Velnes trendovi doneli su nam ledene kupke, lepljenje usta tokom spavanja i suplemente čije cene nisu nimalo naivne. Ipak, najnoviji hit deluje mnogo jednostavnije i prijatnije – za njega vam je potreban samo mali pokret prstom i nekoliko minuta dnevno. U pitanju je vežba Pinky Time.
Kako izgleda vežba Pinky Time?
U pitanju je vežba pod nazivom Pinky Time, što u prevodu znači „vreme za mali prst“, a pokrenula ga je kreatorka TikToka, Danijela Paez-Pumar. Ona i njeni prijatelji izvode brzu vežbu za prste svake večeri u 19:45 – srednji prst i kažiprst se ukrštaju, domali prst i palac se dodiruju, a mali prsti se pomeraju gore-dole nekoliko sekundi, piše Index.hr.
Pretpostavka je da svakodnevno izvođenje ove vežbe može usporiti kognitivni pad, a Paez-Pumar je uz video napisala: „Niko nije izuzet od ‘vremena za mali prst’ – održavamo naš mozak ZDRAVIM.“
Šta lekari kažu o ovome?
Iako tvrdnja nije potpuno pogrešna, naučna pozadina zaslužuje detaljnije objašnjenje. Licencirani klinički psiholog dr Keli Gonderman je rekla za Bustle da pokušaj izvođenja novog pokreta na koji telo nije naviknuto „aktivira motorni korteks, mali mozak i druge oblasti mozga“.
Pinky Time spada u kategoriju zadataka fine motorike koji zahtevaju koordinaciju između mišića i zglobova, a postaju sve teži za izvođenje sa godinama. „Upravo je ta koordinacija između hemisfera ono što je zaista dobro za mozak“, rekla je Gonderman.
Da li vežbanje može poslužiti kao test zdravlja mozga?
Stvari se komplikuju zbog tvrdnji koje su se pojavile u komentarima u vezi sa dijagnostičkom vrednošću vežbe. Neki korisnici sugerišu da su teškoće u izvođenju pokreta crvena zastavica za zdravlje mozga, ali dr Gonderman se ne slaže.
„Teškoće sa novim motornim zadatkom mogu biti odraz mnogih stvari: dominantne ruke, artritisa, nedostatka vežbanja ili trenutne pažnje“, objasnila je. Neuspeh u izvođenju vežbe znači samo da ste novi u njoj, a ne nužno da nešto nije u redu sa vašim mozgom.
Značaj novih veština za kognitivno zdravlje
Ipak, osnovna logika koja stoji iza ovog trenda je jasna. Izazivanje mozga novim fizičkim veštinama i vežbama koordinacije podržava kognitivno zdravlje na duži rok.
„Deset sekundi mrdanja prstima dnevno samo po sebi neće sprečiti Alchajmerovu bolest, ali aktivnosti koje izazivaju mozak kroz novost i koordinaciju vredi redovno raditi“, rekao je Gonderman. Žongliranje, učenje sviranja instrumenta ili učenje novog jezika rade na istom principu – podstiču neuroplastičnost i jačaju moždane puteve koji se inače retko koriste.
Globalno, demencija je jedan od najbrže rastućih izazova javnog zdravlja: prema podacima SZO, u 2021. godini, procenjeno je da je 57 miliona ljudi širom sveta živelo sa demencijom, a skoro 10 miliona novih slučajeva se beleži svake godine. Više od 60 procenata obolelih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a očekuje se da će se ovaj udeo povećati na oko 71 procenat do 2050. godine, prema podacima organizacije Alzheimer’s Disease International.
Procene se razlikuju, ali sve ukazuju u istom pravcu: broj obolelih bi mogao skoro da se utrostruči do sredine veka, na procenjenih 139 do 153 miliona ljudi. Ako je nekoliko sekundi plesanja prstima na TikToku svake večeri deo odbrane, zašto ne pokušati?
