Proces evropskih integracija počiva na vrlo jasnim kriterijumima. Novi pristup EU ne bi značio da ona odustaje od njih.

Samo bi se stvorio novi zamajac kako se postupa u procesu pregovora, kaže za Danas Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, komentarišući na koji način bi se ubrzale evropske integracije Srbije ukoliko bi bila doneta odluka o uvođenju sankcija Rusiji.

Proces evropskih integracija počiva na vrlo jasnim kriterijumima. Novi pristup EU, ne bi značio da ona odustaje od njih. Samo bi se stvorio novi zamajac kako se postupa u procesu pregovora, kaže za Danas Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, komentarišući na koji način bi se ubrzale evropske integracije Srbije ukoliko bi bila doneta odluka o uvođenju sankcija Rusiji.

Bila bi vrlo jasna politička dimenzija i to je ono što nam sve vreme fali. Da postoji vrlo jasno izražena volja, da se ne govori da imamo perspektivu članstva već da smo već sada deo šireg prostora EU. Da se kaže, već sad ste vi na neki način naši, a proces integracija i inspunjavanje kriterijuam ćemo ići fazno. Ali imamo dobru volju da vas uključimo, gde god je moguće, da budete deo tima, dodaje Novaković.

Tomas Šib, ambasador Nemačke, je juče gostujući na televiziji N1 rekao da je sve u rukama Srbije.

„Proces evrointegracija je smišljen tako da u što većoj meri zemlje kandidati sprovode reforme što je brži napredak ka članstvu. Nemačka podržava Srbiju na tom putu. Što se brže pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Srbija će brže napredovati na putu ka EU i mi tu Srbiju potpuno podržavamo“, kazao je Šib.

Novaković pojašnjava da bi u slučaju uvođenja sankcija, neki politički elementi procesa evropskih integracija bili ubrzani.

Tu konkretno govorim o otvaranju poglavlja 31. Ali po sadašnjem okviru Srbija treba da ispunajva određene vrste uslova predviđene okvirom za svako poglavlje. Dakle, imate kriterijume koje za svako poglavlje treba da ispunite. Ali vrlo verovatno je da bi pridruživanje sankcijama EU otvorilo veću benevolentost državama članicama i stvorila bi se možda i neka vrsta dobre volje da se neke stvari poguraju. Da se na primer otvori još jedan kalster. Vrlo verovatno bi to bio klaster broj 6 spoljni odnosi i tu već imao otvorneo jedno poglavlje, ostalo je poglavlje 31 (Zajednička spoljna i bezbednosna politika), kaže Novaković.

Kako dodaje, njegov utisak je da je postojeći proces integracija isuviše birokratizovan i da nam treba novi pristup, verovatno po modelu koji zagovara Centar za evropske poslove sa faznim pristupanjem i vrlo jasnim geopolitičkim pristupom za Zapadni Balkan.

Ne govorim samo o Srbiji, nego celom Balkanu. Da EU počne da zaista sagledava ovaj prostor kao deo šireg prostora EU. Svakako, ovakav jedan signal od najveće države na Zapadnom Balkanu bi tome doprineo, smatra on.

Upitan da li je sada uvođenje sankcija Rusiji u kontekstu integracija Sribije postalo važnije od normalizacije i rešavanja pitanja Kosova, on odgovara da u ovom momentu jeste važnije.

Ali svakako pitanje Kosova će, ako Srbija želi da postane članica, morati da bude rešeno. To je jednostavno nesumljivo jer EU nije spremna da primi članice koje nisu rešile svoje teritorijalne probleme, zaključuje Novaković.

I Vladimir Međak, iz Evropskog pokreta u Srbiji., smatra da bi nam uvođenje sankcija rešilo problem poglavlja 31, koje se nije mrdnulo od 2014.

On pretpostavlja i da bi ovaj potez mogao da vodi otvaranju preostalih poglavljha iz klastera 3, piše Danas.