Nije ovo knjiga koju čitate bez predaha jer morate da znate šta će biti na sledećoj stranici.

Naprotiv, zadržaćete se na svakom redu jer ovde je sve što Ljosa jeste, majstor romansijerske strukture, obnovitelj stilskih i narativnih mogućnosti hispanoameričke proze, esejista, sjajan poznavalac društva i političke scene čiji je aktivni učesnik.

“Pisati roman”, govorio je, “čin je pobune protiv stvarne stvarnosti, njeno zamenjivanje fiktivnom stvarnošću koju stvara romanopisac.”

Kakvu muziku su svirale Inke?

Zanimljivo pitanje postavlja pisac i pretpostavlja odgovor: “Biće da su to bile vojnička muzika i igra, kako bi narod naučio na poslušnost: ratnički, kolektivni izraz, a ne estetski.”

Tokom tri veka kolonijalno društvo Perua bilo je duboko podeljeno. Muzika je bila njegov odraz. Buržoazija i aristokratija slušale su špansku muziku i uz nju plesale, Indijanci svoju tužnu, takođe podeljenu, na planinsku i priobalnu.

Na međi XIX i XX veka, “muzički oci nacije” sve su promenili. Njima je Ljosa posvetio ove stranice.

S jakim razlogom. Kreolska muzika rođena u zabačenim ulicama najsiromašnijih delova Lime ujedinila je sve Peruance.

Njen najveći poznavalac i kolekcionar je Tonjo Aspilkueta, “seizmograf što meri vibracije nacionalne duše”.

Prenemaganje je peruanizam

Umesto poštovanja intelektualnih krugova prestonice dobija samo mesto na stranicama petparačkih časopisa. Ljosa ispravlja nepravdu i sada je na stranicama knjige.

Jedne večeri Tonjo kreće da sluša Lala Molfina, novog gitaristu na sceni. Odmah prepoznaje sjajan muzički talenat. U svom tekstu predviđa mu blistavu karijeru, ali ubrzo saznaje da zvezda virtuoza nije zasijala, naprotiv, umro je u anonimnosti u jednoj bolnici.

Tu nepravdu ispravlja Aspilkueta. Kreće na put u srce zemlje podstaknut pitanjem: Kako je moguće da je takav velikan ostao nepoznat širokoj javnosti?

Piše Lalovu biografiju, priču o njegovom životu istovremeno pišući o životu Perua, o njegovoj kulturi i kreolskoj muzici, kritički prikaz jednog društva. Otkriva đubrište na kojem počinje Lalov život, bedu koja je pratila “genija akorda”.

Ovo je priča i o zvezdama peruanske muzičke scene, o ljubavi ali i o jeziku. Ako vam je pojam “prenemaganje” uvek zvučao pogrdno evo zanimljivog momenta u osvrtu na španski jezik koji se govori u Ljosinoj zemlji.

“Huachaferia ili “prenemaganje” je peruanizam. To je pogled na svet, istovremeno jedna estetika, način osećanja, mišljenja, uživanja, izražavanja i suđenja o drugima. Peruanska varijanta kiča.”

I kič može da dobije drugačije značenje.

“Jedna osoba je kičasta kada oponaša nešto što ne uspeva da dosegne i pravi karikaturu od estetskih uzora.” Huachaferia ne izobličava nikakav uzor jer je to po sebi, objašnjava Ljosa. Ne deformiše estetske modele nego ih uspostavlja. U dobrom narodnom valceru se podrazumeva.

Bar mala doza neophodna je za muzičko uživanje, objašnjava autor. Ove stranice Ljosine posvete lične tišine prava su doza literarnog uživanja.

Otkriće uključuje odlično očuvane otiske stopala gmizavaca i vodozemaca za koje naučnici kažu da su živeli pre 280 miliona godina u periodu perma.

„Dinosaurusi se još nisu razvili u to vreme, ali su životinje odgovorne za najveće otiske pronađene ovde i dalje bile impresivne i dostizale dužinu do tri metra“, kaže paleontolog sa Prirodnjačkog muzeja u Milanu, Kristijano Dal Saso.

Fosili su otkrivni u planinama Lombardije na severu Italije, nakon što su se sneg i led koji su ih pokrivali istopili kao posledica klimatskih promena.

Klaudija Stefensen je planinarila stazom u planinskom masivu Valtelina Orobi prošlog leta kada je nagazila na sivi kamen sa čudnim šarama.

„Moj suprug je bio ispred mene gledajući napred dok sam ja gledala u svoja stopala. Ugledala sam stenu, koja je bila čudna poput komada cementa. Onda sam primetila kružne šare sa talasastim linijama. Pogledala sam pažljivije i shvatila da su to otisci“, rekla je Stefensenova za Gardijan.

Zaintrigirana, napravila je nekoliko fotografija i podelila ih sa prijateljem i prirodnjačkim fotografom Eliom Dela Fererom, koji je kontaktirao Dal Sasa u milanskom muzeju.

Dal Saso je angažovao dvojicu specijalista, profesora stratigrafije Ausinija Rončija sa Univerziteta Pavija i stručnjaka za fosile Lorenca Marčetija sa Prirodnjačkog muzeja u Berlinu.

Marčeti je rekao En-Bi-Siju da je „zapanjen kvalitetom i kvantitetom fosilnog materijala“ i da nijedan fosilni lokalitet iz perma nije bio ovoliko „bogat“.

Ronči je takođe rekao da „iznenađen količinom i očuvanošću“ fosila.

„Ovo je prvi put da vidimo ovoliku raznolikost otisaka kičmenjaka, tragova beskičmenjaka, flore i drugih fosila“, navodi Ronči.

Prošlog leta Dela Ferera i njegov istraživački tim otpočeo je inspekciju, fotografišući i mapirajući stotine fosilizovanih tragova širom planinskog venca.

Prvi fosili su pre mesec dana preneti helikopterom.

Prema istraživanjima Kings koledža u Londonu, ustaljeni obroci svakog dana imaju važnu ulogu u čuvanju zdravlja. Dan počinjemo sa doručkom iako postoje različite teorije o tome kada treba doručkovati. Tradicionalna kineska medicina preporučuje recept star vekovima, „treba pratiti organski sat”. Ako doručkujete sat ili dva po ustajanju iz kreveta, to je najbolje vreme jer je tada stomak odmoran i jak, pa se hrana lako vari.

Ljudi koji ne doručkuju obično su slabi, stalno im je hladno, nadima im se stomak, slabo vare hranu.

Dijetetičari navode da je najbolje vreme za doručak kada prođu jedan, dva ili tri sata od buđenja, iako svako od nas ima svoj tajming, prema ritmu života.

„Najbolje vreme za doručak određuju zdravstveno stanje i naše aktivnosti. Važno je da ne prođe više od tri sata od buđenja i da organizam ne oseti veliku glad i malaksalost“, istakla je Marisa Karp, dijetetičar.

Naše telo se tokom noći odmara i vari hranu. Od odlaska na spavanje do buđenja dug je vremenski period, pa se često dešava da postoji prirodni pad šećera u krvi.

„Tokom noći, dok spavamo, naše telo vari večeru, oporavlja se i odmara. Pošto je od poslednjeg obroka do jutra prošlo mnogo sati, to je dovelo do prirodnog pada šećera u krvi”, istakla Hana Santoni.

Doručak nakon buđenja vraća šećer u krvi, osiguravajući telu dovoljno glukoze za normalno funkcionisanje.

Doručak više od tri sata od buđenja je zakasneli doručak

„Ako preskočite doručak ili čekate predugo, verovatno ćete se osećati umorno i iscrpljeno. Hormon stresa kortizol će porasti, narušavajući prirodni cirkadijalni ritam tela i ravnotežu hormona”, kaže Santoni.

„Preskakanje ili odlaganje doručka takođe može otežati praktikovanje uravnotežene dijete tokom dana, jer je veća verovatnoća da ćete osetiti potrebu da jedete više za ručak, tako da preskakanje obroka povećava šansu za prejedanje i odabir manje zdravih opcija“, napominje Karp.

Da li možemo da zakasnimo sa doručkom?

Doručak više od tri sata od buđenja je zakasneli doručak. I u zavisnosti od toga kada doručkujemo, dolazi i ručak. Prema rečima dijetetičara, ne preporučuje se potpuno preskakanje doručka.

Da li treba da doručkujete u isto vreme svakog dana?

Kada je moguće, idealno je doručkovati svakog dana u isto vreme. To je zato što naša tela rade prema unutrašnjem satu ili cirkadijanskom ritmu, objašnjava Karp.

Ovaj čas najbolje funkcioniše kada se navike, uključujući obroke, rade prema utvrđenom rasporedu. „Jedući otprilike u isto vreme svaki dan, naša tela predviđaju šta dolazi i navikavaju se da funkcionišu u tom okviru”, kaže Karp.

Santoni podržava ovu tvrdnju ističući da su dosledne rutine i obrasci ishrane definitivno korisni za metaboličko zdravlje.

Naravno, teško je planirati svoj raspored svakog minuta, nekad ćemo kasniti, a nekad poraniti, ali bilo bi dobro da se trudimo da stvorimo rutinske i dosledne navike.

Osim toga, za doručak je najbolje da se usredredite na obroke bogate proteinima i vlaknima, jer oni lako stvaraju osećaj sitosti i daju nam energiju potrebnu za početak dana.

Košarkaši Srbije će u četvrtak od 18 sati gostovati selekciji Danske u Kopenhagenu u meču trećeg kola grupe G kvalifikacija za EP 2025.

Svetislav Pešić

U saopštenju KSS se navodi da će selektor Svetislav Pešić sutra okupiti igrače u 19 časova u dvorani “Aleksandar Nikolić”.

Ove dve selekcije sastaće se potom 24. novembra u Beogradu od 20 časova.

Prvo mesto na tabeli grupe G drži Srbija sa četiri boda, dok su Finska i Danska sakupile po tri. Gruzija je poslednja sa dva boda.

EP će biti održano od 27. avgusta do 14. septembra 2025. godine.

Domaćini kontinentalnog šampionata biće Kipar, Finska, Poljska i Letonija.

Selekcija Srbije dočekaće u ponedeljak od 20.45 časova selekciju Danske u meču poslednjeg, šestog kola grupe A4 Lige nacija.

Brajan Rimer

“Ovo je veoma značajna utakmica za nas, igramo poslednji meč u grupi. Ovde praktično igramo finale. Ova utakmica je za oba tima sve ili ništa. Moramo da se potrudimo da ovaj meč uspešno završimo, pošto će to biti kvalifikacije za četvrtfinale Lige nacija. Ovo je veoma važna utakmica za nas, jer smo u poziciji da se borimo da budemo deo evropske elite. Radujemo se sutrašnjem meču i jedva čekamo da izađemo na teren”, rekao je Rimer na konferenciji za medije u Leskovcu.

Rimer je potom pohvalio selekciju Srbije.

“Mislim da je to pre svega tim koji poseduje različite snage. Dobro su fizički spremni, imaju snagu i moć. Srbija u napadu ima Dušana Vlahovića i Aleksandra Mitrovića, koji tu snagu ispoljavaju na terenu. Imao sam priliku da ih gledam uživo”, dodao je selektor Danske.

Rimer je naveo da je svestan kvaliteta koji poseduje tim Srbije.

“Srbija ima srednji red pun kreativnosti i nekoliko veznih igrača, koji imaju kapaciteta da nas unište. Moramo da vodimo računa kako otvaramo prostor. Poznajem Jan-Karla Simića iz Anderlehta, koji ima sjajnu budućnost”, dodao je rekao je Rimer.

U drugom meču šestog kola grupe A4, Španija će u ponedeljak od 20.45 časova dočekati Švajcarsku. Španija je prva na tabeli sa 13 bodova, Danska je druga sa sedam, Srbija ima pet, a Švajcarska je poslednja sa dva boda.

Plasman u četvrtfinale Lige nacija izboriće dve prvoplasirane ekipe iz grupe. Trećeplasirana selekcija igraće u plej-ofu za opstanak u A diviziji Lige nacija, dok će četvrtoplasirana reprezentacija ispasti u B diviziju Lige nacija.

Utakmica poslednjeg, šestog kola grupe A4 Lige nacija između Srbije i Danske biće odigrana sutra u Leskovcu od 20.45 časova.

Dragan Stojković

“Došli smo do kraja ove Lige nacija. Utakmica sa Danskom predstavlja kategoriju najvažnijih utakmica. Znali smo da će tako i biti. Znali smo da će Švajcarska i Danska biti od ključnog značaja za naš plasman. Svesni smo važnosti utakmice. Spremno dočekujemo meč sa Danskom. Važno je da igrači svaki sekund iskoriste za odmor, za energiju sutra. Budite ubeđeni da ćemo dati sve od sbe da utakmicu rešimo u svoju korist”, rekao je Stojković na konferenciji za medije u Leskovcu.

Stojković je rekao da zdravstvena situacija u reprezentaciji Srbije nije baš najbolja.

“Sa tim se suočavamo od septembra. Ni novembar nije preterano različit. Srđan Babić je odleteo, mislim da je već sleteo u klub da se javi. Mislim da ima problem sa kolenom, moraće tamo da nastavi lečenje. Tu je Strahinja Pavlović, koji ima pravo igranja, njega ćemo stativiti na tu poziciju. Što se tiče ostalih, nema nikoga da se žali. Igrači su spremni, to je dobra vest. Momci koji sutra budu istrčali znaju svoje obaveze i odgovornost. Moraju da odrade kako se dogovorimo. Nisam srećan kada je igrač povređen, kada neko ne može da konkuriše za tim. Moj posao je takav da moram da pronađem rešenje”, dodao je Stojković.

On je naveo da se raduje što će meč biti odigran u Leskovcu.On je naveo da se raduje što će meč biti odigran u Leskovcu.

“Leskovac je uvek bio sredina koju sam voleo i volim. Ovde sam proveo vreme u vojsci, imam puno prijatelja. Igrali ili ne igrali ovde utakmicu, neću nikada promeniti mišljenje o mestu. Ekipa oseća prvirženost ljudi koji dođu ovde na stadion. Mislim da će i sutra tako biti”, naveo je selektor Srbije.

Stojković: Negativne tradicije su tu da se ruše

Stojković je rekao da lakše biti fudbaler nego selektor.

“To su dve različite kategorije posla i ne mogu da se porede. Ovo je trenerski posao, jako izazovan, i najviše me je privukla ta kreativnost. Vi kao trener treba da ubedite neke ljude da zajedno postignu rezultat i pišu istoriju, da vas ljudi poštuju i cene. Selektorsko mesto nije lako. Očekivanja su velika, traži se pobeda, traži se uspeh, a nekada nije lako doći do pobede. Najvažnije je da imamo pravi odnos prema dresu, javnosti i medijima. To je najveći nivo odgovornosti koju igrač može da ima. Kada je reprezentacija u pitanju, tu nema zadrške i morate da igrate do kraja”, istakao je selektor Srbije.

Strahinja Pavlović pokraj Dragana Stojkovića na konferenciji za medije

Stojković je naveo da su svi u reprezentaciji Srbije svesni šta ih čeka na sutrašnjem meču.

“Svesni smo šta nas čeka, šta nas očekuje i šta bi smo želeli da uradimo. Sutra nema kočnica. Nema taktiziranja, nema taktičkih zamisli. Sutra se igra bez kočnica. Takvu Srbiju želim da vidimm, od prvog zvižduka do poslednjeg. To je ono što ću reći igračima i što ću tražiti od njih”, rekao je Stojković.

Selektor Srbije je rekao da će igrači dati maksimum na meč protiv Danske.

“Mi Švajcarsku 23 godine nismo pobedili, pa smo uspeli. Negativne tradicije su tu da se ruše. Ne možete to svaki dan, ali u određenim vremenskim intervalima se desi. Koliko je meseci prošlo od utakmice sa Danskom, samo što ovaj put igramo kod kuće. Utakmica koja nam znači puno, kroji nam sudbinu. Igrači razmišljaju kao ja, da se da neki maksimum. Od početka do kraja da se da maksimum”, istakao je Stojković i nastavio:

“Da bi se prekinuo negativan skor, morate da postignete samo jedan gol više od protivnika. Da li mi imamo kvalitet i znanja za to? Ja sam siguran da imamo. Srbija će dati sve ono što ima i može. Portugal se nije pobedio 36 godina, pa smo ih dobili kada je trebalo. U Lisabonu kada je bilo najpotrebnije. Momci moraju da veruju i imate samo 10 igrača na terenu koji vam ne daju da ih pobedite, ali hoćete. Sve je tu potpuno jasno, ne treba praviti filozofiju oko toga”.

Stojković je potom prokomentarisao nove igrače u reprezentaciji Srbije.

“Svi igrači su pozvani zato što su zaslužili. Mi smo želeli da proširimo lepezu imena i kvaliteta i vidimo šta da očekujemo u narednom periodu. Da vidimo na šta to Srbija može da računa. Iskorišćen je trenutak i zbog povreda i otkaza, ali smo opet u dobroj poziciji. Mi zavisimo sami od sebe i ostajemo u igri do kraja. Mi nikada nismo bili mrtvi. Nismo bili mrtvi ni u Kataru, ni u Nemačkoj, poslednja utakmica odlučuje o našoj poziciji. To me raduje i jedva čekam sutrašnju utakmicu. Što ja mladim igračima ne bih dao šansu? Strah? Ne postoji strah, imamo dovoljno hrabrosti i ja to radim i ja sam to uradio, na kraju krajeva. Na njima je da dokažu da nisu slučajno tu i da sam bio u pravu kada sam ih pozvao ‘pod zastavu’. Moraju da se dokazuju da bi sutra bili tu na okupljanju”, zaključio je Stojković.

Pavlović: Očekuje nas teška utakmica

Fudbaler Srbije Strahinja Pavlović izjavio je da očekuje težak meč protiv Danske.

“Uvek je teže posmatrati nego igrati utakmicu. Nije bilo lako, ali se sve na kraju završilo kako treba. Sutra nas očekuje teška utakmica. Igrali smo tri puta protiv Danske, vrlo dobro ih poznajemo. Znamo šta su im najveće prednosti, ali i mane. Složio bih se sa selektorom da bi sutra trebalo da idemo na sve ili ništa i da sutra od prvog minuta krenemo svim snagama”, rekao je Pavlović.

U drugom meču šestog kola grupe A4, Španija će sutra od 20.45 časova dočekati Švajcarsku. Španija je prva na tabeli sa 13 bodova,

Danska je druga sa sedam, Srbija ima pet, a Švajcarska je poslednja sa dva boda. Plasman u četvrtfinale Lige nacija izboriće dve prvoplasirane ekipe iz grupe.

Trećeplasirana selekcija igraće u plej-ofu za opstanak u A diviziji Lige nacija, dok će četvrtoplasirana reprezentacija ispasti u B diviziju Lige nacija.