Belo zlato, iliti litijum, pozicionira se kao strateški resurs od ključnog značaja u globalnom kontekstu zbog sve veće potrebe za električnim vozilima i baterijama, čiji je litijum sastavni deo. Procenjuje se da će globalna potražnja za litijumom do 2030. godine dostići preko 3,1 milion metričkih tona, što predstavlja značajan izazov s obzirom na to da će rast potražnje biti dosta veći od trenutnih kapaciteta. Pored same ekstrakcije litijuma na način koji nanosi najmanju moguću štetu životnoj sredini, važno je i da postoji i veliki kapacitet za dalju preradu „belog zlata”. Ono što pitanju litijuma daje bitnu geopolitičku dimenziju jeste činjenica da Kina ima udeo od oko 60 odsto na globalnom tržištu baterija za električna vozila, koja predstavljaju jedno od ključnih bojišta u rastućem ekonomskom ratu između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. To nije jedini rat gde litijum igra važnu ulogu – ruska vojska je u Ukrajini zauzela dva velika rudnika u Donjecku i Zaporožju. Rudnik u gradu Ševčenko u Donbasu je procenjen na oko milijardu i po dolara, dok vrednost nalazištu u Zaporožju još nije u potpunosti procenjena. Iako se i u samoj Rusiji nalaze nalazišta litijuma, domaća proizvodnja znatno kaska za rastom potražnje i dva od četiri najveća nalazišta u Ukrajini zbog toga predstavljaju vredan strateški cilj. Ukrajina je još 2021. godine strateški partner Evropske unije u oblasti kritičnih sirovina i ukoliko po okončanju rata Rusija nastavi da kontroliše veliki deo ukrajinskih litijumskih rezervi, Evropska unija će se suočiti sa velikim problemom i potreba za pronalaskom novih, sigurnijih izvora litijuma će dodatno porasti. Rusija u svojoj potrazi za dragocenim litijumom ide i mnogo dalje od Ukrajine, i to u partnerstvu sa Kinom: ruske i kineske rudarske kompanije su nedavno sklopile sporazum sa bolivijskom rudarskom kompanijom u državnom vlasništvu o otvaranju postrojenja za preradu litijuma uz investiciju od dve milijarde dolara. Prerada se može opisati i kao ključna reč kada je u pitanju litijum. Iako su svetske rezerve litijuma velike, postojeći kapaciteti za preradu „belog zlata” su znatno manji od potražnje i to je jedan od razloga zašto Kina, koja poseduje oko šest odsto globalnih rezervi litijuma, ima dominantnu poziciju na globalnom tržištu baterija. Naime, duga tradicija rudarstva u Kini i izdašne državne subvencije su rezultovali u velikom lancu vrednosti u kojem kineski litijum dostiže najveća svetska tržišta, čak i kada se ne izvozi direktno iz Kine, već, na primer, pomoću meksičkih kompanija u kineskom vlasništvu. Jedan od ljudi najbolje svesnih ovog problema jeste Ilon Mask, vlasnik „Tesle” i jedan od najbližih saveznika predsednika SAD Donalda Trampa. Tesla je objavila tri izdanja svog „master plana” za uspešnu tranziciju ka zelenoj energiji u kojoj litijum zauzima važno mesto, ali je kao glavni problem identifikovana obrada, a ne rudarenje. Dok postoji opravdana bojazan da „Tesla” potcenjuje zahtevnost kopanja litijuma, prerada ostaje ključni problem u kontekstu konkurentnosti na globalnom nivou. „Tesla” je uložila milijardu dolara u rafineriju litijuma u Teksasu i iako postoje smetnje sa nedovoljnom količinom vode u sušnom Teksasu, ova investicija jasno oslikava težnju lidera u industriji električnih vozila da obezbedi celokupan lanac vrednosti. To nam govori i nedavna poseta ovom postrojenju od strane Havijera Mileja, predsednika Argentine čija revolucionarna ekonomska politika u velikoj meri inspiriše Ilona Maska i reforme koje želi da sprovede kroz Departman za efikasnost vlade. Argentina se nalazi u tzv. litijumskom trouglu između nje, Čilea i Bolivije i povod posete „Teslinoj” rafineriji u Teksasu je velika investicija u argentinsku industriju litijuma za koju postoji obostrano interesovanje.
Ako postoji jedno pitanje koje donosioci odluka i analitičari širom sveta ovih dana često postavljaju, to je kakav će biti uticaj najavljenih odluka novog-starog američkog predsednika Donalda Trampa. U panici oko potencijalnog uticaja tarifa i deregulacije na ekonomiju Sjedinjenih Država i ostatka sveta, često se zapostavlja osnovni cilj nove administracije: potpuna samostalnost. To se prvenstveno ogleda u entuzijazmu nove administracije za korišćenje resursa kojima je Amerika bogata, bilo da su to energenti, rude ili ljudi. Upravo je Donald Tramp u svom prvom mandatu odobrio litijumski projekat „Taker pas” u Nevadi, gde će od 2028. godine na godišnjem nivou biti obezbeđeno dovoljno litijuma za 800 hiljada električnih vozila. Ne očekuje se da će Trampove tarife i ukidanje mnogih programa prethodne administracije koji subvencionišu EV industriju naneti nepremostivu štetu iz dva razloga: prvi razlog je potražnja za električnim vozilima koja se prema svim naznakama neće smanjivati u narednim godinama, dok je drugi razlog sam Ilon Mask. Njegov uticaj na Trampove odluke će biti testiran potencijalnim uvođenjem tarifa na uvoz grafita iz Kine, u visini do vrtoglavih 920 odsto. Ova odluka može ozbiljno da našteti Maskovim interesima u „Tesli” i budućnost ovih tarifa će nam verovatno pokazati šta ćemo moći i da očekujemo sa litijumom i drugim kritičnim sirovinama.
Jedna stvar koja lidere američkog biznisa teši kada su u pitanju visoke tarife na uvoz prirodnih resursa jeste njihova široka dostupnost. Što se tiče depozita litijuma – Amerika ne mora mnogo da se brine jer se između Nevade i Oregona nalazi najveće nalazište litijuma na svetu, sa procenama od 20 do 40 metričkih tona. Polako se radi i na uspostavljanju kapaciteta za preradu američkog litijuma u Americi, pa je na kraju januara 2025. započeta i izgradnja rafinerije litijuma u Oklahomi u vrednosti od 1,2 milijarde dolara. Kada se sagleda američki pristup ovom resursu od najvećeg strateškog značaja, uočljivo je više lekcija na koje i manje države sa manjim, ali i dalje značajnim resursima treba da imaju na umu: ukoliko zadovoljavajuće rezerve postoje, njihova ekstrakcija ne treba da bude fokus, već nešto što se uz obzir prema životnoj sredini shvata kao podrazumevano, da bi na tom temelju bio izgrađen nezavisan lanac vrednosti koji uključuje preradu litijuma, proizvodnju baterija, i na samom kraju, nosioca zelene tranzicije – električna vozila. Srbija ima pristup određenim kritičkim sirovinama na svojoj teritoriji, poput litijuma i bakra, ali i rastući tehnološki sektor, što je stavlja u pogodnu situaciju da napravi sopstveni lanac proizvodnje EV baterija, koji bi otvorio i put ka proizvodnji električnih automobila, ali i jačoj političkoj poziciji Srbije na globalnom nivou.