Međunarodna svemirska stanica (MSS) doživela je jedan od značajnijih trenutaka u svojoj istoriji. Prvi put otkako je stanica počela da se gradi 1998. godine, svi njeni moduli za pristajanje istovremeno su bili zauzeti. Ovaj događaj predstavlja izuzetno složen logistički i operativni poduhvat, izveden kroz saradnju više svemirskih agencija i različitih tipova letelica koje su u istom trenutku bile spojene sa laboratorijom u orbiti.
Kako izgleda Međunarodna stanica sa osam letelica?
Stanica je bila okružena kombinacijom teretnih brodova i kapsula za prevoz astronauta. Dve Dragon letelice kompanije „Spejs eks“, jedna namenjena prevozu posade, a druga za dopremanje opreme i naučnih eksperimenata, bile su privezane na američkom segmentu stanice.
Uz njih, tu je i američki teretni brod “Cygnus XL”, koji je prethodno morao biti privremeno premešten robotizovanom rukom Canadarm 2 kako bi se stvorio prostor za dolazak ruskog broda sa posadom.
Na japanskom pristajnom otvoru nalazila se letelica “HTV-X1”, novi teretni brod japanske agencije JAXA, koji je dopremio veliku količinu istraživačke opreme i zaliha.
Ruski segment imao je četiri vozila – dva teretna broda „Progres“, zadužena za dopremanje goriva, rezervnih delova i hrane i dva „Sojuz“ broda koja se koriste za rotaciju posade i kao spasilačka vozila u slučaju hitnih situacija.
Popunjenost „parkinga” na Međunardonoj svemirskoj stanici
Ovakva konfiguracija, u kojoj je svih osam otvora za pristajanje na stanicu istovremeno aktivno u upotrebi, ranije nije bilo moguće postići, ni tehnički ni logistički.
To je posebno značajno kada se uzme u obzir složenost koordinacije između američke Nase, ruskog Roskosmosa, japanske Jaxe i komercijalnih kompanija.
Desetočlana posada
Sa dolaskom „Sojuza MS-28“ krajem novembra, broj članova posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici porastao je na deset.
Tri nova člana su Kris Vilijams astronaut Nase i kosmonauti Roskosmosa, Sergej Kud-Sverčkov i Sergej Mikaev. Oni će ostati u orbiti do jula 2026. godine. Do tada će proučavati kako život u mikrogravitaciji utiče na krvotok u rukama i nogama, učestvovađe u biološkim i medicinskim eksperimentima, a zadatak im je i da posmatraju ponašanje materijala u svemiru.
Na stanici je i drugi „Sojuz MS-27“ čiji se boravak u orbiti bliži kraju. Planirano je da MSS napusti 8. decembra, a sa njim kući idu astronaut Nase Džoni Kim i kosmonauti Roskosmosa Sergej Rižikov i Aleksej Zubricki.
“Cygnus XL” će ostati priključen za stanicu najranije do marta 2026. godine, kada će bezbedno odleteti i uništiti do pet hiljada kilograma otpada sagorevanjem u atmosferi.
Dakle, svaka letelica od osam prikačenih ima svoja zaduženja – od isporuke pošiljki, zamene posada, sprovođenja naučnih projekata, do podrške dugotrajnim misijama. Ovaj neuobičajen, gotovo „saobraćajni špic“ u orbiti pokazuje koliko se tempo aktivnosti na stanici povećao u poslednjim godinama.
