Na listi deset najlepših plaža sveta za 2026. godinu našli su se predstavnici sa svih kontinenata, a najviše ih dolazi iz Evrope – čak četiri.
Nagrade „Travellers’ Choice Awards Best of the Best“ dodeljuje Tripadvisor, platforma koja slavi najviši nivo izvrsnosti u turizmu. Dodeljuju se destinacijama koje su dobile najviše pozitivnih recenzija od korisnika na onlajn platformi tokom perioda od 12 meseci, prenosi Punkufer.hr.
Kada su u pitanju najbolje plaže na svetu, korisnici Tripadvisor-a najviše su pohvalili Isla Pasion u Meksiku. Ovo malo ostrvo pored obale Kozumela u Meksiku je osamljeno i do njega se može doći vožnjom brodom za 10 minuta, što ga čini savršenim izborom za one koji traže potpunu relaksaciju i mir, prema Tripadvisor-u. Poznato po svojim peščanim plažama i tirkiznoj vodi, izgleda kao raj na Zemlji.
Elafonisi na Kritu zauzela je drugo mesto na listi najlepših plaža. Ova grčka plaža poznata je po ružičastom pesku, a mnogi je nazivaju Maldivima Evrope. Na listi je prati još jedan grčki predstavnik – laguna Balos, koja se takođe nalazi na Kritu.
Na listi deset najlepših plaža sveta za 2026. godinu nalaze se predstavnici sa svih kontinenata sveta, a najviše iz Evrope – njih četiri. Pored dve grčke, svoje mesto među najlepšima našle su i Praja de Falesaja u Portugalu i plaža Le Palosa na Sardiniji.
Najlepše plaže za 2026. godinu prema mišljenju korisnika TripAdvajzora:
Isla Pasion, Kozumel, Meksiko
Plaža Elafonisi, Krit, Grčka
Laguna Balos, Krit, Grčka
Igl Bič, Aruba
Praja da Falezija, Oljos de Agva, Portugal
Banana Bič, Phuket, Tajland
Zaliv La Hoja, San Dijego, Kalifornija
La Pelosa, Sardinija, Italija
Menli Bič, Sidnej, Australija
Kolonija pingvina na plaži Boulders, Sajmons Taun, Južna Afrika.
Bezbednosna premija na naftu često zbunjuje tržišta i analitičare. U suštini, reč je o „kolektivnom procenjivanju“ (kako bi mlađi rekli) verovatnoće geopolitičkih rizika: koliko su određeni događaji verovatni i kakav bi uticaj imali. Ali, naravno, rizik nije binaran – rat ili nema rata – već predstavlja niz Bajesovih verovatnoća: ako SAD napadnu iranske raketne položaje, da li će Iran napasti brodove koji prevoze naftu u Persijskom zalivu?
Istorijsko iskustvo pokazuje da, uprkos decenijama zabrinutosti, Iranci nikada nisu zatvorili Ormuski moreuz niti su činili više od minimalnih pokušaja, poput postavljanja mina. Takođe nisu napali saudijska naftna polja osim jednom, i to uz ograničenu štetu. To ne znači da to ne bi pokušali ili da ovog puta ne bi uspeli, ali strahove treba ublažiti iskustvom. S druge strane, brojni događaji mogli bi da izazovu skok ili pad cena, uglavnom na kratak period.
Važno je na početku naglasiti da se cene retko naglo pomeraju, već postepeno, jer trgovci pokušavaju da procene razvoj događaja.
Ograničeni vojni udar – jednom i gotovo
Ovo bi bilo slično prošlogodišnjim napadima, na iranska nuklearna i balistička postrojenja. U ovom scenariju, administracija Donalda Trampa bi proglasila ograničene ciljeve i ne bi nameravala dugotrajnu operaciju. Iranski protivnapadi bili bi ograničeni na rakete i dronove, naročito protiv američkih vojnih baza u regionu, ali i protiv Izraela. Pod pretpostavkom minimalne štete, usledile bi oštre reči i pretnje, ali bez daljih vojnih akcija, slično kao prošle godine. Uticaj na tržište nafte bio bi brz skok cena, ali bez naznaka napada na brodove ili naftnu infrastrukturu, cene bi se brzo vratile na nivo pre napada.
Više udara
U ovom slučaju, SAD bi nastavile napade kako bi održale pritisak na iranski režim da popusti makar po nekim američkim zahtevima. Čak i bez direktnih napada na brodove ili naftnu infrastrukturu, dokle god napadi na Iran traju, cene nafte bi ostale povišene zbog straha da bi Iran mogao da napadne brodove ili infrastrukturu, bilo koordinisano ili povremenim pojedinačnim napadima. Malo je verovatno da bi SAD sprovodile operacije nedeljama ili mesecima, ali dokle god traju, bezbednosna premija bi opstajala.
Šire borbe
Ako bi dve vojske ušle u kontinuirani sukob, sa širokim američkim bombardovanjem i iranskim „roj“ napadima na američke ratne brodove, tankeri bi mogli da izbegavaju to područje neko vreme. Iranci verovatno ne bi mogli da vode intenzivne borbe duži period, ali bi smanjen transport nafte značajno podigao cene, možda na nekoliko nedelja.
Građanski rat
Široko rasprostranjeno unutrašnje nasilje u Iranu moglo bi da eskalira i potraje, kao 1978/79. Izvoz nafte bi verovatno prestao, a ako bi nemiri bili dugotrajni, oporavak proizvodnje mogao bi da potraje mesecima ili godinama, čak i ako bi vlast bila srušena. To bi podiglo cene, a efekat bi slabio tek kada bi druge zalihe nadoknadile izgubljenu iransku naftu, što bi pre svega zavisilo od politike drugih zemalja OPEK-a.
Što su vojne operacije duže i šire, to će cene nafte više rasti, iako bi se tržišta mogla brzo stabilizovati po okončanju borbi. Građanski rat bi mogao imati sličan efekat na iransku proizvodnju nafte kao 1979. godine. Tada je bilo potrebno deceniju da se dostigne 60% pre-revolucionarnog nivoa. Međutim, znatno manja uloga Irana u globalnoj proizvodnji danas znači da bi to pre postavilo donju granicu cenama nego što bi ih vinulo u nebesa.
Scenario
Uticaj na cenu
Trajanje
Jednokratni udar
5 do 10 dolara
Skok se gubi ako ne bude daljih napada
Ponovljeni napadi
10 do 20 dolara
Skok se gubi za nekoliko dana ako ne bude napada na naftu
Kontinuirane borbe
15 do 30 dolara
Skok se gubi posle nekoliko nedelja ako ne bude napada na naftu
Građanski rat
20 do 25 dolara
Skok traje dok god je proizvodnja zaustavljena
Majkl Linč, saradnik Forbes
SAD ima zalihe za 20 dana
Na papiru, cene nafte bi trebalo da padaju.
Američka Uprava za energetske informacije (EIA) objavila je rast zaliha sirove nafte u SAD od 16 miliona barela. To je ajveći nedeljni skok u poslednje tri godine i znatno iznad očekivanja. Na tržištu koje se vodi isključivo fundamentalnim pokazateljima, cene nafte bi obično pale nakon takvog iznenađenja.
Umesto toga, Brent se drži iznad 70 dolara.
To govori da tržište uračunava rizik, a ne samo količine barela.
Faktor Ormuskog moreuza
Snimak Ormuskog moreuza sa satelita; Foto: REUTERS/Stringer
Oko jedne petine svetskih naftnih derivata prolazi kroz Ormuski moreuz. Same plovne rute široke su svega oko tri kilometra u oba smera. Za većinu izvoza iz Persijskog zaliva ne postoji realna alternativna ruta.
Kada rastu tenzije između Irana i Sjedinjenih Država – ili između Irana i regionalnih aktera – tržište počinje da uračunava mogućnost poremećaja. Pretnja ne mora da bude potpuno zatvaranje. Čak i privremeno ometanje, zaplena tankera, raketne pretnje, postavljanje mina ili ograničenja osiguranja mogu da suze tokove snabdevanja i podignu cene prevoza.
Tržište nafte ne čeka da dođe do stvarnog gubitka ponude. Ono uračunava verovatnoću poremećaja. Upravo ta rastuća verovatnoća održava cene na povišenom nivou.
Iranska izvozna računica
Procenjuje se da Iran izvozi oko 1,3 do 1,5 miliona barela dnevno. Veliki deo odlazi u Kinu preko različitih posrednika. Uklonite te barele i globalna ravnoteža se brzo zateže.
Postoje i znaci da je Iran ubrzao utovare sa ostrva Harg, svoje glavne izvozne luke. Da li to odražava uobičajenu dinamiku prodaje ili predostrožnost, signal tržištima je isti: geopolitički stres je povišen.
Na tržištu koje se već umereno zateže, potencijalni gubitak ili čak privremeni prekid isporuka od više od milion barela dnevno ima značaj.
Zašto rast zaliha nije dovoljan
Da, američke zalihe su naglo porasle. Ali jedan nedeljni podatak ne može da poništi geopolitički rizik.
Tržišta razlikuju strukturnu prekomernu ponudu od privremenih oscilacija zaliha. Aktuelni rast može biti posledica remonta rafinerija, vremenskih poremećaja ili dinamike uvoza. Geopolitički rizik je, međutim, usmeren ka budućnosti.
Trgovci zapravo poručuju da zalihe mogu rasti, ali ako Ormuski moreuz postane nestabilan, zalihe će biti daleko manje važne.
Ta premija rizika se široko procenjuje na između sedam i 12 dolara po barelu, ugrađenih u trenutnu cenu Brenta. Kada bi se ta premija uklonila, sirova nafta bi se verovatno trgovala u donjem rasponu od 60 dolara.
Ali dokle god tenzije traju, ta premija ostaje.
REUTERS/Dado Ruvic/Illustration
Kontekst Strateških rezervi nafte
Američke Strateške rezerve nafte (SPR) trenutno raspolažu sa oko 415 miliona barela sirove nafte. To zvuči mnogo, ali i potrošnja SAD je ogromna.
Sjedinjene Države troše oko 20 miliona barela nafte dnevno. Na toj osnovi, SPR predstavlja nešto više od 20 dana ukupne američke potražnje za naftom.
Međutim, taj podatak zahteva kontekst. SPR se ne može isprazniti trenutno i nije osmišljen da zameni ukupnu potrošnju. Maksimalni održivi kapacitet povlačenja iznosi oko 4-4,5 miliona barela dnevno u idealnim uslovima. To znači da bi u slučaju ozbiljnog poremećaja mogao samo privremeno da nadoknadi deo globalnih gubitaka u snabdevanju. Ipak, mogao bi značajno da popravi situaciju kada je reč o američkom uvozu sirove nafte.
Rezerva se najbolje može razumeti kao amortizer šoka. Ona može ublažiti kratkoročne poremećaje, smiriti paniku i kupiti vreme tržištima da se prilagode. Ne može neutralisati dugotrajnu geopolitičku krizu u Persijskom zalivu.
Tržišta to znaju. Zato postojanje 415 miliona barela u skladištima ne uklanja ugrađenu premiju rizika u cenama nafte. Ono samo ublažava ekstreme.
Drugim rečima, SPR smanjuje volatilnost. Ne uklanja geopolitički rizik.
Šira slika
Svedočimo klasično podeljenom tržištu.
S jedne strane, američka proizvodnja ostaje blizu rekordnih nivoa, a zalihe rastu. S druge, najvažnija svetska naftna uska grla povezana su sa rastućim tenzijama koje uključuju velikog regionalnog proizvođača.
Nafta ne ignoriše negativne podatke. Ona ih diskontuje u odnosu na potencijalno veći rizik.
Dokle god gotovo 20% globalne ponude nafte prolazi kroz uzak morski prolaz pored sve nestabilnijeg žarišta, cene će odražavati taj rizik.
To je prava priča iza činjenice da se nafta drži iznad 70 dolara.
Robert Rejpijer, saradnik Forbes
Napomena: Oba teksta objavljena su u danima pre napada SAD i Izraela na Iran
Sinoć se na PZE dogodilo ono što se dugo čekalo – Srbija na Evroviziju šalje rok zvuk. I to kakav. Bend Lavina iz Niša izborio je kartu za Beč, vraćajući na veliku scenu energiju gitarskih rifova.
Već na samom početku takmičenja, sudeći po komentarima na mrežama, bilo je jasno da će momci iz Niša dogurati daleko. Nakon glasova žirija dileme više nije bilo – Lavina je preuzela vođstvo i zadržala ga do kraja.
Frontmen benda, Luka Aranđelović, inače profesor gitare u Bujanovcu, tokom nastupa je u nekoliko navrata pozdravljao svoje đake, a odmah nakon proglašenja pobednika prvo je čestitao svim učesnicima i poželeo im da istraju na svom muzičkom putu. Tokom cele večeri osećala se prijateljska atmosfera – muzičari su se međusobno bodrili, grlili i slavili jedni druge, bez trunke sujete.
Posebnu pažnju izazvala je i podrška koju je bend dobio od Zorje. Ona je, podsetimo, radila pesmu za hrvatske predstavnike, a samo dva dana pre finala na svom TikTok nalogu objavila je snimak na kom u duetu sa Lukom peva pobedničku numeru. Taj video se brzo proširio mrežama, a mnogi tvrde da njihova zajednička verzija zvuči – evrovizijski moćno.
Mišljenja publike su, očekivano, podeljena.
Ako je suditi po mreži X, jedni su oduševljeni jer Srbija konačno šalje nešto drugačije i autentično, dok drugi smatraju da sa ovim žanrom kasnimo bar deset godina. Ipak, kao i uvek, na X-u svi imaju stav – a jedan mim posebno je osvojio publiku.
U njemu se “predviđa” da bi upravo to neočekivano pojačanje na sceni moglo da donese sigurnu pobedu u Beču.
Bilo kako bilo, Lavina je već pokrenula talas – a da li će taj talas stići do samog vrha Evrovizije, saznaćemo uskoro.
U svetu kozmetike često mislimo da sjajna i negovana kosa mora da znači i visoku cenu. Međutim, jedno ulje za kosu dokazuje suprotno – ovaj mali beauty trik košta samo 169 dinara, a efekat je zaista primetan.
Mnoga ulja za kosu ostavljaju težak, masan osećaj, što može iritirati ili otežati stilizovanje. Balea ulje je potpuno drugačije – nanosi se lako, brzo se upija i ne opterećuje vlasi. Rezultat je kosa koja deluje zdravo, glatko i prirodno sjajno.
Idealno je i za krajeve koji su skloni suvoći, ali i za osvežavanje izgleda između pranja.
Za manje od dve stotine dinara dobijate proizvod koji će vaša kosa obožavati. Možete ga koristiti samostalno, nakon pranja, ili kao završni dodir pre feniranja ili peglanja. Lagana tekstura znači da neće “slepljivati” kosu, već će je učiniti mekanom i živahnom.
Ovo ulje je dokaz da negu kose ne mora pratiti luksuzna cena. Jednostavan proizvod, praktičan za svakodnevnu upotrebu, sa sjajem koji osvaja – i sve to za samo 169 dinara.
Pa tako, ako želite zdrav izgled kose bez masnog osećaja, ovo ulje je must-have.
Pančetu isecite na trake ili kockice debljine oko 1 cm. Sir sitno izrendajte. U činiji umutite 3 cela jajeta i 1 žumance, dodajte rendani pekorino i obilno pospite sveže mlevenim biberom. Mešajte dok ne dobijete gustu, ujednačenu smesu.
U velikom loncu zagrejte 3–4 litra vode. Kada provri, dodajte so i ubacite špagete. Kuvajte ih 1 minut kraće od vremena navedenog na pakovanju (biće završene u tiganju).
Dok se testenina kuva, stavite pančetu u hladan tiganj i zagrevajte na srednjoj temperaturi. Pecite 5–7 minuta dok ne postane zlatno-hrskava i dok ne otpusti masnoću. Isključite vatru.
Kada je testenina kuvana, sačuvajte oko 200 ml vode od kuvanja. Procedite testeninu i odmah je prebacite u tiganj sa slaninom (van vatre). Promešajte da se obloži masnoćom.
Ostavite da se hladi oko 30–45 sekundi (ključno da jaja ne postanu kajgana).
Dodajte smesu od jaja i sira i energično mešajte. Po potrebi dodajte malo sačuvane tople vode (po 1–2 kašike) dok ne dobijete svilenkast, kremast sos.
Pospite dodatnim pekorinom i sveže mlevenim biberom. Poslužite odmah – prijatno!
Važni saveti za savršenu karbonaru
Tiganj ne sme biti na direktnoj vatri kada dodajete jaja.
Voda od testenine je ključ emulzije – dodajte je postepeno.
Ne preskačite dodatno žumance – daje puniju teksturu.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen je juče u izraelsko-američkom napadu na Iran. Teheran uzvraća raketnim napadima na Izrael i zemlje Persijskog zaliva. Izraelske odbrambene snage saopštavaju da su započele talas udara na mete povezane sa iranskim režimom u Teheranu.
„Tokom proteklog dana, izraelsko ratno vazduhoplovstvo je izvelo napade velikih razmera kako bi uspostavilo vazdušnu nadmoć i otvorilo put ka Teheranu“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se napadaju mete „u srcu Teherana“, javlja BBC.
Iranci su uzvratili. Postoje izveštaji o novim eksplozijama koje se čuju u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, javlja Al Džazira. Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je da je lansirao novi talas raketa i dronova prema zemljama u regionu.
19:29 Iranska revolucionarna garda (IRG) saopštila je da su iranske rakete pogodile tri američka i britanska naftna tankera, preneli su tamošnji državni mediji.
19:16 Šef iranske diplomatije Abas Aragči izjavio je da njegova zemlja nema ograničenja za odbranu od američko-izraelskih vazdušnih napada.
„Branimo se, bez obzira na cenu, i ne postavljamo ograničenja u odbrani i zaštiti našeg naroda. Niko nam ne može reći da nemamo pravo da se branimo“, dodao je iranski ministar.
19:07 Iranska državna televizija bila je meta „američko-cionističkog napada“, prenela je večeras ta televizija na Telegramu i dodala da se trenutno emitovanje programa kanala odvija normalno.
18:59 Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je danas da Iranci žele da razgovaraju sa njim i dodao da će to učiniti, ali ne precizirajući tačno kada.
18:48 Izraelska policija je saopštila da još traga za 11 osoba, posle današnjeg iranskog raketnog napada na grad Bejt Šemeš.
Projektil je pogodio sinagogu, navodi AP.
18:43 Američki senator Kris Marfi ocenio je danas da će rezultat vazdušnih udara Izraela i SAD na Iran biti još radikalnija vlada u Teheranu.
18:32 Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na mreži Truth Social da su Sjedinjene Države „uništile i potopile“ devet iranskih ratnih brodova.
18:19 Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je 48 iranskih lidera ubijeno tokom aktuelnih američkih i izraelskih napada na Iran.
18:07 Uprava za javnu bezbednost Jordana saopštila je da je od subote ujutru zabeležila 101 prijavu o padanju objekata i gelera širom zemlje, bez prijavljenih povreda.
18:00 Američki senator Tom Koton, predsedavajući Obaveštajnog odbora Senata, danas je izrazio očekivanje da će masovni vazdušni udari na Iran trajati “verovatno nekoliko nedelja”.
17:51 Reza Pahlavi, sin iranskog šaha svrgnutog u Islamskoj revolucji 1979. godine, izjavio je danas da preuzima prelazni proces ka novoj vladi u Teheranu.
Vreme je za novu, vrlo snažnu i stabilnu tranziciju. Predvodim tu tranziciju, rekao je Pahlavi, koji živi u egzilu, javlja AP.
17:40 Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da će njegova zemlja pojačati napade na Iran narednih dana i dodao da je dao uputstva za nastavak izraelske operacije protiv Irana, prenosi N1.
17:27 Zbog operacije protiv Irana, Izrael je pozvao 100.000 rezervista, rekao je portparol izraelske vojske, prenosi Rojters.
17:18 Tramp je rekao da novi iranski lideri žele da razgovaraju i da je on pristao na razgovor, navodi se u intervjuu za časopis „The Atlantic“.
17:09 Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je u telefonskom razgovoru svom omanskom kolegi Badru Albusaidiju da je Teheran otvoren za sve ozbiljne napore ka deeskalaciji nakon izraelskih i američkih napada tokom vikenda, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Omana, prenosi Rojters.
Podsetimo, Oman je delovao kao posrednik u nuklearnim pregovorima između SAD i Irana.
17:05 Broj žrtava u raketnom napadu na žensku školu na jugu Irana porastao je na skoro 150, prema iranskim državnim medijima, prenosi Gardijan.
Novinska agencija Mizan, zvanični novinski izvor iranskog pravosuđa, izvestila je da je broj poginulih u subotnjem napadu na žensku osnovnu školu u Minabu na jugu Irana porastao na 148, dok je 95 ranjeno.
16:47 Centralne komande američke vojske (Centcom) saopštila je da su tri američka vojnika poginula u akciji kao deo operacija u Iranu.
U objavi se navodi da su pored trojice poginulih, još pet vojnika teško ranjeno u okviru operacije „Epski bes“.
Nekoliko drugih je zadobilo lakše povrede od šrapnela i potres mozga i nalaze se u procesu vraćanja na dužnost.
16:32 Iranski predsednik Masud Pezeškijan govorio je oplanovima da se „nastavi put našeg dragog vođe“, misleći na Hamneija.
„Danas je Privremeni savet za rukovođenje započeo svoj rad“, rekao je u poruci emitovanoj na državnoj televiziji. On je mislio na tročlani savet zadužen za obavljanje dužnosti vrhovnog vođe dok Skupština eksperata ne izabere novog vođu.
16:30 Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april, što je veći obim nego što se očekivalo, jer rat u Iranu destabilizuje Bliski istok i puteve transporta sirove nafte.
16:25 Tri osobe u Ujedinjenim Arapskim Emiratima poginule su u iranskim uzvratnim napadima, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje u nedelju.
Pogledajte šta se dešavalo ranije tokom dana:
Oblaci dima viđeni su kako se dižu iz područja blizu luke Abu Dabi nakon što su snažne detonacije odjeknule iznad grada.
Mediji prenose da je jedna osoba poginula, a 11 je povređeno na aerodromima u Dubaiju i Abu Dabiju, u iranskim napadima koji su usledili kao odgovor na masovni i kontinuirani napad SAD i Izraela.
Vlasti u Abu Dabiju potvrdile su da je presretnut dron koji je ciljao Međunarodni aerodrom Zajed (AUH), što je dovelo do „padanja krhotina“ u kojima je jedna osoba poginula, a sedam povređeno, prenosi N1.
Međunarodni aerodrom u Dubaiju (DXB) – najprometniji na svetu po putničkom saobraćaju – oštećen je u „incidentu“ u kojem su povređena četiri zaposlena, a vlasni nisu iznele više detalja.
Foto: EPA/ABIR SULTAN EPA/ABIR SULTAN
Šest osoba je poginulo u iranskom raketnom napadu na izraelski grad Beit Šemeš, nedaleko od Jerusalima, saopštila je danas izraelska služba hitne medicinske pomoći.
Prema navodima te službe, u napadu su povređene 23 osobe, preneo je Bi-Bi-Si, navodeći da su u napadu potpuno uništeni i neki stambeni objekti.
Iranski mediji izveštavaju da su se u prestonici čule eksplozije.
Objavljeno je da je pogođen Hamneijev kompleks u kojem je boravio u Teheranu, kao i satelitske snimke urušenih objekata.
Zgrada ambasade Srbije u Teheranu oštećena je danas u vazdušnim napadima na Iran, a u ambasadi nema povređenih, javila je Radio-televizija Srbije.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da ubistvo vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija „otvoreni rat protiv muslimana, posebno šiita, u svim krajevima sveta“.
U saopštenju objavljenom na zvaničnom Telegram kanalu iranske vlade, Pezeškijan je rekao da Iran „smatra krvoproliće i osvetu protiv počinilaca i podstrekača ovog istorijskog zločina svojom legitimnom dužnošću i pravom“.
„Iran će učiniti sve što je u njegovoj moći da ispuni ovu veliku odgovornost i dužnost“, navodi se u saopštenju.
Alireza Arafi, klerik i član Veća čuvara, imenovan je pravnim članom iranskog Veća za vođstvo, tela koje privremeno obavlja dužnosti vrhovnog vođe do izbora novog, prenosi Index.
Iranska vlada je proglasila četrdesetodnevnu žalost zbog smrti Hamneija.
Vlasti su proglasile i sedmodnevnu nacionalnu komemoraciju, a dok su stizali izveštaji o Hamneijevoj smrti, očevici u Teheranu su rekli za AP da su se neki stanovnici radovali i skandirali sa krovova.
Od jutros su na ulicama gradova provladini skupovi u znak žalosti zbog smrti vrhovnog vođe, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Agencije iz Teherana prenose fotografije ljudi koji tuguju na ulicama, držeći slike Hamneija.
Ciljani atentat na vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je „ciničnim ubistvom“, javlja ruska državna novinska agencija TASS. Prema Putinovim rečima, ovaj čin je prekršio „sve norme ljudskog morala i međunarodnog prava“, piše CNN, a prenosi Index.
Putin je dodao da će Hamnei u Rusiji biti upamćen kao „izvanredan državnik“.
Iranska Revolucionarna gard (IRGC) tvrdi da je u šestom talasu napada iz osvete ciljala 27 američkih vojnih lokacija i izraelske mete na Bliskom istoku, koristeći rakete i dronove.
Izraelski ratni avioni su bacili više od 1.200 municije u napadima na Iran u poslednja 24 sata, saopštila je vojska.
Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrde da su napadi pogodili stotine iranskih vojnih ciljeva, uključujući lansere balističkih raketa i sisteme protivvazdušne odbrane.
Više od 200 ljudi je ubijeno širom Irana, saopštio je Crveni polumesec, prenosi BBC. Teheran kaže da je najmanje 108 ljudi ubijeno u napadu na žensku školu.
Izvori tvrde za CBS da je oko 40 iranskih zvaničnika mrtvo. Izrael kaže da je ubio nekoliko lidera.
„Mogu da idem na duge staze i da preuzmem celu stvar, ili da sve završim za dva ili tri dana i da kažem Irancima: vidimo se ponovo za nekoliko godina, ako počnete da obnavljate nuklearne kapacitete“, rekao je Tramp za Aksios.
Foto: EPA
Predvideo je da će Iranu biti potrebno „nekoliko godina“ da se oporavi od američko-izraelskog napada, koji je, kako je naveo, usledio nakon što su pregovori sa iračkim rukovodstvom u pat poziciji.
Tramp je ukazao da su napadi bili nužni zbog nedostatka napretka u razgovorima o iranskim nuklearnim ambicijama i zbog decenijskog povezivanja Irana sa napadima širom sveta.
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) obećala je da će osvetiti smrt vrhovnog vođe.
„Ubice imama nacije neće izbeći ozbiljnu, odlučnu i zastrašujuću kaznu“, poručila je Garda u saopštenju, koje je juče prenela libanska proiranska milicija Hezbolah, prenosi Index.
Dopisnici AFP-a u Dubaiju čuli su drugi talas eksplozija pre kratkog vremena, pošto Iran izvodi odmazdne napade u Zalivu. Ranije su se eksplozije čule u Dubaiju, Dohi i u glavnom gradu Bahreina, Manami.
Iran „se pripremio za sve scenarije“, uključujući dalje korake u slučaju smrti vrhovnog vođe, izjavio je predsednik iranskog parlamenta.
„Pripremili smo se za ove trenutke i razmotrili sve scenarije“, rekao je Mohammad Bagher Ghalibaf u videosnimku koji je emitirala državna televizija, dodavši da su Tramp i premijer Izraela Benjamin Netanjahu „prešli naše crvene linije“ i da će „snositi posledice“.
Najmanje šest osoba je danas poginulo u sukobima sa policijom nakon što su stotine demonstranata upale u američki konzulat u pakistanskom lučkom gradu Karačiju, saopštile su tamošnje vlasti.
Policija i zvaničnici u bolnici u Karačiju rekli su da je u sukobima ranjeno najmanje osam ljudi.
Demonstranti su rasterani i situacija je pod kontrolom, saopštila je policija Karačija, glavnog grada južne pokrajine Sind.
Selektor muške košarkaške reprezentacije Srbije Dušan Alimpijević saopštio je spisak igrača za meč protiv Turske u Istanbulu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, preneo je košarkaški savez Srbije.
Na spisku putnika su: Aleksa Avramović, Stefan Miljenović, Jovan Novak, Ognjen Dobrić, Stefan Momirov, Nemanja Dangubić, Dejan Davidovac, Bogoljub Marković, Nikola Tanasković, Dušan Ristić, Luka Mitrović, Arijan Lakić i Filip Barna.
– Moramo da ponovimo sve dobre stvari iz prve utakmice i da ispravimo greške koje smo napravili. Pre svega, moramo da budemo brži u napadu, da brže ulazimo u kretanje. Pokazali smo dobar karakter. Ovo je nova ekipa i igrali smo protiv selekcije koja je u ovim kvalifikacijama verovatno najspremnija, sa osam igrača sa poslednjeg Evropskog prvenstva, dok smo mi imali samo jednog, Dobrića – izjavio je selektor, navodi se na sajtu KSS-a.
Srbija će se u ponedeljak, 2. marta, sastati sa selekcijom Turske u okviru FIBA kvalifikacionog prozora.
Dve reprezentacije već su odigrale jedan meč u ovom ciklusu, 27. februara u Beogradu, kada je Turska slavila 82:78.
– S obzirom na to da smo kratko zajedno, urađeno je dosta. Na kraju je sve stalo u jedan skok, jedan šut i moglo je da bude drugačije. Imamo dosta razloga da budemo pozitivni i idemo na pobedu, zašto da ne – rekao je Alimpijević.
Srpska atletičarka Milica Gardašević pobedila je u skoku udalj na dvoranskom Prvenstvu Srbije u Beogradu.
Atletičarka Vojvodine je slavila skokom od 6,41 metar, čime je zabeležila četvrti uzastopni trijumf na nacionalnom prvenstvu, a slavila je ispred Milice Stanimirović, koja je skočila 6,17 metara.
Drugog dana Prvenstva Srbije održane su i trke na 60 metara s preponama, trke na 200 i 800 metara, kao i takmičenje u troskoku.
U trci na 60 metara prepone slavio je Bojan Novaković sa istrčanih 7,98 sekundi, a u ženskoj konkurenciji titulu prvaka je odbranila Anja Lukić vremenom od 8,30 sekundi, preneo je Srpski atletski savez.
Atletičar Novog Pazara Aldin Ćatović je nakon slavlja u trci na 1.500 metara pobedio i u trci na 800 metara u vremenu od 1:51,63 minuta, dok je u ženskoj konkurenciji najbrža bila Maša Rajić u vremenu od 2:10,31 minut.
Boško Kijanović bio je najbrži u trci na 200 metara, a kroz cilj je prošao za 21,46 sekundi. Titulu najbolje na 200 metara osvojila je atletičarka Vojvodine Tamara Milutinović sa istrčanih 24,29 sekundi.
U muškom troskoku pobedu je zabeležio Nikola Ilić sa preskočenih 15,69 metara.
Prvenstvo Srbije u dvorani održano je u Atletskoj dvorani u Beogradu.
Ako žudite za avanturom, jedno kanadsko mesto je upravo proglašeno svetskim čudom koje morate posetiti 2026. godine.
Svi znamo sedam svetskih čuda, a američki turistički časopis Conde Nast Traveller upravo je objavio svoj pregled 2026 lokacija koje će vas oduševiti, a samo jedno mesto u Kanadi je spomenuto.
Ako živite u Alberti ili ste putovali u Albertu, ne biste se trebali previše iznenaditi kada saznate da je Nacionalni park Banff uvršten na listu svetskih čuda koje vredi posetiti 2026. godine.
Nacionalni park Banff je najstariji nacionalni park u Kanadi. Poznat je širom sveta po skijanju , uz mnoštvo aktivnosti na otvorenom poput jahanja, penjanja po stenama i vožnje kanuom u toplijim mesecima.
Izdavač je takođe spomenuo novu železničku liniju Rocky Mountaineer koja će biti pokrenuta ove godine, a koja će povezivati Banff s Nacionalnim parkom Jasper.
Tokom godina privukao je pažnju i mnogih poznatih ličnosti, pri čemu su Justin i Hailey Bieber nedavno proveli vreme u kultnom Lake Louiseu, kantri superzvezda Luke Combs ga je pohvalio tokom svog boravka pre nekoliko godina, a zvezda serije Breaking Bad Bryan Cranston nazvao je grad i okolne atrakcije ” prekrasnim” nakon svoje posete .
Ako ste u potrazi za još kultnih mesta koja biste trebali posetiti ove godine, pripremili smo vam sedam čuda Alberte koje morate videti tokom putovanja.
Јubilarni festival-forum “Balkanski most” održaće se u Ivanovskoj oblasti od 23. do 25. aprila.
IvanovoFoto: Ustupljena fotografija
Tipično, forum-festival uključuje poslovni i kulturni program. Ove godine, događaji projekta održaće se na tri mjesta – Ivanovski državni univerzitet, Ivanovski državni univerzitet za energetiku i Ivanovski dom nacionalnosti.
Glavni cilj projekta je jačanje rusko-balkanske saradnje kroz javnu diplomatiju.
Organizatori su tradicionalno Rusko-balkanski dijaloški centar za međunarodnu saradnju i Rusko-balkanski centar za poslovnu saradnju i kulturu.
Snimak Ormuskog moreuza sa satelita; Foto: REUTERS/Stringer
REUTERS/Dado Ruvic/Illustration
Foto: EPA/ABIR SULTAN EPA/ABIR SULTAN
