U Velikom Gradištu u toku je javni uvid u plan regulacije budućeg aerodroma „ Srebrno jezero”. Ako sve bude teklo po zacrtanim planovima, u okolini „srpskog mora” za tri do pet godina Srbija će dobiti prvi turistički aerodorom.

Radovi su praktično već počeli, mi smo napravili travnatu pistu za male avione, a onda je procenjeno da treba praviti ozbiljniju priču u koju se uključilo ministarstvo. Pistu smo preneli preduzeću „ Aerodromi Srbije” koje je preuzelo sve dalje aktivnosti. Aerodorom se ovde pravi pre svega zbog ozbiljnih planova razvoja turizma na Srebrnom jezeru i dunavskom toku u ovom kraju, ali i potrebe putovanja velikog broja ljudi iz ovog dela Srbije koji rade u inostranstvu, kaže za „Politiku” Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište.

Cilj je da se u ovoj godini uradi planska dokumentacija, potom sledi otkup zemljišta za produžetak piste, kao i za prateće sadržaje aerodroma. Sve će se prostirati na oko 120 -150 hektara. Područje plana podeljeno je na tri urbanističke celine: poletno-sletna i rulna staza, prateći sadržaji i komercijalni sadržaji. Radovi će se izvoditi u tri faze. Za početak ovog projekta neophodno je obezbediti prostorne uslove za izgradnju objekata kao što su terminal, garaže za parkiranje opreme i sredstava, vatrogasne baze, hangari za smeštaj vazduhoplova, kao i neophodnu saobraćajnu i tehničku infrastrukturu. Kako „Politika” saznaje, u planu je i gradnja heliodroma iz bezbednosnih i zdravstvenih razoga.

Pristup do kompleksa aerodroma planiran je preko nove saobraćajnice koja se odvaja od postojeće koja vodi ka turističkom naselju Beli bagrem. Prema rečima Dragana Milića, ovaj aerodrom i izgradnja brze saobraćajnice od auto-puta do Golupca, od ogromnog su značaja za razvoj turizma ovog kraja. Turistički letovi, nadaju se, dovešće još više gostiju iz Rumunije, Austrije, Nemačke, Italije, a redovne avionske linije omogućiće ovdašnjim gastarbajterima brži, lakši i češći dolazak u zavičaj.

Kod nas se turizam ozbiljno razvija. Završili smo sportsku halu na jezeru, u planu je da postanemo odbojkaški centar Srbije, tu je i Teodosićev košarkaški kamp koji primi više od hiljadu dece godišnje. Imaćemo i druge sadržaje, poput zatvorenog bazena, nedavno je od jednog nemačkog investitora stiglo pismo o namerama da gradi hotel na Srebrnom jezeru. Aerodorom samo može biti podsticaj za dalja ulaganja, smatra prvi čovek gradištanske opštine.

Letovanje u Srbiji zbog epidemije, „srpskom moru”, kako zovu Srebrno jezero, donelo je pravu turističku ekspanziju. Od oko 2.500 – 3.000 kreveta, koliko ih ima na obali jezera, ovde se tražilo mesto više u julu i avgustu. Samo u ovoj sezoni je otvoreno oko 70 novih apartmana, a trenutno se gradi još 200.

U prvoj fazi gradiće se poletno-sletna staza dužine 1.500 metara, a rezerviše se prostor za nastavak izgradnje i razvoj aerodroma u budućnosti, sa dužinom staze od 1.800 metara u drugoj fazi, odnosno 2.400 metara u trećoj. Područje izgradnje aerodroma obuhvata delove katastarskih opština Veliko Gradište, Kumane i Kisiljevo, u zoni šumskog kompleksa Beli bagrem. Prema važećoj planskoj dokumentaciji šireg područja, aerodrom „Srebrno jezero” moguće je uključiti i u mrežu regionalne ponude.

I u Srbiji kao i u zemljama EU, od izbijanja zdravstvene krize, građani ostavljaju više novca sa strane
Poput većine stanovnika Evropske unije i građani Srbije štede novac od kada je pandemija promenila gotovo svaki aspekt naših života.

Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, stanje dinarske štednje građana u bankama iznosilo je 86,1 milijardu dinara, što je za 8,2 odsto više nego krajem 2019. U odnosu na isti period na štednim računima imali su svega 1,8 odsto više deviza.

Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend jer se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a više su i kamatne stope. U NBS takođe ističu da dinarska štednja ima trend kontinuiranog rasta poslednjih godina.

Ipak, pitanje je i čini se malo verovatnim da će taj rast dostići prošlogodišnje povećanje od 30 procenata. Stručnjaci ističu da je zbog neizvesne budućnosti čuvanje novca sasvim logična posledica kao i da će opreznost sve štedljivijih potrošača potrajati.

To pokazuju i nedavno objavljeni podaci Evrostata prema kojima je, u prvom tromesečju 2020. stopa štednje domaćinstava u evrozoni i EU povećana za 4,3 procenta u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine. Najveći porast primećen je u Belgiji, Danskoj i Holandiji, a najniži u Poljskoj, Švedskoj i Češkoj. Za sve države članice, osim za dve, povećanje stope štednje objašnjeno je snažnim smanjenjem pojedinačnih troškova. Kao razloge za obazriviji odnos prema finansijama i smanjenje potrošnje mnogi ispitanici u anketama navodili su: strah od gubitka posla i smanjenja zarade, dok su „porodica i deca” uglavnom bili osnovni motivi za ostavljanje novca sa strane.

Teško je očekivati da će milioni ljudi širom sveta nastaviti da troše jednako kao pre krize posle ekonomske štete koju im je naneo virus korona.

Sasvim je izvesno da će oni koji su najpogođeniji i bez ikakve ušteđevine početi dodatno da se zadužuju. Sa  zebnjom se govori o onima koji su ostali bez posla ili privremeno odlaze na neplaćene odmore.

Nedavno istraživanje portala „Kreditkard.kom” pokazalo je i da gotovo polovina građana Amerike trenutno ima dug na karticama, što je za 43 odsto više nego što je pružila slična analiza početkom marta ove godine. Kako se navodi, najviše su zaduženi vlasnici kreditnih kartica rođeni ranih osamdesetih i ranih dvehiljaditih.

Izveštaji pokazuju da najveći deo kupaca, suočenih sa nesigurnošću zbog pandemije, smanjuju potrošnju gotovo svih proizvoda i drastično menja navike. Biraju  jeftine, uglavnom osnovne namirnice jer su i cene hrane u porastu. Pada tražnja za luksuznijim predmetima, a modna industrija širom sveta beleži gubitke.

„Hafington post” objavio je u maju istraživanje prema kome postoji i ne tako mala grupa potrošača u Americi (17 procenata) koji su na krizu odgovorili – svakodnevnom impulsivnom kupovinom. U bespotrebne kupovine 45 odsto njih odlazilo je jednom nedeljno, a 18 odsto ljudi tokom pandemije je čak trošilo više novca nego ranije. Promenio se i odnos prema javnom prevozu, a 24 odsto se izjasnilo da ne planira da koristi taksi usluge.