U vodama zapadnog Pacifika, nedaleko od ostrva Lihir u Papua Novoj Gvineji, naučnici su otkrili neobično i do sada nepoznato stanište na morskom dnu. Na padini podvodnog vulkanskog grebena, na dubini od oko 1.300 metara, pronađen je sistem u kome se kombinuju dva prirodna fenomena , vreli hidrotermalni otvori i hladna izvorišta metana. Do sada je smatrano da ovi fenomeni postoje uglavnom odvojeno, ali u ovom slučaju, vode, gasovi i minerali ističu bukvalno jedan pored drugog, ponekad samo na nekoliko centimetara razdaljine.
Ovaj „hibridni“ sistem je jedinstven u svetskim okeanima. Magmatska aktivnost podvodnog vulkana zagreva organske sedimente ispod morskog dna, što izaziva stvaranje metana i drugih hidrokarbonata, koji izlaze iz sedimenata.
Istovremeno, magmatska toplota pokreće mineralima bogate fluide – hidrotermalne vode koje izbijaju kroz iste ili susedne pukotine. Rezultat je skladištenje i istovremeno isticanje toplog rastvora i hladnog gasa, što podvodno stanište čini izuzetno kompleksnim i hemijski jedinstvenim.
Život u ekstremnim uslovima
Stručno istraživanje je pokazalo da ova neobična podvodna dolina podržava izuzetno bogat i raznolik biološki život. U ovom dubokomorskom ekosistemu, školjke, crvi‑cevčari, škampi, amfipodi, morski krastavci u ljubičastim nijansama naselili su stene i sedimente na mestima gde topla voda i hladni metan izbijaju.
U nekim zonama živih bića je bilo u tako velikom broju da se jedva mogla videti ijedna gola stena. Stručnjaci veruju da neke od ovih vrsta nisu ranije opisane i da predstavljaju do sada nepoznate oblike života.
Ono što ovaj ekosistem čini posebnim jeste način na koji život crpi energiju – ne od sunčeve svetlosti, već od hemijskih procesa u dubinama. Metan, minerali i hidrotermalni fluidi obezbeđuju hemijsku energiju, a organizmi žive u mraku i pod visokim pritiskom, adaptirajući se na ekstremne uslove.
Takav način preživljavanja dokazuje da okeanske dubine mogu da budu dom neverovatne biološke raznovrsnosti, čak i u okolnostima koje nam se čine neprihvatljivim.
Geološka prošlost i bogatstvo minerala
Studija koja je opisala ovo otkriće ukazuje da područje nosi i značajan geološki „otisak”. Stene na kojima je sistem otkriven sadrže tragove zlata, srebra i drugih metala, kao i arsena, antimona i žive. Ta mineralizacija potiče iz ranijih faza vulkanske aktivnosti kada je magma kroz fluide bogate metalima dolazila u kontakt sa sedimentima i taložila ih u stenama.
Današnji hidrotermalni sistem, manje intenzivan po temperaturi, ipak nastavlja da emituje fluide i gasove, što znači da je geološka aktivnost i dalje prisutna, ali u drugačijem obliku.
Ova istorija čini „podvodnu kartu“, zapis koji svedoči o magmatskim, mineralnim i hemijskim procesima tokom hiljada godina, sada dostupnim kroz istraživanje i analizu.
Pretnje i važnost očuvanja staništa
Uprkos svemu, ovo jedinstveno podvodno stanište nalazi se pod pretnjom. U blizini se nalazi rudnik zlata, čije pražnjenje otpada i rudarskog sloja u okean već ugrožava morske ekosisteme.
Pored toga, izdate su dozvole za istraživanje i eksploataciju minerala i ugljovodonika sa morskog dna. To znači da jedan loš potez rudarske kompanije ili države može nepovratno da uništi ovako ranjiv i jedinstven ekosistem, pre nego što bude potpuno proučen i dokumentovan.
Naučnici apeluju da se preduzmu hitne mere koje podrazumevaju temeljno istraživanje, strateško morsko prostorno planiranje i međunarodnu zaštitu ovog područja, kako bi se sprečilo da ekonomski interesi potisnu očuvanje prirode i naučnu vrednost.
