Poznati epidemiolog najavio sledeću pandemiju – krivac je već među nama
Epidemija kovida-19 trajala je tri godine, mesec i 24 dana
Nova pandemija mogla bi da počne za 9 do 10 godina, verovatno uzrokovana gripom, izjavio je akademik Ruske akademije nauka i zamenik predsednika Ruske akademije obrazovanja Genadij Oniščenko.
„Trenutno se grip takođe širi svuda. SAD i cela Evropa trenutno su u plamenu od gripa. Dakle, naravno da će se to desiti u roku od 9 do 10 godina. To je prirodni proces evolucije”, rekao je Oniščenko, odgovarajući na pitanje agencije TASS o mogućem vremenskom okviru za novu pandemiju.
Izbijanje koronavirusa prvi put je prijavljeno u Vuhanu, u Kini, u decembru 2019. godine. SZO je 11. marta 2020. godine proglasila novi koronavirus pandemijom, a 5. maja 2023. godine proglasila je pandemiju završenom.
Zvanično, epidemija kovida-19 trajala je tri godine, mesec i 24 dana, prenosi Tanjug.
„Putevi Srbije”: Blokade teretnog saobraćaja na 22 prelaza
Vozači teretnih motornih vozila i danas blokiraju 22 granična prelaza na izlazu i ulazu za teretna vozila iz Srbije
Vozači teretnih motornih vozila i danas blokiraju 22 granična prelaza na izlazu i ulazu za teretna vozila iz Srbije, saopštili su Putevi Srbije.
To je preduzeće je saopštilo pozivajući se na podatke Uprave granične policije da na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za sve kategorije vozila.
Navodi se da je u blokadi više od 20 graničnih prelaza prelaza, odnosno izlazi i ulazi teretnih motornih vozila na graničnim prelazima Batrovci, Šid, Bogojevo, Bačka Palanka, Bezdan, Neštin, Ljuba, Sot, Horgoš, Kelebija, Bački Breg, Vrška Čuka, Gradina, Strezimirovci, Ribarci, Mokranje, Srpska Crnja, Vatin, Kaluđerovo, Đerdap, Preševo i Prohor Pčinjski.
Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije četvrti dan blokiraju teretni saobraćaj na prelazima sa zemljama Šengena.
Blokade su počele u ponedeljak, 26. januara u podne.
Prevoznici protestuju zbog novog sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, koji prema njihovim navodima ograničava boravak vozača na području Šengena kao i zbog neodgovarajuće reakcije evropskih institucija.
Njihov glavni zahtev je da se pronađe rešenje za boravak vozača u Šengen zoni, odnosno da se ne evidentiraju dani boravka ili da im se izdaju posebne vrste viza koje ne bi bile ograničene brojem dana.
Poručili su da će prelaze blokirati sve dok se ne nađe rešenje za ograničavanje boravka profesionalnih vozača na teritoriji Šengena.
Prevoznici su ranije upozorili da primena pravila 90 od 180 dana i na profesionalne vozače ugrožava njihov rad i da može da ugrozi opstanak prevozničkih firmi u pomenutim zemljama Zapadnog Balkana.
U strategiji Evropske unije za vize, čija je radna verzija danas predstavljena u Briselu, konstatuje se da profesionalaci iz trećih zemalja, kao što su vozači kamiona, umetnici na turnejama, sportisti koji prisustvuju sportskim događajima, stručnjaci koji rade na prekograničnim projektima, radna snaga koja podržava industrije i usluge EU, a koji se u velikoj meri oslanjaju na čestu mobilnost između država članica, imaju potrebu da borave u EU duže od dozvoljenog limita, bez namere trajnog nastanjivanja.
U dokumentu Evropske komisije naglašava se da će EU tesno sarađivati sa državama članicama kako bi identifikovala pragmatična rešenja za produžene kratke boravke za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, osiguravajući bezbednosnu i ekonomsku korist za Uniju, kao i pravnu jasnoću za putnike.
Trenutno, zakon EU dozvoljava boravak u Šengenskom prostoru do 90 dana u roku od 180 dana za putnike bez vize i one kojima je potrebna viza, a za svaki boravak duži od 90 dana potrebna je dugoročna viza ili dozvola boravka koju izdaje država članica.
Završen projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske vredan više od 230.000 evra
Imao je kao cilj unapređenje funkcionisanja i efikasnosti graničnih prelaza kroz različite mere i resurse
Projekat „Meke granice u DKMT-u”, koji se sprovodi u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, vredan 230.970 evra, završen je danas, a imao je kao cilj unapređenje funkcionisanja i efikasnosti graničnih prelaza kroz različite mere i resurse.
U pitanju je regija Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT) koja se nalazi u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji, a dobila je naziv po rekama Dunav, Tisa, Moriš i Kriš.
Kako je saopšteno iz Pokrajinske vlade, projekat je važan i za dugoročno jačanje institucionalnih i infrastrukturnih kapaciteta u regionu.
Projekat su realizovali Neprofitno javno društvo DKMT i Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Jelena Prica kazala je da su radionice koje su održane u Vojvodini i Mađarskoj pokazale snažnu potrebu i spremnost za dugoročnu prekograničnu saradnju u oblasti saobraćaja.
„Projekat je rezultirao i konkretnim unapređenjima, kroz opremanje graničnih prelaza i poboljšanje uslova rada i protoka saobraćaja”, poručila je Prica.
Podsetila je da je u finansijskoj perspektivi 2021-2027 Evropska unija opredelila 260 miliona evra za implementaciju programa evropske teritorijalne saradnje u Srbiji, kroz 11 programa.
AP Vojvodina, kao pogranični region, učestvuje u četiri programa prekogranične saradnje – Rumunija-Srbija, Mađarska-Srbija, Hrvatska-Srbija i Srbija-Bosna i Hercegovina, kao i u programima Interreg IPA Jadransko-jonski program (ADRION), Interreg Dunavski regionalni program i Interreg Evropa.
Potpredsednik Županije Bač-Kiškun Kornel Mak naglasio je značaj projekta, imajući u vidu visoku opterećenost saobraćaja na graničnim prelazima, što produžava vreme čekanja i negativno utiče na različite segmente saradnje, posebno u oblasti turizma.
Istakao je da prioriteti prekogranične saradnje ne obuhvataju isključivo drumski saobraćaj, već i železnički i rečni, te da je zajednički cilj ubrzanje prelaska granice kroz koordinisano delovanje nadležnih institucija sa obe strane granice.
Kao primer dobre prakse, naveo je projekat brze železničke pruge Beograd-Budimpešta, koji može značajno doprineti unapređenju mobilnosti i jačanju ekonomske i turističke saradnje.
Državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Emeše Lalić Urban istakla je značaj unapređenja saobraćajne infrastrukture i bolje koordinacije nadležnih institucija radi efikasnijeg funkcionisanja graničnih prelaza.
Direktorka Neprofitnog javnog društva Dunav–Kriš–Moriš–Tisa Ester Čokaši predstavila je aktivnosti i rezultate ostvarene tokom 18 meseci realizacije projekta, dok su saradnici na projektu Nemanja Garunović i Čaba Kortveliješi predstavili rezultate istraživanja sprovedenih u okviru projekta.
Tokom predstavljanja rezultata, na osnovu praćenja saobraćajnih tokova i rezultata radionica, predstavljena je izrađena studija usmerena na unapređenje prekogranične infrastrukture i efikasniji prelazak granice.
Najavljeno je da će analiza i studija biti dostavljene nadležnim institucijama u Mađarskoj i Srbiji, uz mogućnost nastavka saradnje kroz nove projektne aktivnosti, prenosi Tanjug.
Buduća koncertna dvorana u Bloku 13 dobila građevinsku dozvolu Buduća koncertna dvorana u Bloku 13 dobila građevinsku dozvolu
Izgradnja koncertne dvorane Beogradske filharmonije u novobeogradskom Bloku 13, između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”, konačno može da počne jer je za ovaj projekat prošle nedelje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao građevinsku dozvolu. U tom dokumentu objavljenom u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura piše da će nacionalna koncertna dvorana imati ukupno 56.656 kvadratnih metara od kojih će nadzemno biti 27.927, a podzemno 28.729 kvadrata.
Buduće petospratno zdanje na uglu Bulevara Mihajla Pupina, Ulice Ušće i Bulevara Nikole Tesle projektovano je sa suterenom i podrumom, odnosno podzemnom garažom sa ukupno 325 parking-mesta od kojih će njih 18 biti za osobe sa invaliditetom, i pejzažnim uređenjem lokacije. Kolski pristup parceli, koja je u javnoj svojini Republike Srbije, predviđen je iz Ulice Ušće i Bulevara Nikole Tesle, a pešački iz Bulevara Mihajla Pupina. Predračunska vrednost radova iznosi 28.148.366.406 dinara, podatak je iz građevinske dozvole, što je oko 240 miliona evra. Investitor je Republika Srbija (RS), odnosno Ministarstvo za javna ulaganja kojem je vlada prošle godine dala saglasnost da u ime i za račun RS obavlja investitorska prava na izgradnji objekta.
Glavni projektant je arhitekta Ivica Marković iz beogradskog biroa „Zabriski” koji je lokalni partner projektnog studija „Amanda Levete Architects” (AL_A) iz Londona, pobednika međunarodnog konkursa za arhitektonsko idejno rešenje buduće koncertne dvorane Beogradske filharmonije koji je okončan 2022. godine. Tada je najavljeno da bi kamen temeljac mogao da bude postavljen početkom 2024, a očekivalo se da će iz skučenog zdanja na Studentskom trgu u novobeogradsko Beogradska filharmonija da se preseli ove godine.
Za budući objekat na zahtev Vlade Srbije i u partnerstvu sa kabinetom tadašnje premijerke, Ministarstvom kulture, Kancelarijom za javna ulaganja, Beogradom i Beogradskom filharmonijom Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) organizovao je 2021. godine međunarodni konkurs za arhitektonsko idejno rešenje koncertne dvorane namenjen najpoznatijim svetskim arhitektonskim firmama. Pristiglo je 37 prijava iz 15 zemalja, a u finalu je, osim studija Amande Levit, bilo još pet svetski poznatih i priznatih biroa. Ugovor za pripremu tehničke dokumentacije vredan 10,2 miliona američkih dolara potpisan je između UNDP-a i pobedničkog tima iz Londona. Konkursu je prethodila izrada studije izvodljivosti za izgradnju koncertne dvorane koju je izradila svetski poznata inženjerska kompanija „Ove ARUP”. Nju je angažovao UNDP, a Vlada Srbije studiju je usvojila 2019. Vrednost investicije, troškovi izgradnje i opremanja objekta, prema ranijim procenama, bili su 120 miliona evra.
Koje su karakteristike zdanja koje je Amanda Levit opisala kao „sklad između građevine i prirodnog prostora, između Istoka i Zapada, između starog i novog, između generacija i kultura”?
Objekat kulture od nacionalnog značaja imaće četiri glavna koncertna prostora – veliku simfonijsku koncertnu dvoranu sa 1.600 mesta, kamernu dvoranu sa 400 mesta, kreativni centar sa studiom i podijumsku spoljnu scenu. Četiri koncertna prostora treba da okružuju javni društveni prostor koji će formirati središte beogradske koncertne dvorane, razloženo na dva nivoa povezana sa parkom spolja. Zajednički pomoćni i produkcijski sadržaji, uključujući komercijalni i logistički deo, biće locirani ispod društvenog prostora.
U suterenu prema Bulevaru Nikole Tesle je otvoreni javni prostor. Tu će biti ulaz, glavni nivoi podijuma i studio koji se nalazi u okviru kreativnog centra. Ovde su smešteni i sadržaji poput kafića, biletarnice, garderobe, toaleti, prodavnice. Veći deo plana suterena prepušten je prostorima u pozadini koji opslužuju četiri koncertna prostora, uključujući namenski ulaz za umetnike, svlačionice, prodavnice muzičkih instrumenata i druge tehničke zone.
Prizemlje će imati tri javna ulaza smeštena između koncertnih prostora. Taj nivo je otvoreni javni prostor koji će omogućiti publici pristup koncertnoj i kamernoj dvorani. Tu će biti barovi, toaleti, prodavnice. Kreativni centar obuhvata sadržaje kao što su radionice za popravku instrumenata i prateće maloprodaje muzičkih potrepština, igralište pod nadzorom i arhivski muzej. Iza studija će se nalaziti kancelarije sa pogledom na park.
– Na prvom spratu četiri volumena su potpuno odvojena. Kreativni centar obuhvata kancelarije okrenute ka parku i prostorije za vežbanje koje gledaju na centralni društveni prostor. U okviru koncertne dvorane je prvenstveno balkonski foaje prostor sa toaletima i šankom. Na ovom nivou postoje i dodatne svlačionice za gostujuće orkestre. Kamerna dvorana nema mesta za sedenje na ovom nivou i on služi samo za pristup tehničkom balkonu – navedeno je u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje koncertne dvorane Beogradske filharmonije koji je 2023. bio na javnom uvidu.
Na drugom spratu je restoran kreativnog centra sa sopstvenom krovnom terasom okrenutom prema Velikom ratnom ostrvu. Koncertna dvorana kao i na prvom spratu je oivičena još jednim balkonskim foajeom, sa šankom i toaletima, i obuhvata i VIP salon. Najviši balkonski foaje koncertne dvorane je na trećem spratu, a ostali nivoi, delom treći i ceo četvrti i peti sprat, predviđeni su za tehničke i prostorije sa mašinskom opremom.
Izrada plana za Blok 13
Plan detaljne regulacije (PDR) za Blok 13 usvojen je 2018. godine. Tada su gradski zvaničnici najavili još jedan konkurs, ali samo za zdanje buduće kuće muzike. Dve godine pre toga sproveden je anketni urbanističko-arhitektonski konkurs na kojem su pobedile arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović. Njihovo idejno rešenje koje je obuhvatilo 47,2 hektara između „Ju biznis centra” i poslovne zgrade „Ušće” poslužilo je kao osnov za izradu PDR-a Bloka 13 u kojem će zdanje Filharmonije biti na mestu gde su danas temelji nikad sagrađenog Muzeja revolucije, odnosno lokacija na kojoj Filharmonija priređuje koncerte na otvorenom.
Đoković sutra protiv Sinera u polufinalu Australijan opena
Meč na Rod Lejver areni neće početi pre 9.30 časova
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće sutra od 9.30 časova po centralnoevropskom vremenu protiv Italijana Janika Sinera u polufinalu Australijan opena, saopštili su organizatori turnira u Melburnu.
Duel Đokovića i Sinera planiran je kao treći meč dana na Rod Lejver areni. Program na ovom terenu od dva časa otvara meč finala u miks konkurenciji u kome se sastaju Kristina Mladenović (Francuska)/Manuel Ginar (Francuska) – Olivija Gadecki (Australija)/Džon Pirs (Australija).
Potom će u prvom polufinalu u muškoj konkurenciji od 4.30 sati igrati Španac Karlos Alkaraz i Nemac Aleksandar Zverev.
Organizatori prvog grend slem turnira u sezoni su naveli da duel Đokovića i Sinera neće početi pre 9.30 časova na Rod Lejver areni. Đoković je četvrti teniser sveta, dok se Siner nalazi na drugom mestu ATP liste. Srpski i italijanski teniser su odigrali 10 mečeva u karijeri, a Siner vodi 6:4 u pobedama.
Đoković je 10 puta u karijeri osvojio Australijan open.
Jokić i zvanično bez MVP titule
Košarkaši Detroita pobedili su na gostovanju Denver sa 109:107, čime su zabeležili drugi uzastopni trijumf u Američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi (NBA).
Denver je 0,7 sekundi pre kraja imao šansu da dođe do produžetka, kada je tri slobodna bacanja šutirao Džamal Mari.
Kanadski košarkaš je pogodio prvo slobodno bacanje, a zatim promašio drugo, posle čega je namernim promašajem pokušao da iznudi skok i eventualne poene, ali u tome nije uspeo.
U ekipi Detroita po 22 poena postigli su Kejd Kaningem (11 asistencija) i Tobajas Heris (osam skokova), dok su po 14 poena postigli Džejlen Đuren (osam skokova) i Osar Tompson.
Za Denver zbog povrede kolena nije igrao srpski košarkaš Nikola Jokić, a najefikasniji je bio Mari sa 24 poena, uz 10 asistencija i pet skokova.
Dabl-dabl učinak u poraženoj ekipi ostvario je i litvanski centar Jonas Valančijunas sa 16 poena i 16 upisanih skokova, a Brus Braun je dodao 16 poena, uz sedam uhvaćenih lopti.
Ono što je rastužilo navijače Denvera više od poraza, je saopštenje pre utakmice da će Nikola Jokić zbog povrede odsustvovati sa terena još najmanje nedelju dana. To automatski znači da će naš as propustiti najmanje 18 utakmica od ukupno 82 u ligaškom delu sezone. Pošto je kvota da bi bio u konkurenciji za godišnje nagrade NBA 65 utakmica, Jokić je sada i zvanično ostao bez MVP nagrade za koju je bio glavni favorit. Takođe neće biti član idealnih petorki lige, a pored počasti ove nagrade utiču i na svaki naredni ugovor igrača.
Denver na trećem mestu Zapadne konferencije ima skor 31/16, dok je Detroit prvi na tabeli Istočne konferencije sa učinkom 34/11.
Finiks je na svom terenu savladao Bruklin sa 106:102, čime je gostujućem timu naneo šesti uzastopni poraz.
Utakmicu je obeležila tuča igrača dva tima u završnici četvrte četvrtine, posle čega su tehničke greške dobili košarkaši Bruklina Terens Men, Egor Demin i Majkl Porter Džunior, kao i igrači Finiksa Grejson Alen i Rojs O’Nil.
Finiks je do pobede vodio Mark Vilijams sa 27 poena i šest skokova, poen manje je upisao Dilon Bruks, dok je Alen postigao 18 poena, uz šest asistencija.
U ekipi Bruklina bolji od ostalih je bio Porter Džunior sa 36 poena, uz pet skokova i po tri ukradene lopte i asistencije, a Demin je upisao 15 poena, uz pet skokova.
Finiks na sedmoj poziciji Zapadne konferencije ima 28 pobeda i 19 poraza, dok je Bruklin 13. na Istoku sa 12 pobeda posle 45 utakmica.
Oklahoma je na svom terenu bila bolja od Nju Orleansa sa 104:95, a ključnu trojku za pobedu domaćeg tima postigao je Lugenc Dort (za 98:87) na tri minuta i 26 sekundi pre kraja.
Najefikasniji u domaćoj ekipi bio je Šej Gildžes-Aleksander sa 29 poena, uz šest skokova i četiri asistencije, dabl-dabl je zabeležio Čet Holmgren sa 20 poena i 14 skokova, dok je Ajzea Džo dodao 17 poena.
Dabl-dabl učinak u ekipi Nju Orleansa ostvario je Zijon Vilijamson sa 21 poenom i 11 uhvaćenih lopti, kao i Sadik Bej sa 16 poena i 13 skokova.
Zbog povrede za Oklahomu nije igrao srpski igrač Nikola Topić.
Oklahoma na prvom mestu Zapada ima 38 pobeda i 10 poraza, a Nju Orleans na poslednjem, 15. mestu, ima 12 pobeda i 37 poraza.
Vašington je na svom terenu savladao Portland sa 115:111, čime su prekinuli niz od devet vezanih poraza, a pobede na domaćem terenu zabeležile su i ekipe Filadelfije i Njujork Niksa.
Niksi su bili bolji od Sakramenta sa 103:87, dok je Filadelfija predvođena Polom Džordžom (32 poena) pobedila Milvoki sa 139:122.
Pobedu na gostovanju zabeležili su Los Anđeles klipersi, koji su bili bolji od Jute sa 115:103, a za tim iz Kalifornije zbog povrede nije igrao srpski košarkaš Bogdan Bogdanović.
Da li je 1986. godina bila najbolja za naučnofantastične filmove?
Tokom 1980-ih, mnogi filmovi definisali su razvoj pop-kulture i tu se kriju brojni dragulji koji su često zapostavljeni, ali i klasici koje mnogi rado repriziraju.
To posebno važi za žanrovske filmove, a jedan od najjačih žanrova te decenija bila je naučna fantastika, što samo predstavlja nastavak trendova iz 1970-ih.
Skoro svaka godina 80-ih mogla bi da se izdvoji kao zanimljiva, ali 1986. možda je i najznačajnija za naučnofantastične filmove.
6. The Transformers: The Movie
https://www.youtube.com/watch?v=_25RK5GbJIc
Crtani filmovi koji su se emitovali subotom ujutru bili su vrlo popularni, bez obzira na to što su mnogi osmišljeni samo kako bi prodavali igračke.
Teenage Mutant Ninja Turtles, He-Man and the Masters of the Universe, ThunderCats i Voltron započeli su 80-ih, ali ne smeju se zaboraviti Transformers.
Oni su 1986. dobili dugometražni film, smešten između druge i treće sezone serije i poznat po smrtima brojnih važnih likova.
Tu su glasovi Orsona Velsa i Leonarda Nimoja, ali i iznenađujuća smrt Optimusa Prajma i neverovatni saundtrek zbog koga su mnogi zavoleli ovu franšizu.
5. Flight of the Navigator
I dečje avanture bile su prisutne tokom ove ere, pa su tako među popularnijim bili Gremlins, E.T. the Extra-Terrestrial, ali zabavan je bio i Flight of the Navigator.
Priča prati 12-godišnjeg Dejvida koji misteriozno putuje kroz vreme, ne znajući razlog, a naknadno otkrije povezanost sa svemirskim brodom koji se nekada davno survao.
U filmovu se nalaze neke od najranijih upotreba kompjuterski generisanih slika za deteljan prikaz svemirskog broda, a mnogi ga vole zbog uverljivih uloga i neke posebne magije.
4. Night of the Creeps
Mnogi filmovi 80-ih mešali su razne žanrove, a Night of the Creeps je delom o vanzemaljcima, delom slešer horor, a delom koledž komedija.
Predstavlja jedan veliki omaž B-filmovima, sa zapletom u kome svemirski puževi pretvaraju studente u krvožedne zombije.
Nije prošao dobro na bioskopskim blagajnama, ali je od izlaska stekao svojevrsni kultni status, najviše zbog balansiranja između horora i humora.
3. Star Trek IV: The Voyage Home
Mnogi drugi deo filmskog serijala smatraju njegovim vrhuncem, ali četvrto po redu ostvarenje obično se nalazi odmah iza njega po ocenama.
Ovaj film mnogo je vedriji i blaži od prethodnika, ne oslanja se na putovanje svemirom niti na kosmičke negativce, već više na komediju situacije i radnju koja se odvija 1986. u San Francisku.
Leonard Nimoj kao reditelj ovog filma više se oslanja na poznavanje svojih kolega glumaca i zato u ovom filmu mogu da uživaju čak i oni koji nisu dugogodišnji ljubitelji cele franšize.
2. The Fly
Rimejkovi su takođe nešto što je cvetalo tokom 80-ih, naročito kada su u pitanju horor i naučna fantastika, a jedan od njih bio je Kronenbergov telesni horor The Fly.
Reditelj ovde povezuje grotesknu telesnu transformaciju sa tragičnim ljudskim likovima, umnogome zahvaljujući sjajnom Džefu Goldblumu u naslovnoj ulozi.
Šminka i kostimi su na odličnom nivou, zbog čega su višestruko nagrađeni, a mnogi ovaj rimejk i dalje smatraju jednim od najboljih.
1. Aliens
Džejms Kameron režirao je nastavak kultnog horora Ridlija Skota i uspeo ono što nisu mnogi – da zadrži ton i atmosferu originala, ali da ga uklopi u veći budžet i promenu žanra.
Od klaustrofobičnog horora prvog dela dobijamo brzu akciju i nastavak je uspeo da postane kultan i uticajan baš kao i svoj prethodnik.
Tu su odlični likovi, brza akcija i pravi spektakl, a vanzemaljci su sjajno prikazani kroz kombinaciju lutaka i minijatura, koju mnogi i danas smatraju boljim od kompjuterske animacije.
Izvor: Collider
Maramice za dezinfekciju nikada nemojte koristiti na ovim površinama – mogu ih ozbiljno oštetiti
Stručnjaci objašnjavaju u kojim situacijama maramice za dezinfekciju mogu biti štetne, a kada njihova upotreba zaista ima smisla.
Maramice za dezinfekciju poslednjih godina postale su jedno od najčešće korišćenihsredstava za brzo održavanje čistoće u domaćinstvu.
Njihova praktičnost i laka dostupnost često ih čine prvim izborom za svakodnevno brisanje različitih površina. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nisu sve maramice iste i da njihova upotreba nije bezbedna za sve materijale i površine u enterijeru, prenosi Jutarnji.hr.
Prema rečima Dina F. Tansmana, potpredsednika operacija u kompanijama „Dutch Harbor Brands“ i „A World of Wipes“, kog je konsultovao portal „Southern Living“, maramice za dezinfekciju imaju jasno definisanu namenu i ne bi trebalo da se koriste univerzalno.
Iako se često doživljavaju kao brzo i jednostavno rešenje, u pojedinim slučajevima mogu da oštete površine ili da ostave nepoželjne hemijske ostatke.
Površine koje ne treba čistiti maramicama za dezinfekciju
Zbog sastava materijala i osetljivosti završnih slojeva, dezinfekcione maramice se ne preporučuju za čišćenje vinila i prirodne gume, kao ni kožnih površina i drvenih podova.
Takođe nisu pogodne za sprave za vežbanje, daske za sečenje, prirodni granit, mermer i drvo, kao ni za površine na kojima se priprema hrana.
Poseban oprez potreban je i kada je reč o dečjoj opremi, poput hranilica, glodalica za zubiće i duda.
Tansman naglašava da pravilna dezinfekcija podrazumeva poštovanje vremena kontakta navedenog na pakovanju proizvoda, koje najčešće iznosi između 15 i 30 sekundi.
Površina mora ostati vlažna tokom celog tog perioda kako bi sredstvo bilo efikasno. Pored toga, sve površine koje dolaze u dodir s hranom potrebno je nakon dezinfekcije temeljno isprati pijaćom vodom kako bi se uklonili eventualni ostaci hemikalija.
Razlika između maramica za dezinfekciju i maramica za čišćenje
Jedna od čestih zabluda, upozorava Tansman, jeste izjednačavanje svih maramica namenjenih za površine.
Maramice za dezinfekciju formulisane su tako da uništavaju širok spektar mikroorganizama, dok su maramice za čišćenje namenjene uklanjanju prljavštine, prašine i masnoće.
Površine koje su vidljivo zaprljane najpre je potrebno očistiti, jer tek tada dezinfekciona sredstva mogu da deluju kako treba.
Stručnjaci ističu važnost pravilnog izbora sredstva u zavisnosti od namene i upozoravaju na nepotrebnu i preteranu upotrebu dezinfekcionih sredstava u svakodnevnom održavanju doma.
Iako maramice za dezinfekciju imaju svoje mesto u održavanju higijene, njihova upotreba trebalo bi da bude ciljana i promišljeno ograničena.
U većini kućnih situacija dovoljna su klasična sredstva za čišćenje, dok dezinfekciju treba ostaviti za površine i prostore sa povećanim higijenskim zahtevima.
Deset stvari na kojima ne bi trebalo koristiti maramice za dezinfekciju:
-
Vinil
-
Prirodna guma
-
Sprave za vežbanje
-
Prirodna koža
-
Drveni podovi
-
Daske za sečenje
-
Prirodni granit, mermer ili drvo
-
Površine za pripremu hrane
-
Dečje hranilice
-
Dečje glodalice za zubiće i dude
Brisanje prozora novinama i još 6 trikova za čišćenje naših baka koje treba da zaboravite
Bake su imale puno praktične mudrosti kada je vođenje doma u pitanju, ali neki njihovi „old-school“ trikovi za čišćenje danas više štete nego što pomažu.