Srpska nacionalna avio-kompanija “Er Srbija” otvorila je ovogodišnju letnju čarter sezonu letovima između Beograda i Hurgade, ka kojoj je u aprilu planirano skoro trideset letova.

Srpska nacionalna avio-kompanija u maju pokreće i prve čarter letove ka Turskoj, a od juna i ka drugim destinacijama.

“U saradnji sa domaćim turističkim agencijama, ‘Er Srbija’ planira da tokom letnje sezone obavi više od hiljadu čarter letova ka popularnim destinacijama u Turskoj, Egiptu, Grčkoj, Italiji i Tunisu”, saopštio je srpski avio-prevoznik.

Čarter saobraćaj “Er Srbije” organizuje se ka letovalištima koja su dugi niz godina atraktivna za domaće turiste. Najpopularniji su letovi za Antaliju, Bodrum, Dalaman i Alanju u Turskoj, slede Hurgada i Šarm el Šeik, kao i veliki broj grčkih ostrva, kao što su Krit, Rodos, Samos, Skijatos, Krf, Kefalonija, Kos i Zakintos.

Nakon gotovo tri godine pauze, u planu je i obnova čarter letova za Tunis i italijanske regije Siciliju i Kalabriju.

“Zadovoljstvo nam je što sa našim partnerima, turističkim agencijama, započinjemo obnovu čarter saobraćaja, a posebno nas raduje očekivani rast broja letova. Činjenica je da globalna dešavanja uslovljavaju nezabeležen porast cena avio goriva, samim tim i povećanje cena čarter letova, ali dobra vest je da se na tržištu mogu naći turistički aranžmani prilagođeni svačijem budžetu”, rekao je direktor za komercijalu i strategiju “Er Srbije” Boško Rupić.

Kako kaže, trenutna tražnja pokazuje da turisti već sada planiraju godišnje odmore “na atraktivnim destinacijama do kojih lako mogu stići direktnim letovima iz Beograda i Niša”.

Turska tradicionalno zadržava prvo mesto na listi najtraženijih letovališta, a kao drugi izbor putnika ističe se Egipat, koji beleži snažni rast iz godine u godinu.

Do ovih zemalja će sada moći direktno da se putuje i iz Niša, gde se očekuje značajno povećanje broja čarter letova.

Tokom predstojećih praznika planirano je više desetina čarter letova za Egipat i Tursku, kao i veliki broj turističkih grupa na letovima u redovnom saobraćaju, prvenstveno ka letovalištima na Mediteranu i kontinentalnom delu Evrope.

BEOGRAD – U Srbiji su, prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, hrana i bezalkoholna pića poskupela 15,7 odsto, a u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da minimalna zarada više nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, pošto je ona u januaru bila blizu 42.000 dinara.

Ta sindikalna organizacija, takođe, smatra da bi zbog poskupljenja cena hrane i ostalih troškova visinu minimalca ponovo trebalo utvrđivati dva puta godišnje.

U S S S S kažu za Tanjug da pripremaju i “sindikalnu potrošačku korpu” koja podrazumeva da je za ishranu tročlane porodice u Srbiji mesečno neophodno oko 50.000 dinara.

U svetu se poslednjih meseci beleže rekordna poskupljenja hrane, a prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) hrana je u martu ove u odnosu na mart prošle godine bila skuplja za 33,6 odsto.

Podaci za Srbiju su nešto bolji od ovih globalnih jer, kako je objavio Republički zavod za statistiku, hrana i bezalkoholna pića kod nas su u istom periodu poskupela za 15,7 odsto.

Pri tom, najviše je poskupelo povrće i to za 30,6 odsto, kafa i čaj za 23 procenta, masti i ulja za 20,8 odsto, meso za 17,3 procenata.

Poskupljenja su se naravno odrazila i na potrošačku korpu i iznos neophodan za hranu.

Tako je prema računici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u martu prošle godine iznos za hranu u minimalnoj korpi za tročlanu porodicu bio 16.860 dinara, a za januar ove godine, za koji je poslednji objavljena ova računica, iznos za hranu je porastao na 19.198 dinara, dakle za 2.338 dinara.

U S S S S ističu da kretanja cena poslednjih meseci prošle i prvih meseci ove godine, pokazuju koliko su bili na mestu njihovi predlozi da minimalna zarada za ovu godinu bude veća od 40.000 dinara.

Jer, kaže za Tanjug potpredsednik S S S S Duško Vuković, minimalna zarada nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, a povećanje minimalca za ovu godinu od oko devet odsto (koji sada iznosi 35.000 dinara) poništila su poskupljenja, pre svega, hrane.

“Zvanični podaci kažu da je minimalna potrošačka korpa u januaru 2022. dostigla blizu 42.000 dinara. Tada je isplaćivana nova minimalna zarada, za 2021. od 201 dinar po radnom satu, pa su zaposleni koji primaju minimalac dobili po oko 33.000, što znači da je zaostatak u odnosu na minimalnu korpu iznosio skoro 9.000 dinara”, kaže Vuković.

On ističe da minimalna korpa podrazumeva i minimum namirnica, koji je u nekim svojim delovima, prema njegovoj oceni, teško prihvatljiv i objašnjiv.

“Korpom je, na primer, predviđeno da tročlana porodica može mesečno potrošiti 200 grama limuna, što iznosi dva grama po osobi dnevno. Tesko je razumeti i kako je porodici dovoljno 500 grama oslića mesečno, jer bi ona po toj računici samo jednog dana u mesecu mogla na meniju imati ribu i to samo oslić”, ukazuje Vuković.

Navodi da sindikalna potrošačka korpa koju priprema Savez samostalnih sindikata podrazumeva da je za ishranu tročlane porodice u Srbiji mesečno neophodno oko 50.000 dinara.

Prema njegovim rečima, bilo bi logično da se zbog poskupljenja cena hrane ali i ostalih troškova, vrati ranija praksa, kada je minimalna zarada utvrđivana dva puta godišnje i važila šest meseci ili da se minimalac utvrđuje ne u septembru nego na samom kraju godine, kada su već poznati svi neophodni podaci, o cenama pre svega.

“Sadašnju minimalnu cenu rada smo utvrdili u septembru 2021. a neko će iznos određen tada primiti u decembru 2022. godine, kada, ako se nastave sadašnja poskupljenja, potrošačka korpa može da ode i na 45.000 dinara”, kaže Duško Vuković.

Zato bi, smatraju u S S S S, socijalni partneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci trebalo zajedno da nađu rešenje kako da se nadomesti porast cena hrane i ostalih troškova života.

Minimalna potrošačka korpa podrazumeva osnovne životne namirnice kao što su hleb i peciva, povrće i voće, sveže i prerađeno meso i suhomesnati proizvodi, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja, šećer, kuhinjska so, kafa, voćni sok, sirće…