Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić izjavio je danas da je vreme da taj tim osvoji bod ili da pobedi u Ligi šampiona.

Terzić je danas na predstavljanju novog Mediko bloka istakao da očekuje da Zvezda ostvari bolje rezultate u naredna četiri kola Lige šampiona.

“Crvena zvezda u svakoj utakmici mora da ide na pobedu, to je u DNK našeg kluba. Štutgrat je ozbiljna ekipa, videli smo ih u Ligi šampiona protiv Reala u Madridu, ali bez obzira na to igramo kod kuće i vreme je da uzmemo bod ili tri u Ligi šampiona”, rekao je Terzić.

On je dodao da je Zvezda pregrmela težu polovinu rasporeda u Ligi šampiona.

“Posebno mi je žao što dve utakmice koje su definitivno lakše, igramo u janauru. Eventualnim osvajanjem bodova protiv PSV-a i Jang bojsa u septembru i oktobru mogli smo da dobijemo na samopouzdanju”, izjavio je generalni direktor Crvene zvezde.

Terzić je podsetio da je bio veliki hendikep to što je Zvezda protiv Barselone igrala bez šestorice fudbalera.

 “Nemojte da zaboravite da smo protiv Barselone igrali bez šestorice, Omrija Glazera, Ognjena Mimovića, Mirka Ivanića, Nemanje Radonjića, Bruna Duartea i Pitera Olajinke. Nadam se da ćemo imati mnogo manje povreda”, rekao je Terzić.

 Terzić je izjavio da poštuje Partizan kao klub i da želi sve najbolje novom rukovodstvu.

“Peđa Mijatović i ja se znamo 35 godina. Nismo se intenzivno družili, ali normalno je da čelni ljudi dva najveća kluba razgovaraju. Kad smo preuzeli klub 2014. godine, Zvezda je bila u mnogo goroj situaciji nego Partizan sada. Imaće veliki vetar u leđa i moraju to da iskoriste”, naglasio je Terzić.

  Generalni direktor Zvezde je rekao da klub ima problem što igra u slaboj ligi, dok rivali u Ligi šampiona nastupaju u mnogo jačim takmičenjima.

Uzeli smo 40 od 42 boda, Zvezdi je potrebno jako takmičenje, ne samo Partizan nego i ostali klubovi treba da budu bolji. Mora da se promeni format takmičenja. Jedina smo zemlja sa ovim brojem stanovnika koja u prvoj ligi ima 16 klubova, ostali imaju 10 ili 12″, poručio je Terzić.

Generalni direktor Crvene zvezde je istakao da je još rano da se razgovara o zimskom prelaznom roku i da će rukovodstvo kluba o svemu odlučiti po završetku jesenjeg dela Superlige, prenosi Tanjug.

  “Imamo još mnogo utakmica u ovoj godini, sešćemo 22. decembra i videti šta nam valja činiti. Mi smo Crvena zvezda i uvek želimo bolje, jače. Ova godina bila je puna uspeha, ali malo smo razmazili navijače. U maju smo osvojili titulu i kup, pobedili smo u avgustu u utakmici godine noveškog prvaka i opet tinja neko nezadovoljstvo”, dodao je Terzić.

On je rekao da svi u Zvezdi prihvataju težinu vođenja kluba.

Znamo da su emocije jake i da navijači žele više, a sve će biti veća razlika između najboljih i osrednjih u Evropi. Uradićemo sve što da Zvezda bude što konkurentija u evropskom fudbalu”, rekao je Terzić.

Kanadska inflacija je u oktobru porasla na dva posto, saopštio je u utorak kanadski statistički zavod. Inflacija je u septembru bila 1,6 %, zahvaljujući naglom padu cena goriva.

Cene goriva su ponovo pale u oktobru, iako u manjoj meri — a bez benzina, inflacija na svim stavkama iznosila je 2,2 procenta, isto kao u septembru i avgustu.

Porezi na imovinu su takođe povećali ukupnu inflaciju, sa najvećim godišnjim povećanjem od 1992. godine, porastao je za šest odsto u poređenju sa povećanjem od 4,3 odsto u istom periodu godinu dana ranije.

Porast indeksa potrošačkih cena u oktobru je prvi skok inflacije od maja, iako se to uglavnom očekivalo nakon oštrog pada prethodnog meseca, ranije nego što se očekivalo.

“To nikako nije šok, ali mislim da je mala doza realnosti da ovo nije jednosmerno putovanje inflacije”, rekao je Douglas Porter, glavni ekonomista Bank of Montreal, u intervjuu za CBC Vesti.

“Rekao bih da su dva velika faktora ovde, veliki godišnji rast poreza na imovinu i malo rezervna cena benzina. Osim toga, inflacija je zapravo ostala relativno umerena.”

Poželjne osnovne mere inflacije Banke Kanade bile su oko 2,5 posto.

Inflacija prehrambenih proizvoda porasla je bržim tempom u oktobru u odnosu na isto vreme godinu dana pre, nadmašujući ukupnu inflaciju treći mesec zaredom. Ovom trendu doprinele su i više cene svežeg povrća i konzerviranog voća.

Inflacija oko stanovanje se ohladila na 4,8 posto na godišnjem nivou, u oktobru jer su troškovi kamata na hipoteke i zakupnine rasli sporijim tempom.

Cene zakupnina nastavljaju rasti, povećavši se za 21,6 posto u odnosu na oktobar 2021.

Centralna banka će verovatno smanjiti stope, ali za koliko?

Banka Kanade je prošlog meseca napravila smanjenje od 50 baznih poena, dvostruko više od svojih poslednjih nekoliko rezova, uz pobednički krug nakon što je inflacija u avgustu dostigla dugotrajni cilj centralne banke od dva posto.

Tada je guverner Tiff Macklem rekao da očekuje još smanjenja stopa ako ekonomija nastavi da se razvija u velikoj meri u skladu s prognozama banke.

Ali on je takođe upozorio da će vreme i tempo rezova zavisiti od pristiglih ekonomskih podataka i njihovog potencijalnog uticaja na izglede banke za inflaciju.

„S obzirom na to da ovaj izveštaj prati niz boljih vesti o inflaciji i činjenicu da podaci o BDP-u i zaposlenosti tek treba videti pre odluke [Banke Kanade] u decembru, još uvek vidimo smanjenje od 50 [baznih poena] kao moguće, na sledećem sastanku BoC-a”, napisala je Ketrin Džadž, ekonomista u CIBC.

Porter smatra da će centralna banka verovatno napraviti manji rez na svom sledećem sastanku 11. decembra, pri čemu podaci od utorka pokazuju malo potrebe za agresivnim smanjenjem, rekao je on.

“Mislim da verovatno traže nešto malo blaže. Ovo će biti malo razočarenje za Banku Kanade, ali nijedan jedini indikator obično neće voditi politiku Banke Kanade. Oni će gledati širu sliku”, rekao je.

SERBIANNEWS/CANADA

Iz štampe je upravo izašla monografija „Smak” o radu jedne od najpopularnijih rok grupa nekadašnje, one bivše, velike Jugoslavije. Knjigu je priredila Ksenija Đerković, novinarka i arhivistkinja u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu, ćerka bubnjara Smaka Slobodana Stojanovića Kepe.

Monografija obuhvata čitavu karijeru grupe Smak od 1971. do 2023. godine, od osnivanja benda do postavljanja njihovog spomenika u Kragujevcu.

Knjiga na skoro 600 stranica obuhvata fotografije iz svih perioda rada grupe, istorijat Smaka, novinske članke iz štampe čitave ondašnje Jugoslavije, postere, plakate i ulaznice za koncerte, diskografiju, tekstove pesama, pisma obožavalaca, anegdote o bendu, zanimljivosti koje bi svaki pravi „smakovac” morao da zna (poput „Da li ste čuli za Bisku?”, čoveka koji je inspirisao brojne Biska instrumentale…), novu eru rada benda i naravno, biografije svih članova benda…

Takođe ima QR kod preko koga ljubitelji Smaka preko aplikacije, osim što čitaju knjigu, mogu i da slušaju najpoznatije pesme omiljene grupe.

– Monografija grupe „Smak” nastala je sa ciljem da stavim akcenat na značaj muzike koju je dala jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni. S obzirom na to, da je ova neponovljiva grupa sa ovih prostora 2022. godine obeležila pola veka postojanja i da je ovoj monografiji prethodila retrospektivna izložba arhivske građe grupe „Smak” pod nazivom „Smak50” bilo je logično da posle izložbe radim na monografiji. Kao urednik – priređivač želela sam da prikažem kakav je bio put grupe „Smak”, kaže Ksenija Đerković.

Njena ideja vodilja bila je da se grupa „Smak” sačuva od zaborava i promoviše autentična rok kultura sa prostora grada Kragujevca, koja je bila dominantan način izražavanja života generacija sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Ali, kako ističe, ne samo Kragujevca već i nekadašnje Jugoslavije.

– Većina materijala je moja porodična arhiva, što se podrazumeva obzirom na to da je moj otac jedan od osnivača i bubnjar grupe „Smak” – Slobodan Stojanović Kepa. Za mene je ovo vrlo emotivno i sve sam radila iz srca i duše onako kako sam osećala (jer drugačije ne mogu i ne umem). Mnogo puta, dok sam sve to pakovala i pregledala, milion suza sam isplakala jer sam ja dete „Smaka” i oni su moja porodica. Ja sam živela „Smak”, iskrena je Ksenija Đerković.

U monografiji se nalaze i autorski tekstovi rok kritičara Branimira Baneta Loknera (recenzenta knjige) i Petra Janjatovića („Smaknuta sećanja”), svetski poznatog rok fotografa Branislava Brajana Rašića („Sećanja”), kao i Ksenija Đerković („Živeti Smak”).

Po rečima recenzenta Branimira Baneta Loknera prihvatiti na sebe obavezu rada na monografiji jednog od najstarijih i najdugovečnijih domaćih sastava je sigurno jako težak zadatak, posebno ako je reč o grupi čije je delovanje od samih početaka izazivalo različite reakcije publike, javnosti, medija.

– Takođe, možemo da sagledamo i primetimo, kako i u sadašnjem vremenu određene kontraverze i sukobi mišljenja različitih grupacija su još uvek aktuelni. Ksenija Đerković je na sebe preuzela „brigu” da monografija grupe „Smak” bude sveobuhvatna, informativna, edukativna. Sigurno da je i njeno zanimanje kao novinara doprinelo da se brojne kockice na adekvatan način slože, a emotivni dodatak, s obzirom da je ćerka bubnjara Kepe Stojanovića u ovom slučaju nije kompletnoj slici dodao niti jedan nazovimo to „patetični” detalj, već je samo pomogao da tzv. insajderska dešavanja joj budu poznatija i pristupačnija, naveo je Lokner u svomoj recenziji.

Pisma obožavalaca Foto: Privatna arhiva

Pisati i analizirati ili jednostavno pričati o karijeri grupe „Smak” je, po njegovom mišljenju, nimalo lak zadatak za svakog ozbiljnijeg i objektivnog analitičara, ako se zna da je od svojih početaka delovanje sastava koji je radio i nastajao na relaciji 3 grada: Kraljeva, Čačka i Kragujevca, bilo obavijeno određenom famom, praćeno fanatičnom podrškom pristalica muzike grupe koju su na bini izvodili Točak i njegovi kompanjoni, podržavano od brojnih analitičara/kritičara/medijskih „aktivista”, ali, rad benda su takođe osporavali mnogi drugi „ozbiljniji” poznavaoci nazovimo to tadašnjih muzičkih kretanja.

– Pre same realizacije prvih singlova i jednog EP-a, isto tako i pr-vog LP-a, „Smak” je važio za sastav koji je imao najbrojniju podršku publike iz raznih gradova Srbije, koji su masovno posećivali sva moguća mesta na kojima bi grupa nastupala. Takođe taj prvi zvaničniji period karijere „Smak”-a je i vreme kada su Točak, Kepa, Zoran, Boris i Laza uz „Bijelo Dugme” bili najpopularniji bend u nekadašnjoj Jugoslaviji, podseća Lokner u svom tekstu u mongrafiji.

Unutar grupe su se različite stvari odigravale, navodi on, članstvo se menjalo, ali do dana današnjeg za sve muzičare koji su prošli kroz ovaj orkestar se sa pravom može reći da su bili veliki umetnici i majstori instrumenata koje su svirali, ili ako govorimo o pevačima, to je isto važilo i važi za njihove vokalne kvalitete.

– „Smak” se nikada nije odricao uloge ljudi koji su im pomagali tokom karijere, brojnih prijatelja, saradnika, tekstopisaca, publike i fanova. I to je jako važno istaći. Bili su na isti način prirodni na početku, kao i u ovoj poslednjoj fazi karijere, nadam se ne definitivno poslednjoj, zaključio je Lokner po kome monografija o grupi „Smak” Ksenije Đerković predstavlja važan i neizostavan dokument vremena kao i karijere grupe, koja je obeležila jedan period i „poremetila” kulturološki izgled mape brojnih sredina Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Rok grupa „Smak” osnovana je 4. decembra 1971. godine u Kragujevcu. Osnovao ju je gitarista Radomir Mihajlović Točak sa bubnjarem Slobodanom Stojanovićem Kepom i basistom Zoranom Milanovićem.

Aktivni period njihovog rada bio je od 1971. do 1981. godine, dok je 1986. samo snimljen album „Smak” ‘86 bez svirki i održavanja koncerata. Povremena okupljanja imali su 1991. i 1992. godine kako bi svirali koncerte jedino u Kragujevcu za Dan studenata.

Godine 1992. odsvirana su i tri koncerta u „Sava centru”, na osnovu kojih je snimljen album „OdLiveno”. Period od 1995. do 2000. za Smak je bio aktivan, ali u novoj postavci.

Nakon 20 godina, okupili su se za koncert u Areni koji je, u originalnoj postavci, održan 2012. godine. Takođe, 2013. nastupili su na „Arsenal festu” u Kragujevcu. Poslednji koncert, koji je održan sa pevačem Borisom Aranđelovićem je 2015. godine na Ušću, u Beogradu.

Svake godine svet časovničarstva usmerava poglede ka Ženevi na događaj koji se smatra najprestižnijim u industriji: Grand Prix d’Horlogerie de Genève (GPHG). Često nazivan „Oskarom časovničarstva“, ovaj događaj predstavlja proslavu vrhunske horološke umetnosti.

Ove godine, 90 izuzetnih satova učestvovalo je u takmičenju za nagrade u 15 kategorija. Prvo ih je odabrao široki krug članova Akademije, a potom je izbor finalista napravio žiri.

Među ovim kategorijama nalaze se muški i ženski komplikovani satovi, satovi sa dragim kamenjem, „Ikonična“ kategorija, kao i nova kategorija: Time Only (samo vreme).

Svaka kategorija ima svoje specifične potkategorije. Na primer, pored dobitnika za muške i ženske komplikacije, postoje i kategorije kao što su nagrade za tourbillon mehanizme, kalendare i astronomiju, hronografe, sportske satove i druge. Međutim, najprestižnija nagrada, Aiguille d’Or („Zlatna kazaljka“), nije deo nijedne kategorije i predstavlja „najbolje od najboljeg“.

Foto: GPHG

U nastavku ćemo pogledati pobednike u svakoj kategoriji, kao i laureata nagrade Aiguille d’Or Grand Prize. Na ovogodišnjem događaju dodeljena je ukupno 21 nagrada. Posebno su se istakli Van Cleef & Arpels sa tri nagrade u različitim kategorijama, dok je Chopard zasluženo osvojio novu, diskrecionu nagradu za eko-inovaciju.

Najvažnija nagrada, Aiguille d’Or Grand Prize, koja nije deo kategorija, dodeljena je ove godine kompaniji IWC Schaffhausen za sat Portuguiser Eternal Calendar, sa mesečevim fazama koje ostaju precizne 45 miliona godina.

Portuguiser Eternal Calendar; Foto: GPHG

Nagrađeni satovi

Dobitnici nagrada u 15 kategorija na GPHG 2024:

Mehanička izuzetnost (automati, satovi sa zvučnim mehanizmima, izuzetni horološki koncepti): Bovet 1822 Récital 28 Prowess 1.

Foto: GPHG

Tourbillon (sat sa tourbillon mehanizmom, može imati i druge komplikacije): Daniel Roth Tourbillon Souscription.

Foto: GPHG

Kalendar i astronomija (kalendari, jednačina vremena, astronomski pokazatelji): Laurent Ferrier Classic Moon Silver.

Foto: GPHG

Nakit (visokokvalitetni satovi sa dragim kamenjem): Chopard Laguna High-Jewellery Secret Watch.

Foto: GPHG

Umetnički zanati (satovi sa primenom umetničkih tehnika): Van Cleef & Arpels Lady Arpels Jour Enchanté.

Foto: GPHG

Ikonična kategorija (reinterpretacije originala koji oblikuju dizajn satova): Piaget Piaget Polo 79.

Foto: GPHG

Ženski satovi (trokraki pokazatelji, mesečeve faze, datumi, sekunde, do 9 karata dragog kamenja): Van Cleef & Arpels Lady Jour Nuit.

Foto: GPHG

Ženske komplikacije (bilo koja dodatna komplikacija na satu): Van Cleef & Arpels Lady Arpels Brise d’Été.

Foto: GPHG

Time Only (trokraki pokazatelji, bez dragog kamenja): H. Moser & Cie. Small Seconds Blue Enamel.

Foto: GPHG

Muški satovi (sati, minuti, sekunde, datum, rezerva snage, mesečeve faze, retrogradni pokazatelji): Voutilainen KV20i Reversed.

Foto: GPHG

Muške komplikacije (bilo koja dodatna komplikacija na satu): De Bethune DB Kind Of Grande Complication.

Foto: GPHG

Sportski satovi: Ming 37.09 Bluefin.

Foto: GPHG

Hronograf: Massena Lab Chronograph Monopoussoir Sylvain Pinaud x Massena Lab.

Foto: GPHG

Petite Aiguille (maloprodajna cena između 3.000 i 10.000 švajcarskih franaka): Kudoke 3 Salmon.

Foto: GPHG

Izazov (maloprodajna cena ispod 3.000 švajcarskih franaka): Otsuka Lotec | No.6.

Foto: GPHG

Specijalne nagrade

Specijalne gran pri nagrade dobili su:

Nagrada za horološko otkriće: Rémy Cools, Tourbillon Atelier

Foto: GPHG

Nagrada za smelost: Berneron, Mirage Sienna

Foto: GPHG

Nagrada za hronometarski sat: Bernhard Lederer, 3 Times Certified Observatory Chronometer

Foto: GPHG

Nagrada za eko-inovaciju: Chopard, L.U.C Qualité Fleurier

Foto: GPHG

Specijalnu nagradu žirija dobio je čuveni konstruktor satova Žan Pjer Hagman.

Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da američkim raketama dugog dometa gađa Rusiju. Odmah je reagovala Rusija, tako što je predsednik Vladimir Putin odobrio da se ažuriraju Osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja, odsnosno da se u određenim slučajevima koristi nuklearno oružje.

U tom dokumentu, između ostalog, piše da je odvraćanje potencijalnog protivnika od agresije na Rusiju i njene saveznike jedan je od najviših državnih prioriteta, kao i da Rusija može da primeni nuklearno oružje u slučaju agresije prema sebi ili Belorusiji koja stvara kritičnu pretnju teritorijalnoj celovitosti.

Generalni sekretar NATO Mark Rute smatra da Putin ne sme da „ostvari svoje ciljeve“ u Ukrajini.

„Zašto je ključno da Putin ne postigne svoj cilj? Zato što ćemo u suprotnom imati osnaženu Rusiju na našoj granici, koja će dobiti na veličini i kapacitetu da interveniše“, rekao je Rute.

On je dodao da je „apsolutno uveren da se Rusija tu neće zaustaviti“.

“Rusija predstavlja direktnu pretnju za sve nas na Zapadu“, rekao je generalni sekretar NATO.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe za Danas da je Rusija već neko vreme najavljivala da će okončati proces izmene svoje, prethodno isključivo defanzivne, nuklearne doktrine, “u svetlu onoga što doživljava kao NATO pretnju po svoju nacionalnu bezbednost”.

“Najnovije odluke odlazeće američke administracije dale su poslednji impuls takvom razvoju događaja. To ipak ne znači da je svet bliže nuklearnom ratu. I bez slične doktrine koja olakšav upotrebu tzv. oružja sudnjeg dana, u slučaju nekadašnjeg Sovjetskog Saveza ili SAD, te dve sile su se našle bukvalno na granici totalnog rata tokom Kubanske krize 1962. Sada je svet ipak mnogo dalje od tako opasne situacije”, objašnjava Anđelković.

Pre se radi, dodaje naš sagovornik, o dizanju uloga i od strane Vašingtona sa dozvolom Ukrajini da koristi rakete za gađanje ciljeva na teritoriji Ruske Federacije u okviru granica iz 2022. godine, i od strane Moskve koja sada ističe mogućnost potencijalne upotrebe nuklearnog oružja.

Maksim Kamenjecki, profesor Instituta za međunarodne odnose u Kijevu, rekao je za hrvatski N1 da u poslednjih mesec dana Rusi povećavaju broj udara na Ukrajinu.

“Dozvoliti ukrajinskim snagama da napadnu Rusiju je kontroverzno, barem u smislu naoružanja koje Ukrajina ima i sposobnosti tog oružja. Nema mnogo tih raketa ATACAMS koje imaju domet do 300 kilometara“, rekao je on.

Kamenjecki smatra da je Rusija svojim najnovijim udarima pokazala šta će im biti cilj, a to su brane na Dnjepru.

“Pokušali su da udare u branu kod Kremenčuka, iznad koje se nalazi veliko veštačko jezero, a u slučaju urušavanja te brane grad Kremenčuk će ostati pod vodom“, ukazao je profesor iz Kijeva.

Fudbaleri Srbije nisu uspeli da pobede Dansku u Leskovcu i izbore plasman u četvrtfinale Lige nacija, ali je Fudbalski savez Srbije objavio da se bar vratio „kult reprezentacije“.

„Način na koji su puleni Dragana Stojkovića odigrali utakmicu protiv Danske uliva veru da ovaj tim ima i snage i kvaliteta da zablista u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i izbori vizu za završni turnir u SAD, Kanadi i Meksiku. Borba do poslednje kapi znoja, za svaku loptu, svaki aut, svaki korner. Tračanje, izgaranje, taktička disciplina. Svi za jednog jedan za sve, tako je izgledala Srbija u ponedeljak uveče na prepunom stadionu „Dubočica“ u Leskovcu“, piše na sajtu FSS.

Foto: FSS

Ističe se i da je broj bivših reprezentativaca koji dolaze da bodre našu reprezentaciju iz utakmice u utakmicu sve veći, a grupi koja je prisustvovala duelu protiv Švajcarske, ovoga puta pridružili su se Miloš Krasić i Milan Jovanović.

„Odigrali smo odličnu utakmicu, velika je šteta što nijedna lopta nije završila u mreži golmana Šmajhela. Želeo bih da se zahvalim rukovodstvu Fudbalskog saveza Srbije, selektoru, stručnom štabu i igračima, obradovali su me i prijatno iznenadili pozivom da dođem u Leskovac i mnogo sam srećan što sam imao priliku da im pružim podršku na licu mesta. Prvi put sam na ovom stadionu i zaista sam uživao u ambijentu i igri našeg tima“, preneo je impresije za sajt FSS Miloš Krasić.

Srpski velemajstor Aleksandar Inđić, postao je šampion Evrope u šahu na turniru koji je održan u Petrovcu u Crnoj Gori.

Ovim je Inđić obezbedio i direktan plasman na FIDE Svetski kup, koji će se održati 2025. godine.

Inđić ima 29 godina, a pored pet titula nacionalnog šampiona, bio je jedan od najistaknutijih članova srpske reprezentacije koja je 2023. godine u Budvi osvojila Evropsko prvenstvo u ekipnoj konkurenciji,. Uz to je bio deo ekipe koja je prethodnog leta u Budimpešti došla do impresivnog petog mesta na Olimpijadi, a uz to je Srbija bila i najbolja selekcija iz Evrope.

Pored titule prvaka Starog kontinenta Inđić je dobio i lepu novčanu nagradu u iznosu od 20.000 evra.

Osvojio je Aleksandar čak devet od mogućih 11 poena na ovom turniru, pobedivši, između ostalih, i Vladimira Fedosejeva, ruskog velemajstora koji se takmiči pod slovenačkom zastavom. Fedosejev je bio najbolje rangirani igrač pred start turnira u Petrovcu, dok je Inđić pre turnira bio 33. po rejtingu od prijavljenih šahista.

Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije (OSS) Đula Mešter izabran je za potpredsednika Međunarodne odbojkaške federacije (FIVB).

Mešter je izborom za potpredsednika automatski postao član Izvršnog odbora i Administrativnog Borda FIVB, saopštio je danas OSS.

Po završetku zvaničnog dela 39. Kongresa FIVB u Portu, održan je prvi sastanak novog Administrativnog Borda kojim je predsedavao novi predsednik FIVB Fabio Azevedo.

Na sastanku su izabrani novi potpredsednici FIVB i članovi Saveta i Komisija FIVB za period od 2024. do 2028.

Mešter je tokom igračke karijere osvojio 12 medalja sa reprezentacijom – zlato i bronzu na Olimpijskim igrama (2000, 1996), srebro na Svetskom prvenstvu (1998), bronzane medalje u Svetskom Kupu izazivača (1996) i Svetskom Kupu šampiona (2001), srebro (2003) i dve bronze (2002, 2004) u Svetskoj ligi, zlato (2001), srebro (1997) i dve bronze (1995, 1999) na Evropskim prvenstvima.

Mešter je za potpredsednika OSS izabran 2016. godine. Na mesto prvog potpredsednika Saveza postavljen je 2019, a za predsednika Odbojkaškog saveza izabran je 13. novembra 2022. godine.

Nakon više od 16 meseci, od kako stanari ne plaćaju stanarinu, Michael Portman se nadao da je problem rešen kada je pokrajinski odbor koji nadgleda pitanja zakupa stao u njegovu korist i dostavio stanarima obaveštenje o deložaciji.

Ali, stanodavac u Windsoru, Ont., nije bio u pravu. 

Nekoliko dana pre nego što bi stanari bili primorani da napuste kuću, Portman kaže da su uspešno podneli zahtev za odlaganje deložacije, što slučaj stavlja na čekanje.

CBC News je prvi put razgovarao sa Portmanom u martu  kada je on već nekoliko meseci čekao da njegov slučaj bude saslušan u odboru zakupaca i stanara (LTB). Nakon što je LTB stao na njegovu stranu, Portman je bio oprezan, jer mu je njegov advokat rekao da će zbog toga što stanari nisu bili na ročištu u septembru, verovatno pokušati da odlože deložaciju. 

Kada mu je saopšteno da ovaj proces nije završen, kaže da “nije mogao da se ne ljuti”

“Samo sam bio otupeo i to je bio šok, sistem ne radi svoj posao”, rekao je. 

Ostanak se obično odobrava jer osoba kaže da nikada nije bila obaveštena o saslušanju koje je dovelo do deložacije ili da je došlo do greške u zakonu koja je dovela do odluke o deložaciji. 

CBC News je pokucao na stan i ostavio poruku — jedan od stanara je odgovorio i nije želeo da komentariše.

Stanari duguju više od 28 hiljada dolara

Iako Portman razume da svi zaslužuju pravo na pravičan proces, on kaže da je nedostatak odgovornosti i pravovremenosti omogućio da se njegova situacija oduži mesecima. 

I zbog toga on je kratak za više od 28.000 dolara kirije, plus pravni troškovi. 

Portman već nekoliko godina iznajmljuje drugu jedinicu u svom dupleksu, a 2021 je počeo da iznajmljuje svojim sadašnjim stanarima.

Ali ubrzo nakon njihovog zakupa, kaže da su prestali plaćati kiriju. 

Dana 17. oktobra, stanarima je naređeno da ili plate Portmanu iznos zakupnine koji su do sada dugovali i nastave da žive tamo ili da plate dug i isele se do kraja meseca, prema dokumentima LTB-a koje je Portman podelio sa CBC Vesti.

Ako ne plate do kraja oktobra, stanari su morali da se isele iz stana. Portman kaže da mu je rečeno da će deložaciju sprovesti policija provincije Ontario 7. novembra. 

Ali tri dana pretoga, stanari su podneli zahtev za pauzu. 

Iako je pokušavao da se ovo reši na vreme, Portman kaže da će se slučaj protegnuti i na iduću godinu. Ali on je frustriran sistemom i nedostatkom podrške malim stanodavcima. 

“Ovo nije nešto što treba podržati – ti ljudi nisu plaćali kiriju 16 meseci”, rekao je on. 

“Zarobljen sam. Nemam kontrolu nad svojim životom i… razlog zbog kojeg [stanari] smeju da rade ove stvari je odbor stanodavca [i] stanara.”

Portman je dodao da smatra da vlada mnogo upire prstom u to ko bi trebao biti odgovoran.