ o otimanju kraljevskog prestola, putem ubistava i korupcije, magbetovsko-hamletovska tragedija o zaslepljenosti moći, u Žarijevim rukama je postao prostor ludizma, maštovitog, sarkastičnog, parodičnog odraza jedne suštinski infantilne gladi za pozicijama moći.

A u rukama Staše Koprivice to žarijevsko izvrgavanje ruglu mehanizama moći, od uterivanja straha u narodu, pretnji i cenzure do otimanja novca, zatvaranja i ubijanja neposlušnih, koje dokazuje da ponovljena tragedija postaje farsa (Marks), ne čita se nimalo suptilno ili snoliko, kako se ponekad čita. Radnja se odvija u mračnim, apokaliptičnim okolnostima, i donosi neku vrstu treš parodije življenja i vladanja, u društvu snimanja, šerovanja, lajkovanja, e-uprave, influensera i rijalitija, koji vulgarnim slikama gadnosti ljudskog ponašanja dodatno otupljuju već otupljenu svest naroda. Odraz sveta u predstavi se može, dakle, označiti kao (valjda) kritički usmeren prema sveprisutnim vulgarnostima moći. Osnovni problem je u tome što se ta kritika (ili samo puki odraz) sprovodi prostačkim jezikom tog sistema, ne baš mnogo promišljeno, niti višeznačno. Scenski postupci nisu uglavnom naročito izazovni, ne podstiču bitnije na razmišljanje, zbog pojednostavljenih značenja, nemaju opipljiviju distancu prema društvu koje (valjda) kritikuju. Zbog tog odsustva višeznačnosti, ambivalencije, zbog nedostatka finijeg odmaka prema vulgarizovanom javnom diskursu, u izvesnom smislu se ta opšta, preplavljujuća vulgarnost i slavi.

Scena predstavlja đubrište, distopičan krš, prostor nagomilanog smeća, konkretnog i metaforičkog, što odgovara Ibijevom prvobitnom zvanju, kralja deponije. To đubrište ima i galeriju, odakle se obraćaju kraljevi, i tunel, odakle se stiže iz drugih mesta; na levoj strani je i jedan izanđali frižider, sa funkcijom skloništa, gde se između ostalog gura Ibijeva savest (scena Vladislava Munić Kunington). Kostim Magdalene Klašnje je takođe sašiven u odgovarajućem stilu toka ove farse, kičast je, često neukusan i preupadljiv, usklađen sa tonovima radnje. Izbor muzike koja se koristi, između ostalog jedne napadne, prenametljive, turbo elektro pesme na ruskom jeziku, u označavanju dolaska Rusa, koji pomažu Ibijevom svrgavanju sa vlasti, takođe je na toj liniji treš poetike.

Igra glumaca je skladno prenaglašena, preterana, farsična. Pojedini glumci igraju i više likova, možda i zbog ludističkog duha Ibijevog teksta, izraza ideje da je sve igra, pozornica demonstracije moći. Na primer, Aleksandar Jovanović gradi nekoliko likova, od đubretara do kralja Venceslava koji će biti stilizovano usmrćen, da bi se oslobodio presto za Ibija. Andrija Milošević nadahnuto predstavlja Ibija, koji otima vlast Venceslavu, na nagovor supruge, majke Ibi, ambicioznije i gladnije vlasti i moći od njega. On je jedan čudak, nepredvidiv i ne baš racionalan; na početku ga vidimo samog na sceni kako nemirno, iracionalno, diskutuje sa sobom, u parodičnim hamletovskim monolozima, čime se uspostavlja značenje poremećenosti njegove svesti. Infantilan je, ali i monstruozan, što prikazuje komički povremeno efektno, zbog lakoće i nonšalatnosti koji prate svirepost u vođenju države.

Paulina Manov, u ulozi Majke Ibi, adekvatna je partnerka u toj nemilosrdnoj vladavini, ona takođe igra u teatralizovanom obliku, u grubim crtama, prenaglašeno i plastično izražavajući njenu bolesnu ambiciju. Neumoljiva je i samouverena, jača od Ibija, posebno kada je on slab. Njene uvodne pojave na sceni sugerišu nevernost, zbog koje možda i nagovara Ibija da smakne Venceslava sa prestola, kako bi skrenula pažnju sa njene preljube (što je jedan od novih, zanimljivih motiva u izvođenju Žarijeve radnje).

 Tekstu ove predstave je dodat epilog, nova scena koja prikazuje dolazak Ibijevih u Obećanu zemlju (Evropu), scenski označenu belom bojom, belim platnom koje zamenjuje prethodno đubrište; oni se tu dobrovoljno prijavljuju da budu zatvorenici, jer je i zatvor u tako uređenom društvu privilegija. Za ove prizore se može reći da su u idejnom skladu sa ostatkom predstave, utoliko što takođe nose pojednostavljena značenja, jednodimenzionalan, ne mnogo intrigantan pogled na Evropu, na tamošnje životno blagostanje, što je svakako jedan romantizovan prikaz; Ibijevi uživaju u švedskom zatvoru pijući šampanjac, uz slobode kretanja.

Snaga jednog umetničkog dela je u složenosti značenja i osećanja koje pokreće u gledaocu. Ako takva višeslojnost nedostaje, što ovde jeste slučaj, delo se ne može označiti kao umetnički vredno.

No, ne traži svako umetničku vrednost od pozorišta.

Nekome će biti sasvim dovoljno prepoznavanje koje pronalazi na sceni, jednokratna komična katarza, privremeno rasterećenje od brojnih teskoba u našoj svakodnevici.

A nekome i neće, jer od pozorišta očekuje višeglasje, misaono i estetski izazovniji odraz sveta.

Nova terapija za borbu protiv gojaznosti

Od
Viktor
-
0
man sitting down wearing green polo shirt

Nova terapija za borbu protiv gojaznosti

Kao odgovor na dramatičan porast gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja, Galenika je napravila strateški iskorak u partnerstvu sa EMS-sestrinskom kompanijom iz Brazila. U trenutku kada gojaznost poprima razmere globalne epidemije, Galenika pokreće novu eru u borbi protiv gojaznosti i lansira savremenu GLP-1 terapiju kojom otvara novo poglavlje u prevenciji i lečenju bolesti 21. veka, saopšteno je iz ove kompanije.

Sa porastom dijabetesa, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, potreba za savremenim terapijskim rešenjima nikada nije bila veća. Strateškim ulaskom u segment GLP-1 terapija, farmaceutska kompanija Galenika se pozicionira u središte jedne od najdinamičnijih i najperspektivnijih oblasti savremene medicine, odgovarajući na rastuće zdravstvene i tržišne potrebe. Ovim terapijskim rešenjem u oblasti metabolizma, kompanija jača svoj portfolio i potvrđuje dugoročnu strategiju inovacija i razvoja u segmentima sa najvećim medicinskim i ekonomskim potencijalom.

„Danas ne predstavljamo samo novu terapiju u našem portfoliju, već i novu perspektivu u borbi protiv jedne od najrasprostranjenijih bolesti modernog doba. Gojaznost zahteva sistemski, odgovoran i dugoročan pristup javnom zdravlju. Lansiranjem GLP-1 terapije, kompanija Galenika potvrđuje svoju opredeljenost da pacijentima u Srbiji i regionu obezbedi savremene i efikasne terapijske opcije. Verujemo da je ovo početak transformacije u načinu na koji pristupamo lečenju gojaznosti – od stigmatizacije ka naučno utemeljenom, sveobuhvatnom i humanom pristupu”, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.

Gojaznost danas predstavlja globalnu epidemiju. Prema podacima relevantnih svetskih zdravstvenih organizacija, broj osoba sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću konstantno raste, dok posledice ovog trenda sve snažnije opterećuju zdravstvene sisteme širom sveta. Srbija nije izuzetak – procenat odraslih i dece sa problemom gojaznosti u kontinuiranom je porastu, čime se povećava i rizik od razvoja ozbiljnih hroničnih bolesti.

Galenikino terapijsko rešenje zasnovano je na savremenim naučnim dostignućima koje menja pristup lečenju gojaznosti. GLP-1 terapija deluje na regulaciju apetita i metabolizma, pružajući pacijentima podršku u postizanju i održavanju zdrave telesne mase, uz stručni medicinski nadzor. GLP-1 terapija redefiniše pristup lečenju gojaznosti širom sveta.

Tržište u usponu: Srbija uvezla cveće u vrednosti preko 42 miliona evra

Od
Viktor
-
0
pink roses in close up photography

Uvoz raste brže od izvoza

Tržište u usponu: Srbija uvezla cveće u vrednosti preko 42 miliona evra

Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra, što je bilo šest miliona evra više nego godinu pre, ali primetno je produbljivanje deficita, jer je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).

Kako je navedeno, najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja iz Srbije bila je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA regiona sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto.

U prošloj godini iz Srbije je u zemlje EU izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je izvoz u zemlje CEFTA regiona iznosio 1,43 miliona evra, a plasirano je najviše živo cveće.

Dodaje se da uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 odsto udela.

„Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet preko 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao”, kazala je predstavnica Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Danica Mićanović.

Ona je navela i da je udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je evidentno povećanje površina pod zasadima cveća uz intenziviranje proizvodnje.

„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača”, rekla je Mićanović.

Istakla je da su podsticaji države evidentni, ali da su neophodne nove inicijative, kao i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Dodala je da je važno primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

Govoreći o proizvodnji u Srbiji naglasila je da je najvažnija proizvodnja ruža.

Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 miliona evra. Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja”, kazala je Mićanović.

Predstavnik rasadnika „Jelić” iz Ravnog Sela Ljubomir Jelić naveo je da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadratnih metara i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.

„Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća”, ukazao je Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu, prenosi Beta.

Tramp: Američka vojska „razbija Iran”, novi talas tek dolazi

Od
Viktor
-
0
Srbi za Trampa

Ocenio da američke operacije u napadima na Iran idu veoma dobro

​Tramp: Američka vojska „razbija Iran”, novi talas tek dolazi

Američka vojska „razbija Iran”, ali novi veliki talas napada tek treba da dođe, izjavio je danas američki predsednik Donald Tramp.

Tramp je u intervjuu za Si-En-En ocenio da američke operacije u napadima na Iran idu veoma dobro, ističući da Sjedinjene Američke Države imaju najveću vojsku na svetu i da je upotrebljavaju.

On je naveo da ne želi da rat sa Iranom traje predugo.

„Oduvek mislim da će rat trajati četiri nedelje. Mi idemo malo ispred roka”, smatra američki predsednik.

Na pitanje da li SAD još nešto osim vojnog napada kako bi doveli do svrgavanja režima u Iranu, Tramp je odgovorio potvrdno.

„Zaista pomažemo (iranskom narodu). Ali trenutno želimo da svi oni ostanu tamo. Napolju nije bezbedno, a tek će postati manje bezbedno. Nismo čak ni počeli snažno da ih udaramo. Veliki talas uskoro dolazi”, rekao je Tramp.

On je rekao da su iranski uzvratni udari na američke baze u okolne arapske zemlje iznenadile SAD.

„Iznenađeni smo. Tim zemljama smo rekli da sve možemo da rešimo, a one sada žele da se bore, i bore se agresivno. Trebalo je da veoma malo budu uključeni, a sada insistiraju da budu veoma uključeni”, rekao je on.

Lidere arapskih zemalja, odnosno Bahreina, Jordana, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ocenio je kao „žilave i pametne”.

Tramp je istakao da je „iranska nuklearna pretnja” već neko vreme glavni problem u regionu.

„Morate da razumete, oni su godinama živeli pod tim mračnim oblakom. Zato nikada nije bilo mira”, rekao je Tramp.

Na pitanje ko bi trebalo da preuzme lidersku poziciju u Iranu, Tramp je rekao da ne zna ko bi to trebalo da bude, ističući da je u američkim napadima ubijeno 49 ljudi sa najviših liderskih pozicija.

„Postali su malo arogantni, sastajali su se na jednom mestu. Mislili su da ih ne možemo otkriti, to nas je šokiralo, rekao je Tramp, uz ocenu da Iranci sada „ni ne znaju ko ih vodi”.

Govoreći o pregovorima sa Iranom koji su prekinuti američkim napadima na tu zemlju Tramp je rekao da „Nismo mogli da se dogovorimo sa tim ljudima. Svaka naša nova ponuda dočekana je povlačenjem njihove. Nisu hteli da pristanu da prekinu obogaćivanje uranijuma. Ovo je način da se postupa sa Iranom”, ocenio je američki predsednik.

Tramp je rekao da je od svog tima zatražio spisak svih iranskih ili napada koje je podržao Iran na SAD i američke saveznike i interese

„Kad bih nabrojao sve to, pričao bih još dugo”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, najnoviji udari na Iran predstavljaju deo dugoročne kampanje za eliminaciju pretnji iz Irana.

„Prošli put uništili smo (iranskog generala Kasema) Sulejmanija. Bio je neverovatno nasilan, svirep general. Bio je to veliki potez. Da se ​​to nije dogodilo, možda danas ne bismo imali Izrael. Izrael možda ne bi postojao”, ocenio je on, prenosi Tanjug.

Tramp ostavio mogućnost slanja američkih trupa u Iran

Američki predsednik Donald Tramp ostavio je otvorenu mogućnost slanja američkih trupa u Iran “ukoliko budu neophodne”, dodajući da ga nije pokolebala anketa koja je pokazala da veliki broj Amerikanaca ne odobrava napade.

Tramp je u intervjuu za Njujork post naveo da trupe verovatno neće biti potrebne, već da će ih poslati ako budu neophodne.

Iako je anketa Rojtersa i Ipsosa tokom vikenda pokazala da 43 odsto Amerikanaca ne odobrava napade na Iran, Tramp je sugerisao da ga to ne brine, tvrdeći da “mora da uradi pravu stvar”.

“Ne mislim da su rezultati ankete loši. Slušajte, bilo da su dobri ili loši, sprovođenje anketa je verovatno u redu. Ne radi se, međutim, o anketama. Ne možete da dozvolite da Iran, zemlja koju vode bezumni ljudi, ima nuklearno oružje”, rekao je američki predsednik.

On je dodao da veruje da su ”ljudi veoma impresionirani” američkim vojnim akcijama u Iranu, kao i da je istinska anketa ćutanje ljudi, kao kada imate “tihu većinu”.

Najteži test u Istanbulu

Od
Viktor
-
0

Večeras (19 č) u četvrtom kolu C grupe Srbija gost Turske od koje je u petak izgubila sa 82:78. – Bez Kalinića, ali sa Avramovićem i Dangubićem

Najteži test u Istanbulu

Da li su košarkaši Srbije u stanju da se večeras (19 č) u Istanbulu revanširaju Turskoj za poraz od pre tri dana u Beogradu (82:78) i tako sa istim brojem bodova nastave kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kataru 2027? Stiče se utisak da je to moguće, pogotovo kada se ima u vidi pristup u prvom susretu, u kojem se ekipa nije predavala i pored vođstva protivnika sa 15 poena razlike. U modernoj košarci ova prednost nije toliko velika, ali je ogromna kada jedan podmlađeni sastav treba da sustigne jednu od najboljih evropskih selekcija.

– Mi smo u dobroj poziciji. Ništa nije izgubljeno. Ovorili smo kvalifikacije sa dve pobede. Znali smo da će biti teško sa Turskom, probaćemo da vratimo brejk u Istanbulu – istakao je posle prvog susreta selektor Srbije Dušan Alimpijević koji već šest sezona uspešno radi u Turskoj, prvo u Bursi a sada u Bešiktašu.

Turski tim u ova dva kola može da računa na čak osmoricu košarkaša koji su prošlog leta osvojili srebro na „Evrobasketu 2025”, kada su u grupi savladali Srbiju u najjačem sastavu. Sada se priključio i sjajni Biberović koji je, i pored problema sa povredom, bio junak utakmice od pre tri dana. Njegov suvi kvalitet doneo je Turcima pobedu u trenutku kada je izgledalo da je preokret na pomolu.

Posle te utakmice Alimpijević je pohvalio svoje igrače i najavio da njegova ekipa ide na pobedu u Istanbulu.

– Raduje nas karakter koji smo pokazali, znajući da su ovde neki veliki ljudi, igrači, treneri igrali za reprezentaciju. Neke stvari – nebitno ko je selektor ili igrač –moraju da postoje kao postulat: da se borimo, da ne odustajemo, da se vraćamo i da se borimo protiv situacija koje nam smetaju – kazao je selektor Srbije i najavio promene u sastavu. – Kalinić se vraća u svoj klub. Hvala Crvenoj zvezdi što nam je ustupila sve reprezentativce koje smo tražili. Avramović i Dangubić su pojačanja za Istanbul. Imam sastav od 13 igrača. Novak je imao problema sa stopalom i tetivom i igrao je pod bolom, što izuzetno cenim. Nije ideja da povredimo igrača i tako ga vratimo u klub. Biću pametniji posle razgovora sa doktorima.

Alimpijević nije želeo da izdvaja pojedince i analizira njihov učinak u prvom susretu, ali nema sumnje da je bio vrlo zadovoljan kako je većina njih odigrala, a posebno najmlađi Marković.

Erdogan zvao Turkoglua

Kako je objavio Košarkaški savez Turske (TBF), predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan je neposredno posle prve utakmice sa Srbijom pozvao predsednika TBF-a Hidajeta Turkoglua da bi čestitao nacionalnom timu na pobedi. Poslednjih dana TBF je potpisao niz unosnih sponzorskih ugovora, sa ciljem da se unapredi rad federacije.

Poslednja dva kola u julu

Četvrto kolo

Turska – Srbija         19 č

Švajcarska – BiH    19 č

Tabela

Turska            3          3          0          260:209           6

Srbija            3          2          1          242:240           5

BiH     3          1          2          227:227           4

Švajcarska    3          0          3          206:259           3

Prvo kolo: Srbija – Švajcarska 90:86, Turska – BiH 93:71.

Drugo kolo: Švajcarska – Turska 60:85, BiH – Srbija 72:74.

Treće kolo: Srbija – Turska 78:82, BiH – Švajcarska 84:60.

Peto kolo (2. jul): Švajcarska – Srbija, BiH – Turska.

Šesto kolo (5. jul): Srbija – BiH, Turska – Švajcarska.

Otkazane utakmice Evrolige Partizan – Dubai i Makabi – Hapoel

Od
Viktor
-
0

Evroliga će sa navedenim klubovima proceniti najbolje moguće opcije za ponovno održavanje utakmica

Otkazane utakmice Evrolige Partizan - Dubai i Makabi - Hapoel

Utakmice Evrolige Partizan – Dubai i Makabi – Hapoel koje su planirane da se odigraju u četvrtak u okviru 30. kola Evrolige zvanično su otkazane, saopšteno je iz elitnog košarkaškog takmičenja.

Kako je saopštila Evroliga razlog otkazivanja je trenutna situacija u regionu i nemogućnost putovanja posle privremenog zatvaranja vazdušnog prostora.

“Evroliga će sa navedenim klubovima proceniti najbolje moguće opcije za ponovno održavanje utakmica, pažljivo prateći najnoviji razvoj događaja i održavajući stalnu komunikaciju sa lokalnim i međunarodnim vlastima, kao i svim relevantnim organizacijama, kako bi se osigurala bezbednost i dobrobit svih uključenih. Više informacija biće objavljeno u narednim danima”, piše u saopštenju.

Ženska reprezentacija Srbije osvojila bronzanu medalju

Od
Viktor
-
0
Rifle resting on a wooden table in a shooting range.

Muška reprezentacija Srbije u disciplini vazdušna puška zauzela je peto mesto

​Ženska reprezentacija Srbije osvojila bronzanu medalju

Ženska seniorska reprezentacija Srbije u streljaštvu osvojila je danas bronzanu medalju u ekipnom takmičenju u disciplini vazdušna puška na Evropskom prvenstvu, koje se održava u Jerevanu.

Ovo je druga medalja za Srbiju na EP, pošto je juče muška reprezentacija Srbije osvojila bronzanu medalju u disciplini vazdušni pištolj u ekipnom takmičenju.

Za reprezentaciju Srbije su nastupile Aleksandra Havran, Anđelija Stevanović i Ljiljana Cvetković.

Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji osvojila je Norveška sa novim evropskim rekordom koji iznosi 1.897,3 kruga. Druga je bila Turska sa 1.895,5 krugova, dok je bronza pripala Srbiji sa 1.895,2.

Anđelija Stevanović je u pojedinačnoj konkurenciji stigla do finala, a na kraju je zauzela osmo mesto sa 123,5 krugova. Ljiljana Cvetković nije uspela da se plasira u finale, pošto je u kvalifikacijama osvojila 12. mesto, dok je Aleksandra Havran bila 22.

„Sa potpuno novom ekipom se vraćamo na pobedničko postolje, što potvrđuje da Srbija i u ovoj disciplini ima budućnost, a sem Havran, Stevanović i Cvetković, imamo još takmičarki koje ozbljno konkurišu za nacionalni tim”, izjavio je selektor Srbije za pušku Dragan Donević.

„Sve tri devojke su u potpunosti ispunile očekivanja i zabeležile visoke rezultate u izuzetnoj konkurenciji. Iako je ukupan nivo rezultata bio izuzetno visok, obarani su rekordi, naše devojke su stigle do ekipne medalje i jednog finala. Ostaje žal što je srebro izmaklo za svega tri deseta dela kruga i što je samo 0,6 krugova delilo Cvetković od pojedinačnog finala. U svakom slučaju, sve tri, kao i njihov lični treneri i klubovi zaslužuju čestitke”, dodao je Donević.

Muška reprezentacija Srbije u disciplini vazdušna puška zauzela je peto mesto u ekipnom takmičenju na EP. Zlato je pripalo Norveškoj, srebro Švedskoj, dok je do bronzanog odličja stigla Hrvatska.

Za Srbiju su nastupili Aleksa Rakonjac, Lazar Kovačević i Marko Ivanović. Srpski strelci nisu uspeli da se plasiraju u finale EP u pojedinačnoj konkurenciji. Rakonjac je osvojio 10. mesto u kvalifikacijama, Kovačević je bio 23, a Ivanović 29.

Miks parovi Srbije u disciplini vazdušni pištolj kvalifikacije su završili u sredini plasmana. Par Tea Mikec/Uroš Gajić je sa 571 krugom zauzeo 16. mesto. Tim Nađa Martinović/Damir Mikec je skupio 569 krugova za 18. poziciju.

U predstojeća dva dana prvenstva biće održane, „čelendž”, discipline: pojedinačna „Solo” (umesto krugova sabiraju se unutrašnji centri) i timska „Trio”.

Srpske reprezentativce je drugog dana takmičenja na EP sa tribina bodrila i ambasadorka Srbije u Jerevanu Tatjana Panajotović Cvetković, koja je prisustvovala i svečanom otvaranju šampionata, prenosi Tanjug.

Zašto je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih drogama u Britanskoj Kolumbiji opao za 21% u 2025. godini?

Od
Dara Milovanović
-
0

Novo istraživanje koje koristi rezultate provere droga moglo bi pružiti uvid u to zašto broj smrtnih slučajeva od droga u Britanskoj Kolumbiji opada već dve godine.

Ali naučnici i zvaničnici kažu da verovatno postoji više faktora koji objašnjavaju zašto je broj smrtnih slučajeva povezanih s drogom u Britanskoj Kolumbiji opao za 21 posto u 2025. godini u poređenju s prethodnom godinom.

Iako broj smrtnih slučajeva od predoziranja naglo opada širom Severne Amerike, oni koji rade na terenu kažu da nema razloga za slavlje s obzirom na to da hiljade ljudi i dalje umiru , te da bi trebalo pojačati napore da se zaustave smrtni slučajevi.

“To ne mora nužno značiti smanjenje same krize. Ponuda droga je i dalje toksična i nepredvidiva kao i uvek, ako ne i više”, rekao je Samuel Tobias, istraživač u Centru za zloupotrebu supstanci BC i doktorand na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Tobias je glavni autor rada, koji će biti objavljen u aprilskom izdanju časopisa International Journal of Drug Policy, a koji je otkrio da se s porastom koncentracija fentanila u područjima pružanja zdravstvenih usluga u Britanskoj Kolumbiji povećavao i broj smrtonosnih predoziranja u blizini.

Istraživači su koristili podatke službi za proveru droga širom provincije od oktobra 2018. do juna 2025. godine i analizirali skoro 48.000 uzoraka tokom tog vremenskog perioda.

„Bilo je prilično dosledno, u svim uključenim područjima, da postoji veza između koncentracija fentanila i broja ljudi koji umiru tog meseca“, rekao je Tobias za CBC News.

Grafikon iz studije koji pokazuje povezanost između srednje koncentracije fentanila i lokalne stope smrtnosti od droga.

Istraživanje koje je vodio Tobias otkrilo je snažnu povezanost između srednje koncentracije fentanila i lokalne stope smrtnosti od droga. (Međunarodni časopis o politici droga)

„Uspeli smo proceniti da je sa svakim povećanjem prosečne koncentracije fentanila u Vancouveru za tri četvrtine procentnog poena, grad tog meseca doživio jednu smrt više“, dodao je.

Istraživanje je pokazalo da je koncentracija fentanila u uzorcima na mestima za proveru droga tokom godina bila manja, što je povezano sa smanjenjem broja smrtnih slučajeva uzrokovanih toksičnim drogama.

Fentanil, potentni opioid, postao je najčešća droga u ilegalnoj ponudi Britanske Kolumbije otkako je 2016. godine proglašeno vanredno stanje u javnom zdravstvu.

‘Mnogi životi su izgubljeni’

Međutim, Tobias napominje da smanjena koncentracija fentanila sama po sebi nije jedini faktor koji stoji iza pada broja smrtnih slučajeva od toksičnih droga na nivou cele provincije i kontinenta.

“Vremenom je postajalo sve komplikovanije s drugim stvarima poput benzodiazepina i drugih trankvilizatora . Dakle, ne znamo hoće li se ova veza održati kako lekovi postaju sve složenije mešavine”, rekao je.

Analizirajući razloge potencijalnog pada broja smrtnih slučajeva od predoziranja širom Kanade u 2024. godini, Agencija za javno zdravstvo Kanade kaže da je verovatno da je sada jednostavno manja populacija u riziku.

“Pad broja stanovnika je delom posljedica toga što je mnogo života izgubljeno prethodnih godina”, navodi agencija u izveštaju iz prošlog decembra .

Tobias takođe kaže da bi prelazak na pušenje droga u celoj Severnoj Americi , umesto injektiranja, mogao značiti da oni koji koriste droge mogu lakše kontrolisati svoje doze i ne predozirati se.

Napori za smanjenje štete

David Hamm, predsednik mreže korisnika droga u Vancouveru (VANDU), rekao je da pad broja smrtnih slučajeva može biti posledica činjenice da su se napori za smanjenje štete koji su provodili godinama pokazali uspešnim.

Prethodna istraživanja su pokazala da su ti napori – poput obezbeđivanja mesta za nalokson i prevenciju predoziranja – sprečili hiljade smrtnih slučajeva u Britanskoj Kolumbiji.

„Mislim da se možda dešava to što su javnost i ljudi zaista svesniji i sposobniji da se brinu o ljudima — kada postoje predoziranja, sada nema smrtnih slučajeva“, rekao je.

Muškarac s dugom bijelom bradom i crvenim sunčanim naočalama govori ispred zgrade. Nosi ravni cilindar.

Dave Hamm, predsednik Mreže korisnika droga u području Vancouvera, snimljen 2022. godine. Rekao je da bi povećana svest i napori za smanjenje štete mogli biti uzrok pada broja smrtnih slučajeva. (Jon Hernandez/CBC)

Hamm je rekao da je to razlog zašto vlade trebaju ići “sve dalje i dalje” i pravilno regulisati ponudu ilegalnih droga, 10 godina nakon početka vanredne situacije u javnom zdravstvu u Britanskoj Kolumbiji.

“To je smešno. Bilo koja druga vrsta zdravstvene vanredne situacije bi do sada bila rešena na odgovarajući način”, rekao je.

“Ako mali avion pun ljudi padne i ljudi umiru… svakog meseca, to je u redu? Zar ne bi pokušali učiniti te avione sigurnijima?”

Predstavnik Ministarstva zdravstva rekao je da ne postoji jedno rešenje za okončanje krize sa drogama, a razlozi za pad broja smrtnih slučajeva takođe su višestruki.

„Podrška koja spašava živote, poput usluga prevencije predoziranja, naloksona za nošenje kod kuće, provere droga i propisanih alternativa uličnim drogama, bila je ključna u sprečavanju ovih tragedija“, rekao je on.

„Iako počinjemo primećivati ​​smanjenje broja smrtnih slučajeva, znamo da još mnogo toga treba učiniti kako bismo ljude povezali s negom i održali ih u životu. Nećemo prestati raditi dok… ne zaustavimo ovu krizu“, dodali su.

SERBIANNEWS/CANADA

Filmovi i serije koje u martu gledamo na Netflix-u

Od
Viktor
-
0
flat screen television displaying Netflix logo

Filmovi i serije koje u martu gledamo na Netflix-u 1

Proleće je pred vratima, a Netflix u martu donosi niz novih filmova i serija koji bi mogli obeležiti početak sezone bindžovanja.

Na popisu se nalaze nova sezona hvaljene drame The Newsreader, istinita priča o briljantnom studentu u filmu Rob Peace, mini-serija Vladimir s Rejčel Vajz i Leom Vudalom u glavnim ulogama, ali i novi nastavak sveta Peaky Blindersa.

Ljubitelji true crimea dobiće nekoliko mračnih naslova, dok će dokumentarci ponuditi spektar tema – od dinosaurusa do viralnih zločina. U nastavku donosimo pregled najzanimljivijih naslova koji tokom marta stižu na Netflix.

The Newsreader – 1. mart

Radnja se vrti oko ambiciozne voditeljke i reportera u usponu koji pokušavaju da unesu promene u tradicionalnu redakciju i prežive u surovom svetu televizijskog novinarstva sredinom osamdesetih. Prva sezona serije već je stekla naklonost kritičara i gledalaca. Druga sezona nastavila je da osvaja priznanja, a u originalnoj verziji emitovana je u Australiji 2023. godine.

Rob Peace – 5. mart

Film Rob Peace temelji se na istinitoj priči o briljantnom studentu s Jejla koji pokušava da pomiri dva potpuno različita sveta. Rob dolazi iz siromašne četvrti u Njuarku, a zahvaljujući izuzetnoj inteligenciji i upornosti uspeva da upiše prestižni univerzitet. Dok gradi akademsku karijeru i dok se pred njim otvaraju velike prilike, istovremeno ostaje snažno vezan za porodicu i prošlost, što ga postepeno uvlači u opasne situacije.

Vladimir – 5. mart

Radnja prati englesku profesorku u srednjim godinama (Rejčel Vajz) čiji život i karijera počinju da se urušavaju kada razvije intenzivnu opsesiju prema mlađem kolegi, Vladimiru, kojeg glumi Leo Vudal. Serija kombinuje elemente drame, crnog humora i psihološkog istraživanja žudnje, moći i lične krize te preispituje granice želje i samosvesti.

The TikTok Killer – 6. mart

Ovaj dokumentarac prati potragu jedne porodice za istinom nakon što 42-godišnja žena nestane u Španiji, ubrzo nakon što je na putovanju upoznala popularnog TikTokera. Istraga postepeno otkriva kako su društvene mreže, lažni identiteti i potraga za pažnjom odigrali ključnu ulogu u slučaju koji je potresao javnost.

War Machine – 6. mart

Tokom završne faze selekcije za rendžere Američke vojske, rutinska vežba elitnog tima pretvara se u brutalnu borbu za preživljavanje suočenu s nezamislivom pretnjom.

The Dinosaurs – 6. mart

Od pojave prvih dinosaurusa do njihovog konačnog nestanka, ova epska dokumentarna serija prati 165 miliona godina njihove vladavine Zemljom i sile koje su oblikovale njihovu evoluciju. Dokumentarac je nastao pod producentskom palicom Stivena Spilberga, a kroz priču vodi narator Morgan Frimen.

The Staircase – 10. mart

Nakon što je optužen za ubistvo supruge, muškarac gleda kako mu se život raspada dok vodi dugotrajnu borbu za slobodu pod neumoljivim pritiskom medija. Serija je temeljena na istinitom slučaju koji je godinama potresao javnost.

Peaky Blinders: The Immortal Man – 20. mart

Po naredbi Peaky Blindersa, samoprognani kralj Cillian Murphy vraća se kako bi se suočio sa svojim dosad najeksplozivnijim obračunom. Epski dugometražni film autora Stivena Najta donosi mračan, nasilan i konačan nastavak priče o Tomiju Šelbiju.

Homicide: New York – 25. mart

Detektivi i tužioci iznose detalje najzahtevnijih slučajeva ubistva na kojima su radili u ovoj jezivoj dokuseriji o stvarnim zločinima. Projekat potpisuje autor serije Zakon i red, koji donosi sirov i neposredan pogled na istrage, sudske procese i lične posledice koje takvi slučajevi ostavljaju na one koji ih vode.

Detective Hole – 26. mart

Genijalni, ali autodestruktivni detektiv Hari Hole traga za brutalnim ubicama dok se istovremeno bori s vlastitim demonima. Nova napeta kriminalistička serija temelji se na bestselerima norveškog autora.

1...676869...1.522Stranica 68 od ukupno 1.522

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković