Šta je krioterapija – opasan velnes trend ili svemoguć hladan lek

Nesreća u Parizu se dogodila nakon što je došlo do curenja tečnog azota u komori za krioterapiju koja je ranije istog dana popravljana. Preminula je žena koja je bila zaposlena u teretani, tako što je kolabirala usled udisanja gasa. Druga žena je doživela kardiorespiratorni zastoj i u kritičnom stanju prebačena je u bolnicu. Još tri osobe koje su pokušale reanimaciju takođe su hospitalizovane, a iz objekta je evakuisano oko 150 ljudi.

Naređena je obdukcija i toksikološka analiza kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti, ali ovo nije prvi tragičan slučaj povezan sa krioterapijom – 2015. godine jedna žena smrzla se na smrt u komori u banji u Las Vegasu nakon što je u objekat ušla van radnog vremena. Pronađena je tek sledećeg dana, prenosi “Gardijan”.

S tim da postoji rizik od ovakvih tragedija, da li vredi isprobati krioterapiju?

Šta je krioterapija i koje su potencijalne prednosti

Krioterapija predstavlja izlaganje tela ekstremno niskim temperaturama u terapijske svrhe, koja se najčešće radi smanjenja upale, ublažavanja bolova i ubrzanja oporavka mišića. Procedura obično traje dva do tri minuta, tokom kojih organizam reaguje sužavanjem krvnih sudova i pojačanim lučenjem adrenalina i endorfina. Nakon tretmana, povećan je protok krvi i dovod kiseonika u tkiva.

Koristi se tečni azot ili azot-oksid kako bi se dostigle temperature između minus 110 i minus 140 stepeni Celzijusa, a iako je krioterapija postala popularna među profesionalnim sportistima i zagovornicima zdravog života, ne postoji mnogo istraživanja o njenoj efikasnosti.

Neki stručnjaci tvrde da krioterapija pokazuje obećavajuće rezultate za nekoliko stanja, kao što su:

• Reumatoidni artritis: Tretmani krioterapije celog tela mogu navodno smanjiti bol, poboljšati pokretljivost i uticati na upalne markere. Efekat može trajati i do tri meseca, a takođe može pomoći obolelima da lakše vežbaju, što utiče i na kardiovaskularno zdravlje.

• Multipla skleroza: Manji broj istraživanja ukazuje na antioksidativne efekte koji mogu biti korisni kod neurodegenerativnih bolesti.

• Hronični bol u leđima: Pojedine studije potvrđuju smanjenje upale i ublažavanje bola nakon krioterapije.

• Zdravlje srca: Rana istraživanja sugerišu da krioterapija može sniziti nivo holesterola i triglicerida, bez negativnog uticaja na srce ili imunitet.

• Mentalno zdravlje: Neki podaci ukazuju da može ublažiti simptome depresije, poboljšati san i smanjiti umor.

• Gubitak težine: U kombinaciji sa ishranom i vežbanjem, krioterapija može ubrzati gubitak kilograma i smanjiti upalne procese.

Opasnosti krioterapije

Još 2018. godine, Evropska asocijacija za industrijske gasove upozorila je na rizike koje nosi upotreba tečnog i gasovitog azota, posebno u slučaju kvara ili nepravilne upotrebe. Naveli su da postoji ozbiljna opasnost od nedostatka kiseonika i potencijalnog gušenja.

Generalno se smatra bezbednom opcijom lečenja kada se izvodi pravilno i pod stručnim nadzorom, a većina ljudi doživljava minimalne neželjene efekte, kao što su crvenilo, otok ili utrnulost, koji su obično privremeni. Pre odlaska na takav tretman je neophodno tražiti savet lekara, a iako može doneti olakšanje za određena stanja, ključno je za takav tretman ići kod obučenih stručnjaka i biti svestan potencijalnih rizika.

Takođe, krioterapija se ne preporučuje tokom trudnoće, onima koji pate od određenih medicinskih stanja za koja hladnoća nije preporučljiva, onima koji uzimaju lekove i slično. Na kraju, neki možda neće dobiti željene dobrobiti, pa je u tom slučaju bolje opredeliti se za manje rizične procedure.