Naučnici otkrili zašto je nekim ljudima teško da se odreknu slatkog
Ukus čokolade, torte ili sočnog kolača za neke predstavlja pravi raj za nepce i iskušenje kome je teško odoleti, dok drugima takvi slatki zalogaji ne pričinjavaju posebno zadovoljstvo i lako ih mogu preskočiti. Naučnici sada tvrde da razlog za to možda leži u genima.
Zašto je nekim ljudima teško da se odreknu slatkiša
Nekim ljudima je zaista teže da se odreknu slatkiša – ne mogu da zamisle dan bez “nečeg slatkog” posle ručka ili čokolanice kojoj će da zaslade dan. Šećer, posebno onaj koji dolazi iz prerađene hrane može se odraziti negativno na zdravlje, ali i sa tom činjenicom, mnogi od nas jednostavno ne mogu da mu odole. Šta može da utiče na ovaj jak poriv za slatkim?
Geni mogu uticati na želju za šećerom i osećaj gladi, objašnjava doktorka genetike Ekaterina Surkova, a prenosi Gazeta.
“Želja za slatkim delimično zavisi od načina na koji mozak reaguje na nagradu. U tom procesu učestvuje dopaminski sistem, koji stvara osećaj zadovoljstva. Kod nekih ljudi genetske osobine čine ovaj sistem manje osetljivim”, pojašnjava Surkova.
Prema rečima stručnjaka, na ljubav prema slatkišima utiče i način na koji doživljavamo ukus. Kod različitih ljudi receptori različito reaguju na šećer, pa ista hrana nekome može delovati veoma slatko, dok drugima deluje gotovo neutralno. Zbog toga je kod pojedinih ljudi želja za desertima izraženija.
Ipak, genetska predispozicija ne znači da će čovek obavezno preterano konzumirati slatkiše. Ekspertkinja je istakla da veliki značaj imaju kvalitet sna, nivo stresa i redovna ishrana. Drugim rečima, ako čovek dovoljno spava, ne preskače obroke i vodi računa o ishrani, želja za šećerom može se značajno smanjiti.
Slatka opasnost šećera
Šećer ima dvostruku reputaciju kada je reč o zdravlju – istovremeno je i poželjan i štetan. On se prirodno nalazi u svim namirnicama koje sadrže ugljene hidrate, kao što su voće, povrće, žitarice i mlečni proizvodi. Konzumiranje celovitih namirnica koje sadrže prirodne šećere nije problem; na primer, biljne namirnice bogate su vlaknima, važnim mineralima i antioksidansima, dok mlečni proizvodi sadrže proteine i kalcijum.
Pošto organizam sporo vari celovite namirnice, šećer koji se u njima nalazi obezbeđuje stabilan izvor energije za ćelije. Takođe je dokazano da unos voća, povrća i integralnih žitarica smanjuje rizik od hroničnih bolesti, poput dijabetesa, srčanih oboljenja i nekih vrsta karcinoma.
Međutim, problem nastaje kada unosimo previše dodatog šećera – odnosno šećera koji se dodaje namirnicama kako bi bile slađe ili kako bi im se produžio rok trajanja, piše Helt Harvard.
