Prvi put u istoriji: Američke Federalne rezerve u minusu 114 milijardi dolara
Američka centralna banka, Federalne rezerve (FED), prijavile su gubitak od 114 milijardi dolara za 2023. godinu, piše ekonomista iz tink tanka „Heritidž faundejšen” Piter Sent Onž.
Ova cifra se navodi u izveštaju FED-a o svom prošlogodišnjem poslovanju, a za čiju istinitost odgovara sam FED i koji ne podleže proveri sa strane, napominje američki ekonomista.
Ovo je potpuno nepoznata teritorija za američku centralnu banku, navodi Sent Onž, istakavši da FED nikada nije poslovao u minusu do 2022. godine.
Američki ekonomista tvrdi da se najveći deo gubitaka koje je FED prijavio za 2023. godinu može pripisati „štampanju triliona dolara za finansiranje zaključavanja za vreme kovida”, kao i tome što je američka centralna banka kupila „obveznice – uglavnom državni dug” u vrednosti od više „biliona dolara”.
Kada je američka centralna banka podigla kamatne stope kako bi ugušila inflaciju, navodi Sent Onž, „hrpa obveznica u vrednosti od devet biliona dolara počela je strmoglavo da gubi vrednost”.
Neostvareni gubici FED-a u vidu obveznica koje su izgubile vrednost, a koje još nisu došle na red za prodaju, procenjuju se na više od bilion dolara, dodaje američki ekonomista.
Šta će biti dalje
Iako Sent Onž smatra da se posledice neće ispoljiti u bliskoj budućnosti zato što „FED, ako se nađe u nezgodi, može samo da štampa novac, pretvarajući ga u inflaciju”, američki ekonomista navodi da „dugoročno, međutim, svaki peni koji FED izgubi ide na račun poreskih obveznika”.
Razlog za to je što prethodno ostvarivani prihodi (remittances), koji su „iznosili u proseku oko 80 milijardi godišnje” i slivali se u državni budžet, sada izostaju.
Sent Onž smatra da su navedeni gubici samo početak.
„Zapravo, oni će nastaviti da rastu sve dok se kamatne stope drastično ne smanje. To će se dogoditi samo u teškoj recesiji – što znači još više biliona duga”, zaključuje on, prenosi RT Balkan.
Zašto hrana u svetu ponovo poskupljuje
Posle osam meseci opet rastu cene mesa, i to pretežno živinskog, kao i mlečnih proizvoda, a najviše sira.
Svetske cene hrane u martu su porasle prvi put u poslednjih osam meseci, saopštila je juče Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). U martu je zabeleženi međumesečni rast cena biljnih ulja, mlečnih proizvoda i mesa koji je više nego nadoknadio pad cena žitarica i šećera. Kako se navodi, cene žitarica su mesečno pale 2,6 odsto usled velike ponude na tržištu i žestoke tržišne utakmice između Evropske unije, Amerike i Rusije, a cene šećera 5,4 odsto zbog bolje prognoze žetve šećerne trske u Indiji.
Cena mlečnih proizvoda je mesečno porasla 2,9 odsto, a najviše su skočile cene sira. Meso je poskupelo drugi mesec zaredom, 1,7 odsto, pre svega zbog rasta cena živinskog mesa.
Zabrinjava i to što je indeks cena biljnog ulja u proseku mesečno porastao osam odsto i on je sada na najvišem nivou za poslednjih 12 meseci, prenosi Tanjug.
U odnosu na mart prošle godine, hrana i poljoprivredni proizvodi koji se prate jeftiniji su 7,7 odsto. Ipak se nameće pitanje da li ovo može biti znak novih spiralnih poskupljenja namirnica.
Sve negde i zabrinjava pošto smo imali neko blago smirivanje inflacije. Na našem tržištu cene živinskog filea i dalje su visoke kao i mlečnih proizvoda, posebno kačkavalja. Cene ulja se još nije menjala, što je verovatno rezultat velikih zaliha u domaćim uljarama. Šta bi mogao da znači ovaj neočekivani obrt na svetskom tržištu hrane?
– Vidimo upravo da se menjaju parametri u sektoru prerađivačke industrije, ne i sirovina žitarica i uljarica, već kod ulja, mesa, mlečnih proizvoda. Upravo kod onih namirnica kod kojih smo imali nekakav pad u prethodnom periodu – kaže za „Politiku” Žarko Galetin, agrarni analitičar.
On konstatuje da je ovoga puta reč o rastu cena na mesečnom nivou, a da je ukupni indeks FAO i dalje niži u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, on ne isključuje da ovakva situacija može da proizvede domino efekat.
Galetin napominje da se na svetskom tržištu uljarica dosta toga dešava. Ono u najvećoj meri zavisi od palminog ulja koje se najviše proizvodi u Maleziji i Indoneziji i koje umeju da uzdrmaju čitavo tržište merama poput zabrane izvoza, uvođenjem kvota… Tako da je, kako kaže, to tržište prilično nestabilno. Ali mi u Srbiji koristimo najviše suncokretovo ulje.
Prema njegovim rečima, što se tiče mesa možemo da konstatujemo da cene već duže vreme nemaju nikakvu korelaciju sa cenama sirovina. Pre svega misli na kukuruz, koji je jeftin, ali sada, kako napominje, ima naznaka da će cena ići nagore.
– Možda je to već sada neka vrsta ugrađivanja očekivanog rasta cena sirovina. Prerađivači i trgovci imaju vrlo pragmatične metode i hitno reaguju na bilo kakve tržišne poremećaje, pa čak i male, i jednostavno kalkulišu cene tako da oni nikada ne mogu da gube – kaže Galetin i dodaje da smatra kako je to upravo slučaj što se tiče globalnog sektora mesa.
Kod mleka je poznato u kakav smo problem ušli. Jednostavno, ističe, Srbija ne zatvara domaće bilanse, proizvodnja nije dovoljna i dosta uvozimo – sireve posebno – tako da je uticaj na svetskom tržištu veliki i preslikava se i na domaće cene.
Zbog ratova skače cena nafte
Iranska pretnja „osvetom” Izraelu zbog udara u Damasku, odluka Abu Dabija da prekine odnose s Tel Avivom i oštećenja ruskih rafinerija okidači su uzleta cene crnog zlata.
Zatvoren Ormuski prolaz? Balistički napad s teritorije Irana na Izrael? Združeni oružani udar Irana i libanskog Hezbolaha na neku od ambasada Izraela širom sveta? Ili nešto četvrto? Svetskim naftnim berzama zavladala je juče panika zbog neizvesnosti u vezi s načinom „osvete” koju je u ponedeljak, nakon bombardovanja diplomatskog kompleksa Irana u Damasku, najavio vrhovni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei, a juče u Teheranu potvrdio Zijad el Nahala, generalni sekretar Islamskog džihadističkog pokreta.
Pošto je CIA Izraelu najavila iransku odmazdu, to je dovelo do zatvaranja 28 izraelskih ambasada širom sveta, glasina o otvaranju ratnih skloništa u Tel Avivu, obustavljanja vikend-odsustva vojnika, ometanja globalnih satelitskih veza nad područjem Gaze… Iranska pretnja odmazdom presudno je juče uticala i na to da na berzama u Aziji barel „brenta” dostigne cenu od 91,21 američki dolar, a lake teksaske nafte čak 86,99 dolara.
Inicijalni okidač najnovijeg rasta cene barela iznad 90 dolara ipak je bila vest da su Ujedinjeni Arapski Emirati prekinuli diplomatske odnose s Tel Avivom nakon „velike greške” Izraelskih odbrambenih snaga u Gazi, kada su usmrtile sedam stranih humanitaraca. Da li bi ta odluka zvaničnog Abu Dabija mogla da ima uticaja na druge članice OPEK-a, neizvesno je.
Iran je treći najveći proizvođač nafte u sastavu OPEK-a, „na kapiji” Ormuskog prolaza iz pravca Persijskog zaliva i Indijskog okeana. I ranije, u napetim nadgornjavanjima s Izraelom i SAD, Iran je povremeno pretio da bi mogao da zatvori Ormuski prolaz, kojim ka svetskom tržištu putuje oko 21 milion barela nafte dnevno, odnosno oko 21 odsto ukupne svetske potrošnje na dnevnom nivou (podaci iz 2022).
Na naftnim berzama uveliko su svesni da bi bilo koji prekid transporta ovog energenta tom trasom mogao da ostavi brojne globalne cenovne posledice. „Računica” se komplikuje ukoliko se ostvari jučerašnja najava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da bi u slučaju balističkog napada s iranskog tla usledio „snažan odgovor”.
Nakon odluke OPEK-a plus da neće uskoro povećati proizvodnju nafte, na svetskim berzama uveliko računaju da globalno tržište od jeseni čeka deficit nafte, a s tim najverovatnije i još viša cena ovog strateškog energenta. Tim povodom juče su ponovo otvorene kladionice da bi barel nafte i pre kraja godine mogao da košta 100 američkih dolara.
Ovu nelagodu ne podstiče samo neizvesnost oko daljeg razvoja napetosti na Bliskom i Srednjem Istoku. Naime, cena barela porasla je juče iznad 90 dolara i zbog vesti da je najnoviji desant ukrajinskih dronova na ruske rafinerije stotinama kilometara od državne međe oštetio oko 15 odsto kapaciteta tih instalacija za preradu crnog zlata. Niži proizvodni obrt ruskih rafinerija podiže verovatnoću manjeg izvoza, odnosno skorog deficita brojnih traženih naftnih derivata na globalnom tržištu.
S druge strane, zebnju berzi da nafte – pred sezonu godišnjih odmora na severnoj hemisferi i poslovnog ciklusa na jesen – možda neće biti dovoljno, podstiče i još neizvesna odluka Vašingtona o daljoj sudbini sankcija protiv Venecuele, inače jednog od osnivača OPEK-a. Naime, najnovija runda sankcija SAD protiv latinoameričke države čijoj nafti su prilagođene američke rafinerije u Meksičkom zalivu ističe 18. aprila. Ako Vašington ne produži te kaznene mere (koje se odnose na političke izbore i reforme) proizvodnja nafte u Venecueli mogla bi da poraste na više od milion barela dnevno (ili 1,12 miliona do kraja 2025). Ako američke sankcije ostanu na snazi, proizvodnja Venecuele ostala bi na oko 890.000 barela dnevno.
Amerika, trenutno vodeći svetski izvoznik i potrošač nafte, nastavlja sa politikom osujećivanja iranskog (kao i ruskog) izvoza crnog zlata. Vašington je tako u četvrtak uveo sankcije protiv tankerskog prevoznika „Oušenlink maritajmer DMCC”, sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i njegovih 13 brodova zbog „ilegalnog pretovara oko milion barela iranske nafte”, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.
Rastući geopolitički rizici razvejavaju nadu da bi nafta uskoro možda mogla da pojeftini, a s time raste bauk da ozbiljna inflacija kuca na vrata.
Nacistička Nemačka je na današnji dan napala Kraljevinu Jugoslaviju
U ranim jutarnjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je napad nacističke Nemačke na Beograd i Kraljevinu Jugoslaviju. Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.
Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30 i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja Beograda bilo između 1.500 i 1.700.
U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke, čije je staro zdanje na Kosančićevom vencu zahvatio požar koji nije ugašen. U požaru je tada izgoreo bibliotečki fond sa oko 350.000 knjiga i drugih publikacija, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.
Napadom je Kraljevina Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, uprkos upornim nastojanjima vlasti u Beogradu da se drže neutralno. Čak je i pučistička vlada Dušana Simovića koja je oblikovana po obaranju namesništva kneza Pavla, državnim udarom 27. marta, obećavala da će se držati prethodnih sporazuma i da je puč, navodno, bio samo unutrašnje pitanje.
Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941., kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević. Vlada kneza Pavla na svaki način je nastojala da održi zemlju daleko od rata.
Knez Pavle, čije su sve simpatije bile na strani Londona, bio je bolno svestan da saveznička pomoć neće uslediti i konačno se odlučio da nevoljno prihvati nametnuo pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, što je potpisano 25. marta u Beču. Kraljevina Jugoslavija je pritom dobila garancije da neće biti zahtevano njeno učešće u ratu, pa ni prelazak nemačkih trupa preko njene teritorije.
Pošto se odmah potom dogodio državni udar 27. marta, u Berlinu je odlučeno da se Jugoslavija napadne i uništi.
U Berlinu je odmah sazvan Ratni savet i odlučeno da se, paralelno sa prethodno pripremljenim napadom na Grčku, napadne i Jugoslavija.
Prevashodni cilj bio je onemogućavanje povlačenja jugoslovenskih trupa ka Grčkoj. Pošto se dogodio puč, u Beogradu i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. usledile su masovne demonstracije, kao izraz podrške puču i zapadnim saveznicima.
Najveći deo srpske kulturne i političke elite oduševljeno je podržao puč 27. marta. Posebnu ulogu imao je vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem, koji je govorio o kosovskom izboru, opredeljenju za carstvo nebesko i slično.
Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.
Kraljevina Jugoslavija napadnuta je zapravo u noći 5. na 6. april, na Dunavu, kod Sipa, u Đerdapu.
Paralelno je invazija započela kako iz vazduha tako i na kopnu i to sa prostora Nemačke, današnje Austrije, Mađarske, Bugarske, Italije, uključujući tada italijansku Albaniju.
Od zemalja koje su okruživale Kraljevinu Jugoslaviju, osim Grčke koja je već bila napadnuta u jesen 1940, u napadu nije učestvovala jedino Rumunija.
Beskorisni Englezi
Grčka, koja je tada već uveliko bila uvučena u rat, napadom Italije oktobra 1940. grčevito i uspešno se branila sve dok je bila suočena isključivo sa italijanskim trupama. Tu se zapravo i nalazio pretežni motiv Berlina za pritisak na Jugoslaviju i potom napad.
Naime, pošto su se Britanci iskrcali u Grčkoj, Nemačka je bila odlučna da odstrani prisustvo britanskih formacija sa jugoistoka Evrope. Tako se i dogodilo da je nemačka okupacija Jugoslavije odmah nastavljena daljim prodorom u Grčku i okupacijom i te zemlje.
Na teritoriji Grčke nalazilo se oko 50.000 trupa pod komandom Londona, ekspedicioni korpus, a zapovednik je bio general Henri Vilson. Ispostavilo se da ničim nisu pomogli odbrani Grčke koja je okupirana do kraja aprila.
Pošto su se Britanci velikom brzinom tada izvukli na Krit, usledio je nemački desant, pa su britanske trupe pobegle u Egipat.
U tom smislu bio je usmeren i nemački napad na Jugoslaviju.
Težišni pravac napada bio je iz pravca Bugarske na prostor Vardarske doline, najviše sa ciljem da se onemogući povlačenje jugoslovenskih snaga u Grčku i oblikovanje nečeg što bi ličilo na Solunski front, kakav je postojao u Prvom svetskom ratu.
Marta 1941. Jugoslavija je bila u potpunom okruženju.
Pošto je Francuska okupirana juna 1940, na evropskom kontinentu nije bilo otpora Nemačkoj. Rat protiv Nemačke je tada vodila isključivo Britanija.
Prethodno, Nemačka je okupirala, posle Čehoslovačke, Poljsku, odnosno, podelila je sa Sovjetskim Savezom. Okupirane su takođe Danska, Norveška, Belgija, Holandija, Luksemburg, Francuska.
Sovjetski Savez je paralelno okupirao istočni deo Poljske, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Besarabiju i zaratio sa Finskom.
Nemačke trupe su pritom ušle u Mađarsku, Rumuniju, a zatim i u Bugarsku početkom marta 1941., odakle je planirana invazija Grčke.
Otpor Jugoslavije delovao bezizgledno
U potpunom okruženju, u sred okupirane Evrope, otpor Jugoslavije delovao je bezizgledno.
Vojska koja je već mesecima bila u vanrednom stanju, pri čemu su se kontigenti rezervista smenjivali, u trenutku napada bila je popunjena, za ratni sastav, između 70 i 90 odsto, kako gde, ukupne brojnosti oko 1.200.000. Tehnička opremljenost nije bila na potrebnom nivou. U najboljem stanju je bilo vazduhoplovstvo.
I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio uzaludan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele Vardarsku dolinu, pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskom ratu, onemogućeno.
Od prvog dana rata, Vrhovna komanda nije kontrolisala situaciju. Prilikom šestoaprilskog bombardovanja Beograda poginuo je i jedan član vlade, ministar Fran Kulovec, predstavnik Slovenačke narodne stranke. Evakuacija Simovićeve vlade iz Beograda započela je odmah 6. aprila.
Pošto je postalo nesumnjivo da je situacija haotična, već 8. aprila vladu je napustio potpredsednik Vlatko Maček, čelnik Hrvatske seljačke stranke, kao i ministri iz Hrvatske Josip Torbar, Bariša Smoljan i Ivan Andres.
Isto je učinio i Džafer Kulenović, prvi čovek Jugoslovenske muslimanske organizacije.
Već tokom prva dva dana, rata Nemci su presekli Moravsko vardarsku dolinu. Skoplje je zauzeto 7. aprila, a u Zagreb su ušli 10. aprila. Beograd je zauzet 13. aprila.
Tokom poslednje sednice Simovićeve vlade u zemlji, održane u Nikšiću, 15. aprila, usvojena je sugestija Slobodana Jovanovića da vojska potpiše kapitulaciju, ali ne i država.
U skladu sa takvim nalogom, kapitulaciju su 17. aprila, u Beogradu, u zgradi poslanstva Čehoslovačke, tada takođe okupirane, potpisali bivši ministar Aleksandar Cincar Marković, koga je, inače, Simovićeva vlada stavila u konfinaciju, i general Radivoje Janković.
Pripadnici jugoslovenske vojske odvedeni su u zarobljeništvo, isključivo Srbi i Slovenci, svi drugi su pušteni.
Uz vladu Dušana Simovića, u emigraciju je odveden i kralj Petar II, proglašen punoletnim po izvršenom puču 27. marta, uglavnom nesvestan šta se događa.
Posle kratkotrajnog boravka u tada britanskoj Palestini i Egiptu, našli su se u Londonu, prenosi Tanjug.
Zapad ti uzme dušu
Miroslav Miro Nikolić, povratnik iz Kanade, nedavno je priredio izložbu fotografija u prepunoj maloj sali Doma kulture “Stevan S. Mokranjac” u Negotinu. Miro je detinjstvo proveo u Mokranju, kraj Negotina, u Vankuveru je živeo skoro 50 godina, a vratio se u rodni kraj da fotografiše kako kaže, svoje ljude i da sačuva dušu koju, kako naglašava, Zapad uzima.
Izložio je 22 interesantne crno-bele fotografije i još toliko u koloru. Posle otvaranja izložbe Miro je rado govorio za “Vesti”.
– Rodom sam iz Mokranja i Smedovca, otac je iz Smedovca, a majka iz Mokranja, ali živeo sam kao dete u Mokranju. U Vankuveru sam bio skoro 50 godina, tamo sam radio i vratio se u svoj kraj da fotografišem svoje ljude, taj momenat koji znači nešto i ima simetriju, neku ljubav ili nešto što može da se zapamti za sva vremena. To tražim i verujem da ću da uspem u tome. Uvek sam tražio odgovor moje duše, ko sam, šta sam, šta radim u Vankuveru. Fotografija me intrigrira i nalazim taj jezik koji je drugačiji, koji ima neku dušu, neki osećaj iznad moje psihe. Verujem da ću da uspem u tome i eto večeras je izložba za moje Negotince, koje toliko volim. Plemeniti ljudi i upoznao sam neverovatno dobre ljude i drago mi je da sam se vratio nazad – počinje priču Miro.
Sanjao svoje selo
Kaže da ga je nešto vuklo da se vrati.
– Jezik, putevi, moje selo, a i sanjao sam ovaj grad i ulice već nekoliko godina. U Vankuveru sam živeo dobro, ali čovek na tom Zapadu izgubi sebe, jer postaješ deo mehanizma koji pravi pare i kapitalizam je surov sistem, nije kao ovde da se radi da bi se živelo, tamo se živi da bi se radilo i čovek zaboravi sebe vrlo lako. Tih 47 godina u Kanadi je toliko toga opralo u meni, u mojoj duši, da sam se u zadnjih godinu dana pitao, ko sam šta sam i šta ja radim tamo i za koga radim. Pa rekoh, OK, prekini sve, prodaj sve i vrati se u svoj kraj, gde si se rodio. Pre godinu i po dana sam bio ovde na odmoru, to je bila velika odluka i veliki preokret da se konačno vratim za stalno u Negotin. Jer u te dve nedelje sam bio srećniji nego za svih 47 godina koliko sam boravio u Kanadi – u jednom dahu priča naš sagovornik.
Zlatne ruke
Au Vankuveru je Miro imao metalostrugarsku radnju, vario je razne konstrukcije od različitog materijala, radio je za vojsku, za Boing i privatna lica. Specijalnost mu je bila dogradnja konstrukcije motocikala. Ima što bi naš narod rekao, zlatne ruke, ume sve da napravi. Uz sve to, zavoleo je fotografiju kojoj se posebno posvetio posle povratka u zavičaj.
– Za ovu izložbu sam pažljivo birao fotografije i menjao ih nekoliko puta ali sam znao da konačno moram da imam ove koje sam pokazao. Imam nekoliko fotografija iz Negotina i iz sela, ali biće ih mnogo više u budućnosti, tek sam tri meseca ovde. Inače, imam više od 250 fotografija koje su ostavile neki trag u meni. Primetio sam da naši ljudi imaju drugačija lica, sa više karaktera, više muke se možda ogleda njima. Meni je mnogo lakše da fotografišem nego da odaberem šta da pokažem. Ove fotografije su na neki način ogledalo mene, prikazuju usamljenost, ljubav.. Za mene je fotografija toliko individualna, kao san.
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
Ž. Marković i lična arhiva
SVEČANO OTVARANJE: Miroslav Miro Nikolić, Vanja Stanojević, direktorka Doma kulture, Milan Radosavljević i Mića Drča
Dva lica
Milan Radosavljević, urednik likovnog programa Doma kulture u Negotinu, koji je zadužen za sve izložbe, kaže da je ovo za njega bilo iznenađenje što se tiče Mirovog rada.
– Miro je 1973. godine krenuo u Kanadu, tamo proveo čitav svoj radni vek, bavio se i fotografijom dugo, čak i u izlagačkom smislu. Ovo je njegova prva samostalna izložba i možda je dobro što ta prva samostalna izložba upravo ovde u Negotinu odakle je i krenuo na Zapad. Svoj fotografski rad je predstavio u nekoliko foto-časopisa u Kanadi, a ova izložba je koncipirana tako da imamo 22 crno-bele fotografije, a u toku večeri u pauzi dok se svi osvežavaju koktelom, Miro i ja ćemo da okrenemo fotografije, jer su na poleđini druge fotografije u boji – objašnjava Milan Radosavljević.
Uhvaćen pravi momenat
Slikar Mića Drča nam kaže da su on i Miro smo braća po fotografiji.
– Znamo se, zajedno slikamo i zajedno delimo fotografije i analizirao sam svaku njegovu fotografiju i među prvima sam ih video i u neku ruku ocenio koja je više, a koja je manje dobra, jer su sve dobre. Miro je čovek koji ima specifičnu temu, a to je ulična fotografija, to je fotografija trenutka. Ako reagujete u momentu dešavanja nečeg, to je to. A ako reagujete prebrzo ili pak sporije, izgubili ste fotografiju. Ulična fotografije je kao lutrija, danas ćete uraditi jednu dobru fotografiju, a sutra i prekosutra nijednu.
Savršena celina
– Meni je jako drago što su fotografije crno-bele i vraćamo se u doba kada je crno-bela fotografija dominirala, lep je kolor, odličan, vide se lepe boje, međutim crno-bela fotografija ima dušu, znači vidite na ovim fotografijama dušu ovih ljudi. Fotografije Mira Nikolića odlikuje savršena kompozicija, tehnički su savršene, tako da je ovo jako lepa celina. Miro dobro barata i prednjim i zadnjim planom fotografije – detaljno objašnjava Mića Drča.
Ogledalo autora
– Zahvalio bih svima vama, na velikoj poseti i ovo meni puno znači. Ulična fotografija se ne gleda, ona se oseća. Kada pogledate neku fotografiju u vama se budi detinjstvo, vaši snovi, ili vaš strah. Moje fotografije su ništa drugo nego ogledalo mene, moje duše, ono što sam ja, ponekad i usamljen, ljubav dece, ljubav roditelja i tako – obratio se publici Miroslav Miro Nikolić.
On je zahvalio vinariji Boeresku koja je priredila koktel i kompaniji Aleksandrović na ukusnim slatkišima.
Novak na teškom putu do titule u Monte Karlu – Alkaraz u polufinalu, Siner u potencijalnom finalu
Najbolji teniser sveta biće slobodan u prvom kolu uvodnog mastersa na šljaci.
Večeras je obavljen žreb za masters u Monte Karlu.
Novak Đoković trebalo bi da zaigra na turniru u njegovom gradu, koji počinje 7. aprila.
Ukoliko bude došao do same završnice, mogao bi da ima izuzetno teške rivale u polufinalu i potencijalnom finalu.
Nole će biti slobodan u prvom kolu, dok će se u drugom nameriti na boljeg iz duela Romana Safijulina i kvalifikanta. Ukoliko se bude plasirao u treće kolo mogao bi da naleti na Frica ili Fiša, a u narednom na boljeg iz potencijalnog duela De Minora i Rubljova.
U polufinalu bi mogao da se sastane sa Karlosom Alkarazom ili Kasperom Rudom, a u borbi za trofej na Janika Sinera, Danila Medvedeva ili Aleksandra Zvezreva.
Laslo Đere će u prvom kolu igrati protiv Stefanosa Cicipasa, a Miomir Kecmanović turnir počinje duelom sa Mateom Beretinijem koji je dobio specijalnu pozivnicu.
Turistička putovanja na Mars: Koliko vremena bi posetiocima trebalo da stignu i šta bi imali da vide na Crvenoj planeti?
U skladu sa stepenom razvoja današnje svemirske tehnologije kao i prema procenama Američke svemirske agencije, put do Marsa trajao bi između dve i tri godine i to ukoliko bi se početak putovanja odigrao u određenom vremenskom periodu kada je Crvena planeta, putujući svojom orbitom, najbliža zemlji, navodi se u tekstu portala Spejs (Space.com).
Po dolasku na Mars posetioci bi bili izloženi surovim temperaturama od oko minus 62 stepena Celzijusa i atmosferi koja sadrži 95 odsto ugljen-dioksida.
Uprkos tome, kako se ističe u tekstu, vreme je da se razmišlja i o turističkim putovanjima i posetama ovoj planeti koja, tvrdi se, obiluje spektakularnim destinacijama.
Posetiocima sa zemlje sigurno bi bila najinteresantnija lokacija najvećeg neaktivnog vulkana u našem solarnom sistemu, Olimpus Mons koji je visok celih 25 kilometara i prema procenama NASA površine je američke države Arizone.
Ovaj vulkan koji je trostruko viši od Mont Everesta formiran je sporim oticanjem lave niz planinske litice što je oblikovalo blage uspone i nizbrdice od samo 5 odsto nagiba.
U skladu sa stepenom razvoja današnje svemirske tehnologije kao i prema procenama Američke svemirske agencije, put do Marsa trajao bi između dve i tri godine i to ukoliko bi se početak putovanja odigrao u određenom vremenskom periodu kada je Crvena planeta, putujući svojom orbitom, najbliža zemlji, navodi se u tekstu portala Spejs (Space.com).
Po dolasku na Mars posetioci bi bili izloženi surovim temperaturama od oko minus 62 stepena Celzijusa i atmosferi koja sadrži 95 odsto ugljen-dioksida.
Uprkos tome, kako se ističe u tekstu, vreme je da se razmišlja i o turističkim putovanjima i posetama ovoj planeti koja, tvrdi se, obiluje spektakularnim destinacijama.
Posetiocima sa zemlje sigurno bi bila najinteresantnija lokacija najvećeg neaktivnog vulkana u našem solarnom sistemu, Olimpus Mons koji je visok celih 25 kilometara i prema procenama NASA površine je američke države Arizone.
Ovaj vulkan koji je trostruko viši od Mont Everesta formiran je sporim oticanjem lave niz planinske litice što je oblikovalo blage uspone i nizbrdice od samo 5 odsto nagiba.
Penjenje do vrha bilo bi sporo, ali bez većeg napora, a turisti bi mogli da uživaju u neverovatnom pogledu na okolinu. Na samom vrhu vulkana čeka ih pogled na ogromnu planinsku depresiju širine 85 kilometara, koja je formirana kao veliki bazen iz koga su vekovima oticale velike količine magme sa vrha prema podnožju.
Nakon posete Olimpus Monsu turistima se preporučuje da se zadrže u ovoj oblasti po imenu Tarsis koja je široka 4.000 kilometara i u kojoj se nalazi još dvanaest gigantskih vulkana među kojima i Askraeus Mons, Pavonis Mons i Arsia Mons visine preko 16 kilometara.
Svemirskim posetiocima se takođe pruža mogućnost da na Crvenoj planeti posete još jedno „čudo neviđeno“, odnosno, najveći kanjon u našem sunčevom sistemu po imenu Dolina Marinera dužine oko 3.000 kilometara.
Ovaj kanjon je zapravo velika tektonska pukotina na licu Marsa za koju naučnici smatraju da je formirana dotokom lave i podizanjem nivoa Tarsis regiona. Smatra se da je ceo ovaj region prolazio kroz drastične promene, jer je vulkanska aktivnost ovde trajala duže od 2 milijarde godina.
Turisti koji su zainteresovani za bele ledene površine mogu da posete Marsov severni ijužni pol. Na ovim polovima, tokom zime, temperature su toliko niske da se ugljen-dioksid iz atmosfere zaledi i svojom belinom prekrije ove regione.
U letnjem periodu ugljen-dioksid se istopi i na jugu ostanu samo tragovi leda i vode. Ovi procesi imaju veliki efekat na klimu Marsa i formiranje vazdušnih struja, odnosno, vetrova.
Možda najčudnija turistička lokacija na Marsu jeste plitka vulkanska depresija Meduza Fosi koja je poznata po tome što neki „ufolozi“ tvrde da se na snimcima ove lokacija jasno prepoznaju oblici koji nisu prirodni i ukazuju na moguće tragove ili ostatke vanzemaljske civilizacije.
Naučnici, međutim, pretpostavljaju da su u pitanju formacije vulkanskih stena koje su tokom miliona godina vetrovi oblikovali u čudne i interesantne oblike i strukture. Smatra se da su za potpuno otkrivanje istine potrebna dalja ispitivanja čiji ce rezultati biti poznati pre nego što turisti pohrle na ovu i druge interesantne lokacije na Crvenoj planeti.
Strip u kome se Supermen pojavljuje prvi put prodat za 6 miliona dolara
Redak primer stripa Action Comics 1, u kome se Supermen pojavljuje prvi put, prodat je za rekordnih 6 miliona dolara.
Supermen se prvi put pojavio u izdanju iz 1939. godine, koje je sada oborilo rekord istog izdanja prodatog za 5,3 miliona dolara 2022 godine.
Action Comics 1 je danas vrlo redak strip, procenjuje se da je očuvano samo oko 100 primeraka od prvobitnog tiraža od 200 hiljada primeraka.
Primerak koji je prodat juče i oborio rekord dobio je ocenu 8,5 od 10, što znači da je u sjajnom stanju za toliko stari strip.
Supermena su stvorili Džeri Sigel i Džo Šuster i po mnogima je najvažniji superheroj koji je uticao na sve ostale.
Supermen i danas dobija brojna nova strip izdanja
Zanimljivo je da je na istoj aukciji prodato i pismo koje je Džeri Sigel uputio Raselu Kitonu, sa predlogom za saradnju na stripu pod nazivom Supermen.
To je bilo u trenutku kada je nakratko prekinuo saradnju sa Šusterom i sa Kitonom je čak uradio nekoliko kratkih stripova 1934. godine, koji pokazuju da je ovaj lik mogao da ima drugačiji razvojni put.
Trenutno je u pripremi film Džejmsa Gana sa čuvenim junakom, u kome naslovnu ulogu tumači Dejvid Korensvet, a koji treba da izađe u julu 2025. godine.
Lekar otkriva znakove upozorenja koji ukazuju na opasnost od moždanog udara
Pre moždanog udara, mnogi ljudi mogu doživeti stanje koje se zove upozoravajući moždani udar ili prolazni ishemijski napad, takođe poznat kao TIA.
Prema Američkom udruženju za srce, skoro jedna od pet osoba koje sumnjaju da su imale ishemijski napad doživeće potpuni moždani udar u roku od 90 dana, prenosi HuffPost.
Ovi simptomi, koji su veoma slični onima kod moždanog udara, obično traju samo nekoliko minuta zbog prekida dotoka krvi u deo mozga. Da bi pomogli ljudima da obrate više pažnje na ovo opasno zdravstveno stanje, lekari su identifikovali pet najčešćih ranih znakova upozorenja povezanih sa ishemijskim napadom koji se pojavljuju pre moždanog udara.
Pre moždanog udara, mnogi ljudi mogu doživeti stanje koje se zove upozoravajući moždani udar ili prolazni ishemijski napad, takođe poznat kao TIA.