Košarkaši Crvene zvezde dočekuju Bajern Minhen od 20.00 u meču 30. kola Evrolige.
KK Crvena zvezda (foto: TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ/bs – ilustracija)
„Topalovići“ iz Ilinoisa – vadili sanduke iz zemlje, pa ponovo prodavali grobna mesta
Reč je o posebno gnusnom zločinu. Četvorica radnika na groblju u blizini Čikaga iskopala su više od 100 tela i posmrtne ostatke premestila na drugo mesto unutar groblja, kako bi mogli ponovo da prodaju grobna mesta.
Sada, gotovo dve decenije nakon što je skandal izbio na groblju Bur Ouk u Alsipu, u saveznoj državi Ilinois, naučnici su objavili detalje o tome kako je sićušna grudvica mahovine postala ključni forenzički dokaz koji je pomogao u osudi pljačkaša grobova.
Doktor Met fon Konrat, rukovodilac botaničkih kolekcija u Fild muzeju u Čikagu, uključen je u slučaj 2009. godine kada je primio poziv od FBI-ja. „Pitali su me da li se razumem u mahovinu i doneli dokaze u muzej“, prisetio se Fon Konrat.
Istraga lokalne policije otkrila je ljudske ostatke zakopane ispod nekoliko centimetara zemlje na groblju koje ima ogroman istorijski značaj. Na tom groblju sahranjeni su brojni istaknuti Afroamerikanci, među kojima i Emet Til, čije je ubistvo 1955. godine postalo okidač borbe za građanska prava, kao i bluz pevačica Dajna Vašington.
Pored ponovo zakopanih posmrtnih ostataka, forenzički stručnjaci su uočili razne biljke, uključujući i komadić mahovine veličine vrha prsta. Nadajući se da će im pomoći da reše slučaj, FBI je zatražio od Fon Konrata da utvrdi odakle mahovina potiče i koliko dugo se tu nalazila.
Nakon što su mahovinu pregledali pod mikroskopom i uporedili je sa osušenim primercima iz muzejske kolekcije, naučnici su je identifikovali kao običnu džepnu mahovinu, odnosno fissidens taxifolius. Istraživanje na groblju pokazalo je da ta vrsta ne raste na mestu gde su tela pronađena, ali je bila vrlo rasprostranjena u blago zasenčenom delu ispod drveća, gde je policija sumnjala da su tela prvobitno iskopana. Očigledno je da je mahovina pomerena zajedno sa telima.
Ali kada je zločin počinjen? Odgovor se krio u neobičnoj osobini biologije mahovine. „To je zanimljivo kod mahovine. Kada mi umremo – mrtvi smo. Ali kod mahovine je to čudno. Čak i kada mislimo da je mrtva, ona i dalje može imati aktivan metabolizam“, rekao je Fon Konrat. Taj metabolizam se vremenom postepeno smanjuje kako ćelije polako odumiru.
Jedan od načina da se izmeri metabolizam mahovine jeste da se izloži svetlosti i utvrdi koliko svetlosti apsorbuje hlorofil koji koristi za proizvodnju hrane putem fotosinteze, a koliko svetlosti ponovo emituje. Naučnici su testirali mahovinu pronađenu uz tela, sveži uzorak sa groblja i druge primerke iz muzejske kolekcije.
„Zaključili smo da je mahovina bila zakopana manje od 12 meseci, a to je bilo važno jer je cela odbrana optuženih bila zasnovana na tvrdnji da je zločin počinjen pre nego što su oni počeli da rade. Tvrdili su da se to dogodilo mnogo godina ranije“, rekao je fon Konrat. Detalji su objavljeni u časopisu Forensic Sciences Research.
Dag Sekomb, bivši agent FBI-ja koji je radio na slučaju i koautor studije, izjavio je da je biljni materijal sa groblja bio „ključan“ za obezbeđivanje osuđujuće presude kada je slučaj dospeo na sud.
Fon Konrat nikada nije očekivao da će raditi na krivičnom slučaju, ali sada želi da ukaže na to koliko mahovine mogu biti važne u forenzičkim istragama.
„Nisam imao pojma da ćemo našu nauku i naše kolekcije koristiti na ovaj način. To pokazuje koliko su prirodnjačke kolekcije važne. Nikada ne znamo kako bismo ih mogli primeniti u budućnosti“, istakao je Fon Konrat.
Odmori pretvoreni u neizvesnost – srpski turisti na Maldivima traže način da se vrate kući, karte i do 5.000 evra
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i preusmeravanje vazdušnih ruta ostavili su građane Srbije i regiona blokirane na dalekim turističkim destinacijama, poput Maldiva, Tajlanda, Sejšela, Omana. Za mnoge je problem što su otišli u sopstvenoj režiji, a ne preko turističkih agencija.
Grupa srpskih ronilaca i turista, među kojima i porodice sa decom, i dalje se nalazi na Maldivima zbog otkazivanja letova.
Pripremila Jovana Vulinović
“Mi inače 28. februara trebalo je da se vratimo nazad, i naš avion je vraćen sa pola puta. Kapetan je objavio da se zbog zatvorenog vazdušnog prostora iznad Persijskog zaliva vraćamo nazad jer nije bezbedno. Prvu noć smo dobili od avio-kompanije besplatno, a sve ostale noći moramo da platimo sami, smeštaj, hranu, sve ostalo. Znamo da nismo u neposrednoj opasnosti, ali ovo utiče na nas“, kaže Vladimir Silbaški.
Kaže da su od prvog dana u kontaktu sa ambasadom i da je let koji je planiran za osmi mart otkazan, što situaciju oko njihovog povratka čini neizvesnom.
“Ovde je grupa od 160 ljudi sa Balkana, imamo i Slovenaca. Gledali smo preko raznih sistema za rezervaciju avio-karta, postoje veze preko nekih drugih gradova, nema mesta i karte su skupe. Mi smo ovaj aranžman platili oko dve hiljade evra, ali sada da platimo kartu od četiri ili pet hiljada evra, mi taj novac nemamo“, kaže Vladimir.
Sa sličnom sudbinom dnevno se javlja veliki broj ljudi turističkim agencijama. Iz JUTE kažu da se traga za rešenjima.
“Za određene datume sam siguran da alternative postoje preko nekih drugih destinacija. Te karte su ovog trenutka skuplje i po pet puta u odnosu na ono što je bilo ranije. Ono što mogu da savetujem jeste da ovi što su došli samostalno zahtevaju od avio-kompanije bar povraćaj dela novca za neispunjeni let, za taj jedan pravac što nije mnogo para, ali eto mogu da smanje taj trošak i da onda samostalno potraže neke druge rute ne preko Bliskog istoka nego nekim okolnim putem“, rekao je Aleksandar Seničić, direktor JUTE.
Kada je reč o zemljama koje nisu direktno pogođene sukobima, turističke agencije imaju obavezu da plate do tri noćenja, uz uslov da su putnici sa njima u komunikaciji na dnevnom nivou.
“Savet je da budu u kontaktu sa našom ambasadom, da se svi prijave ambasadi da bi ambasada imala konačan broj ljudi koji se nalazi na ostrvima i da se onda u koordinaciji sa ambasadom, Ministarstvom inostranih poslova, najvišim državnim organima vidi da li je uopšte moguće da se evakuiše tako veliki broj ljudi sa te destinacije”, rekao je Seničić.
Ima ih na različitim mestima – svakodnevno se oglašavaju i sa Tajlanda i Zanzibara.
Situacija se prati i menja iz minuta u minut – među poslednjim informacijama, Ambasada Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima saopštila je da je vazdušni prostor Emirata delimično otvoren i da u ovom trenutku jedino lokalne avio-kompanije organizuju ograničen broj odlaznih letova iz zemlje, a da su, prema informacijama kojima Ambasada raspolaže, prioritetne grupe građani koji su ostali u tranzitu i turisti.
Kuda vodi rat protiv Irana – brza tranzicija, preživljavanje ili potpuni haos
Rat sa Iranom više nije hipotetička konstrukcija u predviđanjima analitičara. Posle izraelsko-američke vojne kampanje iz juna 2025. godine i masovne zajedničke operacije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela pokrenute 28. februara 2026, centralno pitanje nije da li će doći do šireg sukoba – nego kako će se i kada okončati.
Kuda vodi rat protiv Irana – brza tranzicija, preživljavanje ili potpuni haos
Američki i izraelski zvaničnici na početku rata govorili su da je cilj napada na Iran da se nanese maksimalna šteta stubovima moći Islamske Republike – nuklearnom i raketnom programu, kao i Revolucionarnoj gardi.
Konačni cilj, bar kako ga je u početku i više puta formulisao američki predsednik Donald Tramp, a i dalje ga zastupa izraelski premijer Benjamin Netanjahu, jeste da se otvori put “narodnom ustanku” koji bi “zbacio klerikalni iranski režim”.
Tramp je napad predstavio kao jedinstvenu priliku za narod Irana da “povrati svoju vladu”. Promena režima, međutim, više liči na težnju nego na razrađen plan, što ostavlja mnogo prostora za slučajnosti i druge nepredvidive faktore.
Brza tranzicija
Tranzicija vlasti u Iranu posle brze pobede predstavlja idealan ishod za američke i izraelske lidere koji su pokrenuli iznenadni napad u subotu. U tom scenariju, iranske snage i Revolucionarna garda položili bi oružje, kako je Tramp i zahtevao, dok bi se različite opozicione frakcije ujedinile i dogovorile o formiranju privremene vlade.
Dok bi se pripremali izbori, privremena vlada bi predala ono što je preostalo od navodnog iranskog nuklearnog programa Sjedinjenim Američkim Državama, dok bi se istovremeno odrekla raketa dugog dometa. Takođe bi američkim naftnim kompanijama omogućila dominantan pristup iranskom energetskom tržištu.
Iranci oplakuju Alija Hamneija
Analitičari, međutim, smatraju da je ovaj scenario najmanje verovatan. Istorija pokazuje da kada diktature padaju, često se zamenjuju novim autoritarnim režimima. Kada do tranzicije dođe nasiljem, šanse za demokratski ishod još su manje, a kada se promena vlasti svede na bombe bačene sa visine od 15.000 metara, verovatnoća je zanemarljiva.
Malo je verovatno i da bi Revolucionarna garda položila oružje pred neprijateljski nastrojenim stanovništvom ili novom vladom, znajući da bi njeni pripadnici posle toliko godina dominacije u najboljem slučaju mogli samo da se nadaju preživljavanju. Svaku novu sekularnu privremenu vladu najverovatnije bi na okupu držao nacionalizam.
Efekat “Maduro”
U američkom napadu na Karakas početkom januara, venecuelanski predsednik Nikolas Maduro kidnapovan je i odveden u američki zatvor za svega nekoliko sati, dok su strukture Madurove vlasti brzo postigle aranžman sa Vašingtonom. Režim je ostao na vlasti, ali su SAD dobile veliki udeo u naftnom sektoru.
Sličan ishod posle subotnjeg ubistva ajatolaha Alija Hamneija verovatno bi bio više nego prihvatljiv za Trampa, koji je izjavio da je spreman da razgovara sa naslednicima vrhovnog vođe unutar režima. Da bi se takav scenario ostvario u Iranu, bilo bi potrebno da se izabere relativno umeren Hamneijev naslednik.
Teheran pod bombama 1. marta
Posle pregovora, novo rukovodstvo bi pristalo na ustupke, odustalo od iranskog nuklearnog programa i prihvatilo stroga ograničenja u pogledu proizvodnje raketa. Istovremeno, nova vlast bi odobrila koncesije američkim kompanijama za eksploataciju nafte i gasa. U zamenu za kapitulaciju pred američkim i izraelskim zahtevima, režimu bi bilo omogućeno da opstane.
Ovo je drugi scenario koji bi mogao da dovede do relativno brzog okončanja rata, ali je malo verovatno da bi novi lider mogao da dođe na vlast sa obećanjem potpune kapitulacije. U tom slučaju, SAD bi povukle svoje snage, ostavljajući Izraelu ulogu izvršioca sporazuma, sa slobodom da ponovo bombarduje Iran ako proceni da je nova vlada prekršila svoje obaveze.
Preživljavanje
Treći scenario predviđa situaciju u kojoj bi režim preživoo rat. U toj verziji, preživeli nosioci vojne i političke vlasti bi se pokušali da izdrže sve naredne napade, ispaljujući rakete i dronove kad god mogu. Novi vrhovni vođa mogao bi biti izabran po uzoru na Hamneija, ili bi na tu poziciju mogao da dođe politički “slab” lider, kojim bi Revolucionarna garda lako upravljala.
Preostalo rukovodstvo režima moglo bi da bude ohrabreno Trampovim izjavama da bi kampanja mogla trajati svega četiri nedelje, ali i obeshrabreno izveštajem lista Politiko u kojem se navodi da se američka vojska priprema za rat koji će trajati najmanje 100 dana.
Mnogi analitičari upravo ovaj scenario smatraju jednim od najverovatnijih. Međutim, eventualni nuklearni program bi u ovakvoj situaciji mogao da se sakrije još dublje i udaljenije od inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju. Hamneijev verski dekret kojim se zabranjuje proizvodnja nuklearnog oružja bio bi napušten, a započela bi trka da se napravi “bomba u podrumu”.
Posle ponovljenih napada, lideri koji bi ostali na vlasti mogli bi da zaključe kako je nuklearna bomba jedina garancija opstanka režima. Opozicija bi bila gušena sve brutalnije, dok bi preživeli režim sve više bio izolovan. Napadi Irana na zemlje Zaliva indikacija su u tom smeru.
Model “Libija”
Poslednji scenario podrazumeva potpuni haos. U tom slučaju, iranske vlasti bi postepeno bile iscrpljene u bombardovanju tokom narednih nedelja i meseci. SAD i Izrael bi prema ovoj verziji bili odlučni da Islamska republika ne o(p)stane na nogama. Ovo podrazumeva “oslobađanje naroda” u trenutku kada se proceni da je Revolucionarna garda dovoljno slaba.
Takođe, separatistički pokreti među iranskim manjinama počeli bi da unose oružje preko granica koje bi ostale otvorene nakon američko-izraelskih udara na granične položaje. Azeri su najbrojnija manjina u zemlji, ali su Kurdi, koji čine između pet i deset odsto stanovništva, istorijski bili najorganizovaniji i najborbeniji.
Sudbina Revolucionarne garde ključna stavka
Ove grupe imaju baze u regionalnoj kurdskoj vlasti u severnom Iraku. Postoji i niz manjih separatističkih grupa koje već dugo vode oružanu borbu protiv režima u provinciji Sistan i Beludžistan na jugoistoku zemlje. Kako bi se u posleratnom Iranu nestabilnost širila duž etničkih linija, susedne države bi tu slabost mogle da iskoriste.
U samom centru zemlje, došlo bi do sukoba pristalica monarhista i drugih opozicionih grupama koje su decenijama pružale otpor režimu i ne bi želele da odustanu od sopstvene vizije budućnosti Irana.
Đoković: Zašto ne nastaviti dokle god imam vatru, žar i kvalitet
Najbolji srpski teniser Novak Đoković rekao je uoči početka mastersa u Indijan Velsu da je fizički spreman za turnir i da još uvek uživa u izlasku pred navijače i činjenici da je konkurentan na najvišem nivou.
Novak Đoković je slobodan u prvom kolu turnira u Indijan Velsu, dok će u drugom igrati protiv pobednika duela između Francuza Đovanija Mpešija Perikara i Poljaka Kamila Majhšaka.
Srpski teniser će u kalifornijskoj pustinji izaći na teren prvi put posle poraza od Karlosa Alkaraza u finalu Australijan opena.
“Lepo je ponovo biti u Americi. Imao sam dosta uspeha na ovom turniru i oduvek mi je bio jedan od omiljenih za posetiti. Mislim da nisam jedini igrač koji tako misli, iskreno, zbog sjajnog vremena, sadržaja, same lokacije i blizine Los Anđelesa”, rekao je Đoković na konferenciji za medije.
Naglasio je da i dalje ima cilj da osvaja trofeje.
“Govorio sam o tome u poslednjih par godina jer sve češće dobijam pitanja koliko dugo želim da igram, za šta se borim… Naravno, ciljevi su uvek tu. Želite da pobedite, želite titule, grend slemove. Bio sam blizu u Australiji. To je bio neverovatan početak godine za mene, s obzirom na to da nisam uspeo da dođem do finala grend slema od Vimbldona 2024. i da sam prošle godine na svim slemovima gubio ili od Janika Sinera ili od Karlosa Alkaraza. Zato je bio neverovatan osećaj pobediti Sinera u pet setova, a zatim imati još jedan sjajan duel sa Karlosom, koji je na kraju bio previše dobar”, izjavio je Đoković.
Istakao je da je dokazao prvenstveno sebi, a i drugima, da i dalje može da se takmiči na najvišem nivou i pobeđuje.
“Moja logika je – zašto ne nastaviti dokle god imam tu vatru, žar, kvalitet i motivaciju. Raspored je nedefinisan, kao što je bio i u poslednjih par godina. Uglavnom se vrti oko slemova, ali biram gde želim da igram – ne samo sa teniskog aspekta, već i emotivno, marketinški ili šta god da je to što me inspiriše da dođem. Imam svoje razloge”, objasnio je najbolji srpski teniser.
Đoković je debitovao u Indijan Velsu pre tačno 20 godina. Od 16 učešća, čak pet je završio sa peharom u rukama – premijerno 2008, a poslednji put 2016. godine.
“Nisam imao sjajne rezultate u poslednjih 10 godina, ali u prvih 10 ovo je bio jedan od mojih najboljih turnira. Zaista uživam u uzbuđenju takmičenja. I dalje uživam u izlasku pred navijače i u tome što sam konkurentan. Još uvek sam broj tri na svetu, tako da ne mislim da je to loše u smislu ranga i rezultata. I dalje sam tu, imam tu oštrinu i nastaviću dokle god budem osećao da tako treba”, naglasio je Đoković.
Srpski teniser je rekao i da je fizički spreman za turnir u Indijan Velsu.
“Mislim da je baza koju sam izgradio u pripremnom periodu veoma dobra, možda najbolja u poslednje tri ili četiri godine. Sezona je duga, pokušavate da se prilagođavate usput i uvek se nešto pojavi što morate da rešavate. Srećom, ništa krupno što bi me sprečilo da se takmičim ovde. Naprotiv, osećam se dobro. Uvek postoji nešto čime se bavite, ali generalno, osećaj je dobar”, istakao je Đoković.A
Najiščekivanija sezona Formule 1 – novi sport, isti naziv, spektakl za celu planetu
Nova, 77. sezona Formule 1 približava se vrtoglavom brzinom. Dok se vozači navikavaju na drastično izmenjene bolide i pravila, a stručnjaci pokušavaju da objasne nezapamćeno interesovanje za ovaj sport, obožavaoci i organizatori šampionata prvu trku u Melburnu za vikend dočekuju uz brigu da li će sukobi na Bliskom istoku poremetiti raspored takmičenja.
Najiščekivanija sezona Formule 1 – novi sport, isti naziv, spektakl za celu planetu
Sport koji je sinonim za luksuz, sjaj i tehnička dostignuća, inače ima armiju poklonika širom planete, ali početak 77. izdanja Formule 1 dolazi uz veće nestrpljenje nego ikada u istoriji.
Odavno publiku Formule 1 ne čine samo bogati muškarci u zrelim godinama, ali se, u poslednje vreme, slika na tribinama i uz ekrane dodatno izmenila.
Temelj tektonskih poremećaja postavljen je pre desetak godina kada se „najbrži cirkus na točkovima“ uselio u naše telefone, to jest na društvene mreže.
Nedugo potom na Netfliks je stigla serija Drive to Survive koja je zauvek promenila DNK publike – iz godine u godinu sve više mladih ljudi prati ovaj sport, a uspeo je da privuče i devojke.
Obožavaoci Formule 1 u Teksasu prošle godine
Takođe, u fokusu obožavalaca sada su i ličnosti oko staze (pa čak i psi vozača?!), rivalstva i drama koja je deo života vozača, ne samo brzi automobili, vešta vožnja, bodovi, podijumi i trofeji.
Globalni spektakl, ne samo sport
Još je Mihael Šumaher ozbiljno koketirao sa modom, tako da ne iznenađuje što današnji vozači, među kojima svakako prednjači sedmostruki šampion Luis Hamilton, dolazak na trku vide kao priliku za saradnju sa brendovima ili da pokažu svoj novi stil.
Uz modu i slavne ličnosti, destinacije koje su sinonim za luksuz poput Monaka, Las Vegasa, Dubaija, Singapura savršen su magnet za one koje fascinira novac koji je neraskidivo povezan sa Formulom 1.
U godini za nama, pomamu za takmičenjem, ali i neustrašivim i zgodnim vozačima koji rizikuju život svaki put kada sednu u bolid, podigao je na viši nivo blokbaster „F1“ sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi. Procenjuje se da će mnogi prvi put gledati trke upravo zbog ovog filma.
Promene – od kozmetičkih i kadrovskih do geografskih
Odbrojavanje nedelja i dana do izlaska bolida na stazu u Melburnu marketing je učinio nepodnošljivim. Mesecima se pričalo o temeljnoj izmeni raznih pravila, koja bi, prema ocenama nekih poznavalaca sporta, možda mogla da bude i najveća u istoriji takmičenja.
Posle testiranja u predsezoni u Bahreinu i Španiji, može se reći da je pred nama izuzetno neizvesna godina.
Ferarijev bolid uz zalazak Sunca tokom predsezone u Bahreinu
Bolidi su manji, okretniji i ekološki prihvatljiviji. Za Formulu 1 važi da „gde ima tu se i preliva“, jer se, pored hektolitara goriva potrošenih na „beskonačne vožnje u krug“, čitavi timovi sa ogromnim teretom koji obuhvata sve od automobila do najsitnijeg šrafcigera, prebacuju avionima sa jednog na drugi kraj sveta.
Karbonski trag takvog ponašanja utisnut je duboko, ali od sada neće biti tako (strašno). Uz obavezni električni pogon (zbog kojeg Maks Ferstapen smatra da je F1 sada poput Formule E na steroidima) tokom trka koristiće se potpuno obnovljiva goriva.
Pravila koja se odnose na šasiju i motor nikada nisu istovremeno menjana u ovoj meri.
Red bul i Vilijams na probnoj vožnji u Bahreinu u predsezoni
Nova aerodinamička pravila poslala su DRS u istoriju a uvela prednja i zadnja krila, sklonjena je i hibridna komponenta MGU-H, a pogonske jedinice, iako generalno slične arhitekture, pretrpele su razne tehnološke modifikacije. Čak i gume imaju nove dimenzije.
Testiranja i probne vožnje otkrili su mnoštvo potencijalnih problematičnih situacija, a naziru se i prednosti koje konstruktori, kao i uvek, nastoje da zadrže u tajnosti što duže.
Još jedan od razloga zašto obožavaoci Formule 1 ne mogu da dočekaju početak sezone je i činjenica da će se za titulu konstruktora prvi put boriti 11 timova, što znači da će na stazi biti 22 vozača.
Iako tim Haas brani boje američke zastave u špampionatu i to ne baš briljantno, u SAD se više prate i vole drugi auto-moto sportovi. Formula 1 nastoji to da promeni ulaskom Kadilaka na grid, uz podršku američkog automobilskog giganta „Dženeral Motorsa“.
Za volanom jedan novajlija i još dva veterana
Za razliku od prošle sezone kada su početnici bili „gde god pogledaš“, u 2026. godini, bez iskustva u trkanju u šampionatu je samo tinejdžer iz Velike Britanije.
Novi-stari momci: vozači Kadilaka Valteri Botas i Serhio Perez sa kolegom i rivalom iz Alpine Pjerom Gaslijem
Mladi Arvid Lindblad zamenio je Francuza Isaka Hadžara u Rejsing bulsima, pomoćnom timu Red bula. Prošlogodišnji novajlija Isak nije ostao bez mesta, ali je prešao na najbaksuznije mesto u Formuli 1 – u tim pored Maksa Ferstapena.
Na radost mnogih, zahvaljujući timu Kadilaka na stazu se, posle pauze, vraćaju veterani Valteri Botas i Serhio Perez – Čeko.
Dunjice, to sam ja – Zauber, to jest Audi
Na spisku timova nov je i Audi, ali, za razliku od Kadilaka koji „stiže niotkuda“ kao 11. tim, nemački proizvođač automobila je preuzeo švajcarski tim Zauber, koji je u šampionatu konstruktora 2025. godine bio na poslednjem mestu.
Nemački vozač Niko Hulkenberg i Brazilac Gabrijel Bortoleto, Zauberov vozački par iz 2025, biće i Audijeva prva postava.
Madrid zamenjuje Imolu
U kalendaru Formule 1 i dalje su 24 trke. Planirano je da sezona počne u Australiji u martu, a da se završi u Abu Dabiju u decembru. Zbog neizvesne situacije na Bliskom istoku, u ovom trenutku, nije moguće reći da li će se sve trke održati, niti da li će biti pomeranja u rasporedu.
F1 i sukobi na Bliskom istoku
Mnoge oči umesto u nove livreje, kacige i pravila, uprte su, nažalost, u nebo jer projektili (neki eksplozivni, a neki ne) već danima padaju po lokacijama nedaleko od staza Formule 1 u Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Trke u Lusailu i Abu Dabiju planirane su za kraj godine, ali vozači bi trebalo da se takmiče za Veliku nagradu Bahreina već 12. aprila, a sedam dana kasnije da odmere snage u Saudijskoj Arabiji.
Iz Međunarodne autombilske federacije (Fédération Internationale de l’Automobile – FIA), upravnog tela Formule 1, poručuju da će bezbednost biti prioritet pri donošenju odluke o predstojećim trkama u ovom delu sveta.
Ono što ljubitelji brze vožnje mogu da očekuju su dve posete Španiji umesto jedne. Barselona ostaje u kalendaru i sada je poznata kao Velika nagrada Barselone – Katalonije, a održava se od 12. do 14. juna. Španci i njihove komšije koji tada budu propustili Formulu 1, imaju „popravni“ tri meseca kasnije jer Velika nagrada Španije predstavlja stazu u Madridu – Madring.
Prelomni trenuci u karijerama vozača
Promene pravila nekada mogu da budu pogubne za vozače koji ne uspeju da se naviknu i da dovedu do kraha njihovih karijera. I bez toga neki od njih privlače veću pažnju.
Navijači Ferarija, poznati kao tifosi, veliku nadu polažu u Luisa Hamiltona kome je ovo 20. godina u takmičenju. I upravo venčani Šarl Lekler imao je odlične rezultate na testiranjima u predsezoni, što znači da nada, i pored „prokletstva Ferarija“, postoji.
Fernando Alonso, koji je svojevremeno rekao da mu je u vožnji prednost to što nema porodicu, očekuje prvo dete. Već sredinom sezone videće se da li ga je promenio dolazak bebe. Takođe, Špancu ističe ugovor u Aston Martinu na kraju sezone i strahuje se da bi ovo mogla da mu bude oproštajna godina.
S obzirom na to da je izjavljivao da nema nameru da se suviše zadržava u Formuli 1 i da ga ne zanima da juri titule kao kolege Hamilton i Alonso, Maks Ferstapen mogao bi ove godine da donese odluku koja se ne bi dopala njegovim poštovaocima.
Prvi put u istoriji promene su istovremeno pogodile pravila, vozače, publiku i način na koji svet gleda Formulu 1. Kada se desi tako veliki „reset“, favoriti mogu da se strmoglave, a autsajderi da isplivaju na vrh, što je za publiku i najuzbudljiviji scenario.
Ne i za Meklaren i njegove vozače.
Kada i zašto je Kanada uvela letnje računanje vremena?
Kao i na satu, svake godine letnje računanje vremena izaziva žestoku debatu o tome da li bi uopšte trebalo postojati.
Ove godine, diskusija je ponovo rasplamsana nakon što je Britanska Kolumbija objavila da će usvojiti trajno letnje računanje vremena (DST) tokom cele godine nakon što se satovi pomaknu za sat vremena unapred u nedelju, 8. marta. To znači da se Britanska Kolumbija neće vraćati za sat vremena na standardno vreme u novembru.
Ovaj potez podelio je stanovnike Britanske Kolumbije. Mnogi su sretni što ne moraju dva puta godišnje pomerati satove, dok drugi misle da je to “najgluplja ideja ikada zamišljena”, ističući koliko će mračno biti u 9 sati ujutro sledeće zime.
Letnje računanje vremena utiče na šest vremenskih zona širom zemlje: pacifičku, planinsku, centralnu, istočnu i atlantsku. Letnje računanje vremena na Newfoundlandu takođe kasni 30 minuta za atlantskim vremenom.
Cela Britanska Kolumbija sada se pridružuje većem delu Saskatchewana, delovima Quebeca, celom Yukonu i ostrvu Southamptonu u Nunavutu kao regijama u Kanadi koje ne primenjuju promenu vremena.
Ali kako smo došli do mesta gde smo danas s promenama vremena? Evo kratke istorije o tome kada i zašto je Kanada usvojila letnje računanje vremena.
Ko je izmislio moderno letnje računanje vremena?
Novozelandski entomolog George Hudson smatra se prvim koji je predložio moderno računanje vremena. Godine 1895. predstavio je rad Filozofskom društvu Wellington, predlažući pomicanje vremena za dva sata unapred u oktobru i pomicanje vremena za dva sata unazad u martu. Iako je postojao interes za tu ideju, ona nikada nije sprovedena.
Nemačka i Austrija bile su prve zemlje koje su uvele letnje računanje vremena tokom Prvog svetskog rata. Satovi su pomereni za jedan sat unapred 30. aprila 1916. godine, dve godine nakon početka rata. To su učinili kako bi uštedeli gorivo tokom ratnog vremena.
Usvajanje letnjeg računanja vremena u Kanadi
Iako su Nemačka i Austrija bile prve zemlje koje su popularizovale letnje računanje vremena, jedan grad u Ontariju je zapravo bio prvi na svetu koji je implementirao promenu vremena.
Port Arthur, Ontario (koji je sada deo Thunder Bay-a), bio je prvi grad ikada koji je pomaknuo satove za jedan sat unapred 1. jula 1908. godine, čime je uvedeno prvo letnje računanje vremena na svetu.
Druge regije u Kanadi su sledile taj primer, a glavni grad Saskatchewana, Regina, uvela je letnje računanje vremena 23. aprila 1914. Winnipeg i Brandon u Manitobi su počeli menjati satove 24. aprila 1916. godine.
Od kasnih 1960-ih, Kanada je blisko sinhronizovala letnje računanje vremena sa Sjedinjenim Američkim Državama iz ekonomskih i društvenih razloga. Kanada je sledila taj primer nakon što su SAD standardizirale letnje računanje vremena 1966. godine.
Letnje računanje vremena završavalo se u oktobru sve do 1986. godine, kada se kraj perioda pomerio na novembar.
SERBIANNEWS/CANADA
Ministarstvo kulture pomaže obnovu svetinje: Za Hilandar u ovoj godini 138,5 miliona dinara
Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine
Ministarstvo kulture iz svog budžeta opredelilo je 138,5 miliona dinara za radove na manastiru Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj u ovoj godini, što je do sada najveći iznos opredeljenih sredstava.
Ministar kulture i predsednik Komisije za Hilandar Nikola Selaković istakao je da je reč o pojedinačno najvećem redovnom budžetskom iznosu u prethodnih 23 godine.
Selaković je najavio da će za izgradnju depoa manastira, koji će započeti u ovoj godini, biti izdvojena dodatna sredstva, odnosno da se objekat riznice neće finansirati iz redovnih budžetskih sredstava. On je istakao njen značaj budući da čuva neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa manastira i srpskog naroda.
Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić, predstavljajući dosadašnje radove na obnovi Svetog manastira Hilandar tokom 2025. godine i planove za tekuću godinu, takođe je naglasio značaj rekonstrukcije riznice manastira i izgradnju podzemnog depoa, imajući u vidu da dosadašnja riznica nije pogodna za očuvanje artefakata.
Govoreći o dosadašnjim radovima, Ranđić je rekao je da su objekti Dohije i Igumenarije završeni, te da očekuje da će Igumenarija biti na raspolaganju za upotrebu od polovine godine, te da ostaje da se radi na paraklisima i zidnom slikarstvu.
Na sednici je rečeno da se protekle godine radilo i na konsolidaciji zapadnog bedemskog zida, potom na projektu potpune rekonstrukcije objekta stare perionice, koji predstavlja jedini sačuvani objekat takve vrste na Svetoj Gori.
Bilo je i govora o radovima i na sanaciji hilandarskog zapadnog pristaništa Jovanjica, kako bi se osiguralo njegovo dalje redovno korišćenje, imajući u vidu da je objekat poslednji put obnavljan i proširen pre 30 godina, a predstavlja ulaznu tačku za poklonike, kao i snabdevanje manastira.
Napomenuto je da je u neposrednoj blizini bio epicentar više od 1.000 zemljotresa različitog intenziteta koji su pogodili Hilandar za poslednjih godinu dana.
Na sednici je konstatovano da su posebno značajni konzervatorsko- restauratorski radovi na pokretnom nasleđu imajući u vidu neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandara, pa su tako konzervatori radili na zidnom slikarstvu paraklisa Svetog Save i Svetog Dimitrija.
Predstavnici Narodne biblioteke Srbije radili su i na zaštiti stare knjige, putem konzervaciji i restauracije, kao i na kodikološkoj obradi Zbirke ćiriličkih rukopisa.
Stižu AI “lekari”: Šta treba da znate pre nego što tražite zdravstvene savete od AI četbotova
Sa stotinama miliona ljudi koji se već obraćaju AI četbotovima za medicinske savete, tehnološke kompanije sada nude verzije dizajnirane isključivo za zdravstvena pitanja. Novi četbotovi navodno mogu da analiziraju vaše zdravstvene podatke i pruže personalizovane savete – ali da li im zaista možete verovati i kada je vreme da se obratite pravom lekaru?
Veštačka inteligencija u zdravstvu se brzo razvija, tako da se mnogi ljudi oslanjaju na nju kada im je potreban brz savet. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važno razumeti kako ovi alati funkcionišu, koja su njihova ograničenja i kako bezbedno koristiti informacije koje pružaju.
Jedan od primera je nova verzija ČetGPT-ja (ChatGPT Health) koja može da analizira medicinske kartone, aplikacije za velnes i podatke sa nosivih uređaja, kako bi korisniku pružila precizne informacije o njegovom zdravlju, a slične funkcije nude i četbotovi drugih kompanija. Ipak, sve AI kompanije naglašavaju da ovi alati nisu zamena za profesionalnu medicinsku negu i ne bi trebalo da se koriste za dijagnostikovanje stanja.
Umesto toga, četbotovi mogu da pomažu tako što objašnjavaju rezultate testova, pripremaju korisnike za posetu lekaru ili identifikuju globalne zdravstvene trendove.
Jedna od prednosti najnovijih verzija je sposobnost da pruže personalizovane odgovore na osnovu medicinske istorije, lekova na recept, starosti korisnika i beleški lekara. Iako se ne preporučuje da četbotu dajete direktan pristup vašim podacima, što više detalja unesete tokom razgovora, to bolje i preciznije će biti objašnjenje.
Kada AI ne može biti lekar
Iako u nekim slučajevima može pomoći, postoje situacije u kojima četbot ne treba koristiti. Na primer, simptomi poput kratkog daha, bola u grudima ili jake glavobolje mogu ukazivati na hitnu medicinsku intervenciju. Čak i kod manje ozbiljnih problema, korisnici bi trebalo da gledaju na informacije koje pruža AI sa zdravom dozom skepticizma. Četbotovi mogu ponekad davati netačne ili nepotpune savete, tako da se ne smeju smatrati konačnim izvorom medicinskih saveta.
Iako rane studije pokazuju da četbotovi mogu tačno da identifikuju osnovna stanja u pisanim scenarijima, interakcija sa stvarnim korisnicima je bila izazovnija. Korisnici često ne daju dovoljno informacija, a četbotovi mogu mešati tačne i netačne podatke, što otežava donošenje pravilnih zaključaka, prenosi “Sajens alert”.
Privatnost je još jedan ključni faktor. Mnoge prednosti AI alata zavise od deljenja ličnih medicinskih podataka, ali ti podaci nisu pokriveni standardnim zakonom o privatnosti koji štiti medicinske informacije u zdravstvenim ustanovama.
Dok se tehnologija još uvek razvija, jedan od načina da se osetite sigurnije u informacije koje dobijate je da konsultujete više četbotova, slično kao što biste tražili drugo mišljenje od različitih lekara. Ukoliko se odgovori slažu, verovatnije je da su tačni i da mogu biti korisni kao pomoć u praćenju i razumevanju sopstvenog zdravlja.
Koliko Srba živi u Dubaiju i koje neobične tajne krije ovaj “grad zlata”
Dubai, grad koji je postao simbol luksuza i brzog razvoja, danas je dom za između 10.000 i 15.000 Srba. Naši ljudi tamo rade u IT sektoru, medicini, avijaciji, turizmu, građevini i modnoj industriji, privučeni visokim zaradama i kvalitetom života. U nastavku otkrivamo koliko ih tačno ima, čime se bave i po čemu je Dubai toliko poseban grad.
Grad koji je godinama građen kao simbol stabilnosti, luksuza i poslovnih prilika danas je u fokusu svetske pažnje zbog odgovora Irana na izraelsko-američke napade, ispaljujući rakete i dronove ka američkim vojnim bazama uDubaiju i Abu Dabiju.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima živi oko 10.000 srpskih državljana, dok po nekim procenama taj broj dostiže i 15.000, prema podacima iz 2024. godine. Sam Dubai ima više od 3,6 miliona stanovnika, a čak 90 odsto populacije čine stranci. Najbrojnije zajednice dolaze iz Indije, Pakistana, Bangladeša i sa Filipina.
Za radnike iz Evrope, pa i Srbije, Dubai je postao naročito privlačan posle 2010. godine. Od tada, broj porodica koje se odlučuju za život u ovom gradu konstantno raste.
Čime se Srbi bave u Dubaiju
Srbi u Dubaiju najčešće rade u informacionim tehnologijama, medicini, avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu, građevini i modnoj industriji. U njemu žive i mnoge javne ličnosti – pevači, influenseri i modeli.
Jedan od glavnih razloga odlaska su visoke zarade. Na primer, IT stručnjaci zarađuju između 3.500 i 5.000 evra mesečno, a lekari zarađuju od 5.000 evra pa naviše, često i preko 8.000 evra mesečno. Prema iskustvima naših ljudi koji su živeli u Dubaiju i Abu Dabiju, za pristojan porodični život potrebno je između 3.750 i 5.000 evra mesečno, u zavisnosti od načina života.
Zanimljivosti o Dubaiju
Od malog priobalnog naselja do megapolisa budućnosti – Dubai je za samo nekoliko decenija napravio skok kakav se retko viđa u modernoj istoriji. Danas predstavlja simbol ambicije i brzog razvoja, a sledećih nekoliko zanimljivosti pokazuju zašto ovaj grad ne prestaje da iznenađuje svet:
Od ribarskog sela do futurističkog megapolisa
Dubai je nekada bio malo ribarsko i poljoprivredno naselje beduinskih plemena. Pre otkrića nafte pedesetih godina 20. veka, ekonomija se zasnivala na ribolovu i industriji bisera. Od početka izvoza nafte 1962. godine, grad je doživeo dramatičnu transformaciju i postao jedan od najmodernijih gradova sveta.
Grad sa više od 300 svetskih rekorda
Dubai drži više od 300 svetskih rekorda. Od Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu, do Dubai Frejma, najvećeg rama za sliku na svetu, Dubai Mola, najvećeg tržnog centra, hotela Burdž Al Arab, najviši hotel na svetu u kojem su sve smeštajne jedinice apartmani, do najbržeg policijskog automobila koji pripada dubajskoj policiji – Dubai stalno pomera granice. Posebna atrakcija je i vozni park dubaijske policije, koji uključuje luksuzne sportske automobile poput Bugatija i Lamborginija.
Više stranaca nego lokalnog stanovništva
Većinu stanovništva Dubaija čine stranci. Ekonomija grada je dom velikog broja stranih iseljenika, uključujući indijske, pakistanske, bangladeške, britanske, američke, afričke – pa i srpske zajednice. Zahvaljujući strateškoj lokaciji i razvijenoj infrastrukturi, grad je postao globalni centar poslovanja i jedan od najprometnijih vazdušnih čvorišta na svetu.
Najveća cvetna bašta na svetu
Mirakl Garden u Dubaiju.Mitesh_kothari / Getty
Dubai Mirakl Garden nosi titulu najvećeg prirodnog cvetnog vrta na svetu, a prostire se na čak 72.000 kvadratnih metara i ukrašen je sa više od 150 miliona cvetova. Pored nje, ističe se i Dubai Garden Glou – bašta koja svetli u mraku.
Veštačka ostrva u obliku palme
