Vernici Rimokatoličke crkve i drugih zapadnih crkava koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru, slave Uskrs, njaveći i najradosniji hrišćanski praznik, koji je u najkraćem suština hrišćanske vere – pobede života nad smrću.
Foto: MUP
Šesti dan potrage za devojčicom iz Bora: Interpol raspisao poternicu, policija u Beču pokrenula istragu
Devojčica Danka Ilić nestala je u utorak u borskom naselju Banjsko polje, a potraga za njom ušla je u šesti dan. Interpol je raspisao žutu poternicu.
Foto: MUP
Šta se do sada dogodilo?
- Interpol je raspisao žutu poternicu, koja se koristi za nestala lica.
- Kriminalistička služba pokrajine Beč pokrenula je istragu u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, koja je navodno viđena u glavnom gradu Austrije, potvrđeno je iz Policijske direkcije Beča dopisniku portala Kosovo onlajn.
- Ambasada Srbije u Austriji objavila je na zvaničnom sajtu da moli da ukoliko neko prepozna nestalu devojčicu, na teritoriji te države, odmah javi.
- Policija u Srbiji proverava snimak iz Beča na kom se vidi devojčica koja liči na nestalu Danku Ilić, nezvanično saznaje Danas
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se noćas oko pola tri u istrazi pojavio novi trag.
Interpol raspisao poternicu
Interpol je raspisao žutu poternicu, koja se koristi za nestala lica.
Uz fotografiju, dat je i opis devojčice kao i imena roditelja.
Ambasada Srbije u Austriji: Ukoliko neko prepozna nestalu devojčicu da odmah javi nadležnim institucijama
Ambasada Srbije u Austriji objavila je na zvaničnom sajtu da moli da ukoliko neko prepozna nestalu devojčicu, na teritoriji te države, odmah javi Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije ili Republike Austrije na sledeće telefone:
-
Ministarsvo unutrašnjih poslova Austrije 133
-
Ambasada Republike Srbije 00436677704145
-
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije 192
Bečka policija pokrenula istragu u vezi nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora
Kriminalistička služba pokrajine Beč pokrenula je istragu u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, koja je navodno viđena u glavnom gradu Austrije, potvrđeno je iz Policijske direkcije Beča dopisniku portala Kosovo onlajn.
„Srpski državljanin koji živi u Beču, prema sopstvenim navodima je možda, 30. marta oko 20 sati, na jednoj stanici tramvaja u centru grada video devojčicu koja je nestala u Srbiji, u pratnji dve žene. On je s tim u vezi kontaktirao srpske vlasti, koje su se obratile bečkoj policiji zahtevom za istragu“, navodi se u odgovoru.
Bečka policija je saslušala svedoka i uzela video snimak koji je muškarac napravio. Kako se navodi, on je preko društvenih mreža saznao za nestanak deteta.
„Tačne okolnosti, posebno da li je to zaista bila nestala devojčica su predmet istrage koja je u toku. Istragu vodi Kriminalistička služba Beč“, navodi se u dopisu.
Policija proverava snimak iz Beča
Kako Danas nezvanično saznaje, policija proverava snimak na kom se navodno vidi devojčica koja liči na Danku Ilić.
Snimak je navodno snimljen u Beču, a devojčica je bila u pratnji dve rumuske državljanke.
Kako su objavili mediji, MUP je uputio apel srpskim državljanima u Beču da se jave ako vide devojčicu na snimaka.
Kontaktirana je austrijska policija kao i Europol.
Vučić: Noćas oko pola tri se pojavio novi trag
„Hoću da se zahvalim policiji koja danonoćno radi. Kada se u pola tri kao noćas pojavio novi trag, oni izveste i mene. Do pola pet su svi na svojim mestima. Svaka im čast na posvećenosti, koliko se ljudi bore za jedan divni život. Svakog bogovetnog dana. Nadam se da će uspeti da rasvetle i taj slučaj“, rekao je Vučić.
Istraga se nastavlja u svim pravcima
Istraga u vezi sa nestankom devojčice u Banjskom Polju kod Bora nastavlja se u svim pravcima, kažu iz MUP ali ne preciziraju u kojim. Iz MUP ponavljaju da ni danas nema zvaničnih informacija u vezi s potragom, pa ni sa tim da li će tragači biti na terenu, prenosi N1.
Na mestu nestanka deteta su i dalje policijske ekipe koje strogo kontrolišu prolaz, dok je u samom naselju manje kontrole u odnosu na prethodne dane.
Pretraga dela Brestovačke reke
Proširena je potraga za devojčicom, javlja RTS.
Pripadnici MUP-a pretraživali su deo Brestovačke reke, u blizini vikend naselja Banjsko polje.
Slavica Radovanović: Policija bi trebalo da kaže u kom smeru ide istraga
Pukovnica policije u penziji, narodna poslanica Slavica Radovanović smatra da bi, nakon petog dana potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić, policija trebalo da izađe sa informacijama u kom pravcu su usmerili istragu, odnosno da li se radi o nesrećnom slučaju ili krivičnom delu.
„Kada se dogodi nešto ovako kao što je nestanak devojčice, javnost zaista zaslužuje da ima informacije koje bi umirile javnost i koje bi javnosti pokazale da stručne službe kao što je MUP i ostale koje su uključene u pronalazak devojčice rade najbolje što mogu, da su sva sredstva upotrebljena i da je sve što država raspolaže u ovom momentu stavljeno u službu pronalaska devojčice“, rekla je Radovanović u emisiji „Novi dan“.
Dva helikoptera nadleću teren oko kuće
Kako je rečeno za Danas u MUP-u zbog lepog vremena i dobre vidljivosti helikopteri u niskom letu nadleću teren – jedan neposredno iznad kuće, drugi malo dalje.
Majka sa policijom bila na mestu nestanka
Kako Danas nezvanično saznaje policija je juče sa majkom devojčice nestale u Banjskom Polju bila na mestu nestanka kako bi bila urađena rekonstrukcija događaja na dan nestanka, policija sa majkom proverava sve informacije i saznanja.
Kako prepoznati devojčicu ukoliko je vidite i kome da prijavite?
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je u utorak oko 13.45 sati u Banjskom polju kod Bora, a u potragu za devojčicom uključile su se sve dežurne službe MUP.
Majka je nestanak deteta prijavila oko 15 časova.
Roditelji apeluju na sve one koji imaju bilo kakvu informaciju ili vide negde Danku da obaveste policiju na broj 192 ili da se jave na broj telefona 0652816041.
Nestala devojčica ima smeđu kosu, braon oči i visoka je oko 85 centimetara.
U trenutku nestanka imala je maslinasto zelenu jaknu, ljubičaste pantalone, crne patike i kosu vezanu u rep.
Ona je nestala u Boru, tačnije Banjskom polju, a Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je pre dva dana sistem „PRONAĐI ME“.
Amerikanac o Đokoviću: “Ne poznajem ga – ali on je moj brat na ovom svijetu”
Košarkaš Dalas Maveriksa Kajri Irving dao je intervju za Mundo Deportivo u kom je govorio o Novaku Đokoviću.
Kajri Irving (Foto: EPA-EFE/Peter Foley)
I istakao je da je Srbin njegov brat na ovom svijetu.
Košarkaš Maveriksa rekao je da je imao Novakovu podršku kada mu je bilo najteže, u toku korone kada je odbio da se vakciniše.
– Ne poznajem Đokovića tako dobro, ali znam da mi je on slao podršku, a ja njemu izdaleka. Bavili smo se sličnim situacijama u kojima je tema ili razgovor bila autonomija tijela, gde imate priliku da uradite šta god smatrate da je najbolje za vas – rekao je Irving.
Potom je dodao:
– Osjećam se kao da mi je on brat na ovom svijetu, moj brat u ovakvoj vrsti problema. Morate to da poštujete kao mišljenje, morate da poštujete nekoga ko bira za sebe, zato podržavam Đokovića, on je donio odluku i oni koji ga podržavaju su ovdje, kao ja, a oni koji ga ne podržavaju nisu mi važni – jasan je Irving.
Priča o jedinom poslastičaru koji u Japanu nudi srpske kolače
U gradu Abiku, na 45 minuta vozom od centra Tokija, nalazi se jedina poslastičarnica u Zemlji izlazećeg sunca koja prodaje srpske kolače. U tom naselju, u prefekturi Ćiba, poslastičar Masao Sugahara, bivši električar i poštovalac Nikole Tesle koji se specijalizuje za kolače zapadnog porekla, naročito francuske, u porodičnoj radnji koju drži sa suprugom nudi i srpske kiflice s orasima. Kaže da mušterije koje ih jednom probaju ne mogu da se otmu želji da ih ponovo okuse, pa ih naručuju, zbog čega sada postoji i lista čekanja.
Priča o jedinom poslastičaru koji u Japanu nudi srpske kolače
S gospodinom Sugaharom razgovaramo u njegovoj svežoj, senovitoj poslastičarnici „Figje” (francuski „smokva”), koju od jakog sunca brani široki narandžasti zastor razapnut spolja, i u kojoj je, u skladu s imenom, enterijer od prirodnih materijala, gotovo u celosti izrađen od drveta.
Kolači i torte u frižderu izloženi su pogledu mušterija, a u ponudi su i čokolada, peciva, džemovi i sokovi. Posebno mesto imaju srpske kiflice, koje krasi atraktivno pakovanje s nacionalnom zastavom.
Tradicionalni japanski kolači zasnivaju se na upotrebi želatinaste smese od azuki pasulja, a tzv. „zapadnjački kolači“, poslastice pravljene od jaja i brašna, u toj ostrvskoj carevini uglavnom su inspirisani francuskim i nemačkim uzorima. Balkanski slatkiši su potpuno nepoznati, a i orasi se generalno vrlo retko koriste za deserte, pa gospodina Sugaharu zabrinuto pitamo o utiscima japanskih mušterija.
„Oni koji su probali kiflice kažu da kada počnu da ih jedu ne mogu da stanu”, i dodaje da su toliko popularne da postoji lista čekanja na kojoj je trenutno pet osoba.
Kiflice postale omiljena poslastica
On kupcima sugeriše da ih konzumiraju polako sa crvenim čajem, odnosno džemom tokom razgovora ili druženja. Kiflice nudi upakovane u luksuznu kutiju sa srpskom trobojkom, tako da ti kolačići koji u našoj zemlji važe za sastavni deo domaće kuhinje, bakinog ili majčinog repertoara, te se doživljavaju kao nešto lako pristupačno i prisno, u njegovoj poslastičarnici deluju elegantno i prefinjeno, gotovo egzotično.
Poslastičar poštovalac Nikole Tesle
Radoznali smo kako je došlo do toga da se oproba u spravljanju kolača po srpskom receptu i zašto baš kiflice.
Gospodin Sugahara otkriva da je inicijativa potekla od domaćeg proizvođača hrane koji u razvoju prehrambenih proizvoda sarađuje s gospođom Tijanom Zdravković Nagato, dugogodišnjom stanovnicom Japana koja u slobodno vreme zainteresovanima drži časove srpske kuhinje i koja je imala više puta priliku i da svoje kulinarsko umeće demonstrira u televizijskim programima u toj ostrvskoj zemlji.
Mladi poslastičar iz grada Abika, naselja sa oko 130.000 stanovnika u predgrađu prestonice Tokija, objašnjava da se nakon degustacije ponuđenih srpskih poslastica odlučio za kiflice sa orasima jer su jednostavne i nisu jako slatke, zbog čega mu se činilo da će ih Japanci prihvatiti. Napravio ih je po receptu gospođe Zdravković Nagato i njihovu sliku postavio na svoju Instagram stranicu, nakon čega su ga prijatelji i mušteriji pitali da li se te poslastice mogu kupiti.
„Tada sam počeo da preko Jutjuba i interneta istražujem o srpskoj kuhinji, kulturi i istoriji. Shvatio sam da potkovičasti oblik kiflica ima određeno značenje, odnosno da služi da prizove sreću. To mi je bilo tim više interesantno što sam rođen u godini konja po starom kineskom kalendaru”.
Posvećuje se pažnja svakom detalju
Kaže da je, sakupljajući informacije o Srbiji, saznao da je ona bila prva evropska zemlja koja je preko Crvenog krsta uputila pomoć postradalima od velikog zemljotresa i cunamija u Japanu 2011. godine.
„Štaviše, ja sam po profesiji, zapravo, električar. Sa 18 godina sam se zaposlio u firmi koja se bavi održavanjem električne mreže, ali sam je napustio u 25. godini kako bih otvorio svoju poslastičarsku radnju. Kada sam shvatio da je Nikola Tesla, jedan od mojih uzora, Srbin, osetio sam, može se reći, sudbinsku vezu sa vašom zemljom.”
Radost mušterija kao inspiracija za rad
Gospodin Sugahara sastojke potrebne za kiflice, poput brašna i maslaca, dobavlja sa severnog ostrva Hokaido, koje se od ostatka zemlje razlikuje svojim prostranim, pitomim pašnjacima i velikim farmama, te ima klimu koja je relativno slična evropskoj kontinentalnoj. Insistira da svi sastojci budu prirodni, organskog porekla.
Japanci su posvećeni detaljima i strahovito drže do kvaliteta što se može videti i u pristupu gospodina Sugahare, koji kaže da vodi računa o svemu: od pravilnosti oblika i gustine teksture, odnosno osećaja u ustima prilikom žvakanja, preko ukusa, do mirisa koji ostaje nakon što se kiflica proguta.
Uskoro će se u ponudi naći i lenja pita
Otac šestogodišnjeg dečaka, koji gostima koji posete njegovu radnju priča o Srbiji pokazujući im mapu koja označava njen položaj u Evropi, otkriva da želi da se uskoro okuša i u spravljanju lenje pite.
Upitan o svojim planovima za budućnost ističe da su firme i pojedinci u Japanu u decenijama visokog ekonomskog rasta gradili kule i gradove i previše proizvodili, stvarajući ogromne viškove robe koja je bacana, te da je to nauk kako ne treba raditi.
„Smisao rada”, dodaje Sugahara, „za mene nije u širenju poslovanja i povećanju zarade već u zadovoljstvu i sreći. Zato mi je cilj da svojim kolačima obradujem građane Abika, a kiflice želim da koristim kao povod za druženje i razgovor u kojem ću mušterijama prenositi informacije o Nikoli Tesli i Srbiji. Odnosno, želim da uživam u svakodnevici, a ne da gradim lanac poslastičarnica radi bogaćenja“.
U toj filozofiji skromnog rada i življenja, sa smislom i srećom u malim radostima u svakodnevnom životu, porodično putovanje u Srbiju i poseta Muzeju Nikole Tesle bi sigurno bili nezaboravni doživljaj za gospodina Sugaharu, koji nikada nije bio u našoj zemlji.
Suze, kijanje, kašalj, crvenilo očiju – prolećne alergije u zamahu
Mnogi su alergični i na hranu, ali je počela sezona prolećnih alergija. I zato, ovih dana mnogi kijaju, suze i svrbe ih oči, otečeni su im kapci, svrbi ih nos, a neki imaju i ozbiljnije simptome, jer je počelo cvetanje biljaka. Alergija na polen smatra se jednom od najvećih epidemija našeg veka, jer pogađa svaku petu osobu.
Profesorka Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinke za aelergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije istakla je da dobar deo populacije pati od alergija koje su univerzalna neinfektivna epidemija.
I kod nas i u svetu oboljevaju svi uzrasti, češće mlađe populacije. Većina pacijenata koji u isto vreme svake godine imaju alergijske tegobe znaju da prepoznaju simptome, neki imaju dijagnozu, a oni koji nemaju trebalo bi da se jave lekaru.
„Sada je sezona polenacije drveća, to su topola, leska, breza, poleni su u vazduhu i mi ih udišemo, pa dobijamo tipične simptome respiratornog trakta, kijamo u serijama, svrab i sekreciju nosa.
Često su pridruženi očni simptomi, kašalj, promuklost, gušenje. Sve kreće od nosa, a tokom trajanja bolesti pacijenti dobijaju i bronhoopstrukcije, astmu“, rekla je prof. Tomić.
Kako smanjiti količinu polena
„Važno je da pacijent zna na šta je osetljiv, da prati šta mu predstavlja problem, kao i da prati koncentraciju polena, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Trebalo bi da manje borave napolju, jer je koncentracija polena najjača u jutarnjim časovima. U proleće je dodatni priliv pacijenata i oni dođu kada je problem intenzivan“, rekla je profesorka.
Polen drveća izaziva alergije
Dodaje da su alergijski rinitis i preosetljivost na polen trivijalna bolest ili stanje koji utiču na kvalitet života, na radnu sposobnost…
Prevencija, dijagnostika i terapija
Profesorka dr Tomić Spirić kaže da je važan pokušaj da se smanji ekspozicija. Koristi se simptomatska medikamentna terapija, dodaje, imamo moćnu grupu lekova, kao što su antihistaminici. Veliki problem je i zapušenost nosa, pa i tu postoji dodatna borba – intranazalnim steroidima.
Ali dr Tomić Spirić naglašava da kada se iscrpe sve medikamentne terapije, treba posmatrati pacijenta i razmotriti mogućnost onoga što se u narodu zove alergenska vakcina:
“Kada vidimo da ima indikacija započinjemo jednu specifičnu imunomodulatornu terapiju, alergensku imuno terapiju, poznatu kao alergenska vakcina.”, kaže ona.
“To nije jedna vakcina, već postupak koji traje od tri do pet godina. Bolest se promenila, forme su teže, postoji uticaj globalnog zagrevanja, aerozagađenja, a sve to produžava vreme polenizacije, pa su se i slika bolesti i način lećenja promenili”, zaključila je prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Najposećenije mesto na planeti u 2023. godini – 105 miliona gostiju
Najnoviji podaci koje je objavila kompanija „Programer“ navode da je tokom 2023. godine tržni centar „Emaar“, Dubai mol, posetilo 105 miliona posetilaca, kao i da je u prva dva meseca u 2024. godini centrom prošetalo 20 miliona ljudi.
Dubai mol, otvoren 2008. godine, drugi je po veličini tržni centar na svetu i prostire se na površini od 1,2 miliona kvadratnih metara. U okviru centra je 1.200 radnji i 200 restorana i kafića.
Jedan od razloga velike posete Dubai molu je i akvarijum u kome živi oko 33.000 životinja. Takođe se iz mola pruža odličan pogled na Burdž Kalifu i veći deo grada.
„Naš tržni centar oslikava veseli duh grada i velika posećenost ovom tržnom centru ukazuju na snažnu ekonomiju grada, veliku posvećenost inovativnosti i viziju menadžmenta“, rekao je Muhamed Alabar, osnivač kompanije „Emaar“, koja je vlasnik centra.
Novi brojevi pokazuju kako je tržni centar postao globalna atrakcija, privlačeći posetioce iz celog sveta.
Dubai nabavlja flotu letećih automobila
Kompanija „Avitera“ iz Dubaija naručila je više od 100 letećih automobila koji će prevoziti stanovnike svetske prestonice luksuza kada budu u upotrebi 2025, najkasnije 2026. godine.
Dvosede koji mogu da se kreću po zemlji, ali i da se po potrebi pretvore u letelice, holandski “PAL-V” napraviće i isporučiti u Dubai.
Naručilac je „Avitera“, ćerka firma avio-kompanije „Džeteks“, čiji je plan da stanovnicima Emirata ponudi rešenje za lako stizanje do željene destinacije.
Muhanad Vada, generalni direktor „Avitere“, navodi da je reč o automobilu koji može da se parkira na običnom parkingu.
„Moći ćete da ga vozite po tlu i moći ćete da pretvorite ovaj automobil u leteće vozilo u roku od dva minuta. Potrebna mu je pista, to jest put od 120 metara da bi mogao da poleti i popeće se do maksimalnih 3.400 metara. Po sletanju, možete ga voziti kao normalan automobil do svoje kuće ili drugog odredišta. Koristiće isto gorivo koje se koristi za obične automobile. Dakle, to je vožnja automobila sa motorom aviona po putu“, objasnio je Vada u intervjuu za Kaliž tajms (Khaleej Times).
Leteći auto rešava problem „poslednje milje“
“PAL-V Liberty”, poznat kao prvi pravi leteći automobil na svetu zbog toga što je kombinacija žiroplana i automobila, rešava potrebu da se putuje nezavisno od zakrčenih puteva i poboljšava fleksibilnost putovanja.
Sa dometom od 500 kilometara i maksimalnom brzinom od 180 kilometara na čas, ovaj leteći auto skraćuje vreme putovanja na posao ili bilo koju drugu destinaciju.
Dubai i Abu Dabi preuzimaju vodeću ulogu u rešavanju izazova takozvane poslednje milje, to jest stizanja do finalne destinacije koja je udaljenija od aerodroma i do nje se ne može stići komercijalnim ili privatnim letovima.
Nedavno je Dubai potpisao ugovor i sa američkom kompanijom “Joby Aviation” da bi u narednih šest godina upravljala sektorom vazdušnih taksi vozila.
Specijalna obuka za vozače-pilote
Vada otkriva da će se njihovi leteći automobili u početku koristiti za privatnu i državnu upotrebu.
No, pre toga budući vozači (ili piloti) ovakvih vozila moraće da prođu specijalnu obuku u trajanju od nekoliko meseci.
„Moramo da budemo sigurni da su ljudi dobro obučeni i da treba da budu vlasnici licence privatnih pilota“, naglasio je Vada dodajući da je vozilo u procesu sertifikacije.
„Očekujemo da će ovaj leteći automobil biti predstavljen krajem 2025. ili tokom 2026. godine, što zavisi od procesa sertifikacije od strane Generalne uprave za civilno vazduhoplovstvo UAE“, istakao je direktor „Avitere“ precizirajući da će vozila najpre proći sertifikaciju Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (Iata) i Evropske agencije za bezbednost u vazduhoplovstvu.
Komentarišući cenu naručenih letećih automobila, Muhanad Vada je rekao da će vozilo koštati gotovo kao 10 odsto vožnje helikopterom, a operativni troškovi takođe neće prelaziti 10 odsto vrednosti helikoptera.
Kako izgleda „zimski Mikonos“
Zašto Arahovu, gradić od dve i po hiljade stanovnika u podnožju planine Parnas, Grci zovu „zimskim Mikonosom“.
Smešten na južnoj padini planine Parnas, sa prelepim pogledom na snežne vrhove i more, gradić Arahova je stecište grčkog džet-seta, poznato i pod nadimkom „zimski Mikonos“.
Arahova
Od Atine se ovde dolazi za svega dva sata, a isto toliko treba vam i iz Patre, trećeg po veličini grada u Grčkoj. Zato i ne čudi da je Arahova omiljeno izletište i vikend odredište ne samo stanovnika grčke prestonice. Posebno tokom zimskih meseci, a naročito ljubitelja sportova na snegu i onih sa dubljim džepom.
Načičkana luksuznim hotelskim i apartmanskim kućama tradicionalnog stila, koje se spuštaju niz padinu, okupane zimskim suncem, Arahova, smeštena na idealnoj nadmorskoj visini od hiljadu metara, prava je vazdušna banja i odmor za oči, koje preko surovih belih vrhova i pitomih, zelenilom obavijenih brežuljaka, tonu u plavetnilo mora u daljini.
Zimski Mikonos
Zbog svoje južne orijentacije ima manje snega i više sunca od okolnih mesta, a u neposrednoj je blizini najpopularnijih ski centara na Parnasu.
Centar mesta se faktički sastoji od jedne glavne ulice, sa mnoštvom uvek punih restorana, suvenirnica, kafića i prodavnica lokalnih zanatskih proizvoda i specijaliteta i opreme za sportove na snegu, u kojoj je uvek gužva i koja ume da bude prepuna automobila. Ako išta zaista podseća na Mikonos, onda je to činjenica da ćete se jedva probijati uskim trotoarom, mimoilazeći se sa mnogobrojnim prolaznicima.
Toranj sa satom
Atrakcija gradića je i deset metara visoka kula sa satom, smeštena na visokoj steni obavijenoj bršljanom, do koje se stiže strmim stepenicama, a koja vam, zbog svog panoramskog vidikovca, pruža mogućnost da napravite atraktivne fotografije, ili jednostavno uživate u pogledu na krajolik koji se prostire ka Korintskom kanalu.
Panoramski pogled
Ovaj kraj izuzetno je poznat i po nepreglednim maslinjacima u dolini, koji se pružaju u nedogled poput nekakvog zelenog nepomičnog mora.
Samo mesto je istorijski značajno, jer se ovde 1826. odigrala jedna od važnih bitaka protiv Osmanskog carstva, u borbi za nezavisnost, u kojoj su Grci, predvođeni Jorgosom Karaiskakisom, pobedili Turke.
Delfi
Popularnosti Arahove u najvećoj meri doprinosi neposredna blizina drevnog proročišta u Delfima, jer se jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj, pod zaštitom Uneska, nalazi na svega deset kilometara udaljenosti i stecište je hiljada turista sa svih krajeva planete.
Mistični kompleks, sa Apolonovim svetilištem, važio je za centar antičkog sveta, jer su se upravo tu, u podnožju Parnasa, prema predanju, susrela dva orla koja je Zevs pustio na dve suprotne strane sveta, kako bi ustanovio njegovo središte.
Ispred Apolonovog hrama
Ovde bi sveštenica Pitija padala u trans od, kako se pretpostavlja, halucinogenih isparenja iz stena, ali i žvakanja navodno lovorovog, ali verovatno otrovnog lišća oleandera, i tako omamljena proricala budućnost, pa svojim često dvosmislenim odgovorima ponekad menjala i tok istorije.
Arheološki muzej u Delfima krije neke od enciklopedijskih bisera antičke umetnosti, poput Aurige – bronzane statue kočijaša, kamene sfinge sa Naksosa ili čuvenih stamenih kurosa, braće Kleobisa i Bitona.
Auriga, kočijaš iz Delfa
Legenda kaže da su snažna braća, kada su se majci, Herinoj sveštenici, izgubili volovi, lično odvukla njenu kočiju kilometrima daleko do hrama, a majka je zatražila od boginje da ih zauzvrat nagradi zbog njihove snage i istrajnosti. Herina nagrada bila je vanvremenska. Učinila je da braća u hramu utonu u san i nikad se ne probude, da imaju tu privilegiju da umru mirno, u naponu snage i stanju apsolutnog blaženstva.
Priča o braći i Herinoj nagradi
Meštani njihovog rodnog Argosa, kao uspomenu na Kleobisa i Bitona, naručili su njihove statue i posvetili ih Apolonovom hramu u Delfima. I braća su tako uplovila u večnost.
Tu, među stubovima hrama, uzalud ćete danas tragati za odgovorima da li je Hera zaista podarila braći više od života nagradivši ih smrću. Njihove kamene statue ostaće neme. A nema više ni Pitije da vam u tome pomogne.
RT Balkan istražuje: Kako Amerikanci usvajaju decu sa zdravstvenim problemima iz Srbije
Američka agencija za međunarodna usvojenja “Hopskoč adopšns” od 2014. do 2022. posredovala je u usvojenju 30 dece iz Srbije u SAD
Osim američke agencije za međunarodna usvajanja “Sent Meri” i agencija “Hopskoč adopšns” takođe na svom sajtu navodi da pomaže potencijalnim roditeljima iz SAD da usvoje dete iz Srbije.
Njihova agencija ponovo je akreditovana za rad u Srbiji, a sudeći po dokumentu koji je američka agencija okačila na svom sajtu o tome ih je obavestilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u martu 2021. U njemu se navodi da se nastavlja saradnja sa njihovom agencijom u posredovanju prilikom međunarodnih usvojenja koju je odobrilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 2014.
Od te godine do 2022. “Hopskoč” je posredovao u usvojenju 30 dece iz Srbije u SAD, kako su naveli.
U vezi sa svojim programom u Srbiji, američka agencija na svom sajtu objašnjava potencijalnim klijentima da su jedino deca sa zdravstvenim tegobama ili razvojnim poremećajima podobna za međunarodno usvojenje, budući da već postoji veliki broj domaćih usvojitelja koji čekaju da postanu roditelji mališana.
Broj dece podobne za međunarodno usvajanje je veoma mali, dodaje se dalje, a njihove potrebe variraju od dece sa daunovnim sindromom, cerebralnom paralizom, poremećajima iz spektra autizma, ADHD-a i drugih razvojnih poremećaja. Potencijalni usvojitelji iz SAD se kuraže konstatacijom da neka od zdravstvenih stanja koja se u Srbiji karakterišu kao ozbiljna, u Americi mogu biti mnogo lakše tretirana “zbog dostupnih naprednih medicinskih i obrazovnih usluga”.
Anadolu / Contributor / Getty
Uz nabrajanje uslova koje usvojitelji moraju da ispune, objašnjava se da će nakon što pošalju pismo kojem će se predstaviti Ministarstvu za brigu o porodici i navesti kakvo bi dete želeli da usvoje, dobiti informaciju o detetu podobnom za usvajanje, ako takvog ima. Napominje se da postoji mogućnost da sliku deteta dobiju tek pred sam put u Srbiju. Opisuje se i da je “Srbija izuzetno zaštitnički nastrojena prema pravima dece” i da “ne toleriše narušavanje privatnosti dece”.
Nakon procedure predaje dokumentacije i ukoliko postoji dete podobno za usvajanje, dalje se objašnjava da sledi odlazak u Srbiju na poziv resornog ministarstva, kao i da će boravak trajati oko 23 dana.
Period povezivanja sa detetom, prema navodima američke agencije, traje 7-10 dana, nakon čega budući roditelji i dete odlaze u Beograd i čekaju 3-7 dana da dobiju potpis resornog ministra nakon čega se organizuje svečanost usvajanja deteta.
Ministarstvo za brigu o porodici nije odgovorilo na pitanja RT Balkan poslata pre desetak dana o uslovima međunarodnih usvojenja, tome koliko stranih agencija koje posreduju ima dozvolu za rad u Srbiji, da li je ima i ova američka agencija, kao i već pomenuta “Sent Meri”, da li bi deca koja se usvajaju u inostranstvu mogla da budu zbrinuta u Srbiji i koji bi uslovi bili potrebni za to.
Inače, prošle godine je u našoj zemlji usvojeno najmanje dece u proteklih deset godina – svega 62, objavio je krajem februara RTS, a prema njihovom izveštaju godinu dana ranije, 2022, usvojeno je 94 dece.
Te godine, prema podacima Ministarstva za brigu o porodici, realizovano je 15 međunarodnih usvojenja. Prema gruboj proceni, dakle, gotovo svako šesto dete usvojeno je u inostranstvu. Takođe, prema podacima Stejt departmenta 2022. u SAD je usvojeno petoro dece iz Srbije, dakle trećina od ukupnog broja međunarodnih usvojenja iz naše zemlje.
Međunarodna usvojenja regulisana su Porodičnim zakonom kao krovnim propisom i prema njegovim odredbama strani državljanin može usvojiti dete ako se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima i ako se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.
picture alliance / Contributor / Getty
Prema članu 103, takođe, smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja. Izuzetno, resorni ministar može doneti odluku o usvojenju i pre isteka ovog roka ako je to u najboljem interesu deteta, navodi se u Porodičnom zakonu.
Srbija je 2013. godine potpisala Konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja kojom se takođe reguliše ovo pitanje. U njoj se navodi da odgovarajuće mere u postupku preduzimaju centralni organi država uključenih u međunarodno usvojenje, bilo neposredno bilo uz pomoć javnih organa ili tela valjano akreditovanih u svojoj državi.
“Niko ne može sticati neodgovarajuću materijalnu ili drugu korist od aktivnosti preduzetih s tim ciljem zasnivanja međunarodnog usvojenja”, navodi se u članu 32 Konvencije. Mogu se zahtevati i isplaćivati samo troškovi, uključujući i razumne naknade licima uključenim u usvojenje, dodaje se u ovom članu.
Desetkovana Zvezda gostuje u Madridu
