Ako živite u Kanadi, već znate da je to jedna od najlepših zemalja na svetu, ali uvek je lepo videti da se to prepoznaje na globalnoj sceni.

Svake godine, turistički časopis Condé Nast Traveller objavljuje svoju listu najlepših zemalja, a Kanada se, naravno, našla na toj listi. Dok je časopis prošle godine uvrstio Kanadu među 40 najlepših zemalja , najnovija lista sužava je na samo 29, a Kanada i dalje drži to svoje mesto.

„Kako ove zemlje stare poput finog vina, razvijajući sve više nijansi i otvarajući sve više mesta za divljenje, volimo svake godine iznova pregledati ovu listu kako bismo istaknuli neke nove favorite i oduvali prašinu s bezvremenskih klasika“, navodi časopis.

Zemlje su odabrane na osnovu znamenitosti vrednih putovanja, kao što su mesta UNESCO-ve baštine, njihove plaže i „vanzemaljski pejzaži“.

Pa šta Kanadu čini najboljim izborom?

Prema Condé Nast Travelleru,  postoji previše razloga zašto je zaslužila mesto na listi, uz napomenu da ova prostrana nacija „gotovo ima previše prekrasnih mesta da bi se počeli birati favoriti“.

Časopis ipak izdvaja Nacionalni park Torngat Mountains u Newfoundlandu i Labradoru, ističući njegove dramatične glečere i fjordove, kao i divlje životinje koje ga nazivaju domom, uključujući medvede i karibue.

Albertin Banff takođe je pohvaljen zbog svoje „mirne i netaknute“ lepote, kao i „ekstremniji“ Nacionalni park i rezervat Kluane na Yukonu, koji sadrži borealne šume, jezera i severni divlji svet.

A ako tražite više prirodnih lepota, Kanada ima ukupno 37 nacionalnih parkova i 11 rezervata nacionalnih parkova s ​​pejzažima koji se kreću od planina do šuma i tundre.

Ako to nije dovoljno, prema podacima Parks Canada , zemlja je dom 22 lokaliteta svetske baštine UNESCO-a, uključujući neverovatni park dinosaura u Alberti, kanal Rideau u Ontariju, koji se proteže od Kingstona do Ottawe, i stanicu SG̱ang Gwaay u Britanskoj Kolumbiji, koja obeležava kulturu naroda Haida.

Kanađani u potrazi za lepotom i avanturom ne moraju tražiti dalje od vlastitog dvorišta.

SERBIANNEWS/CANADA

Godišnja stopa inflacije u Kanadi pala je na 1,8 posto u februaru, saopštio je u ponedeljak Zavod za statistiku Kanade, pri čemu se kraj prošlogodišnjeg “poreskog odmora” odrazio na godišnje brojke, ali rat s Iranom i dalje nedostaje.

Februarska stopa inflacije usporila je u poređenju s istim periodom prošle godine, jer su cene porasle kada je sredinom meseca završilo oslobađanje od poreza na robu i usluge , saopštila je agencija za podatke, što ekonomisti nazivaju “baznim efektom”.

Cene hrane zabeležile su najveće usporavanje, uglavnom zbog sporijeg rasta cena sveže i smrznute govedine. Međutim, StatsCan je primetio da su cene namirnica porasle za više od 30 posto od februara 2021. godine.

Cene benzina su, u međuvremenu, zabležile manji pad (14,2 posto) u odnosu na isto vreme prošle godine, uglavnom zbog viših cena sirove nafte u periodu pre rata na Bliskom istoku i nekih poremećaja u zemljama proizvođačima nafte.

Cene goriva će verovatno porasti u izveštaju o martu

Međutim, puni uticaj rata, koji je počeo poslednjeg dana februara, neće se odraziti do izveštaja o inflaciji u februaru. Jedan ekonomista očekuje da će cene benzina porasti za čak 15 posto.

To bi bilo “znatno iznad nivoa od pre godinu dana, što bi dovelo do porasta inflacije prema 3 posto u narednim mesecima”, napisao je Douglas Porter, glavni ekonomista Banke Montreala, u belešci klijentima.

Dok je prekid poreza na robu i usluge zasenio glavne brojke, a rat se nadvija nad izveštajem za sledeći mesec, preferirane mere bazne inflacije Banke Kanade – koje isključuju nestabilne komponente poput cena benzina ili poreskih promena – zapravo su se ublažile prošlog meseca.

Uobičajeni CPI pao je sa 2,7 posto na 2,4 posto, medijan CPI pao je sa 2,5 posto na 2,3 posto, a smanjeni CPI pao je sa 2,4 posto na 2,3 posto, čime je svaka od mera bliža ciljanoj inflaciji centralne banke od dva posto.

„S obzirom na to da je većina mera osnovne inflacije blizu ciljane vrednosti Svetske banke od 2 posto, kreatori politika mogu lakše ‘prevideti’ skok uzrokovan naftom koji će sigurno dovesti do ukupne inflacije u narednih nekoliko meseci“, napisao je Porter.

“A to je posebno slučaj s obzirom na slabljenje zaposlenosti čak i pre rata, te neizvesnu sudbinu USMCA [trgovinskog sporazuma] koja se još uvek nazire.”

SERBIANNEWS/CANADA

Građani Kanade i nekoliko zapadnih zemalja, sve više smatraju Kinu pouzdanijim partnerom od Sjedinjenih Američkih Država, pokazuje istraživanje Politica, koje ukazuje na pad poverenja u Vašington nakon spoljnopolitičkih poteza predsednika Donalda Trampa.

Prema rezultatima ankete koju je Politiko sproveo u saradnji sa britanskom istraživačkom firmom Public First, značajan deo javnosti u četiri ključne saveznice SAD veruje da bi 21. vek mogao da pripada Pekingu pre nego Vašingtonu.

Istraživanje pokazuje da ispitanici u Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji sve češće vide Kinu kao pouzdanijeg partnera, ali i kao zemlju koja prednjači u razvoju naprednih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju.

Istovremeno, mnogi ispitanici smatraju da je moguće smanjiti zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država, dok je to znatno teže učiniti u odnosu na Kinu, što ukazuje na rastuću povezanost sa kineskom ekonomijom i globalnim lancima snabdevanja.

Prema istraživanju, takav stav više je posledica promena u američkoj politici nego većeg poverenja u Peking.

Većina ispitanika u Kanadi i Nemačkoj navela je da se približavanje Kini razmatra zato što je na SAD sve teže osloniti se kao partnera.

Spoljnopolitička doktrina “Amerika na prvom mestu”, koju promoviše američki predsednik Donald Tramp, prema ocenama analitičara, promenila je dosadašnji međunarodni poredak zasnovan na pravilima i dovela do zahlađenja odnosa sa pojedinim saveznicima.

To uključuje sporiju isporuku pomoći Ukrajini, pretnje ekonomskim merama protiv saveznika u NATO-u, kao i povlačenje SAD iz pojedinih međunarodnih institucija, među kojima su Svetska zdravstvena organizacija i Savet UN za ljudska prava.

Dodatne tenzije izazvale su i visoke carine na uvoz, kao i izjave o mogućem pripajanju Grenlanda i pretvaranju Kanade u “51. saveznu državu”.

U međuvremenu, Kina pokušava, ističe Politico, da ojača trgovinske veze sa evropskim zemljama koje traže alternativu visokim američkim carinama na svoje proizvode.

Peking je prošlog oktobra organizovao forum o investicionoj saradnji sa Evropom, dok su kineski zvaničnici nedavno odnose sa Evropskom unijom opisali kao partnerstvo, a ne rivalstvo.

Istraživanje pokazuje i da su mlađe generacije sklonije jačanju odnosa sa Kinom.

Ispitanici uzrasta od 18 do 24 godine znatno češće podržavaju bližu saradnju sa Pekingom nego stariji građani.

Prema jednoj studiji Instituta za evropske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, gotovo 70 odsto mladih Evropljana informacije o Kini dobija putem društvenih mreža i kratkih video platformi.

U anketi se navodi i da većina ispitanika u Kanadi i evropskim zemljama smatra da Kina prednjači u globalnoj tehnološkoj trci, posebno u oblastima baterija, robotike, električnih vozila i solarnih panela.

Velika ulaganja u razvoj veštačke inteligencije dodatno su ojačala percepciju da bi Kina mogla prva da razvije takozvanu superinteligentnu veštačku inteligenciju.

Istovremeno, većina građana u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje veruje da američke tehnologije ostaju superiorne u odnosu na kineske.

Anketa pokazuje i velike razlike u percepciji globalne moći- oko polovine ispitanika u Kanadi i evropskim državama smatra da Kina brzo postaje vodeća svetska sila, dok 63 odsto Amerikanaca veruje da će SAD zadržati dominantnu poziciju u narednih deset godina.

SERBIANNEWS/CANADA