Javlja se jaka glavobolja koju pacijenti opisuju kao „sevajuću” i najjaču koju su ikada imali, koja često bude praćena mučninom i povraćanjem, ali i poremećajem stanja svesti
Филип Витошевић (Фото: лична архива)
Austrija zatvara 23 prelaza sa Slovačkom i Mađarskom zbog epidemije slinavke i šapa
BEČ – Austrija će u subotu zatvoriti 23 granična prelaza sa Slovačkom i Mađarskom zbog opasnosti od epidemije slinavke i šapa, saopštilo je danas austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
“Privremena zatvaranja predstavljaju jeftiniju i efikasniju meru, za razliku od graničnih kontrola na koje se organizuju na najčešće korišćenim komunikacionim pravcima”, navodi se u saopštenju.
Na osnovu odluke Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije, u subotu će biti zatvorena dva granična prelaza sa Slovačkom i 21 sa Mađarskom.
Reč je o malim prelazima, čiji je spisak konsultovan sa zdravstvenim vlastima pokrajina Donja Austrija i Burgenland, kao i sa Poljoprivrednom komorom i Ministarstvom poljoprivrede, prenosi austrijski list Hojte.
Granični prelazi biće zatvoreni najmanje do 20. maja.
Samo prošle nedelje, nakon pojave novih epidemija slinavke i šapa u Mađarskoj i Slovačkoj, austrijske vlasti su uspostavile nadzorne i posmatračke zone u pograničnim oblastima.
I dalje postoji zabrana uvoza živih životinja vrsta podložnih ovoj bolesti, kao i svežeg mesa i sirovog mleka iz Mađarske i Slovačke.
Ova ograničenja se odnose i na tečni stajnjak i izmet, kao i na lovačke trofeje i meso divljači iz pogođenih zemalja.
U Austriji do danas nije zabeležen nijedan slučaj bolesti slinavke i šapa.
Da bi se smanjio rizik od prenošenja virusa koji izaziva ovu bolest, austrijska policija i carinska služba sprovode detaljne provere transporta koji stižu iz susednih zemalja u pograničnom pojasu.
Bolest slinavke i šapa je jedna od najzaraznijih bolesti životinja, a ovaj virus se prenosi pljuvačkom, urinom, izmetom i mlekom.
Jedini način da se ograniči širenje zaraze je uništavanje zaraženih stada.
Od kraja prošle nedelje preduzimaju se pooštrene mere u okviru postojećih procedura graničnih kontrola, što uključuje zaustavljanje vozila, proveru potrebnih dokumenata i pregled vozila, prenosi Tanjug.
Nikolić: Trampove carine indirektno će pogoditi Srbiju, očekuje se rast inflacije u svetu
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina na uvoz iz brojnih zemalja izmeniće geopolitičku poziciju na relaciji SAD – Evropa i SAD – Azija i uticati na rast inflacije, pad zaposlenosti i smanjenje BDP-a, dok će male i otvorene zemlje, poput Srbije, indirektno trpeti posledice, ocenio je danas ekonomista Ivan Nikolić.
Nikolić je naglasio da će direktni efekti na globalnu ekonomiju nesumnjivo biti nepovoljni, kao i da svet očekuje period visoke nestabilnosti.
“U ovom trenutku možemo čuti različite pretnje, odnosno pokušaje da se na ove mere odgovori kontramerama. Videćemo kako će to ići, svi su vrlo nervozni i možda ishitreno reaguju. Nisam siguran da će Evropa slediti taktiku ‘oko za oko, zub za zub’, ako govorimo o relaciji SAD – Evropa”, rekao je Nikolić za Tanjug.
Američki predsednik potpisao je u sredu izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile ”uzvratne carine” od najmanje 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine ”otprilike polovične” u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD.
Tramp je uveo i carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje.
Američke carine na srpske proizvode vredeće 37 odsto, a Nikolić kaže da će to najviše pogoditi automobilsku industriju s obzirom da u strukturi domaćeg izvoza, kada se radi o američkom tržištu, dominiraju gume.
“Kada je u pitanju američko tržište, izvozimo robu u vrednosti od 600 miliona evra. To u ukupnom robnom izvozu Srbije nije toliko značajno, jer je reč o udelu od dva odsto. Više carinske stope za našu ekonomiju nemaju značajan negativan efekat, ali ćemo imati indirektne posledice preko slabljenja naših drugih trgovinskih partnera odnosno proizvodeći poluproizvode u jednom globalnom lancu vrednosti koji se ugrađuju u proizvode u nekoj trećoj zemlji, koja posle izvozi u SAD”, objasnio je Nikolić.
Dodao je da, pored guma, Srbija izvoz u Ameriku fokusira i na proizvodima namenske industrije.
Nikolić smatra da je Trampova odluka jednim delom opravdana, jer su pojedine zemlje, počev od Južne Koreje, imale jake protekcionističke mere koje su bile neodmerene i nefer prema američkoj ekonomiji.
“Najviša carinska stopa koju je Srbija koristila za američke proizvode iznosila je oko 54 odsto i obračunavala se na cigarete. Ta stopa je sa drugim opterećenjima, poput PDV-a i sezonske kamatne stope, izašla na nivo od 74 odsto”, rekao je Nikolić.
Pojedine zemlje, kako kaže, pokušavaju da se na taj način odbrane od konkurencije ili da bar u jednom vremenskom periodu osnaže svoju industriju kako bi parirale trećoj zemlji na tržištu.
“Od sada se piše nova ekonomska teorija, očigledno i stvarnost”, naglasio je on.
Na pitanje da li je realno očekivati smanjenje zaposlenosti na evropskom i domaćem tržištu, Nikolić tvrdi da je to apsolutno neizbežno u kratkom roku, ali da će taj problme pogoditi Srbiju u sektorima koji su deo velikog lanca vrednosti, misleći na automobilsku industriju.
“Priča se o supstituciji izvoza što po meni nije realno za samu Evropu. To mogu neke druge velike ekonomije, poput Kine. Evropa u ovom trenutku kao scenario izlaza vidi u završetku rata u Ukrajini, kako bi se vratile na tržište Rusije i Ukrajine. Sve je to vrlo neizvesno i ne vidi se politički narativ koji ide u tom smeru”, kazao je Nikolić.
Kada je reč o Srbiji, Nikolić rešenje vidi u privlačenju investitora i proizvođača koji su u manjoj interakciji sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Podseća da je Amerika pre dva meseca uvela carine na čelik i aluminijum u iznosu od 25 odsto.
“Svedočićemo narednih godina jednom potpuno drugom okruženju koje je bilo karakteristično za početak prošlog veka kad je SAD, u vreme Vudroa Vilsona, promovisao ideju izolovanosti”, naglasio je Nikolić.
Komentarišući Trampovu izjavu kojom je današnji dan ocenio kao “dan oslobođenja u kojem se američka privreda ponovo rodila”, Nikolić kaže da bi u scenariju koji je predsednik SAD-a predstavio, trebalo da dođe do jačanja američke ekonomije i vraćanja poslova koji su decenijama napuštali tržište Sjedinjenih Američkih Država.
“Trebalo bi da usledi novo zapošljavanje u Americi, što bi dovelo do potpunog industrijskog i tehnološkog preporoda, ali to sve zavisi od odgovora drugih zemalja. Pitanje je šta će biti sa kapitalnim tokovima, jer neko ko je generisao dobit u razmeni sa Amerikom tu dobit je vraćao i na taj način finansirao prekomernu potrošnju u SAD-u”, rekao je on.
Nikolić ističe da će Trampove mere neminovno dovesti do rasta inflacije i stvaranju nepovoljnih poslovnih uslova.
“To su sada neke nove okolnosti koje će asimetrično delovati po pojedinim zemljama, a najviše na one koji su najizloženiji ekonomiji SAD-a, Kanadu i Meksiko. Evropa je u ovom trenutku jako ranjiva, jer ona je porušila neke stubove na kojima je počivala njena ekonomska stabilnost”, naveo je ekonomista za Tanjug.
Predsednička administracija Donalda Trampa saopštila je da će od 5. aprila na snagu stupiti osnovna carina od 10 odsto za celokupni uvoz u Sjedinjene Američke Države, a od 9. aprila će uslediti recipročne carine za približno 60 zemalja i teritorija koje je Bela kuća nazvala “najgorim prestupnicima”.
Oliver Stoun: Ponovo istražite ubistvo Kenedija i prljave tragove CIA
Reditelj Oliver Stoun pozvao je Kongres da ponovo otvori istragu o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija.
Stoun, koji je izneo svoje teorije u svom filmu “DžFK” iz 1991. godine, svedočio je pred Radnom grupom Predstavničkog doma za rasvetljavanje poverljivosti federalnih tajni.
“Tražim od komiteta da ponovo otvori ono što Vorenova komisija nije uspela da završi. Tražim od vas, u dobroj nameri, van svih političkih razloga, da ponovo istražite ubistvo predsednika Kenedija, od mesta zločina do sudnice”, rekao je on u uvodnoj reči, piše Ej-Bi-Si.
„Hajde da ponovo istražimo otiske prstiju Li Harvija Osvalda od 1959. do 1960. godine, njegovu nasilnu smrt 1963. i što je prljave tragove CIA koji su svuda”, rekao je on.
Odbor za reviziju atentata smatra da je Stounov film barem delimično odgovoran za usvajanje Zakona o prikupljanju podataka o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. Stoun je svedočio pred Kongresom u prilog tom zakonu. Zakon je nalagao objavljivanje svih dokumenata u vezi sa atentatom do 2017. godine.
Večeras na sve ili ništa
Košarkaši Partizana od 19 časova u Kaunasu igraju meč sa Žalgirisom koji moraju da dobiju ukoliko žele da maštaju o „plej-inu”. – Koprivica: Suvišno je pričati o značaju utakmice
Večeras u Litvaniji – biti ili ne biti. Ekipa Partizana je u finalnoj etapi sezone Evrolige, šanse za prolaz dalje su minimalne, ali nada umire poslednja. Ekipi su potrebne pobede na poslednja dva meča, a i tada sudbina nije u njihovim rukama već moraju da navijaju protiv određenih ekipa.
Težak put počinje večeras, jer će „crno-beli” od 19.00 časova biti gosti Žalgirisu u 33. kolu takmičenja. „Parni valjak” cele sezone „koketira” sa „plej-inom”. Sve vreme se vrte oko te 10. pozicije, a sada je prilika da se taj ples nastavi. Trenutno su 11. na tabeli sa skorom 16-16, dok prvi naredni klub ima dve pobede više. Samim tim, Partizan mora da osvoji naredne dve partije, a takođe i da se nada da jedna od pet ekipa sa skorom 18-16 izgubi svoje mečeve.
U tom slučaju klub iz Humske može izbaciti samo tri ekipe – Pariz, Real ili Crvenu zvezdu. Crvena zvezda ima dva veoma teška protivnika pred sobom u završnici, dok se druga dva tima bore jedan protiv drugog u 33. kolu. Ukoliko Francuzi slave, Madriđani u poslednjoj rundi mogu doći u „Beogradsku arenu” na borbu za mesto u „plej-inu”. Bila bi to sjajna prilika da se Partizan osveti za poraz koji im je „kraljevski klub” naneo u „plej-ofu” pre tri sezone – potencijalan primer da se osveta zaista servira hladna.
Da bi se to dogodilo, Crvena zvezda mora da slavi protiv nekog od naredna dva protivnika. Jer u slučaju da sva tri tima imaju 18-16 skor na kraju sezone praviće se „mini” tabela gde će Real Madrid proći dalje zbog dve pobede nad „crveno-belima”. Samim tim, postoji nekoliko slučajeva gde Partizan mora navijati za gradskog rivala, ali takođe postoji i opcija da ih izbace iz takmičenja ukoliko završe sezonu sa identičnim učinkom.
Ipak, sve to pada u vodu ukoliko „crno-beli” ne slave večeras u Kaunasu. A to neće biti nimalo lako. Žalgiris je veoma nezgodna ekipa, koja ima nekoliko igrača koji umeju da budu efektivni na šutu za tri poena – Partizanova najslabija tačka u poslednje vreme. Izabranici Željka Obradovića u poslednjih šest utakmica prosečno primaju dvocifren broj šuteva iza linije 6,75 metara što će svaka raspoložena ekipa i te kako iskoristiti.
„Parni valjak” će definitivno morati da „zategne obruč” u odbrani, a takođe i iskoristi ofanzivne prilike koje im se ukažu. Jedini igrač koji nije otputovao u Kaunas je Mitar Bošnjaković, svi ostali su na raspolaganju, ali će još dvojica otpasti sa konačnog spiska 12 košarkaša.
Jedan igrač od kog će se dosta očekivati je Brendon Dejvis. Zamenik kapitena je na momente „stena” tima, a ima iskustva sa večerašnjim protivnikom, s obzirom da je igrao u Žalgirisu od 2017. do 2019. godine. Na ovoj utakmici je zadatak veoma jasan za centra Partizana:
– Moramo da držimo naše nade živim tako što ćemo upisati dve pobede. Pozitivna energija i način razmišljanja i da budemo spremni da se borimo. Imali smo uspone i padove, to je sezona. Moramo da učimo na našim prošlim greškama, kako individualnim tako i timskim – zaključio je Dejvis.
Obradović bi takođe mogao da ukaže novo poverenje Balši Koprivici, koji je nedavno bio igrač kola u ABA ligi:
– Suvišno je pričati o značaju utakmice, moramo da pobedimo ako želimo da idemo dalje. Žalgiris je odlična ekipa, upoznati smo sa njima. Pobeda je glavni cilj. Ne bih bio ovde ako ne verujem, idemo utakmicu po utakmicu.
FSS: UEFA oduševljena Srbijom, najbolje organizovani Kongres u poslednjih 20 godina
Fudbalski savez Srbije (FSS) saopštio je danas da su čelnici Evropske fudbalske unije (UEFA) oduševljeni gostoprimstvom FSS i države Srbije i da su konstatovali da je ovo bio najbolje organizovani Kongres UEFA u poslednjih 20 godina.
FSS u saopštenju objavljenom na sajtu, ističe da je UEFA dodelom domaćinstva 49. Kongresa srpskoj prestonici, pokazala koliko poštuje naš fudbal, ali pre svega državu Srbiju i njen narod. Dodaje se da je to potvrda poverenja i prijateljskog odnosa koje UEFA ima sa čelnim ljudima fudbalske Srbije, kao i brojnim legendama našeg fudbala.
Na sajtu FSS podvlače da su posle tri dana boravka u Beogradu i održanog Kongresa u Sava Centru čelni ljudi UEFA, na čelu sa predsednikom Aleksanderom Čeferinom, konstatovali da je ovo najbolje organizovani Kongres UEFA u poslednjih 20 godina.
U FSS tvrde da niko od gostiju nije skrivao oduševljenje gostoprimstvom FSS i države Srbije, kao i besprekornom organizacijom najznačajnijeg događaja pod okriljem UEFA. Dodaje se da ni legendarni asovi svetskog fudbala, Luis Figo, Andrej Ševčenko, Mihael Rumenige, Zbignjev Bonjek, Dejan Savićević, Predrag Mijatović i Aljoša Asanović, kao i direktori mnogih velikih evropskih klubova, Pari Sen Žermena, Atletiko Madrida i Borusije iz Dortmunda nisu ostali imuni na sve ono što su doživeli u srpskoj prestonici. FSS tvrdi da svi puni utisaka napuštaju Beograd i ne kriju da jedva čekaju neki novi skup čiji će organizator biti Srbija i FSS.
FSS se na kraju zahvaljuje na poverenju čelnim ljudima UEFA, kao i celoj fudbalskoj Evropi, ali i na pokazanom poštovanju prema Srbiji. Objava na sajtu FSS je okončana citatom predsednika Čeferina: “Mi smo ujedinjen tim. Ujedinjena snaga i moćna unija. Mi smo unija evropskog fudbala”, zaključuje se na sajtu FSS, prenosi Tanjug.
Beogradski maraton: više od 14.000 učesnika, Beogradski dani porodice do 1. juna
Na 38. Beogradskom maratonu u nedelju učestvovaće više od 14.000 trkača iz 74 države, a Beogradski dani porodice trajaće do prvog juna, rečeno je danas na konferenciji za medije povodom svečanog otvaranja te dve manifestacije koje su zakazane za 6. april.
Maraton će ove godine nositi slogan “Uvek više”, a kako su ranije najavili organizatori ovo će biti najmasovnija trkačka manifestacija u čitavom regionu, jer se do sada prijavlilo više od 14.000 trkača.
Start za maratonsku i polumaratonsku trku zakazan je u osam časova ispred crkve Svetog Marka, cij je na Terazijama kod hotela Moskva, dok je vremenski limit trke šest sati.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da je Comtrade Beogradski maraton pre svega sportska, kulturna ali i turistička manifestacija za grad i ukazao da će se širom Beograda u periodu od 6. aprila do 1. juna organizovati brojni programi na Kalemegdanu, Tašmajdanu i Adi Ciganliji.
Naglasio je i da je Beograd, prema poslednjim podacima, posetilo 10 odsto više turista nego prošle godine u istom periodu.
“Prošle godine smo imali više od četiri miliona noćenja, a od toga 85 odsto noćenja su bili gosti iz inostranstva, što je jedan pozitivan trend rasta gostiju u Beogradu, a to traje iz godine u godinu”, rekao je Nikodijević.
Istakao je da trenutno postoje pojedine društvene okolnosti koje sprečavaju rast broja turista, ali da će se gradske vlasti truditi da Beograd učvrste kao atraktivnu i bezbednu destinaciju.
Nikodijević se nada da će Beogradski maraton doći u rang sa svetskim maratonima, kao što su Bostonski, Njujorški i Roterdamski maraton.
Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš rekao je da će se u nedelju na beogradskim ulicama takmičiti neki od najbolji trkača u svetu sa ciljem da obore rekord maratona, naglasivši da nije slučajno što je maraton zakazan za 6. april, navodeći da je tada Međunarodni dan sporta.
“Očekujemo dobru i brzu grupu elitnih trkača iz Kenije, Etiopije, Ugande i zaista verujemo da će njihova vremena biti na nivou obaranja rekorda staze. Očekuje se temperatura od 8, 9 stepeni i suvo vreme i to bi trebalo da pogoduje takmičarima”, istakao je Habuš.
Takođe, uputio je i poziv preostalim takmičarima koji nisu preuzeli svoje brojeve i učesničke pakete, da to učine u naredna tri dana u Hali 2a Beogradskog sajma u kojoj je organizovan i trkački EXPO, ali i građanima da u nedelju u 13 časova podrže trku zadovoljstva odnosno da prošetaju centralnim ulicama Beograda.
Dodao je i da se ove godine u organizaciju maratona aktivirala i Fondacija “Heroji Beogradskog maratona”.
Organizatorka manifestacije Beogradski dani porodice Isidora Lukić kazala je da će se programi realizovati svake subote i nedelje do kraja manifestacije.
“Samo u Knez Mihailovoj će biti više od 70 muzičkih izvođača, više od 150 koncerata rok, džez, bluz i dečije muzike, brojna kulturna-umetnička društva iz cele Srbije. Prvi put ćemo imati strit art umetnike koji će oslikavati murale na razne teme u Knez Mihailovoj”, rekla je Lukićeva.
Navela je da će centralni deo događaja biti na Kalemegdanu, gde će se održati više od 30 festivala i sajmova, 50 interaktivnih dečijih predstava i 70 kreativnih radionica.
“Takođe biće organizovano i više od 20 sportskih takmičenja za decu i roditelje, više od 90 sportskih aktivacija za najmlađe, kao i više od 100 koncerata, 20 izložbi i još mnogo toga”, dodala je Lukićeva.
Istakla je i da će se 15. maja na Međunarodni dan porodice tradicionalno organizovati porodična šetnja kojoj će prisustvovati patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Gradski sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju Darko Glavaš istakao je da je uložen zajednički napor grada i države da najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji protekne u najboljem redu.
“Čak 129 linija gradskog saobraćaja imaće izmenjenu trasu, a zatvaranje ulica u zoni starta i cilja počeće još u subotu. Potpuna normalizacija saobraćaja očekuje se u nedelju oko 17 časova”, rekao je Glavaš.
Državni sekretar u Ministarstvu sporta Marko Kešelj rekao je da je Beogradski maraton događaj od izuzetnog značaja za Srbiju i da će Ministrastvo omladine i sporta nastaviti da podržava tu manifestaciju, prenosi Tanjug.
Gradski sekretar za sport Nikola Penić poželeo je svim maratoncima što bolje rezultate i naveo da su Sportski savez Beograda i asocijacija za školski sport Beograda organizovali sportske sadržaje za dane porodice koji startuju kada startuje i Beogradski maraton.
Ovogodišnji 38. Comtrade Beogradski maraton organizuje se u saradnji sa Srpskim atletskim savezom, a uz podršku Grada Beograda i Ministarstva sporta.
Mogu li vam američki graničari odbiti ulazak na osnovu sadržaja mobilnog telefona?
Agenti carine i granične zaštite Sjedinjenih Država već dugo imaju ovlaštenje da zahtevaju od putnika da im omoguće pristup svojim elektronskim uređajima, ali izgleda da se promenilo ono što traže pod administracijom Donalda Trumpa.
Francuski naučnik koji je bio na putu na konferenciju u Hjustonu nedavno je odbijen zbog navodnih poruke „mržnje“ pronađenih na njegovom mobilnom telefonu.
“Američka carinska granična zaštita, CBP, ima ovlašćenja da pretražuje uređaje bilo koga ko putuje preko granice, uključujući državljane SAD-a – i definitivno Kanađane”, rekla je Cindy Switzer, imigracijski advokat iz Vancouvera koja radi s obe strane granice.
U intervjuu za CTV News, Switzer je rekla, prema njenom iskustvu, graničari su generalno koristili tu moć u prošlosti da traže dokaze o zločinima kao što su trgovina drogom i posedovanje dečije pornografije.
No, neki nedavni primeri pokazuju da graničari možda odbijaju ulazak stranim državljanima na osnovu političkih sklonosti otkrivenih u njihovim društvenim medijima i aplikacijama za razmenu poruka koje nisu u skladu s Trumpovom administracijom i njenom politikom.
“Ovu mjeru su preduzele američke vlasti jer je telefon istraživača sadržao razmene sa kolegama i prijateljima u kojima je izrazio svoje političko mišljenje o politici Trumpove administracije u pogledu istraživanja”, rekao je francuski ministar visokog obrazovanja Philippe Baptiste za AFP ubrzo nakon incidenta u kojem je bio uključen francuski naučnik.
Prema Switzeru, agenti CBP-a imaju široku slobodu kada odlučuju hoće li nekome dozvoliti ulazak u Sjedinjene Države.
“Problem je u tome što granični službenici imaju punu diskreciju kako bi nekome odobrili prijem, a mogu nekome odbiti prijem iz bilo kojeg razloga”, rekla je ona.
Mike Agerbo, stručnjak za digitalni život i voditelj podcasta Get Connected, rekao je za CTV News da bi ljudi zabrinuti zbog zaštite svoje privatnosti dok prelaze granicu trebali razmisliti o korištenju drugog telefona od uobičajenog.
Agerbo je rekao da je to dobra opcija za ljude koji imaju stari mobilni telefon koji leži okolo – pod uslovom da se sete da ga resetuju na fabrička podešavanja pre nego što ga koriste i da na njega ne učitavaju podatkr sa društvenih mreža, poštu i aplikacije za razmenu poruka.
Za one koji nemaju drugi telefon, ona predlaže da urade temeljnu proveru svojih uređaja i da izbrišu sve što nije apsolutno neophodno.
„Samo se pobrinite da sve što imate na svom uređaju – bilo da je laptop ili telefon – u osnovi bude gole kosti,” rekla je Agerbo. “I, ako brišete stvari, uverite se da su bezbedno izbrisane i idite u izbrisanu fasciklu ili smeće i proverite da li su i tamo izbrisane.”
Na kraju, Agerbo preporučuje putnicima da provere postavke privatnosti na nalozima društvenih medija kako bi se uverili da im odgovara bilo koja javno vidljiva objava koju bi graničari mogli pronaći jednostavnim Google pretraživanjem.
SERBIANNEWS/CANADA
Troškovi života teraju 85% Kanađana da žive “od plate do plate”
Imate finansijske probleme zbog troškova života? Niste sami. Novo istraživanje pokazuje da se većina Kanađana oseća kao da tek pokriva svoje životne troškove.
Novo istraživanje H&R Block Canada o tome koliko novca Kanađani štede pokazuje, da su sve više zabrinuti jer ne ostavljaju dovoljno novca za crne dane. Po pravilu, 20 posto plata ljudi treba da ide na štednju. Međutim, u proseku, učesnici su rekli da uspevaju sačuvati samo 7 posto svoje zarade.
To je zato što je većina učesnika rekla da se oseća kao da je živeti od plate do plate „nova realnost“.
“Kada razmišljamo o preovlađujućoj kulturi štednje u Kanadi , neverovatnih 85 posto smatra da je živeti od plate do plate nova norma”, stoji u istraživanju. “Ovo je više u odnosu na 60 posto koji su rekli da se tako osećaju u sličnoj studiji H&R Block iz 2024. godine.”
Nije iznenađujuće, s obzirom da jedan od 10 Kanađana kaže da ono što zaradi nije dovoljno da pokrije troškove života. Sveukupno, 51 posto je reklo da se bore da sastave kraj s krajem. Iako zarađuju pristojnu platu, 81 posto je reklo da njihov prihod jednostavno ne može pratiti rastuće troškove.
Kanadski izveštaj o cenama hrane (CFPR) predviđa da će cene hrane porasti od 3 do 5 posto u 2025. U izveštaju se navodi da se očekuje da će prosečna četvoročlana porodica u Kanadi potrošiti 16.833,67 dolara na hranu ove godine, što je više od 801,56 dolara u odnosu na 2024. godinu .
U međuvremenu, federalna minimalna plata porasla je 1. aprila za 45 centi sa 17,30 dolara po satu na 17,75 dolara po satu – što je povećanje od samo 2,4 posto .
Štedni računi se smanjuju
fizkes/Shutterstock
Kombinacija rastućih troškova i stagnirajućih plata znači da su štedni računi ljudi pogođeni.
Ukupno 74 posto Kanađana reklo je da se brine da ne štede dovoljno novca, a 62 posto je reklo da jednostavno nemaju dovoljno novca za štednju.
Situacija je ostavila mnoge da se osećaju ranjivim kada su u pitanju neočekivani troškovi.
Gotovo polovina Kanađana (48 posto) izjavila je da za veće kupovine zavise o kreditnim karticama, a ne o svojoj ušteđevini, a 17 posto ih je reklo da se odlučuju za opcije plaćanja na rate kako bi otplatile svoje kupovine.
Trenutna ekonomska situacija zabrinjava 56 posto Kanađana da bi ih neočekivani troškovi kao što su popravke automobila ili pokvareni uređaji mogli dovesti u dugove.
Mračni izgledi
Denys Kurbatov/Shutterstock
Dok se Kanađani bore s rastućim troškovima, stagnirajućim platama i ekonomskom neizvjesnošću uzrokovanom trgovinskim ratom između SAD-a i Kanade, 78 posto njih reklo je da će verovatno imati još manje novca za uštede.
S obzirom da njihova plata pokriva samo troškove života, 46 posto ih je reklo da ne mogu priuštiti štednju za penziju ili kupovinu kuće. A budući da se vlasništvo nad kućom čini nerealnim, 33 posto ih je reklo da „možda uživaju u trošenju svog novca kao što im se kupovina kuće čini nedostižnim u doglednoj budućnosti“.
SERBIANNEWS/CANADA
Kako da znamo koja je idealna telesna težina za nas i kako da je postignemo?
Merenjem telesne težine na vagi ne dobijamo pravi podatak o tome da li smo normalno uhranjeni ili možda nedovoljno ili prekomerno uhranjeni. Za procenu stepena uhranjenosti koristi se indeks telesne mase (ITM, odnosno BMI, što je skraćenica za Body Mass Index), koji se izračunava tako što se telesna masa u kilogramima podeli sa visinom na kvadrat izraženom u kvadratnim metrima, podseća Institut za javno zdravlje Batut.
Na njihovojm sajtu je i tabela, a na fotografiji su podaci prema kojima možete da vidite koliki je vaš indeks telesne težine.
Tabela za izračunavanje indeksa telesne mase BMI.Foto: Institut za javno zdravlje Batut
Za odrasle osobe ITM (BMI) je koristan indikator zadovoljavajuće težine i smatra se da je poželjan onaj između 20 i 25 kg/m².
Međutim, nije dovoljno samo održavati indeks telesne mase u ovim granicama, već je potrebno ograničiti povećanje telesne težine u na ukupno pet kilograma, ističe Batut.
Da bismo postigli zadovoljavajuću težinu ključno je, napominju iz Batuta, smanjiti unos hrane i povećati potrošnju, a dobitna kombinacija kako kažu je – umereno, raznovrsno i dovoljno – u ishrani, ali i fizičkoj aktivnosti.
Pravilna ishrana
Osnovno pravilo je ne preskačite obroke, savetuje Batut. Pravi rezultati se postižu sa tri glavna obroka i dve užine.
Napravite veliko spremanje u svojoj ostavi – izbacite slane i slatke grickalice, beli šećer, gazirane i negazirane sokove, konzerve, gotova jela, sosove i prelive za salate, vegetu, tegle sa zimnicom preostalom od prošle godine, kao i namirnice kojima je istekao rok trajanja.
Iz frižidera uklonite suhomesnate proizvode, ističu, ali i punomasne sireve, kajmak, pavlaku, puter, majonez, kečap, a iz zamrzivača zalihe svinjskog mesa i lisnatog testa.
Šta treba imati u kuhinji?
Napravite spisak namirnica koje treba da nađu mesto na policama u kuhinji – od pahuljica, integralnog brašna i testenina, do crni hleb, pirinča, prosa, ječma.
Poželjne su i mahunarke, pasulj, sočivo, grašak, boranija, ali i čajevi, prirodni biljni začini, sveže voće i povrće, posna mesa poput piletine i ćuretine bez kože i riba. Mleko i mlečni proizvodi treba da budu sa manjim sadržajem masti.
„Prošetajte do pijace,“ kažu u Batutu i dodaju da treba „kupiti onoliko koliko je dovoljno za nedelju dana“.
Ne zaboravite, upozoravaju, da su najkvalitetnije sveže namirnice i obroke treba planirati unapred.
„Umesto prženja i pohovanja, meso i povrće pripremajte kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem u rerni bez dodavanja masti i ulja. Jelo solite dok se sprema, ne dosoljavajte za stolom,“ podsećaju na sajtu Instituta.
Voda je najbolje piće, napominju i kažu da svakodnevno unosite 6 – 8 čaša vode, ali izbegavajte uzimanje vode tokom jela, jer to otežava varenje.
Redovno vežbanje
Potrudite se da svakodnevno budete fizički aktivni – pola sata šetnje žustrim hodom je dovoljno za početak.
Umesto da se vozite kolima ili autobusom, prošetajte do posla ili bar prepešačite dve autobuske stanice. Do posla može i biciklom, a Batutu podseća da ne bi bilo loše da se izbegava lift, bar do trećeg sprata.
