Kada je u pitanju rizik od srčanih oboljenja, postoje neki faktori na koje ne možemo uticati, kao što su genetika ili starost, ali imamo više kontrole nad onim što konzumiramo i unosimo u svoje telo.
Trgovinski suficit Kanade porastao na 1,4 milijarde dolara u februaru
Kanadski trgovinski suficit porastao je na 1,4 milijarde dolara u februaru, prema podacima koje je u četvrtak objavio Statistički zavod ove zemlje.
Očekivalo se da će ta cifra biti 0,7 milijardi dolara, dok je trgovinski suficit u januaru iznosio 608 miliona dolara, prenosi Anadolu Agency.
Ukupan izvoz je u februaru porastao za 5,8 odsto, što je najveći procenat povećanja od prošlog avgusta, dok je uvoz porastao za 4,6 procenata, navodi se u saopštenju statističkog organa.
„Sve u svemu, uočeno je povećanje u devet od 11 sekcija proizvoda“, navodi se u saopštenju i dodaje da je rastu najviše doprineo izvoz sirove nafte, koji je porastao za devet odsto.
SERBIANNEWS/CANADA
U PRAŠUMAMA AMAZONIJE lanе „iskrčеna“ jеdna Švajcarska! ŠUME nеstaju širom svеta, oborеn rеkord i u Kanadi
Uprkos vеlikom naprеtku u Brazilu i Kolumbiji, krčеnjе šuma zbog potrеbе za poljoprivrеdnim zеmljištеm „slistilo“ jе tokom 2023. godinе područjе vеliko skoro kao Švajcarska.
Uništavanjе najočuvanijih oblasti pod prašumama na svеtu nastavilo sе nеmilosrdnom brzinom i tokom 2023. godinе, uprkos dramatičnom padu brojеva kada jе rеč o iskrčеnim površinama u brazilskoj i kolumbijskoj Amazoniji, pokazuju novi podaci.
Sa područja vеlikog skoro kao Švajcarska sklonjеno jе rastinjе kojе jе bilo nеtaknuta prašuma do prošlе godinе. Površina koja jе iskrčеna zauzima ukupno 37.000 kvadratnih kilomеtara, pokazuju podaci do kojih su došli Svеtski institut za rеsursе i Univеrzitеt Mеrilеnd.
To znači da brzina kojom jе prašuma krčеna iznosi 10 fudbalskih tеrеna u minuti. Najčеšći razlog jе potrеba za obradivim zеmljištеm širom svеta.
Dok Brazil i Kolumbija bеlеžе smanjеnjе uništavanja šuma od 36 i 49 odsto, rеspеktivno, u skladu sa еkološkom politikom prеdsеdnikâ Luiza Inasija Lulе da Silvе i Gustava Pеtra, ogroman atak na šumska područja u Boliviji, Laosu, Nikaragvi i drugim zеmljama poništava taj naprеdak.
Kanada jе takođе doživеla rеkordan gubitak šuma uslеd požara, u kojima jе nеstalo višе od osam miliona hеktara.
Mikaеla Vajs, dirеktorka organizacijе za zaštitu šuma u svеtu Global forеst voč pri WRI, ističе da jе svеt napravio dva koraka naprеd, ali i dva koraka unazad kada jе rеč o prošlogodišnjеm gubitku šuma.
Strmoglavi pad brojеva kada su u pitanju iskrčеnе površinе u brazilskoj Amazoniji i Kolumbiji pokazujе da jе naprеdak moguć, ali intеnzivirana sеča šuma u drugim oblastima sе u vеlikoj mеri suprotstavila tom naprеtku, rеkla jе Vajsova i dodala da sе mora učiti od zеmalja kojе uspеšno usporavaju krčеnjе šuma.
Promеnе u korišćеnju zеmljišta, što sе mahom oslanja na krčеnjе šuma, drugi su izvor еmisijе gasova staklеnе baštе po vеličini i glavni pokrеtač gubitka biodivеrzitеta. Očuvanjе prašuma jе od suštinskog značaja za ograničavanjе globalnog zagrеvanja na stеpеn i po Cеlzijusa iznad prеdindustrijskih nivoa, tvrdе istraživači.
Stručnjaci upozoravaju da nastavak krčеnja šuma znači da su vladе opasno skrеnulе sa puta kada jе u pitanju ispunjavanjе njihovih obavеza u poglеdu klimе i biodivеrzitеta.
Na klimatskoj konfеrеnciji KOP 28, održanoj krajеm 2023. godinе u Dubaiju, vladе su sе saglasilе da jе potrеbno da sе zaustavе i prеokrеnu gubitak i dеgradacija šuma do 2030. godinе, na šta su sе svеtski lidеri obavеzali na skupu KOP 26 u Glazgovu.
Ali novе brojkе pokazuju da jе svеt dalеko od dostizanja cilja – od zaustavljanja uništavanja šuma, jеr su pozitivnе promеnе u globalnom gubitku šuma tokom prеthodnih nеkoliko godina bilе nеznatnе.
Bolivija vеć tri godinе zarеdom bеlеži ogroman porast sеčе šuma, uglavnom zbog еkspanzijе uzgoja sojе. U Laosu i Nikaragvi prеdеli pod nеtaknutim prašumama prеtrpеli su ogroman gubitak jеr jе samo tokom prošlе godinе iskrčеno 1,9, odnosno 4,2 odsto površinе. Zbrisanе šumе u Laosu rеzultat su poljoprivrеdnе еkspanzijе podstaknutе potražnjom iz Kinе, dok sе u Nikaragvi za to krivi stočarstvo i širеnjе poljoprivrеdе.
Uprkos nеdostatku ukupnog naprеtka u brojkama za 2023. godinu, istraživači su rеkli da bi svеt mogao da uči iz primеra Brazila i Kolumbijе kako bi ispunio ciljеvе u očuvanju šuma.
Svi milijarderi mlađi od 30 godina nasledili svoje bogatstvo, otkriva istraživanje Forbsa
Svi svetski milijarderi mlađi od 30 godina nasledili su svoje bogatstvo, u prvom talasu „velikog transfera bogatstva“ u kojem se očekuje da će više od hiljadu bogatih ljudi preneti više od 5,2 biliona dolara svojim naslednicima u naredne dve decenije.
Na svetu već ima milijardera više nego ikada ranije (2.781), a očekuje se da će taj broj rasti u narednim godinama kada se ima u vidu da se starija generacija super bogatih priprema da svoj imetak prenese na potomke. Istraživanje časopisa Forbs pokazalo je ima 15 milijardera starih 30 ili manje godina, ali da nijedan nije stvorio sopstveno bogatstvo, već da je imao koristi od ogromnog nasleđa.
Sajrus Mistri je preminuo ubrzo posle oca
Među njima su milijarderi iz Irske, Firoz Mistri (27) i njegov brat Zahan (25), od kojih svaki ima, kako se procenjuje, po 4,9 milijardi dolara od udela u „Tata Sons“, matičnoj kompaniji indijskog konglomerata „Tate Group“, koji poseduje brendove automobila, uključujući Jaguar lend rover. Oni su nasledili svojih 4,6 odsto udela u kompaniji 2022. godine nakon smrti svog oca Sajrusa Mistrija, koji je umro manje od tri meseca posle njihovog dede Palonjija.
Troje dece Leonarda del Vekija, osnivača kompanije za luksuzne sunčane naočare „Luksotika“ (Luxottica ), postali su milijarderi nakon njegove smrti 2022. Leonardo Marija (28), Luka (22) i Klemente del Vekio (19) su nasledili po 12,5 odsto udela u porodičnoj holding kompaniji „Delfin“ sa sedištem u Luksemburgu, koja poseduje skoro trećinu “EssilorLuxottica”, kompanije koja stoji iza„Rej bana“ (Ray-Ban) i “Oakley”-a. Braća i sestre imaju bogatstvo koje se procenjuje na 4,7 milijardi dolara za svakog od njih.
Leonardo del Vekio je preminuo u junu 2022. godine
Najmlađa milijarderka na svetu je Livija Fogt (19), koja ima bogatstvo od 1,1 milijardu dolara zahvaljujući udelu od 3,1 u “WEG Industries”, brazilskom proizvođaču električne opreme čiji je suosnivač njen deda Verner Rikardo. Umro je 2016. Na spisku je i njena starija sestra Dora Fogt de Asis (26).
Stručnjaci švajcarske banke UBS navode da: „Tokom narednih 20 do 30 godina, preko hiljadu današnjih milijardera će verovatno preneti više od 5,2 biliona dolara svojim naslednicima. Kako smo došli do ovog broja? Jednostavno sabiranjem bogatstva 1.023 milijardera koji danas imaju 70 ili više godina“.
„Dugoročno gledano, izuzetno bogatstvo koje je rezultat procvata preduzetničke aktivnosti od devedesetih uspostavilo je osnovu za buduće generacije porodica milijardera.“
Najbogatija osoba na planeti je većinski vlasnik konglomerata luksuzne robe LVMH Bernar Arno. On ima 75 godina i nedavno je unapredio svoju decu na ključne pozicije u poslu. Arno ima procenjeno bogatstvo od 233 milijarde dolara, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Čarls Koh, stariji od braće američkih industrijalaca milijardera, ima 88 godina, dok njegov brat Dejvid ima 79 godina. Fil Najt, milijarder, suosnivač kompanije „Najki“, ima 86 godina.
Očekuje se da će sledeća generacija naslediti ukupno 70 biliona dolara u narednih 20 godina, prema procenama konsultantske firme “Cerulli Associates”. Očekuje se da će „transfer milenijalci“ postati „najbogatija generacija u istoriji“, kaže istraživanje agenta za nekretnine Najta Franka.
Jedan od najmlađih milijardera koji su stekli – a ne nasledili – svoje bogatstvo je Ben Fransis (31), britanski osnivač sportskog brenda Gymshark. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 1,3 milijarde dolara.
Priča o praistoriji u Srbiji počela je u Sićevačkoj klisuri pre pola miliona godina: Koreni evropske civilizacije
U monografiji „Koreni evropske civilizacije“ autori su na jedno mesto sabrali aktuelna znanja o praistoriji Srbije i ispričali neočekivane priče o Lepenskom viru, Starčevu i Vinči, uz osvrte na iskopavanja, nalaze, artefakte, klimatske prilike i geografske odlike. Uzbudljiva saznanja o ukrštanju vrsta, načinu života, običajima i religijama praistorijskih ljudi, predstavljena u ovoj knjizi, daju sveobuhvatni pregled aktuelnih znanja iz svih faza praistorije na našim prostorima.
Lepenski vir, rekonstrukcija naselja (crtež Đovanija Kaselija)
Jedan okrutan predeo, gde je Nišava sebi u tvrdom stenju usekla duboku, vijugavu brazdu koju danas znamo po zloćudnom imenu Sićevačka klisura, desetinama hiljada godina je bio pozornica rađanja klice iz koje će izrasti doba čoveka. Vanzemaljci možda ne sleću u Lajkovac, ili nas je tom viđenju naučila savremena kultura, ali kad se pogleda nadole, umesto u nebo, otkriva se da su se sva ključna zbivanja praistorije dešavala ne na nekom „važnijem“ mestu, nego i na teritoriji Srbije, u zaboravljenim selima kao što je Sićevo, koje je danas malo vinogradarsko-voćarsko brdsko naselje od hiljadu stanovnika, mahom starih.
Često se u samosažaljivom vajkanju kaže da se, eto, stalno divimo baštini drugih naroda, a nismo svesni kakvim bogatstvom obiluje Srbija. Mada je samosažaljenje katarza niskih duša, ova tvrdnja je, zapravo, dosta tačna – da biste upoznali neke od najstarijih evropskih kultura dovoljno je da upoznate Srbiju i njenu praistoriju.
Da ne bude zabune, prve civilizacije nisu nikle u Sićevačkoj klisuri, niti u nekom drugom okrugu Republike Srbije, ali njihovi koreni leže u tri ključne kulture – Lepenski vir, Starčevo i Vinča – iz kojih je ne samo počelo doba čoveka, nego se kroz njihove smene može pratiti kako je do toga došlo. Ove se ključne kulture, sve tri, jesu razvile na teritoriji Srbije i iza sebe ostavile tragove koji danas predstavljaju riznicu od neprocenjivog značaja.
Skulpture iz Lepenskog vira “Praroditeljka”, “Rodonačelnik” i “Adam” (iz kolekcije Narodnog muzeja) i rekonstrukcija biomehaničkog modela čoveka iz groba 69 sa lokaliteta Lepenski vir koju je uradila Laboratorija za bioarheologiju, Filozofski fakultet u Beogradu)
Koreni evropske civilizacije
Troje naših uglednih arheologa iz Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, Dušan Mihailović, Jasna Vuković i Boban Tripković napisali su jedinstvenu monografiju „Koreni evropske civilizacije“, koju je, uz bogatu opremu, objavila „Mladinska knjiga“, i u njoj na jedno mesto sabrali aktuelna znanja o praistoriji Srbije i ispričali neočekivane priče o Lepenskom viru, Starčevu i Vinči, uz osvrte na iskopavanja, nalaze, artefakte, klimatske prilike i geografske odlike, ali i uzbudljiva saznanja o ukrštanju vrsta, načinu života, običajima i religijama praistorijskih ljudi.
Ovde nije reč o bilo kakvoj knjizi iz arheologije, niti o tome da nema drugih dobrih, važnih, pa čak i popularno pisanih arheoloških izdanja. Međutim, u Srbiji još od izdanja „Praistorija“ Milutina Garašanina, a ono je u okviru serije „Umetnost na tlu Jugoslavije“ objavljeno još 1979. godine, nije bilo sveobuhvatnog pregleda aktuelnih znanja iz svih faza praistorije na našim prostorima u jednom delu.
Sada, kad su se pojavili „Koreni evropske civilizacije“, postalo je jasno zašto je to odavno bilo neophodno: posle pola veka spojeni na jednom mestu, praistorijski nalazi iz Srbije iz tri presudne praistorijske kulture zajedno grade jednu veličanstvenu priču o tome kako se čovek od divlje jedinke koja se skrivala u negostoljubivim klisurama pretvorio u gospodara sveta koji će razviti pismo, gradove i buduće civilizacije.
„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka koji na svet gleda iz njegovog srednjeg, zrelog doba. „Koreni evropske civilizacije“ smešteni su mnogo ranije i bave se upravo detinjstvom čoveka.
Čitaocu koji krene tim putem, kroz kamene nalaze, ognjišta, gravirane kosti, vrhove projektila, kamene skulpture, prvo posuđe i božanstva iz pećina u Majdanpeku, Mionici, Jelašnici, Žagubici, a potom i kroz otvorena staništa na Đerdapu, Donjoj Branjevini, Pločniku, Rudnoj glavi, otkrivaju kako je to odrastanje teklo, od prvih koraka do prvih umetnina. Kad se od ovog dela odmakne, postane mu jasna jedna vrlo smela, ali tačna misao da je, između ostalog, ljudski rod odrastao – u Srbiji.
Šalitrena pećina kod Mionice
Pećine Sićevačke klisure
Početak priče je u Sićevu. Na putu kroz procep u reljefu gde su Rimljani izgradili Via Militaris, ključni put koji spaja Carigrad i Beograd, na mestu prolaza kroz poslednju prirodnu branu koja stoji između unutrašnjosti Balkana i Mediterana, u pećinama na zidovima klisure živeo je i predak ljudske vrste, pračovek iz roda Homo koji je hodao uspravno – Homo Bodoensis.
U Maloj Balanici, pećini na nepristupačnom mestu gde Sićevo dodiruje klisuru, arheolozi su pronašli vilicu i kamene artefakte homobodoenzisa, koji je živeo pre čak 500.000 godina i koji je najranije pronađeno svedočanstvo o prisustvu praljudi u Srbiji.
gore: Homo Bodoensis (rekonstrukcija Etorea Mace); dole: trag najstarijeg pračoveka u Srbiji, vilica homobodoenzisa stara 500.000 godina (foto Mirjana Roksandić)
Šta je ove primitivne ljude zaustavilo u samom koridoru, na pola puta između kontinenta i primorja, nije poznato. Ali, na istom mestu će se kasnije zadržati i mnogo naprednija vrsta praljudi – neandertalci koji će ovde izgraditi ceo jedan stil života, sa lovcima koji se vraćaju iz daljine na mesto okupljanja, i njihovim alatkama, ukrasima i korišćenjem vatre.
Nalazi neandertalaca, stari oko 240.000 godina, otkriveni su samo malo dalje u klisuri, u Velikoj Balanici, a sa njima su otkrivene okresane kamene alatke za obradu kože i ostaci vatrišta. Srpski neandertalac svedoči i o prvim ukrštanjima sa modernim čovekom, homosapijensom, koji će istim putem doći na Balkan i čije će nalaze, stare 40.000 godina, naši arheolozi pronaći u Maloj pećini kod Majdanpeka.
Rekonstrukcija lica neandertalca u Nacionalnom muzeju antikviteta u Lajdenu i okresane alatke praljudi sa nalazišta Gvozdenac kod Trstenika
„Tokom čitave praistorije, Balkan je predstavljao glavni koridor između jugozapadne Azije i srednje i zapadne Evrope. Smatra se da je u hladnim fazama dolazilo do populacionih pomeranja ka jugu, a u toplim ka severu. U glacijalima je Balkan predstavljao pribežište ne samo za biljni i životinjski svet nego i za ljudske zajednice“, navode Mihailović, Vukovićeva i Tripković u „Korenima evropske civilizacije“, zaključujući da se „rana praistorija Evrope ne može razumeti bez uvida u ranu praistoriju Balkana“.
Lepenski vir
No, priča ovde tek postaje zanimljiva. Kada se izađe iz klisura i pomeri se na sever, ka Pomoravlju i dalje, ka Dunavu, knjiga nam otkriva tri velike priče o najranijem dobu čoveka, o tri kulture koje su nastale na teritoriji Srbije i koje svedoče o najvećoj revoluciji u istoriji čovečanstva – poljoprivrednoj. To je doba kad su lovci sakupljači u jednoj složenoj, opštoj transformaciji pripitomili žito i prve domaće životinje, da bi time postali prva stvorenja koja sama sebi uzgajaju hranu i prkose silama evolucije.
Lazar Trifunović i Dragoslav Srejović na lokalitetu Lepenski vir
„Čoveku je trebalo mnogo, mnogo vremena da bi nabasao na činjenicu kako je predodređen za veće stvari od onih koje bi mogao postići živeći kao lav ili tasmanijski đavo. Nekih tri miliona godina bio je samo delić anarhije, bio je samo još jedan stvor koji se valja u glibu. Tek je pre nekih deset hiljada godina na kraju shvatio da njegovo mjesto nije u glibu“, piše Danijel Kvin, autor u kultnom romanu „Išmael“ kroz „razgovore“ sa gorilom otvara brojne kontroverzne teze i uzgred ukazuje i na neke sveobuhvatne, protivprirodne posledice poljoprivredne revolucije.
„Koreni evropske civilizacije“ na osnovu brojnih artefakata i njihovih analiza otkrivaju idilu sveta koji je postojao pre toga. To je zapravo vreme velikih klimatskih nestabilnosti – pre oko 11 hiljada godina, nakon pleistocenskog ledenog doba počinje holocen, geološki period koji traje do danas, a krupna fauna, mamuti, runasti nosorozi i orijaški jeleni izumiru, da li zbog promena u životnoj sredini ili zbog paleolitskih lovaca.
Brojni tragovi ljudskih staništa od pre 8-11.000 godina, iz prelaznog perioda poznatog kao mezolit, otkriveni su u Đerdapu, na nalazištu Lepenski vir. Po njemu je nazvana cela kultura najstarijih kamenih skulptura u Evropi, a njegovo istraživanje je predvodio naš slavni arheolog Dragoslav Srejović.
Arheološka iskopavanja na lokalitetu Lepenski Vir na Dunavu
Ova zajednica lovaca sakupljača iz Đerdapske klisure mirno je vekovima živela u karakterističnim staništima sa trapezoidnom osnovom, jedinstvenih za celu Evropu, hranila se ribom i pravila jedinstvene ribolike figure sa licima u natprirodnoj veličini, kao što je čuvena figura „Rodonačelnik“.
Starčevačka kultura
Novo doba nastupa na severu, oko 6.200 godine pre nove ere – nalazišta u Srbiji to jasno pokazuju – a tragove prvih zemljoradnika u Evropi srpski arheolozi će naći i istražiti u naše doba. To su ljudi novog kova, nova kultura koja živi na otvorenijim mestima i koja više ne zavisi od ćudi prirode, već sama upravlja svojim životom. Njihovo kultura nazvana je po selu Starčevo pored Pančeva, gde su otkriveni prvi nalazi velikih dimenzija iz doba ranog neolita.
“Zgrčenci”, grob na lokalitetu Topola-Bač iz vremena starčevačke kulture (oko 6.000 godina p.n.e)
„Jedan od najznačajnijih događaja u istoriji čovečanstva predstavlja početak sedelačkog načina života i proizvodnje hrane, ili neolitski period. Pripitomljavanje i gajenje biljaka i životinja i stalno naseljavanje na jednom mestu izazvali su korenite promene u ljudskom društvu i njegovom ustrojstvu“, navode autori „Korena evropske civilizacije“, objašnjavajući zašto se počeci ovih praksi nazivaju neolitskom revolucijom.
Napominju da nije reč o iznenadnom događaju, već o sporom procesu prelaska sa lovačko-sakupljačkog na sedelački način života (koji je stručno nazvan neolitizacija). Njen početak je u Lepenskom Viru sa prvim eksperimentima sa biljnom hranom, a završetak sa potpunim oslanjanjem na poljoprivredu u kasnom neolitu. U međuvremenu, razvija se kultura ranog neolita, koja se naziva starčevačka kultura.
Crvenokosa boginja, simbol Starčevačke kulture
„Starčevačka kultura najpoznatija je po slikanoj keramici koju su izrađivali izuzetno vešti majstori. Jednostavni geometrijski ukrasi izvođeni su prvo belom, a zatim crvenom, smeđom ili crnom bojom. Uvrežena shvatanja neolitsku religiju povezuju sa kultom plodnosti u kojem centralno mesto imaju ženska božanstva, ali je izvesnije da su verovanja bila dualistička i da su se zasnivala na smeni prirodnih ciklusa“, navode autori.
Ova pitanja arheologa zasnovana su na brojnim nalazima čudnovatih antropomorfnih figurina sa predimenzioniranim polnim karakteristikama. Jedna od najpoznatijih, koja donekle i simbolizuje starčevačku kulturu jeste tzv. Crvenokosa boginja iz Donje Branjevine, koja se već dugo nalazi u središtu debate o religiji prvih evropskih zemljoradnika.
Figurine pronađene na neolitskom lokalitetu Crkvine u selu Stubline kod Obrenovca
Vinčanska kultura
Hiljadu godina kasnije, u šestom milenijumu pre nove ere, starčevačku kulturu smenjuje takozvana vinčanska kultura koju karakteriše raznovrsnost materijalne kulture i primena novih tehnologija, a koja se, kao i starčevačka, raširila celim Balkanom.
Karakteristične antropomorfne figurine iz Vinče odavno su postale više od arheološkog artefakta i predstavljaju središnji deo naše kulturne baštine, mada je reč o nalazima iz jedne praistorijske poljoprivredne kulture.
Vinča je istovremeno i prilika da se napravi osvrt na razvoj srpske arheologije i doprinos Miloja Vasića, oca srpske arheologije koji je prvi istraživao nalazište na ovom lokalitetu.
Mapa Vinčanske kulture, rekonstrukcija unutrašnjosti neolitske kuće i Miloje Vasić na lokalitetu u Vinči
Vinča se proslavila širom sveta pre svega zbog položaja blizu velikog grada, zbog bogatih nalaza na samoj površini i obima istraživanja, ali i zbog dugog trajanja naselja i otkrivenih dokaza o primeni novih tehnologija i trgovini Vinčanaca sa ostatkom tadašnjeg sveta.
„Odgovori na pitanja o Vinči i kulturi društvenog sećanja zbog toga su isprepleteni. Zajedno ukazuju na istrajno korišćenje prošlosti za građenje naše stvarnosti i istovremeno, na tananu, promenljivu i nepredvidivu granicu između njih“, navode autori „Korena evropske civilizacije“.
Mnoga od tih pitanja, od odevanja, keramike, kamenih alatki, do rane metalurgije, tehnoloških procesa i religije jasno su prikazana u ovoj knjizi; tamo gde naučnog odgovora nema pitanja su ostavljena otvorenim, bez tendencioznih spekulacija, kako je sa naučnim nepoznanicama jedino propisno učiniti. Takav zreo pristup omogućuje i da se priča o praistoriji Srbije smelo prikaže kao ispitivanje korena evropskih civilizacija koje će potom doći.
„Lady of Vinča“, figurina iz Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu (levo), i sedeća figurina iz Vinče iz kolekcije Britanskog muzeja, stare 6.500 godine
Uostalom, neprikladno samosažaljenje pomenuto na početku teksta, kad se žalimo što cenimo tuđu baštinu a o svojoj malo znamo, podrazumeva jedan skriveni detalj – da i ta „tuđa“ riznica svakako predstavlja važno civilizacijsko blago. Zato je pravo pitanje ne da li je „naše“ bolje, nego kako je do njegovog globalnog prepoznavanja u drugim zemljama došlo.
A odgovor je sasvim jednostavan – pomoću preglednih, sveobuhvatnih i stručnih knjiga koje ne flertuju sa pseudonaukom, nego su duboko ukopane u činjenice i kulturne slojeve, upravo onako kako su „Koreni evropske civilizacije“ postavljeni.
Prašume nestaju brzinom od 10 fudbalskih terena u minutu
Uprkos velikom napretku u Brazilu i Kolumbiji, krčenje šuma zbog potrebe za poljoprivrednim zemljištem „slistilo“ je tokom 2023. godine područje veliko skoro kao Švajcarska.
Prašume nestaju brzinom od 10 fudbalskih terena u minutu
Uništavanje najočuvanijih oblasti pod prašumama na svetu nastavilo se nemilosrdnom brzinom i tokom 2023. godine, uprkos dramatičnom padu brojeva kada je reč o iskrčenim površinama u brazilskoj i kolumbijskoj Amazoniji, pokazuju novi podaci.
Sa područja velikog skoro kao Švajcarska sklonjeno je rastinje koje je bilo netaknuta prašuma do prošle godine. Površina koja je iskrčena zauzima ukupno 37.000 kvadratnih kilometara, pokazuju podaci do kojih su došli Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI) i Univerzitet Merilend.
To znači da brzina kojom je prašuma krčena iznosi 10 fudbalskih terena u minutu. Najčešći razlog je potreba za obradivim zemljištem širom sveta.
Dok Brazil i Kolumbija beleže smanjenje uništavanja šuma od 36 i 49 odsto, respektivno, u skladu sa ekološkom politikom predsednikâ Luiza Inasija Lule da Silve i Gustava Petra, ogroman atak na šumska područja u Boliviji, Laosu, Nikaragvi i drugim zemljama poništava taj napredak.
Kanada je takođe doživela rekordan gubitak šuma usled požara, u kojima je nestalo više od osam miliona hektara.
Mikaela Vajs, direktorka organizacije za zaštitu šuma u svetu Global forest voč pri WRI, ističe da je svet napravio dva koraka napred, ali i dva koraka unazad kada je reč o prošlogodišnjem gubitku šuma.
„Strmoglavi pad brojeva kada su u pitanju iskrčene površine u brazilskoj Amazoniji i Kolumbiji pokazuje da je napredak moguć, ali intenzivirana seča šuma u drugim oblastima se u velikoj meri suprotstavila tom napretku“, rekla je Vajsova i dodala da se mora učiti od zemalja koje uspešno usporavaju krčenje šuma.
Promene u korišćenju zemljišta, što se mahom oslanja na krčenje šuma, drugi su izvor emisije gasova staklene bašte po veličini i glavni pokretač gubitka biodiverziteta. Očuvanje prašuma je od suštinskog značaja za ograničavanje globalnog zagrevanja na stepen i po Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, tvrde istraživači.
Stručnjaci upozoravaju da nastavak krčenja šuma znači da su vlade opasno skrenule sa puta kada je u pitanju ispunjavanje njihovih obaveza u pogledu klime i biodiverziteta.
Na klimatskoj konferenciji KOP 28, održanoj krajem 2023. godine u Dubaiju, vlade su se saglasile da je potrebno da se zaustave i preokrenu gubitak i degradacija šuma do 2030. godine, na šta su se svetski lideri obavezali na skupu KOP 26 u Glazgovu.
Ali nove brojke pokazuju da je svet daleko od dostizanja cilja – od zaustavljanja uništavanja šuma, jer su pozitivne promene u globalnom gubitku šuma tokom prethodnih nekoliko godina bile neznatne.
Iako je Brazil značajno usporio svoju stopu gubitka šuma, i dalje je, uz Demokratsku Republiku Kongo i Boliviju, među tri zemlje sa najvećim gubitkom primarnih prašuma. Zajedno, ove tri zemlje imaju više od polovine ukupne globalne godišnje površine sa kojih su šume sklonjene.
Bolivija već tri godine zaredom beleži ogroman porast seče šuma, uglavnom zbog ekspanzije uzgoja soje. U Laosu i Nikaragvi predeli pod netaknutim prašumama pretrpeli su ogroman gubitak jer je samo tokom prošle godine iskrčeno 1,9, odnosno 4,2 odsto površine. Zbrisane šume u Laosu rezultat su poljoprivredne ekspanzije podstaknute potražnjom iz Kine, dok se u Nikaragvi za to krivi stočarstvo i širenje poljoprivrede.
Uprkos nedostatku ukupnog napretka u brojkama za 2023. godinu, istraživači su rekli da bi svet mogao da uči iz primera Brazila i Kolumbije kako bi ispunio ciljeve u očuvanju šuma.
Profesor Metju Hansen, specijalista za daljinsko istraživanje na odseku za geografiju Univerziteta Merilend, rekao je veruje da je jedini način da se prašume sačuvaju od tamanjenja, uvođenje kompenzacionih mera.
Kanada za pokretanje fonda za stambenu infrastrukturu u vrednosti od 6 milijardi dolara, očekuje i uključivanje provincija
Savezna vlada pokreće novi “Kanadski fond za stambenu infrastrukturu” vredan 6 milijardi dolara koji ima za cilj ubrzati izgradnju i nadograditi ključne komponente potrebne za podršku izgradnje više domova kao što je infrastruktura za otpad i vodu.
Premijer Džastin Trudo najavio je finansiranje u utorak, zajedno sa ministrom za stambena pitanja Seanom Fraserom u Dartmouthu – uz zvuk demonstranata koji skandiraju u pozadini – dok se turneja liberala nastavlja.
Prema kancelariji premijera (PMO), fond će uključiti milijardu dolara za “hitne infrastrukturne potrebe” kao što su poboljšanje prečišćavanja otpadnih voda i sisteme čvrstog otpada.
Preostalih 5 milijardi dolara biće izdvojeno za sporazume sa pokrajinama i teritorijama o kojima se tek treba pregovarati.
Federalna vlada će zahtevati od provincija i teritorija da se obavežu na niz akcija koje imaju za cilj da povećaju ponudu stambenog prostora u Kanadi kako bi pristupile ovom finansiranju.
Među zahtevima:
-
Gradovi moraju dozvoliti više kuća koje „nedostaju“ kao što su dupleksi, tripleksi i townhousi;
-
Trogodišnje zamrzavanje će morati da se primeni na povećanje troškova razvoja za gradove sa populacijom većom od 300.000;
-
Predstojeće izmene nacionalnog građevinskog kodeksa koje imaju za cilj podržavanje pristupačnijih, pristupačnijih i ekološki prihvatljivih opcija stanovanja moraće biti usvojene; i
-
Dozvoljavanje prethodno kvalifikovane ili “ispravne” gradnje, gde je razvoj u skladu sa postojećim odobrenjima za izgradnju i zoniranje i ne zahteva diskreciono odobrenje, za savezni katalog dizajna stanova.
Što se tiče vremena za ovo novo finansiranje, pokrajine će imati rok do 1. januara 2025. da osiguraju dogovor sa saveznom vladom, dok će teritorije imati rok do 1. aprila 2025. godine.
“Ako pokrajina ili teritorija ne osigura sporazum u svom odgovarajućem roku, njihova alokacija sredstava biće prebačena na gradski tok”, stoji u saopštenju PMO-a uz Trudoovu najavu.
Osim ovog novog fonda, Trudo se takođe obavezuje da će dopuniti postojeći “Fond za ubrzavanje stanovanja” od 4 milijarde dolara s dodatnih 400 miliona dolara za koje federalni liberali kažu da će omogućiti više gradova da se uključe u inicijativu koja je trebala smanjiti birokratiju i ubrzati novogradnja.
Do danas je širom Kanade potpisano skoro 180 sporazuma za ubrzanje izgradnje više od 750.000 novih domova. Liberali procenjuju da će dodatna sredstva pomoći da se ubrza izgradnja 12.000 novih domova u naredne tri godine.
“Ovako ćemo se pozabaviti nedostatkom stambenih opcija za Kanađane. I tako ćemo učiniti da bude pravednije prema mlađim generacijama, koje se osećaju kao da zaostaju jer su troškovi stanovanja previsoki”, rekao je Trudo. „Dosta napredujemo u smanjenju birokratije kako bismo ubrzali izgradnju stotina hiljada domova, ali želimo da idemo još brže.“
Trudo je takođe u utorak upozorio gradove da će, kako bi pristupiti dugoročnom novcu za javni prevoz kroz nadolazeći novi fond, morati “preduzeti mere koje će direktno otključati ponudu stambenog prostora”.
Konkretno, gradovima se kaže da:
-
Iskoreniti obavezne minimalne zahteve za parkiranje unutar 800 metara od visokofrekventne tranzitne linije i umesto toga dozvoliti stanovanje visoke gustine u ovom prostoru;
-
Dozvoliti stanovanje velike gustine unutar 800 metara od škola; i
-
Završite “procenu stambenih potreba” za sve zajednice sa populacijom većom od 30.000.
Manjinska liberalska vlada čini pristupačnost stambenog prostora ključnim fokusom svojih ciljanih planova potrošnje, usred tekuće krize u stambenoj zoni i pojačanog političkog pritiska da se reši ovo pitanje.
Stanovanje, uključujući pomoć za rentere i mlađe Kanađane koji pokušavaju da uđu u oznaku, očekuje se da će ponovo biti ključni element saveznog budžeta od 16. aprila, koji Trudo i njegov tim pokušavaju da uobliče kao fokusiran na “pravičnost”.
Fraser je rekao da će za nekoliko sedmica “objaviti plan za rešavanje kanadske nacionalne stambene krize”, koji će uključivati tri stuba: izgradnju više domova, podršku najugroženijima u Kanadi i olakšavanje iznajmljivanja ili kupovine kuće.
“Između sada i tada ćemo uvoditi posebne politike kako bismo istakli kako ćemo to postići”, rekao je u utorak.
Suočavajući se sa pitanjima novinara o obećavanju još jedne inicijative federalnog budžeta koja zahteva podršku premijera, Trudo je rekao da njegova vlada “intenzivira” jer Kanađanima treba više pomoći nego što bilo koji nivo nadležnosti trenutno može pružiti.
“Mi smo tu da radimo na tome da ohrabrimo pokrajine i gradove da budu što ambiciozniji”, rekao je premijer.
Što se tiče načina na koji savezna vlada planira finansirati ono što se očekuje za više od desetak predbudžetskih najava, Trudo je rekao da liberalski plan potrošnje balansira fiskalnu odgovornost s ulaganjem u Kanađane i da će potpuni troškovi biti jasni u budžetu.
SERBIANNEWS/CANADA
Naknada za Nexus aplikaciju porašće na $ 120 početkom oktobra
Troškovi prijave za Nexus program povećaće se sa $ 50 na $ 120, 1. oktobra ove godine, objavila je savezna vlada u utorak.
Kanadska granična služba (CBSA) kaže da je trenutna naknada od 50 dolara od pre dve decenije i više ne pokriva troškove programa.
“Nova naknada bi preciznije odražavala troškove administracije programa i ulaganja potrebna za buduća poboljšanja programa, uključujući poboljšanja tehnologije i infrastrukture”, navodi agencija u saopštenju za javnost.
Program Nexus, koji olakšava protok ljudi preko kanadsko-američke granice, u potpunosti je ponovo otvoren u Kanadi prošle godine nakon jednogodišnjeg sukoba između Ottawe i Washingtona oko prava američkih agenata da nose oružje na kanadskom tlu.
Postignut je kompromis koji je omogućio kanadskim graničnim agentima da intervjuišu kandidate za Nexus odvojeno od američkih agenata na osam kanadskih aerodroma, umesto zajedno kao što su radili pre COVID-19.
Od tada, CBSA kaže da je primila preko pola miliona prijava i napominje da će povećanje naknade pomoći agenciji da održi korak s tom potražnjom.
CBSA je saopštila da očekuje porast broja prijava pre povećanja taksi od 1. oktobra i ohrabruje kandidate da zakažu intervju što je pre moguće.
SERBIANNEWS/CANADA
Novi trendovi u fitnesu: Kako tehnologija menja i trenere i vežbače
Tehnologija je poslednjih godina bitno promenila i još uvek menja naš način života i rada, pa ni fitnes toga nije pošteđen. I on je kao i sve ostalo i ranije evoluirao i menjao se, uvođene su nove i korisnije metode vežbanja i pomerane su granice.
Dobra vest je što se svest ljudi o potrebi da budu fizički aktivni i redovno održavaju fizičku formu povećala sa promenom načina života i transformacijom rada. Vežbanje više nije rezervisano samo za mlađe generacije, već i za one u zrelom dobu.
Danas postoji veliki broj ljudi, što u adolescentskom, što u poznom dobu, koji redovno treniraju. Taj porast interesovanja za fitnes imao je za posledicu i pojavu velikog broja trenera na tržištu, kako kvalifikovanih, tako i onih koji to nisu.
Tehnologija je, opet, doprinela da se, i u fitnesu, kao i u svim drugim oblastima, pojavi pregršt onlajn aplikacija.
Živimo u vremenu u kojem se stalno traže bolji, jači i brži rezultati. U trci sa vremenom kojeg veliki broj nas ima sve manje i u želji da ostvarimo što bolje rezultate za što kraće vreme i u fitnesu sve veći broj ljudi pribegava sveprisutnim onlajn aplikacijama kojih je u ponudi na stotine. Dobra stvar kod njih je to što će nas u određenom trenutku motivisati da vežbamo, ali opet u moru silnih fitnes gedžeta izazov je pronaći onu koja će nam u potpunosti odgovarati.
I sam se, kao kondicioni trener i fitnes instruktor već dve godine bavim projektom koji za cilj ima da uvidim na koji način animirati ljude putem aplikacija, jer sam prethodnim analizama došao do zaključka da je prosek korišćenja određene fitnes aplikacije manji od dva meseca, što je jako kratko.
Razlog za to sam pronašao u činjenici da ljudima nedostaju povratne informacije kada su u pitanju aplikacije. Jer, pažnja na treningu kao i motivacija uglavnom zavise od trenera sa kojim radite. Onog trenutka kada ste prepušteni sami sebi i kada trenirate na svoju ruku, bez trenera, posle određenog vremena motivacija počinje da opada. Prvo ćete smanjiti broj treninga, zatim ćete sve manje voditi računa o ishrani, a kada zbog toga počnete uviđati da izostaju željeni rezultati, prestaćete potpuno sa treningom.
Slično je i sa aplikacijama. Većina njih dizajnirana je tako da drži pažnju na početku da bi vas motivisale da krenete da trenirate, ali pošto su uglavnom pravljene po šablonu, sa sličnim vežbama i programima, brzo dosade.
Foto: privatna arhiva
Foto: privatna arhivaUsled nemogućnosti da, sa jedne strane, prihvatim sve zainteresovane klijente, a sa druge strane, zbog tehnološkog uzleta koji je aplikacije učinio nezaobilaznim, počeo sam da razmišljam o kreiranju aplikacije koju bih mogao da stavim na raspolaganje i onima koji ne mogu fizički da treniraju sa mnom. A ujedno da idem u korak sa novim trendovima.
U pitanju je personalizovana aplikacija koja omogućava da svoje treninge menjam i korigujem u skladu sa potrebama klijenta. Pomoću senzora i trener ima uvid u to kako je vežbač odradio trening, a i onaj ko vežba ima povratnu informaciju da li to radi ispravno.
Takav monitoring, zbog kontrole i feedback-a ostavlja utisak kao da je u pitanju klasični trening, odnosno fizičko prisustvo vežbača u fitnes centru.
Svaki trener će moći jednog dana da putem svoje aplikacije ima u potpunosti kontrolu nad svojim klijentom. I to je budućnost fitnes treninga.
Na takvim aplikacijama se nalaze desetine različitih treninga sa različitim nivoima težine, pa onaj ko vežba neće imati utisak nakon nekog vremena da se vežbe vrte u krug i postaju dosadne.
Verujem da je ovo odličan način da treneri svoje vežbe stave na raspolaganje većem broju ljudi, odnosno svima onima koji su zainteresovani da poboljšaju svoju fizičku formu i postignu željene rezultate.
Stalno uvođenje promena i novina je neophodno, kao i unapređenje metoda rada i ono automatski ne znači da će tradicionalni način vežbanja, u teretanama i fitnes centrima nestati.
I dalje će biti ljudi koji preferiraju tradicionalni način vežbanja, ali siguran sam i da će biti sve veći broj zainteresovanih za fitnes aplikacije.
Da li će to dovesti do smanjenja broja trenera u teretanama i fitness klubovima? Verovatno hoće.
Moguće je da će neki treneri usled smanjenja obima posla biti prinuđeni da napuste svoje poslove, ali to je nezaobilazni deo promena.
Ko bude želeo da prihvati nove trendove i savremene tehnologije i implementira svoje znanje u njih, imaće i dalje priliku da raste i radi još bolje.
Robotizacija ljubavnih veza
Ljudi koji sebe nazivaju marketing stručnjacima i influenserima sakralizuju AI (artificial intelligence) do te mere da olako otpisuju sva ona zanimanja koja, prema njihovom cenjenom mišljenju AI može da podražava.
Foto: Privatna arhiva