Pirot je ovog vikenda gastronomska prestonica Srbije, jer se u tom gradu održava 13. Sajam peglane kobasice.
Ova jedinstvena manifestacija promoviše autentični delikates, pa Piroćanci s ponosom kažu da je Sajam u stvari svetsko prvenstvo majstora peglane kobasice.
Pripremio Branislav Jovičić
Potkovica jedinstvenog ukusa za samo 15 godina osvojila je gurmane iz celog regiona.
Nekoliko hiljada posetilaca, uživalo je u đakonijama pirotskih majstora peglane kobasice.
Peglana kobasica autentičan ukus duguje kvalitetnom mesu i specifičnom načinu proizvodnje, bez termičke obrade.
„Meso mora da bude sa stare planine, znači ono goveče koje je paslo 500 biljaka trave, koje je pilo zdravu vodu. Nema termičke obrade”, objašnjaca proizvođač peglane kobasice Predrag Stanković.
„Peglana nikada nije skupa jer kada se vidi koliko se truda i posla ulaže u nju, nikada nije skupa”, dodaje još jedan proizvođač Marko Đorđević.
„Imamo jedan novi brend – buster, sa energijom u šibici. To je peglana koja se stavlja u džep. Inače i ove godine je peglana izuzetnog kvaliteta, kako na našem štandu, tako i na ostalima”, ističe proizvođač peglanih kobasica Slobodan Kostić.
Sajam je peglanoj kobasici doneo popularnost, povećanje proizvodnje, zaradu i zaštitu imena geografskog porekla.
„Institut za tehnologiju mesa koji je to radio jasno je stavio do znanja, na osnovu urađenih analiza, da je ovo jedan od najkvalitetnijih proizvoda od mesa, jer je ona jedinstven proizvod koji se radi samo ovde u Pirotu”, smatra Marjan Savić iz Udruženja proizvođača peglane kobasice.
Ono što se dva meseca peglalo, prodaće se za dva dana. Cena od 5.000 dinara nikom nije previsoka.
Izgleda da su Piroćanci našli pravi recept. Ono što je skupo i kvalitetno, prvo se i proda.
Bračni par iz američke savezne države Floride podneo je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju (VTO) nekoliko nedelja nakon što je žena rodila bebu za koju se, prema navodima iz tužbe, ispostavilo da nije njihovo biološko dete.
Rekli bi da joj je bilo suđeno da se rodi: Pobrkali embrione u klinici za oplodnju, beba je rođena, tužba napisana
Stiven Mils i Tifani Skor navode da je u decembru rođena „zdrava i lepa devojčica”, ali da su, budući da su oboje belci, posumnjali u moguću grešku klinike nakon što su primetili da je dete tamnije puti. Genetsko testiranje potom je, navodi Foks njuz, pokazalo da dete nije biološki njihovo.
U tužbi se tvrdi da je Centar za oplodnju u Orlandu greškom usadio pogrešan embrion u matericu Tifani Skor, i to pet godina nakon što je par u toj klinici zamrznuo svoje embrione.
Par u tužbi izražava i zabrinutost da je neko drugi mogao da dobije jedan ili više njihovih embriona i da trenutno očekuje ili već odgaja njihovo biološko dete.
Navodi se i da su bezuspešno tražili od klinike pomoć kako bi se dete koje je Skor rodila povezalo sa biološkim roditeljima, kao i informacije o sudbini njihovih zamrznutih embriona.
Tužbom se, između ostalog, zahteva da klinika snosi troškove genetskog testiranja dece rođene u poslednjih pet godina, čiji su roditelji koristili usluge te ustanove.
U dokumentima se ističe da su roditelji tokom trudnoće razvili snažnu emotivnu vezu sa detetom, ali da smatraju da bi, iz pravnih i moralnih razloga, dete trebalo da bude vraćeno biološkim roditeljima, ukoliko su oni sposobni i spremni da preuzmu staranje.
Na hitnom ročištu advokati obe strane naveli su da je klinika načelno pristala na sprovođenje genetskih testiranja.
Međutim, pravni zastupnik klinike Frensis Pirs Treći upozorio je na pitanja privatnosti i naveo da bi pacijenti morali da daju saglasnost za testiranje.
Novak Đoković je nakon plasmana u finale Australijan opena dospeo do trećeg mesta na ATP listi. Posle trijumfa nad Janikom Sinerom u polufinalu srpski teniser je dobio 500 bodova.
Karlos Alkaraz osvojio je Australijan open pobedom u finalu nad Novakom Đokovićem rezultatom 3:1, po setovima 2:6, 6:2, 6:3, 7:5. Ipak, srpski teniser je samim plasmanom u meču za titulu poboljšao plasman u odnosu na prethodni period.
Novak Đoković
Novak Đoković je plasmanom u finale zaradio 500 ATP poena i vratio se na treću poziciju sa četvrtog mesta, a sada ima ukupno 5.280 bodova. Srpskom teniseru je pripala i novčana nagrada u iznosu od 1.447.000 američkih dolara.
Đoković je na turniru u Melburnu branio polufinale, a Alkaraz je prošle sezone takmičenje završio u četvrtfinalu, gde je poražen upravo od srpskog tenisera.
Sa druge strane, Alkaraz je osvajanjem turnira zaradio 1.600 ATP poena i sada ima ukupno 13.650 bodova, čime je zadržao prvo mesto na ATP listi. Pobedniku Australijan opena pripala je i novčana nagrada od 2.800.000 dolara.
Finale u Melburnu još jednom je potvrdilo rivalstvo vrhunskih tenisera, a Đoković i dalje ima bolji skor od mlađeg kolege. Srpski teniser je upisao pet pobeda u međusobnim susretima, a Alkarazu je ovo bio četvrti trijumf.
Dva univerziteta u Kanadi su se našla na prestižnoj listi 50 najboljih univerziteta na svetu za 2026. godinu.
Time i Statista R su ove sedmice predstavili svoje prvo izdanje liste Najboljih univerziteta sveta za 2026. godinu, ističući institucije širom sveta koje „globalno pokreću akademsku izvrsnost“.
„Rangiranje naglašava stepen u kojem studenti postižu izuzetan uspeh, na primer, u patentiranju novih izuma ili napredovanju do vodećih uloga u poslovanju“, navodi se u izveštaju. „Ove liste nam pomažu da shvatimo gde studenti imaju najveće šanse da postignu najveći uspeh i najviše doprinesu društvu dok se svetski poredak menja.“
Time je uzeo u obzir nekoliko kriterija prilikom rangiranja univerziteta. Institucije su morale biti starije od tri godine, nuditi diplome prvog stepena i imati više od 2.000 studenata.
Takođe mora imati barem jednog od visoko citiranih istraživača među svojim nastavnicima, biti među najpriznatijim i najčešće spominjanim institucijama ili biti prijavljen putem Time-ovog otvorenog poziva za akciju.
Rangiranje je strukturirano oko tri ključna stuba: akademski kapaciteti i performanse, inovacije i ekonomski uticaj i globalni angažman. Univerziteti dobijaju ocene za svaki stub, koje se zatim agregisu u konačni rezultat kako bi se dobila rang-lista.
Time je rangirao 500 univerziteta širom sveta, a samo su dva kanadska fakulteta ušla među prvih 50.
Najviše rangirana kanadska institucija na 24. mestu je Univerzitet u Torontu, koji je dobio ukupan rezultat od 75,78. Posebno visok rezultat postigao je za inovacije i ekonomski uticaj (80,64).
Univerzitet Britanske Kolumbije (UBC) zauzeo je 33. mesto. Njegov ukupni rezultat iznosio je 71,56, a takođe je postigao visok rezultat za inovacije i ekonomski uticaj (85,36).
Univerzitet u Oxfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu zauzeo je prvo mesto sa ukupnim rezultatom od 90,20, dok je Univerzitet Yale zauzeo drugo mesto (88,55), a Univerzitet Stanford treće (88,30).
Iako su se samo dva kanadska univerziteta plasirala među prvih 50, na rang listi ih je ukupno 25. Univerzitet Alberta i Calgary su se našli među prvih 100, dok se Univerzitet McGill plasirao neuobičajeno nisko na rang listi, na 154. mestu. Obično se takmiči sa Univerzitetom Toronta i Univerzitetom Britanske Kolumbije za prva mesta na ovim listama.
Odluka Kanade o tome koji će lovački avion čuvati njen vazdušni prostor u narednim decenijama odjednom je prerasla tehničko i finansijsko pitanje i postala tema strateških odnosa sa Sjedinjenim Državama. U središtu rasprave nije samo izbor između američkog F-35 i švedskog Gripena, već način na koji funkcioniše zajednička protivvazdušna odbrana Severne Amerike.
Kanada i SAD već više od šest decenija kroz zajedničku komandu NORAD štite isti vazdušni prostor. Pravilo je jednostavno: na pretnju reaguje najbliži raspoloživi lovac, bez obzira da li poleće sa američke ili kanadske strane granice. Takav model zahteva gotovo potpunu tehničku i taktičku usklađenost dve flote.
Foto: Forsvaret / Flyvevåbnet
Upravo tu američka strana vidi razlog zašto insistira na kanadskoj kupovini 88 aviona F-35. Taj tip je već standard u američkom ratnom vazduhoplovstvu, ali i kod niza NATO saveznika. Zajednički senzori, identičan softver za razmenu podataka i ista logika upotrebe omogućavaju da dva aviona iz različitih država praktično rade kao jedan sistem.
Američki ambasador u Otavi otvoreno je poručio da bi smanjenje ili odustajanje od pune kupovine F-35, značilo bi da bi deo poslova u vazdušnoj odbrani Kanade morale da preuzmu same Sjedinjene Države. Drugim rečima, manji broj kanadskih F-35 značio bi veće prisustvo američkih borbenih aviona iznad Kanade. Vašington praktično poručuje da bi, u slučaju drugačije kanadske odluke, američki lovci redovnije patrolirali i reagovali nad teritorijom Kanade, preuzimajući deo zadataka koje danas obavljaju kanadski avioni.
Takva poruka u Kanadi je protumačena kao direktan politički i bezbednosni pritisak Vašingtona na odluku suverene države. Iako se sve formalno odvija u okviru postojećeg sporazuma NORAD, operativni balans bi se u tom scenariju jasno pomerio ka američkoj strani.
Ako bi Kanada uvela drugačiji tip aviona sa drugačijom elektronikom, načinom razmene podataka i integracijom naoružanja, svako presretanje zahtevalo bi dodatnu koordinaciju i veće oslanjanje na američke kapacitete. Управо ту leži ključ američkog argumenta o interoperabilnosti: zajednička odbrana funkcioniše najefikasnije kada obe strane koriste isti sistem.
S druge strane, kanadska vlada ima sopstvenu računicu. Prvobitno procenjena cena celog programa značajno je porasla, a rokovi isporuke su produženi. Zbog toga je pokrenuto preispitivanje posla, uz nameru da se preuzme prvih 16 već plaćenih aviona, dok bi se odluka o preostalima donosila nakon dodatne analize.
U tom trenutku pojavila se i alternativa iz Švedske. Ponuda Gripena ne svodi se samo na avion, već na obećanje široke lokalne proizvodnje i hiljada novih radnih mesta u Kanadi. Za političare u Otavi to je snažan argument: ulaganje u odbranu koje se direktno vraća kroz domaću industriju.
Foto: Air Force Senior Airman Melany Bermudez
Dilema je zato dvostruka. F-35 donosi maksimalnu vojnu usklađenost sa SAD i najviši nivo integracije u zajednički sistem odbrane. Gripen nudi veću industrijsku samostalnost i ekonomski efekat unutar zemlje, ali uz cenu slabije tehničke povezanosti sa američkom stranom.
U pozadini svega je pitanje kako će izgledati severnoamerička protivvazdušna odbrana u narednih nekoliko decenija. Ako obe države koriste isti tip aviona, NORAD ostaje gotovo neprimetna zajednička kičma odbrane. Ako Kanada izabere drugačiji put, saradnja ostaje, ali uz veće i vidljivije američko prisustvo na nebu iznad Kanade i uz potrebu novih pravila zajedničkog delovanja.
Nagrada je uručena danas u Biblioteci garda Beograda.
Nagrada “Beogradski pobednik” za najbolji roman u 2025. godini danas je uručena piscu Enesu Haliloviću za roman “Bekos” na svečanosti u Biblioteci grada Beograda (BGB).
U obraćanju zvanicama, Halilović je zahvalio, između ostalih, žiriju koji mu je pomogao svojim obrazloženjem o “Bekosu”, pošto uvek sumnja u sve svoje knjige.
“Ovo je knjiga kojoj sam dao koliko sam mogao. Ukoliko se nekome dopada ja sam radostan. Ukoliko se ne dopada – više nisam mogao. Dao sam joj svoju ljubav i osećanje praporekla, frigijskog”, naveo je dobitnik.
Direktor BGB Nenad Milenović uručio je Haliloviću nagradu “Beogradski pobednik”, koja se sastoji od statuete, rad vajara Zorana Kuzmovića, kaligrafski ispisane povelje i 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Žiri je većinom glasova doneo odluku, a za “Bekos” su glasali Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić i Nataša Anđelković, dok je Petar Pijanović svoj glas dao romanu “Ulm” Bojana Vasića.
Zamena rafinisanog belog šećera “prirodnim” zaslađivačima, poput meda ili javorovog sirupa, često deluje kao zdraviji način da se zadovolji želja za slatkim. Ali da li ta zamena zaista pravi razliku?
Prirodno prisutni šećeri nalaze se i u celom voću i mleku, a dodati šećeri, kao što su visokofruktozni kukuruzni sirup i beli šećer, dodaju se namirnicama tokom prerade ili pripreme. Iako se zaslađivači poput meda, nektara agave i javorovog sirupa često označavaju kao prirodni, oni se i dalje ubrajaju u dodate šećere.
Činjenica je da u poređenju sa drugim dodatim šećerima, med, javorov sirup i nektar agave su tek neznatno bolji, jer imaju niži glikemijski indeks i sadrže određene vitamine i minerale, ali nutricionisti naglašavaju da prekomerni unos bilo kog dodatog šećera i dalje može dovesti do istih zdravstvenih problema.
Nektar agave se često predstavlja kao “zdravija” opcija jer je oko jedan i po put slađi od belog šećera, pa ga je potrebno manje. Međutim, on sadrži i do 90 odsto fruktoze – čak i više nego visokofruktozni kukuruzni sirup. Za razliku od glukoze, fruktoza ne izaziva snažan insulinski odgovor niti podstiče osećaj sitosti, što može dovesti do prejedanja.
Med je prirodni tečni zaslađivač koji se često smatra zdravijim zbog svojih antioksidativnih i protivupalnih svojstava. Ipak, istraživanja pokazuju da med, beli šećer od šećerne trske i visokofruktozni kukuruzni sirup imaju sličan uticaj na nivo šećera u krvi i upalne procese.
Da li treba ograničiti unos šećera
Svakako bi trebalo nastojati da se unos dodatih šećera svede na razumnu meru.
Prosečan unos dodatog šećera je veoma visok i znatno premašuje preporučene količine. Ipak, umesto strogih dijeta bez šećera, bolje je usredsrediti se na zdravije izvore šećera, kao što je voće, koje pored prirodnih šećera sadrži i vlakna, vitamine i minerale.
“Šećeri, poput onih u gaziranim pićima, brzo se apsorbuju i metabolišu, što dovodi do naglih skokova nivoa šećera u krvi. Nasuprot tome, šećeri u celom voću, kao što je jabuka, vare se i apsorbuju sporije, pa izazivaju blaži porast šećera u krvi”, pojašnjavaju stručnjaci, a piše Ver Vel Helt.
Bez ugljenih hidrata ne bismo mogli da živimo zdravo niti dugo, jasni su stručnjaci. Ako organizam nema pristup ugljenim hidratima, on počinje da koristi masti i proteine kao izvor energije, što dugoročno može biti štetno. Izuzetak predstavlja ketogena ishrana, za koju je dokazano da može koristiti osobama sa određenim zdravstvenim stanjima. Ipak, dijete sa veoma malo ugljenih hidrata često su siromašne važnim nutrijentima, poput vlakana, i mogu biti povezane sa bolestima srca ili rakom. Zato je saradnja sa lekarom i registrovanim nutricionistom ključna za postizanje ishrane prilagođene individualnim potrebama.
“Ono što smatramo najzdravijim jeste ono što je prirodnije. Ali to ne znači da je sve ostalo loše. Ne treba kriviti šećere i proglašavati ih potpuno štetnim – sve zavisi od količine koju unosimo”, zaključuju.
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje. Ovaj nalaz znatno je veći od prethodnih procena i verovatno će zainteresovati, a možda i razočarati, sve brojniju zajednicu influensera za dugovečnost i samoproglašenih “biohakera” koji promovišu duži život uz pomoć suplemenata i personalizovanih terapija lekovima.
Međunarodni tim istraživača koristio je podatke iz studija blizanaca kako bi razlikovao spoljašnje uzroke smrti (nezgode, ubistva, infekcije) od unutrašnjih, bioloških faktora (genetske mutacije, bolesti povezane sa starenjem).
Razdvajanjem ovih kategorija dobili su precizniju procenu uticaja genetike na životni vek, što je znatno više od ranijih procena od 6 do 33 odsto.
“Ovo nije rezultat slučajnosti. Ako pogledate studije blizanaca o gotovo bilo čemu, otprilike 50 odsto osobina je nasledno. Isto važi i za starosnu granicu menopauze”, rekao je glavni autor studije Ben Senhar sa Instituta Vajcman u Izraelu.
Novi pristup je “eliminisao spoljašnji šum” i otkrio osnovnu biologiju starenja, istakao je profesor Morten Šeibje-Knudsen sa Univerziteta u Kopenhagenu. On je podsetio da geni značajno određuju životni vek kod različitih vrsta, od kvasca koji živi 13 dana, do kitova koji mogu da žive i više od 200 godina.
Ipak, eksperti upozoravaju da zdrav stil života i dalje igra ključnu ulogu i dadaju da je jedina “negativna stvar u vezi s ovim otkrićd to što može ljude učiniti fatalistima”, u smislu, “Nije važno šta radim – zašto bih pokušavao da živim bolje, da ne pijem i da se bavim sportom ako je sve uglavnom određeno genima?’”
“Ako genetika određuje 55 odsto životnog veka, preostalih 45 odsto i dalje zavisi od ishrane, vežbanja i navika”, rekao je Senhar.
Studija takođe ukazuje na važnost daljeg istraživanja zaštitnih gena koji “produžavaju život”, posebno kod ljudi koji nose zaštitne gene protiv hroničnih bolesti, poput gena FOXO3, APOE i SIRT6.
Zaključak istraživača je da dugovečnost verovatno zavisi od interakcije više gena, a ne jednog ključnog “gena za sve”. Istraživanje je objavljeni u naučnom časopisu “Sajens” a prenosi En-Bi-Si Njuz.
Rođena Ruskinja se revanširala Sabalenki za poraz od 2023. godine – 2:1
Prekinuta je dominacija najbolje teniserke sveta. Došla je Arina Sabalenka u Melburn kao devojka kojoj se daju najveće šanse da osvoji trofej, ali ga je predala u ruke Eleni Ribakinoj, koja je mimo očekivanja osvojila Australijan open. I to na kakav način. Od prežaljene do pobednice.
Rođena Moskovljanka, koja igra pod zastavom Kazahstana, suočila se sa pravim sportskim Mont Everestom, jer je u trećem setu gubila 0:3, a sa druge strane mreže je bila Sabalenka koje je dosada dvaput u karijeri osvajala Australiju (2023, 2024). U takvim okolnostima mnogim damama bi se odsekle noge, ali je devojka koja je 2025. okončala osvajanjem završnog mastersa (kad je savladala upravo Beloruskinju) napravila podvig, dobila pet gemova zaredom i u napetoj završnici slavila – 6:4, 4:6, 6:4.
Bio je to revanš Elene RibakineArini Sabalenki za ono što se na Rod Lejver areni desilo pre dve godine, kad je Moskovljanka zastala u finalu, iako je dobila prvi set.
Ribakina je u finale došla spremna. Bez izgubljenog seta (doduše, kao i Sabalenka), ali sa ogromnim samopouzdanjem zbog načina na koji je savladala Arinu u Saudijskoj Arabiji pred kraj prošle godine, uz podsećanje da ju je pre toga dobila i u Sinsijnatiju. To količinu pozitivnih emocija je Elena konvertovala u elegantno dobijenu prvu deonicu, jer je već na startu oduzela servis protivinici i mirno privela taj deo meča kraju.
No, Arina je zmaj od teniserke. Vlasnica kalendarskog grend slema ne bi tako lako odustala čak i da su okolnosti bile nepovoljnije. Kontrolisala je dešavanja u drugom setu i sačekala Eleninu neopreznost pred kraj tog dela da joj oduzme servis i kad je izjednačila na 1:1 verovatno je velika većina poklonika tenisa poverovala u reprizu finala od pre dve godine, kad je Belorusikinja minus pretvorila u plus.
Posebno zbog furioznog otvaranje poslednje deonice, vođstva 3:0, sigurno osvojenih poena. I tad je Elena Ribakina ostala nepokolebljiva. Znala je šta radi i kako može da uzdrma najbolju na svetu. Dobila je pet gemova zaredom, a čak i kad se Arina uspravila i pred kraj emitovala signale da će ona dobiti, ostala pribrana i tako osvojila drugu grend slem titulu u karijeri, posle Vimbldona 2022.
Probila je Elena Ribakina konačno granicu i na Australijan openu, jer je mimo tog finala iz 2023. najdalje stigla do četvrtog kola. Sad do titule.
Naše severne komšije potencijalni rival Srbije za plasman na planetarni šampionat u Nemačkoj 2027. godine
Ako u martu rukometaši Srbije eliminišu Litvaniju (mečevi 18. i 21. marta), a ne bi trebalo da bude problema sa selekcijom s Baltika, rival u dvomeču za plasman na Svetsko prvenstvo u Nemčkoj narednog januara je Mađarska, odlučeno je žrebom u danskom Herningu.
Nije najgora solucija kao Francuska, Španija ili Norveška, ali ni najlakši kao Makedonija, Švajcarska, Austrija ili Holandija. Nema sumnje da četu Raula Gonzalesa čeka pakleno težak zadatak pošto je tim Ćeme Rodrigeza imao mnogo bolje rezultate od nas poslednjih sedam-osam godina. Prvi meč je na programu 13. ili 14. maja u Srbiji, a revanši tri dana kasnije u Mađarskoj.
Došli smo u situciju da smo u nepovlašćenom šeširu pošto smo bili poslednji u Grupi A na Evropskom prvenstvu koje se završava u nedelju mečom za zlato Danske i Nemačke. Nije najteži rival kao pre skoro dve godine, kada nas je Španija eliminisala za gol, ali… Za razliku od nas, Mađari su prošli u narednu fazu u Malmeu, na kraju su završili kontinentalni šampionat na 12. mestu, ali su imali neke sjajne partije. Šveđane su izbacili iz polufinale posle remija i krađe sudijskog para iz Nemačke, dok su Hrvati tek u finišu slomili otpor naših severnih komšija.
Perjanice selekciju su golman Kšištof Palašič, čuvar mreže Melsungena, bekovski trio iz Visle Plocka, Zoltan Sita, Đerđ Fazekaš i momak iz Sente, Zoran Ilić, dok je veoma efikasno desno krilo Kila, od naredne sezone Vesprema, Bence Imre. Na crti su robusni kružni napadači Bence Banhidi iz PIK Segeda i Mikloš Rosta iz bukureštanskog Dinama, uz defanzivnog specijaliste Adrijana Sipoša. Pre dve godine sa Mađarima smo bili u grupi na Evropskom prvenstvu u Minhenu, kada su nas komšije pobedile.
Nema sumnje da će ovaj baraž da bude sudbonosni za srpski rukomet. Neodlazak na još jednu planetarnu smotru bio bi težak udarac. Podsetimo, Orlovi su bili samo na dva od poslednjih šest Svetskih prvenstava. Poslednji put na SP smo bili u poljskim Katovicama 2023. godine i tada su izabranici Tonija Đerone bili na 11. mestu, što je najbolji rezultat naše selekcije od evropskog srebra 2012. godine u Beogradu.
PAROVI BARAŽA ZA SP
Makedonija – Ukrajina/Slovačka
Češka – Francuska
Finska/Crna Gora – Slovenija
Španija – Gruzija/Izrael
Norveška – Turska/Rumunija
BIH/Tzv. Kosovo – Farska Ostrva
Švajcarska – Italija
Srbija/Litvanija – Mađarska
Grčka/Belgija – Holandija
Austrija – Poljska/Letonija
***prvi mečevi 14. i 15. maja, a revanši tri dana kasnije
Rekli bi da joj je bilo suđeno da se rodi: Pobrkali embrione u klinici za oplodnju, beba je rođena, tužba napisana
