“Igrao sam protiv Karima, ali Jokić je najbolji kog sam ikada video”

Viktor

5. april 2025. | 03:22

Selektor reprezentacije SAD i trener Golden Stejta bio je pun reči hvale na račun srpskog košarkaša

"Igrao sam protiv Karima, ali Jokić je najbolji kog sam ikada video"

Stiv Ker, trener košarkaša Golden Stejta, izrazio je duboko poštovanje prema Nikoli Jokiću nakon meča protiv Denvera, nazvavši ga najboljim centrom u istoriji NBA lige.

Susret koji su Voriorsi dobili rezultatom 118:104, obeležio je još jedan briljantan nastup srpskog asa. Jokić je bio na korak od tripl-dabla – falilo mu je samo jedno uspešno dodavanje. Meč je završio sa 33 poena, 12 uhvaćenih lopti i devet asistencija – učinak koji su mnogi navijači krstili kao “somborski dabl”.

Ker, koji se tokom igračke karijere susretao sa velikanima poput Karima Abdul-Džabara, istakao je da je Jokićev uticaj na igru jedinstven.

“Nepravedno je porediti različite epohe, ali on je najbolji centar koga sam lično gledao. Igrao sam protiv Karima Abdul-Džabara, toliko sam star. Karim nije mogao da radi sve te stvari”, rekao je Ker i dodao da Jokićev talenat prevazilazi golu tehniku i statistiku.

“Igramo u modernoj eri i gledamo ga kako radi stvari koje niko pre nije. To su stvari koje su iznad same veštine. To je njegovo ponašanje, takmičarska nastrojenost, inteligencija… On je definitivno jedan od najpametnijih igrača u istoriji košarke. To se vidi na različite načine”, poručio je Ker.

Ipak, još jedna fenomenalna partija Srbina nije bila dovoljna da Denver prekine seriju poraza.

“Podigli smo Zvezdu na viši nivo, zaslužili smo plej-in Evrolige”

Viktor

5. april 2025. | 03:21

Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je posle poraza od Efesa da nema šta da zameri svojim igračima, nakon što su crveno-beli uprkos neuspehu zabeležili plasman u doigravanje Evrolige

"Podigli smo Zvezdu na viši nivo, zaslužili smo plej-in Evrolige"

Košarkaši Crvene zvezde poraženi su u petak uveče posle produžetka od Efesa rezultatom 97:96, ali su pored toga uspeli da izbore plasman u plej-in.

“Kada izgubiš ovakav tip utakmice ne možeš da budeš zadovoljan. Ne mogu ništa da kažem o našem pristupu i borbi protiv Efesa. Dali smo naš maksimum. Čestitao sam im i rekao da sam ponosan sam na njih. Utakmica je bila izuzetno zahtevna u svakom smislu”, rekao je Sferopulos na konfereniciji za medije.

On je istakao da je Zvezda dala sve od sebe i da su se igrači borili od prvog do poslednjeg sekunda.

“Imali smo uspone i padove, ali smo uložili i poslednji atom snage. Nismo uspeli da stignemo do pobede, hvala navijačima od srca na nevrovatnoj podršci, uspeli smo da nadoknadimo minus od 12 poena, stigli smo do produžetka, imali smo i šut za pobedu”, poručio je Sferopulos.

Trener Crvene zvezde je naveo se nada skorom povratku povređenih igrača.

“Rekao sam igračima da smo u plej-inu, zbog ostalih rezultata, ali i zbog naših pobeda. Imali smo dobre utakmice koje smo dobili i izgubili. Na kraju dana celu godinu šta smo radili, podigli smo nivo kluba. Zaslužili smo mesto u nokaut fazi, napravili smo iskorak. Nismo srećni što smo izgubili utakmicu, ali smo srećni zbog plej-ina.”

Sferopulos je rekao da nema lakih ili teških utakmica u Evroligi.

“Ne postoje unapred dobijene utakmice, nismo izgubili ni jednu laku utakmicu, jer lakih utakmica u elitnom takmičenju nema. Ostvarili smo devet pobeda u gostima što je najbolji rezultat u Evroligi kada su klubovi iz Srbije u pitanju. Ono što morate da shvatite da klub može da napreduje korak po korak. Mi smo ove sezone napravili veliki iskorak, nastavićemo da se borimo, a ujedno smo motivisani da kao klub nastavimo da rastemo. Ne može se preko noći ostvariti čudo u Evroligi”, izjavio je Sferopulos.

Grčki stručnjak je istakao da je naredni cilje ekipe plasman u plej-of Evrolige.

“Ne slažem se da smo imali problema sa organizacijom igre, jer ne možete bez organizacije da postignete više od 90 poena. Igrali smo isto, ali je Rodrig Bobua počeo dobro da igra. Nije nam uspeo plan u drugom delu igre. On je imao kvalitet i postigao je poene. Kako se osećam u momentu kada smo sigurno u plej inu. Tim nikada ne sme da se opušta. Očekuje nas okršaj sa Panatinaikosom, nastojaćemo da stignemo do pobede”, rekao je on.

Zahvalio je navijačima Zvezda na podršci i dodao da su oni motivisali ekipu.

“Nikad nisam video ovakvu atmosferu. Od srca im se zahvaljujem još jednom”, dodao je on.

Zvezda će u poslednjem kolu Evrolige gostovati Panatinaikosu, a pre toga će gostovati Ciboni u ABA ligi.

JEDINA – rakija od borovnice, maline, kruške…Od porodične tajne do brenda sa karakterom

Viktor

4. april 2025. | 09:56

Kada se ljubav prema tradiciji i znanju sticanom decenijama spoji sa vizijom mladih entuzijasta, nastaje nešto zaista posebno. Tako je nastao i brend Jedina, autentična srpska rakija iza koje stoji četvoro prijatelja i jedan neprocenjiv učitelj – iskusni tehnolog Milan Dimitrijević. Ono što je počelo kao porodična tradicija i ljubav prema rakiji, preraslo je u ozbiljan posao i prepoznatljiv brend. Od prve flaše viljamovke, napravljene za ličnu upotrebu, do inovativne ponude sa rakijama od borovnice i maline, Jedina je postala sinonim za kvalitet, posvećenost i dobar ukus.

„Mi smo brend koji je nastao iz ljubavi prema tradicionalnoj srpskoj rakiji. Ideja je nastala sasvim slučajno. Otac jednog od osnivača, tehnolog Milan Dimitrijević, osoba sa preko 45 godina iskustva, je bio polazna stanica cele ideje. Ideja je bila da napravimo rakiju od kruške Vilijamovke za svoje potrebe, da bismo imali nešto da konzumiramo u toku godine. Ubrzo je naše okruženje prepoznalo kvalitet i nateralo nas da razmišljamo o širenju produkcije i proizvodnje. Uz veliku podršku naših porodica i prijatelja, koji su istrpeli našu odsustvo iz kućnog doma, uspeli smo da korak po korak dođemo do ostvarenja našeg sna“, počinju priču za BIZLife članovi tima koji stoji iza ovog brenda.

Iza brenda Jedina stoje četiri drugara. Ideja je krenula od Nebojše Nastovskog, Radoice Jevtića i Aleksandra Dimitrijevića. Neku godinu kasnije nam se pridružio i Nenad Radoman, sa idejom da od cele priče naprave brend.

Lokacija proizvodnje se nalazi u selu Donja Trešnjevica, u objektu našeg velikog prijatelja Miloša Pantić, koji nam je bio podrška na početku cele priče. Korak po korak, došli smo do uređenog proizvodnog procesa. Tehnolog Milan Dimitrijević je riznica znanja u tehnologiji izrade voćnih rakija. Njegova ljubav prema pravljenju voćnih rakija datira od davnih 70-ih godina prošlog veka. On je svake godine morao da napravi barem neku količinu rakije – šljivovice. Naša ideja je bila da pokušamo da njegovo znanje i kvalitet koji se dobija od toga, pružimo nama i našim prijateljima. Kasnije je potražnja diktirala i naše apetite da proizvodimo veće količine rakije. Prva rakija koju smo napravili je bila od kruške Vilijamovke. Nakon toga smo pravili rakiju od kajsije sorte mađarska najbolja i dunje sorte hemus. Svake godine smo pravili nešto novo“, kaže Aleksandar Dimitrijević.

Zašto baš „Jedina“?

Dugo je trajala priča kako bi se zvao njihov brend, ali niti jedna ideja nije bila autentična.

„Jednog dana, jedan od osnivača je sazvao ostatak ekipe i saopšio naziv Jedina. Sav usplahiren nam je saopštio da mu se u snu javio naziv Jedina. I zašto baš Jedina? Je kao Jevtić, Di kao Dimitrijević i Na kao Nastovski. Je Di Na. Ideja je jednoglasno usvojena uz veliku dozu žmaraca“, priseća se Aleksandar.

Na vizuelnom brendu se radilo preko dve godine. Uz dosta polemika, prepravki, vraćanja na početak, uspeli su da se usaglase.

„Čak i osoba koja je radila na dizajnu celog rešenja njie više imala snage za nas. U nečemu smo morali da se razlikujemo od ostatka konkurencije, koja je ogromna. Kako smo znali da je put kvalitetnog proizvoda veoma dug do krajnjeg potrošača i često veoma trnovit, morali smo nekako da dopremo do njih. Iz iskustva u grafičkoj industriji, obratili smo se krajnjem korisniku smelom ambalažom koja nije prisutna na našem tržištu. Znali smo da će biti i pozitivnih i negativnih komentara, ali ideja je bila da se o nama priča. Nakon te priče smo smatrali da može da dođe i do degustacije. E tada znamo da krajnjem korisniku možemo da pokažemo naš kvalitet“, kaže on.

Tradicija uz savremene tehnologije

Rakije prave na tradicionalan način uz primenu savremenih tehnologija i znanja koje im je preneto od strane tehnologa Milana Dimitrijevića.

„Voće mora da bude zrelo i od određenih sorti. Npr. kruška je sorta Vilijamovka, kajsija je Mađarska najbolja, šljiva je Crvena rana i Čačanska rodna“. Destilacija se radi na novom destilatoru proizvođača iz Čačka, Milana Čvrkić. Destilacija je dvostruka, prva je destilovanje komine (fermentisanog voća) i druga je desilaija tzv blage rakije. Kako se o ukusima ne raspravlja, zato što su obično subjektivni, ostavljamo čitaocima da nam daju komentar kada probaju našu rakiju. Ali mišljenja sam da imamo veoma kvalitetnu rakiju. Mislim da smo jedini koji na tržištu nude rakiju od borovnice i među retkim koji u ponudi imaju i rakiju od maline. Ostale četiri rakije su rakija od šljive, rakija Vilijamovka, rakija od kajsije i rakija od dunje“, priča Dimitrijević

U toku su uvođenja standarda HACCP i cela proizvodnja je projektovana prema zahtevima standarda HACCP, što će im otvoriti vrata da ponude proizvode i vam granice naše divne zemlje Srbije.

Penzioner nije bacio nijednu limenku piva: Pretvorio je kuću u pravo umetničko delo (FOTO)

Viktor

4. april 2025. | 09:54

Rice Military, naizgled sasvim obična četvrt u Hjustonu, iznenada se našla na listi glavnih turističkih atrakcija ovog američkog grada. Razlog? Jedna neobična, ali izuzetno zanimljiva kuća, The Beer Can House, odnosno Kuća od pivskih limenki, koja je, verovali ili ne, u potpunosti prekrivena limenkama piva.

Ugledni magazin Time je još 2010. godine ovu kuću proglasio „spomenikom reciklaže“ i jednom od 50 najvećih američkih atrakcija. A početkom ove godine stiglo je još jedno priznanje: Nacionalna fondacija za očuvanje istorijskih znamenitosti SAD proglasila je ovu kuću istorijskim mestom i primerom narodne umetnosti.

Dosta mu je bilo košenja trave

Današnja ikona Hjustona nastala je još 1968. godine, kada je Džon Milkovič, penzionisani tapetar, odlučio da svoj dom uredi na krajnje originalan način. U betonske blokove i sekvoju, koje je koristio za izradu terase, ograda, žardinjera i brojnih drugih detalja, počeo je da ubacuje hiljade klikera, kamenčića, bronzanih figura i metalnih predmeta.

Rezultat? Dvorište bez ijedne travke, prizor koji je u Americi gotovo nezamisliv. Na pitanje zašto je to uradio, odgovorio je u svom duhovitom stilu: „Dosta mi je bilo stalnog košenja trave!“

Ali tu se nije zaustavio. Džon je, prema rečima svojih prijatelja, mrzeo da baca stvari. Tavani i garaža brzo su mu se napunili praznim limenkama piva. Od njih, ali i drugih predmeta vezanih za pivo, počeo je da pravi ograde, tende i dekoraciju koja je dala upečatljiv izgled celoj kući. Čak je i razbijene staklene boce pretvorio u mozaike koji su dodatno naglasili kreativnost i šarm njegovog doma, prenosi Putni kofer.

Danas se The Beer Can House nalazi na adresi 222 Malone Street i predstavlja pravo umetničko delo koje svedoči o Milkovičevoj ljubavi prema reciklaži, domišljatosti i njegovoj sposobnosti da svakodnevne materijale pretvori u umetnost.

Od jezičaka za otvaranje limenki napravio je zavese koje zveckaju na vetru, dok su girlande od aluminijumskih traka postavljene duž ivica krova, praveći jedinstvenu zvučnu kulisu zbog koje izgleda kao da „kuća peva kada dune vetar“.

Ukrašavao ju je punih 18 godina, a procenjuje se da je u tom procesu iskoristio više od 50.000 pivskih limenki. Na suncu kuća sija poput šljokica, reflektujući svetlost i boje koje podsećaju na crkvene vitraže.

Džon je preminuo 1988. godine, a nakon smrti njegove supruge Meri 2002, kuću je otkupio The Orange Show Center for Visionary Art, neprofitna organizacija posvećena očuvanju i promociji umetničkih dela izuzetne maštovitosti. Njihov cilj je da ljudima pruže priliku da izraze svoju ličnu umetničku viziju – baš kao što je to učinio Džon Milkovič, pretvarajući svoj dom u jedno od najneobičnijih mesta u Americi.

Kolona studenta iz Novog Sada krenula biciklima u Strazbur (FOTO)

Viktor

4. april 2025. | 09:52

Nešto posle 9.30 danas je 80 studenata i članova akademske zajednice krenulo je biciklima iz kampusa Univerziteta u Novom Sadu na put do Strazbura.

Kako su studenti ranije najavili, vožnja će trajati narednih 13 dana, a put je dug oko 1.300 kilometara. Više stotina Novosađana okupilo se u kampusu već oko 7.00 časova kako bi ispratili bicikliste.

Plan je da biciklisti prođu kroz Mađardsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i Francusku. Večeras će noćiti u Subotici.

Oni će na tom putu imati asisteniciju mehaničara, lekarski tim, kao i pratnju više vozila koja će prevoziti rezervne delove, namirnice i lične stvari biciklista.

Među onima koji su krenuli na put ima predstavnika Novosadskog univerziteta, Beogradskog, Niškog i Kragujevačkog univerziteta.

BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Kako je precizirano juče na konferenciji za novinare, ova vožnja je usmerena ka Savetu Evrope i Evropskoj uniji, organizacijama „koje imaju ključnu ulogu u podršci demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava“.

BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Ideja je da studenti predstavnike evropskih institucija upoznaju sa misijom, njihovim zahtevima zbog kojih mesecima blokiraju fakultete, a očekivanja su da će njihov put izazvati reakciju i viših zvaničnika EU.

BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Sinoć je u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, u organizaciji Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, organozovana humanitarna prodaja pljeskavica i tom prilikom prodato je 1.710 pljeskavica i tri pečena praseta, a prikupljeno je 1,9 miliona dinara i 2.135 evra za put studenata.

BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Pored poljoprivrednika, na tom mestu su bili i građani koji su prodajom različitih proizvoda i rukotvorina dali svoj doprinos te je ukupno na celom humanitarnom bazaru prikupljeno 5.915 evra i 32 miliona dinara, što sve ukupno čini oko 33.500 evra.

Žreb za Monte Karlo: Novak na Zvereva u polufinalu, protiv Alkarasa tek u finalu

Viktor

4. april 2025. | 09:49

Đoković će pokušati da prvi put posle 10 godina podigne pehar u svojoj zvaničnoj rezidenciji, na startu moguć meč protiv Vavrinke

Sve velike turnire, Grend slemove, Masterse, Završni Masters, Novak Đoković je osvajao bar tri puta, osim jednog. Uvek je najbolji teniser u istoriji najmanje uspeha paradoksalno imao baš tamo gde mu je zvanično prebivalište; u Monte Karlu. Prvi veliki turnir u sezoni na šljaci jedini je iz reda velikih koji je Novak osvojio manje od tri puta, pošto je pehar u Monte Karlu podizao samo 2013. i 2015. godine. Pokušaće Đoković da posle ravno deset godina osvoji titulu na Azurnoj Obali, a danas je obavljen žreb za treći Masters turnir u sezoni, koji će se održati od 7. do 13. aprila.

Đoković je u prvom kolu (1/32 faza) slobodan, a onda će u drugom kolu, iliti šesnaestini finala igrati protiv boljeg iz susreta Alehandra Tabila (32. na ATP listi) i trostrukog Grend slem šampiona, ali sada tek 161. igrača sveta Stana Vavrinke. Pobedili li Čileanca ili Švajcarca, Novakov projektovani rival za osminu finala je Grigor Dimitrov, s tim da su u delu žreba gde je Bugarin, još i Nikolas Đari, Aleksandre Muler i Valentan Vašero. U četvrtfinalu Đoković bi od top 10 igrača mogao da se sudari sa Aleksom De Minorom i Danilom Medvedevim (tu su i Tomaš Mahač i Sebastijan Baes), a onda u polufinalu sa Aleksanderom Zverevim ili Stefanosom Cicipasom (prošlogodišnji šampion Monte Karla).

Suprotna polovina žreba od Đokovićeve ima Karlosa Alkarasa, Kaspera Ruda, Džeka Drejpera i Andreja Rubljova od top 10 igrača, a tu su od nosilaca i Ben Šelton, Frensis Tijafo, Artur Fis i Feliks Ože Alijasim. Alkaras je u prvom kolu slobodan, a onda će se u drugom sastati sa Argentincem Fransiskom Serundolom ili italijanskim veteranom Fabiom Fonjinijem. Od preostalih srpskih teniser jedino će još Miomir Kecmanović učestvovati u glavnom žrebu. Miša će se u prvom kolu sastati sa Amerikancem Frensisom Tijafoom, a pobedi li Jenkija, išao bi u drugom kolu na Iga Ambera ili Alekseja Popirina, u osmini finala mogao bi na Džeka Drejpera ili Bena Šeltona.

Veliki udarac za Zvezdu: Miloš Teodosić propušta meč sezone!

Viktor

4. april 2025. | 09:47

Upala srednjeg uha napravila problem iskusnom plejmejkeru

Najvažniju utakmicu u modernoj eri igraju košarkaši Crvene zvezde, a u nju ulaze bez Miloša Teodosića, javlja Sportklub.

Nekadašnjem kapitenu Srbije problem pravi upala srednjeg uha, zbog čega ima problem sa ravnotežom. Mnogo se uoči susreta pričalo o tome ko bi mogao da nastupi za Crvenu zvezdu u meču sezone, a sada je potpuno jasno da u sastavu neće biti Miloša Teodosića. Pored njega, van stroja su i dalje Džoel Bolomboj, Luka Mitrović i Majk Daum.

To znači da Crvena zvezda večeras nastupa u sledećem sastavu: Kodi Miler Mekintajer, Džon Braun, Ajzea Kenan, Dejan Davidovac, Branko Lazić, Nikola Kalinić, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev, Rokas Gedraitis, Nemanja Nedović i Jago Dos Santos.

Ogroman je ovo peh za tim Janisa Sferopulosa. Teodosićev ulazak promenio je energiju nabolje u susretu protiv Real Madrida, pošto je Crvena zvezda u uvodnih nekoliko minuta imala ozbiljnih problema sa organizacijom igre. Asa iz Valjeva nije bilo na parketu u porazu od subotičkog Spartaka u ponedeljak, mada se tada verovalo da je u pitanju samo odmor pred duel koji će odrediti dalji Zvezdin evropski put.

Crvena zvezda od 20 časova igra protiv Anadolu Efesa susret za plej-of Evrolige. Podsetimo, tokom poslednja dva dana za istanbulski klub nije trenirao Šejn Larkin i upitan je za večerašnji susret.

Fabrika Krajslera u Kanadi, stara skoro 100 godina, privremeno se zatvara zbog carina

Dara Milovanović

3. april 2025. | 12:18

Zbog početka primene novih visokih carina SAD, multinacionalni konzorcijum proizvođača automobila Stelantis će od 7. aprila na dve nedelje zatvoriti jednu od svoje tri fabrike u Kanadi, fanriku svoje marke Krajsler u Vindzoru.

Ta fabrika Krajslera koja će uskoro napuniti 100 godina, proizvodi miniven Krajsler Pacifik i električne automobile Dodž Čardžer koji se masovno izvoze u SAD, na suprotnoj obali reke Detroit.

Zatvaranje fabrike u Vindzoru koja zapošljava oko 4.000 ljudi uglavnom je vezano za carine koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp na automobile koji se uvoze u SAD, saopštio je sindikat.

„To je jedna od akcija koje moramo odmah preduzeti da bi prilagodili proizvodnju“, potvrdio je portparol kompanije.

U poruci su predstavnici sindikata rekli da će privremeno zatvaranje fabrike takođe obuhvatiti i proizvđače delova koji se šalju u fabriku u Vindzoru, prenose kanadski mediji.

„Nekoliko hiljada radnika će biti pogođeno ovim privremenim zatvaranjem potrebnim da se procene posledice carina“, rekla je nacionalna predsednica sindikata Unifor, Lana Pejn.

Tramp je objavio da će carina od 25 odsto na vozila i lake kamione koji se uvoze u SAD stupiti na snagu u četvrtak. On je sinoć takođe objavio uvođenje sveobuhvatnih carina, posebno azijskim zemljama i EU.

On je u sredu uveo ujednačene carinske tarife za svu robu i usluge po zemljama, za razliku od dosadašnje četiri vrste carina SAD koje su zavisile od vrste/vrednosti robe i carinskog aranžmana s drugim državama: posebne carinske tarife, složene tarife, „ad valorem“ (po vrednosti) i tarifna kvota.

Tramp: SAD će biti jače posle uvođenja carinskih mera

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je danas da će SAD izaći „jače“ posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.

„Operacija je završena! Pacijent je preživeo i oporavlja se. Prognoza je da će pacijent biti mnogo jači, veći, bolji i otporniji nego ikada ranije“, napisao je američki predsednik na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je svoju poruku završio omiljenim sloganom – „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Berza na Volstritu je danas doživela pad, pošto je Tramp u sredu uveo visoke carinske mere označavajući protekcionističku promenu vodeće svetske ekonomske sile koja nije viđena gotovo 100 godina.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit (Karoline Leavitt) branila je Trampove mere.

„Svakome na Volstritu jutros bih rekla: ‘Verujte predsedniku Trampu’“, rekla je portparolka za američku televizijsku mrežu Si En En (CNN) i dodala da SAD više neće varati strane države.

„Ako su te zemlje htele da pregovaraju, ako su htele da urade pravu stvar, imale su 70 godina da to urade. Umesto toga, prevarile su američke radnike“, rekla je portparolka Bele kuće.

Kanadski premijer najavio ograničene kontramere na američke carine

Dara Milovanović

3. april 2025. | 12:07

OTAVA – Kanadski premijer Mark Karni najavio je danas ograničen skup kontramera na američke carine uz ocenu da su „protekcionistički potezi” predsednika SAD Donalda Trampa „tragedija za globalnu trgovinu”.

Karni je rekao da će kanadska vlada oponašati američki pristup uvođenjem carine od 25 odsto na sva vozila koja se uvoze iz Sjedinjenih Američkih Država i ne potpadaju pod trgovinski sporazum između SAD, Meksika i Kanade, prenosi Rojters.

Kanadski premijer je izjavio na konferenciji za novinare da se nove carine neće primenjivati na auto-delove i da neće uticati na vozila iz Meksika.

“S obzirom na potencijalnu štetu sopstvenom narodu, američka administracija bi na kraju trebalo da promeni kurs. Ali ne želim da dajem lažnu nadu”, rekao je Karni.

Dodao je da bi moglo potrajati dosta dugo dok Sjedinjene Američke Države ne promene pristup i potvrdio da će prethodno najavljene kanadske carine ostati na snazi, prenosi Tanjug.

SERBIANNEWS/CANADA

Sto deset godina od smrti Nadežde Petrović, srpske slikarke i ratne heroine

Viktor

3. april 2025. | 09:24

Nadežda Petrović, srpska slikarka i ratna heroina, osnivač Kola srpskih sestara, umrla je 3. aprila 1915. pre 110 godina, kao bolničaraka u Valjevskoj bolnici od tifusa.

Bilo je to vreme kada su, u jeku Prvog svetskog rata, Srbijom harale zarazne bolesti i teška epidemija tifusa.

Nije bilo dovoljno ni medicinskog osoblja ni lekara, a slikarka Nadežda Petrović bila je dobrovoljna bolničarka. Međutim, epidemiju protiv koje se nesebično borila nije preživela.

Bila je dobrovoljna bolničarka i u balkanskim ratovima 1912/13, kada se takođe teško razbolela. Odlikovana je medaljom za hrabrost.

Nadežda Petrović rođena je u Čačku oktobra 1873. Otac je bio umetnički opredeljen, učio je slikarstvo kod Steve Todorovića i bio predavač crtanja i krasnopisa. Docnije se posvetio praktičnijim temama, finansijama. Dospeo je i do rukovodioca poreske službe. Autor je kapitalnog trotomnog dela “Finansije i ustanove u obnovljenoj Srbiji”. Bio je i narodni poslanik. Njegov otac, Nadeždin deda, bio je uspešan beogradski trgovac. Majka, inače učiteljica, bila bliska rođaka Svetozara Miletića.

Bila je to porodica koja je izrodila niz zaslužnih ličnosti. Dve njene rođene sestre bile su takođe slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko Petrović poznati pisac.

Završila je Višu žensku školu u Beogradu, gde se porodica preselila, odnosno vratila, sredinom osamdesetih. Učila je slikarstvo u ateljeu Đorđa Krstića, a potom i u Umetničkoj školi Cirila Kutljika, tada vodećoj instituciji te vrste u Beogradu, odnosno Srbiji.

Radila je kao nastavnica crtanja u Višoj ženskoj školi, Ženskoj učiteljskoj školi, Ženskoj gimnaziji u Beogradu.

Godine 1898. slikarstvo usavršava u Minhenu, ondašnjem vodećem centru za obrazovanje u oblasti umetnosti.

Prvu samostalnu izložbu imala je 1900. u Beogradu, u Sali Velike škole, današnje zgrade Rektorata. Nije međutim prvobitno naišla na pozitivne kritike. Negodovao je i Vladislav Petrović Dis. Petar Odavić, književnik, njeno slikarstvo je čak nazvao bolesnim. Bilo je to moderno slikarstvo koje je odstupalo od onog na šta je naša javnost prethodno navikla.

Naredne godine nastavila je umetničko obrazovanje u Minhenu, kod Julijusa Ekstera.

Bila je učesnica Prve jugoslovenske umetničke izložbe 1904. godine. Osnivač je umetničkog društva Lada, koje je imalo izuzetnu ulogu u umetničkom i društvenom životu Srbije. Društvo je utemeljeno uoči Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, 1904. kao gest obeležavanja stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.

Bilo je to prvo umetničko društvo u Srbiji. Osnivači su bili Uroš Predić, Đorđe Jovanović, Marko Murat, koji je bio autor i karakterističnog znaka društva, Rista i Beta Vukanović, Petar Ubavkić, Sima Roksandić, Nadežda Petrović.

S ciljem umetničkog usavršavanja boravila je takođe u Italiji i Francuskoj. Izlagala je u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, u Parizu na Jesenjem salonu.

Godine, 1912. osnovala je slikarsku školu u Beogradu, gde je bila predavač.

Najveća srpska slikarka svog vremena, autor je približno tri stotine ulja, nešto akvarela, niza crteža.

Najviše je slikala portrete, ponekad aktove, često pejzaže, njih neretko s nacionalnom tematikom. To su dela jakog kolorita, sa originalanim izrazom i izvanrednim bogatstvom boja, najbliža ekspresionizmu. Ona je sebe smatrala za impresionistu. Danas je najviše poistovećuju sa fovizmom. Portretisala je najrazličitije tipove iz naroda, ali i više važnih ličnosti njenog vremena, kao Jovana Skerlića, Jašu Tomića, Kseniju Atanasijević. Serija njenih dela imala je motive Kosova i Metohije.

Sačuvano je oko 200 njenih dela, od kojih su pojedina u vrhu srpskog likovnog stvaralaštva, poput slika “Resnik”, “Notr Dam”, “Autoportret”, “Bulonjska šuma”.

Postavila je temelje modernog slikarstva u Srba, najbližeg ekspresionizmu, sa elementima simbolizma, secesije, impresionizma. Iako je tematski bila posvećena nacionalnim temama njen likovni izraz je bio nešto novo u tadašnjoj srpskoj sredini.

Bavila se takođe likovnom kritikom, među prvima kod nas. Prvu je objavila na temu izložbe Marka Murata u Letopisu Matice srpske. Autor je i dva dramska teksta, s tematikom borbe za oslobođenje u Staroj Srbiji, kako se izrazila sa “živim slikama iz Makedonije i Srbije”.

Naglašeni patriota, pomagala je nacionalni rad na više nivoa. Posećivala je neoslobođenu Staru i Južnu Srbiju, tada pod vlašću Turske, odnoseći pomoć. Bila je lični prijatelj Voje Tankosića i Dragutina Dimitrijevića Apisa. Među prvim je članicama patriotske organizacije Narodna odbrana.

Avgusta 1903. zajedno sa Delfom Ivanić i Savkom Subotić osniva Kolo srpskih sestara, koje je prevashodno imalo za cilj da organizuje pomoć Srbima neoslobođene Stare Srbije. Kancelarija Kola nalazila se na uglu Vasine i Dobračine na Dorćolu. Nadežda je bila prvi sekretar društva.

Učestvovala je 1914. u borbama na Mačkovom kamenu, bila bolničarka Dunavske divizije.

Početkom te 1915. posle kratkotrajnog boravka u Skoplju gde se tada u izbeglištvu nalazila njena porodica, februara se vratila u vojnu bolnicu u Valjevo kao dobrovoljna bolničarka, tada središte epidemije, gde je negovala ranjene odnosno obolele srpske vojnike, uprkos činjenici da je Vrhovna komanda insistirala da se zaputi u Rim. Nije inače ni tada prestajala da slika. Razbolela se krajem marta od tifusa. Po svedočenju bliskog prijatelja Branka Popovića, slikara i potonjeg univerzitetskog profesora, koji je tada posetio “I sama smrt zatekla je u razdraganosti”.

Umrla je trećeg dana aprila 1915. Imala je tada 41 godinu, prenosi Tanjug.

Srpske novine, tada objavljivane u Nišu, ratnom središtu Vlade, štampale su osvrt povodom njene smrti završen rečima: “Ona je bila oduševljena Srpkinja i jedna od osnivačica Kola Srpskih sestara, Slava joj!”.

1...303304305...1.527 Stranica 304 od ukupno 1.527

NewsWeekPRO

Selektor reprezentacije SAD i trener Golden Stejta bio je pun reči hvale na račun srpskog košarkaša

Stiv Ker, trener košarkaša Golden Stejta, izrazio je duboko poštovanje prema Nikoli Jokiću nakon meča protiv Denvera, nazvavši ga najboljim centrom u istoriji NBA lige.

Ker, koji se tokom igračke karijere susretao sa velikanima poput Karima Abdul-Džabara, istakao je da je Jokićev uticaj na igru jedinstven.

“Nepravedno je porediti različite epohe, ali on je najbolji centar koga sam lično gledao. Igrao sam protiv Karima Abdul-Džabara, toliko sam star. Karim nije mogao da radi sve te stvari”, rekao je Ker i dodao da Jokićev talenat prevazilazi golu tehniku i statistiku.

Ipak, još jedna fenomenalna partija Srbina nije bila dovoljna da Denver prekine seriju poraza.

Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je posle poraza od Efesa da nema šta da zameri svojim igračima, nakon što su crveno-beli uprkos neuspehu zabeležili plasman u doigravanje Evrolige

Košarkaši Crvene zvezde poraženi su u petak uveče posle produžetka od Efesa rezultatom 97:96, ali su pored toga uspeli da izbore plasman u plej-in.

On je istakao da je Zvezda dala sve od sebe i da su se igrači borili od prvog do poslednjeg sekunda.

“Imali smo uspone i padove, ali smo uložili i poslednji atom snage. Nismo uspeli da stignemo do pobede, hvala navijačima od srca na nevrovatnoj podršci, uspeli smo da nadoknadimo minus od 12 poena, stigli smo do produžetka, imali smo i šut za pobedu”, poručio je Sferopulos.

Trener Crvene zvezde je naveo se nada skorom povratku povređenih igrača.

Sferopulos je rekao da nema lakih ili teških utakmica u Evroligi.

Grčki stručnjak je istakao da je naredni cilje ekipe plasman u plej-of Evrolige.

Zahvalio je navijačima Zvezda na podršci i dodao da su oni motivisali ekipu.

Zvezda će u poslednjem kolu Evrolige gostovati Panatinaikosu, a pre toga će gostovati Ciboni u ABA ligi.

Iza brenda Jedina stoje četiri drugara. Ideja je krenula od Nebojše Nastovskog, Radoice Jevtića i Aleksandra Dimitrijevića. Neku godinu kasnije nam se pridružio i Nenad Radoman, sa idejom da od cele priče naprave brend.

Zašto baš „Jedina“?

Dugo je trajala priča kako bi se zvao njihov brend, ali niti jedna ideja nije bila autentična.

Na vizuelnom brendu se radilo preko dve godine. Uz dosta polemika, prepravki, vraćanja na početak, uspeli su da se usaglase.

Tradicija uz savremene tehnologije

Rakije prave na tradicionalan način uz primenu savremenih tehnologija i znanja koje im je preneto od strane tehnologa Milana Dimitrijevića.

U toku su uvođenja standarda HACCP i cela proizvodnja je projektovana prema zahtevima standarda HACCP, što će im otvoriti vrata da ponude proizvode i vam granice naše divne zemlje Srbije.

Dosta mu je bilo košenja trave

Rezultat? Dvorište bez ijedne travke, prizor koji je u Americi gotovo nezamisliv. Na pitanje zašto je to uradio, odgovorio je u svom duhovitom stilu: „Dosta mi je bilo stalnog košenja trave!“

Danas se The Beer Can House nalazi na adresi 222 Malone Street i predstavlja pravo umetničko delo koje svedoči o Milkovičevoj ljubavi prema reciklaži, domišljatosti i njegovoj sposobnosti da svakodnevne materijale pretvori u umetnost.

Od jezičaka za otvaranje limenki napravio je zavese koje zveckaju na vetru, dok su girlande od aluminijumskih traka postavljene duž ivica krova, praveći jedinstvenu zvučnu kulisu zbog koje izgleda kao da „kuća peva kada dune vetar“.

Ukrašavao ju je punih 18 godina, a procenjuje se da je u tom procesu iskoristio više od 50.000 pivskih limenki. Na suncu kuća sija poput šljokica, reflektujući svetlost i boje koje podsećaju na crkvene vitraže.

Kako su studenti ranije najavili, vožnja će trajati narednih 13 dana, a put je dug oko 1.300 kilometara. Više stotina Novosađana okupilo se u kampusu već oko 7.00 časova kako bi ispratili bicikliste.

Plan je da biciklisti prođu kroz Mađardsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i Francusku. Večeras će noćiti u Subotici.

Oni će na tom putu imati asisteniciju mehaničara, lekarski tim, kao i pratnju više vozila koja će prevoziti rezervne delove, namirnice i lične stvari biciklista.

Među onima koji su krenuli na put ima predstavnika Novosadskog univerziteta, Beogradskog, Niškog i Kragujevačkog univerziteta.

Kako je precizirano juče na konferenciji za novinare, ova vožnja je usmerena ka Savetu Evrope i Evropskoj uniji, organizacijama „koje imaju ključnu ulogu u podršci demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava“.

Ideja je da studenti predstavnike evropskih institucija upoznaju sa misijom, njihovim zahtevima zbog kojih mesecima blokiraju fakultete, a očekivanja su da će njihov put izazvati reakciju i viših zvaničnika EU.

Sinoć je u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, u organizaciji Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, organozovana humanitarna prodaja pljeskavica i tom prilikom prodato je 1.710 pljeskavica i tri pečena praseta, a prikupljeno je 1,9 miliona dinara i 2.135 evra za put studenata.

Pored poljoprivrednika, na tom mestu su bili i građani koji su prodajom različitih proizvoda i rukotvorina dali svoj doprinos te je ukupno na celom humanitarnom bazaru prikupljeno 5.915 evra i 32 miliona dinara, što sve ukupno čini oko 33.500 evra.

Đoković će pokušati da prvi put posle 10 godina podigne pehar u svojoj zvaničnoj rezidenciji, na startu moguć meč protiv Vavrinke

Upala srednjeg uha napravila problem iskusnom plejmejkeru

Zbog početka primene novih visokih carina SAD, multinacionalni konzorcijum proizvođača automobila Stelantis će od 7. aprila na dve nedelje zatvoriti jednu od svoje tri fabrike u Kanadi, fanriku svoje marke Krajsler u Vindzoru.

Ta fabrika Krajslera koja će uskoro napuniti 100 godina, proizvodi miniven Krajsler Pacifik i električne automobile Dodž Čardžer koji se masovno izvoze u SAD, na suprotnoj obali reke Detroit.

Zatvaranje fabrike u Vindzoru koja zapošljava oko 4.000 ljudi uglavnom je vezano za carine koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp na automobile koji se uvoze u SAD, saopštio je sindikat.

„To je jedna od akcija koje moramo odmah preduzeti da bi prilagodili proizvodnju“, potvrdio je portparol kompanije.

U poruci su predstavnici sindikata rekli da će privremeno zatvaranje fabrike takođe obuhvatiti i proizvđače delova koji se šalju u fabriku u Vindzoru, prenose kanadski mediji.

„Nekoliko hiljada radnika će biti pogođeno ovim privremenim zatvaranjem potrebnim da se procene posledice carina“, rekla je nacionalna predsednica sindikata Unifor, Lana Pejn.

Tramp je objavio da će carina od 25 odsto na vozila i lake kamione koji se uvoze u SAD stupiti na snagu u četvrtak. On je sinoć takođe objavio uvođenje sveobuhvatnih carina, posebno azijskim zemljama i EU.

Tramp: SAD će biti jače posle uvođenja carinskih mera

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je danas da će SAD izaći „jače“ posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.

„Operacija je završena! Pacijent je preživeo i oporavlja se. Prognoza je da će pacijent biti mnogo jači, veći, bolji i otporniji nego ikada ranije“, napisao je američki predsednik na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je svoju poruku završio omiljenim sloganom – „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Berza na Volstritu je danas doživela pad, pošto je Tramp u sredu uveo visoke carinske mere označavajući protekcionističku promenu vodeće svetske ekonomske sile koja nije viđena gotovo 100 godina.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit (Karoline Leavitt) branila je Trampove mere.

„Svakome na Volstritu jutros bih rekla: ‘Verujte predsedniku Trampu’“, rekla je portparolka za američku televizijsku mrežu Si En En (CNN) i dodala da SAD više neće varati strane države.

„Ako su te zemlje htele da pregovaraju, ako su htele da urade pravu stvar, imale su 70 godina da to urade. Umesto toga, prevarile su američke radnike“, rekla je portparolka Bele kuće.

OTAVA – Kanadski premijer Mark Karni najavio je danas ograničen skup kontramera na američke carine uz ocenu da su „protekcionistički potezi” predsednika SAD Donalda Trampa „tragedija za globalnu trgovinu”.

Karni je rekao da će kanadska vlada oponašati američki pristup uvođenjem carine od 25 odsto na sva vozila koja se uvoze iz Sjedinjenih Američkih Država i ne potpadaju pod trgovinski sporazum između SAD, Meksika i Kanade, prenosi Rojters.

Kanadski premijer je izjavio na konferenciji za novinare da se nove carine neće primenjivati na auto-delove i da neće uticati na vozila iz Meksika.

“S obzirom na potencijalnu štetu sopstvenom narodu, američka administracija bi na kraju trebalo da promeni kurs. Ali ne želim da dajem lažnu nadu”, rekao je Karni.

Dodao je da bi moglo potrajati dosta dugo dok Sjedinjene Američke Države ne promene pristup i potvrdio da će prethodno najavljene kanadske carine ostati na snazi, prenosi Tanjug.

Nadežda Petrović, srpska slikarka i ratna heroina, osnivač Kola srpskih sestara, umrla je 3. aprila 1915. pre 110 godina, kao bolničaraka u Valjevskoj bolnici od tifusa.

Bilo je to vreme kada su, u jeku Prvog svetskog rata, Srbijom harale zarazne bolesti i teška epidemija tifusa.

Nije bilo dovoljno ni medicinskog osoblja ni lekara, a slikarka Nadežda Petrović bila je dobrovoljna bolničarka. Međutim, epidemiju protiv koje se nesebično borila nije preživela.

Bila je dobrovoljna bolničarka i u balkanskim ratovima 1912/13, kada se takođe teško razbolela. Odlikovana je medaljom za hrabrost.

Bila je to porodica koja je izrodila niz zaslužnih ličnosti. Dve njene rođene sestre bile su takođe slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko Petrović poznati pisac.

Završila je Višu žensku školu u Beogradu, gde se porodica preselila, odnosno vratila, sredinom osamdesetih. Učila je slikarstvo u ateljeu Đorđa Krstića, a potom i u Umetničkoj školi Cirila Kutljika, tada vodećoj instituciji te vrste u Beogradu, odnosno Srbiji.

Radila je kao nastavnica crtanja u Višoj ženskoj školi, Ženskoj učiteljskoj školi, Ženskoj gimnaziji u Beogradu.

Godine 1898. slikarstvo usavršava u Minhenu, ondašnjem vodećem centru za obrazovanje u oblasti umetnosti.

Naredne godine nastavila je umetničko obrazovanje u Minhenu, kod Julijusa Ekstera.

Bilo je to prvo umetničko društvo u Srbiji. Osnivači su bili Uroš Predić, Đorđe Jovanović, Marko Murat, koji je bio autor i karakterističnog znaka društva, Rista i Beta Vukanović, Petar Ubavkić, Sima Roksandić, Nadežda Petrović.

S ciljem umetničkog usavršavanja boravila je takođe u Italiji i Francuskoj. Izlagala je u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, u Parizu na Jesenjem salonu.

Godine, 1912. osnovala je slikarsku školu u Beogradu, gde je bila predavač.

Najveća srpska slikarka svog vremena, autor je približno tri stotine ulja, nešto akvarela, niza crteža.

Sačuvano je oko 200 njenih dela, od kojih su pojedina u vrhu srpskog likovnog stvaralaštva, poput slika “Resnik”, “Notr Dam”, “Autoportret”, “Bulonjska šuma”.

Postavila je temelje modernog slikarstva u Srba, najbližeg ekspresionizmu, sa elementima simbolizma, secesije, impresionizma. Iako je tematski bila posvećena nacionalnim temama njen likovni izraz je bio nešto novo u tadašnjoj srpskoj sredini.

Bavila se takođe likovnom kritikom, među prvima kod nas. Prvu je objavila na temu izložbe Marka Murata u Letopisu Matice srpske. Autor je i dva dramska teksta, s tematikom borbe za oslobođenje u Staroj Srbiji, kako se izrazila sa “živim slikama iz Makedonije i Srbije”.

Avgusta 1903. zajedno sa Delfom Ivanić i Savkom Subotić osniva Kolo srpskih sestara, koje je prevashodno imalo za cilj da organizuje pomoć Srbima neoslobođene Stare Srbije. Kancelarija Kola nalazila se na uglu Vasine i Dobračine na Dorćolu. Nadežda je bila prvi sekretar društva.

Učestvovala je 1914. u borbama na Mačkovom kamenu, bila bolničarka Dunavske divizije.

Umrla je trećeg dana aprila 1915. Imala je tada 41 godinu, prenosi Tanjug.

Srpske novine, tada objavljivane u Nišu, ratnom središtu Vlade, štampale su osvrt povodom njene smrti završen rečima: “Ona je bila oduševljena Srpkinja i jedna od osnivačica Kola Srpskih sestara, Slava joj!”.