Ljudi koji su s nestrpljenjem ispijali toplu čokoladu u kanadskoj ambasadi u Washingtonu hladne januarske noći pre skoro godinu dana, nisu mogli predvideti koliko će trgovinskih provokacija i bilateralnih sukoba doneti narednih 12 meseci.

Gledajući unazad, ta neobično hladno Washingtonsko veče nagovestilo je, kako će se odnosi između Kanade i Sjedinjenih Država uskoro zamrznuti.

Pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa carinama i njegovi razgovori o aneksiji Kanade već su uzdrmali kanadsku politiku u tokom decembra i januara. Brzo putovanje u Mar-a-Lago početkom novembra 2024. nije uspelo popraviti već napet odnos bivšeg premijera Justina Trudeaua s novoizabranim američkim predsednikom.

Dana 20. januara, Trump se vratio u Ovalni kabinet i objavio svoju trgovinsku politiku “Amerika na prvom mjestu”. Samo nekoliko sedmica kasnije, najavio je sveobuhvatne tarife na kanadski uvoz .

Bivša ministrarka spoljnih poslova Mélanie Joly pozvala je „svakog političkog lidera širom zemlje da budu jedinstveni jer, sada više nego ikad, moramo osigurati da nam je naša zemlja na prvom mestu.“

Sve se to dešavalo usred brzih domaćih političkih previranja u kojima je Trudeau, oslabljen lošim anketama i neslaganjem unutar Liberalne stranke, 6. januara objavio da će podneti ostavku na mesto premijera čim bude izabran novi lider liberala.

Mark Carney je postao lider stranke u martu i gotovo odmah pokrenuo izbore, formirajući manjinsku vladu nakon kampanje koja se fokusirala na Trumpa.

Trumpove tarife – koje se ne primenjuju na robu koja je u skladu sa Sporazumom o trgovini između Kanade, SAD-a i Meksika, poznatim kao CUSMA – pogodile su Kanadu u martu.

U augustu su povećane na 35 posto nakon što se Trump žalio na kanadske kontra tarife i upravljanje snabdevanjem u sektoru mlečnih proizvoda, te tvrdio da Ottawa nije učinila dovoljno da zaustavi vrlo skroman prekogranični protok fentanila.

Predsednikove tarife iz člana 232 na određene industrije, poput čelika, aluminijuma, automobila, bakra i drvne građe, takođe su teško pogodile Kanadu.

Trump je u aprilu svoj trgovinski rat proširio na svetske granice uvođenjem takozvanih “recipročnih” tarifa na gotovo svaku naciju. Svetski lideri su krenuli da odgovaraju. Neki su potpisali okvirne trgovinske sporazume kojima su obećane ogromne investicije u Sjedinjenim Državama u zamenu za nešto niže carinske stope.

Brzina i obim Trumpovog trgovinskog rata sa svetom iznenadili su sve, rekao je Fen Osler Hampson, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Carleton u Ottawi i kopredsedavajući ekspertske grupe za odnose Kanade i SAD-a.

Iako je predsednik ublažio svoje govore o aneksiji nakon Carney-jevog izbora, svaki rok za trgovinski sporazum od tada je došao i prošao, bez ikakvog jasnog napretka.

Pregovori i dalje zaostaju.

Carney je suspendovao kanadski porez na digitalni promet, pooštrio graničnu sigurnost, ukinuo većinu tarifa i povećao izdvajanja za odbranu u neuspešnom pokušaju da natera Trumpa da ukine svoje tarife.

Međutim, do nedavno se činilo mogućim da će doći do brzog napretka u pogledu tarifa.

Kanada i Sjedinjene Američke Države su imale nesuglasice tokom svoje zajedničke istorije, rekao je Hampson, ali u decenijama nakon uvođenja Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini, većina posmatrača je očekivala da će kontinent postati više integrisan.

„To više nije tačno“, rekao je. „Sve više izgledamo kao tri zemlje koje idu svojim odvojenim putevima.“

Za mnoge Kanađane, prošla godina se osećala kao egzistencijalna kriza – produženi, iscrpljujući napad na suverenitet i stabilnost ove zemlje. U Sjedinjenim Državama, narušeni odnosi s Kanadom imali su manji uticaj.

Amerikanci koji podržavaju Trumpovu administraciju vide je kao ono za što su glasali – čak i ako to znači da će Kanada biti kolateralna šteta. Za Trumpove protivnike, predsednikove akcije su pokrenule talas alarmantnih promena s kojima se bore da prate – a kanadske brige nisu nužno njihov prioritet.

Matthew Lebo, profesor političkih nauka na Western University u Londonu, Ontario, rekao je da je Trumpova administracija prešla brojne crvene linije.

„Pad demokratije u mnogim, mnogim smerovima, ignorisanje ustavnih ograničenja predsedničke moći, ignorisanje uloge Kongresa u određivanju politike, posebno u vezi sa carinama“, rekao je.

Trumpova administracija pokrenula je masovnu kampanju deportacije koja puni američke vesti slikama maskiranih i naoružanih policajaca ICE-a koji upadaju u mirna naselja. Rasporedila je trupe Nacionalne garde u Washington i druga demokratska uporišta uprkos protivljenju guvernera.

Ministar zdravstva Robert F. Kennedy Jr. sprovodio je radikalnu politiku o vakcinama koja je uznemirila lekare i istraživače.

Američka spoljna politika – o svemu, od ruskog rata u Ukrajini do raketnih napada usmerenih na navodne brodove s drogom u blizini Venecuele – čini se da se menja gotovo svake sedmice.

Te godine je takođe zabeleženo najduže zatvaranje vlade u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Alasdair Roberts, profesor javne politike na Univerzitetu Massachusetts Amherst, opisao je proteklu godinu kao „delimičnu revoluciju“.

„To je pokušaj promene režima, ali je ograničen činjenicom da sudovi i dalje mogu proveravati šta (Trump) radi“, rekao je Roberts. „A on nema potrebne zakonske promene… da bi se na neki način učvrstio novi način rada.“

Uprkos brzom urušavanju normi u Washingtonu, Roberts je rekao da ne veruje da je američka demokratija u krizi. U glavnom gradu postoji disfunkcija, rekao je, ali to ne znači da celi sistem ne funkcioniše ispravno.

Roberts je ukazao na novembarske izbore, kada su milioni Amerikanaca glasali bez kontroverzi – i uputio izbornu kritiku mnogim republikanskim kandidatima.

Roberts je takođe istakao da je stanje američke federalne politike prisililo Kanadu da prihvati neugodnu istinu: način na koji Sjedinjene Države doživljavaju svog severnog komšiju se fundamentalno promenio.

„Ovo je trenutak kada je Kanada shvatila da se igra promenila“, rekao je.

„Igra se menja već nekoliko godina, ali ove je godine bila očigledna prekretnica koje je dosta pogoršala odnose.“

SERBIANNEWS/CANADA

To­ron­to – Za Ka­na­đa­ne ko­ji od da­nas bu­du pu­to­va­li u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve va­že no­va pra­vi­la ko­ja se od­no­se na pro­ši­ri­va­nje bez­bed­no­snih pro­ve­ra, uklju­ču­ju­ći oba­ve­zno uzi­ma­nje bi­o­me­trij­skih po­da­ta­ka. Ove me­re se ina­če od­no­se na sve stra­ne dr­ža­vlja­ne ko­ji ula­ze ili iz­la­ze iz Ame­ri­ke, ali do sa­da gra­đa­ni Ka­na­de ni­su bi­li ob­u­hva­će­ni ovom pro­ve­rom. Od da­nas, Ka­na­đa­ni će da­va­ti oti­ske pr­sti­ju i bi­ti fo­to­gra­fi­sa­ni pri ula­zu i iz­la­zu iz Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Pro­pis će se pri­me­nji­va­ti na svim gra­nič­nim pre­la­zi­ma – drum­skim, va­zdu­šnim i po­mor­skim https.

No­vo pra­vi­lo je deo du­go­go­di­šnjih ame­rič­kih na­po­ra da se stvo­ri kom­ple­tan bi­o­me­trij­ski si­stem ula­ska i iz­la­ska iz ze­mlje. Ono omo­gu­ća­va ame­rič­koj Slu­žbi ca­ri­na i gra­nič­ne za­šti­te da fo­to­gra­fi­še put­ni­ke i upo­re­đu­je sli­ke sa vla­di­nim ba­za­ma po­da­ta­ka, ka­ko bi pre­ci­zno pro­ve­ri­li iden­ti­tet.

Na­me­ra je da se spre­če pre­va­re, evi­den­ti­ra­ju oso­be ko­je pre­ko­ra­če vi­zom odo­bren ter­min, kao i da se spre­či po­nov­ni ula­zak oso­ba­ma ko­je su pro­te­ra­ne iz ze­mlje. No­vom teh­no­lo­gi­jom se, za raz­li­ku od ruč­ne pro­ve­re, omo­gu­ća­va po­u­zda­ni­ja iden­ti­fi­ka­ci­ja kri­mi­na­la­ca, te­ro­ri­sta i put­ni­ka sa la­žnim do­ku­men­ti­ma.

Do sa­da je pri­ku­plja­nje bi­o­me­trij­skih po­da­ta­ka bi­lo uglav­nom pri ula­zu u ze­mlju, dok iz­la­zi ni­su bi­li na taj na­čin po­kri­ve­ni. To se sa­da me­nja, pa će bi­ti ostva­re­na pot­pu­na evi­den­ci­ja o ula­zu, iz­la­zu i du­ži­ni bo­rav­ka svih po­se­ti­la­ca. Ina­če, ova­ko pri­ku­plje­ni po­da­ci mo­gu bi­ti ču­va­ni do 75 go­di­na. Nad­le­žni tvr­de da su oba­vi­li pro­ce­nu pri­vat­no­sti po­da­ta­ka i usvo­ji­li pro­ce­du­re o pri­ku­plja­ju, ču­va­nju, de­lje­nju i bri­sa­nju istih.

Ka­na­đa­ni­ma ko­ji od­bi­ju bi­o­me­trij­sko sni­ma­nje mo­že bi­ti za­bra­njen ula­zak u SAD, a sa­mo do ju­če, kom­ši­je su mo­gle da uđu u Ame­ri­ku čak i bez pa­so­ša, sa­mo sa lič­nom iden­ti­fi­ka­ci­jom. Ali pra­vi­la su se u me­đu­vre­me­nu dra­stič­no pro­me­ni­la.

Ne­dav­no je ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp u Be­loj ku­ći ugo­stio ka­nad­skog pre­mi­je­ra Mar­ka Kar­ni­ja, a po­sle sa­stan­ka se po­hva­lio „ve­li­kim na­pret­kom u te­škim tr­go­vin­skim pre­go­vo­ri­ma”, ma­da mu ni­je po­nu­dio ni­je­dan kon­kre­tan ustu­pak. Dok je na­ve­li­ko hva­lio svog go­sta, re­pu­bli­kan­ski li­der ni­je iz­dr­žao da ne­ko­li­ko pu­ta ne po­me­ne, na ša­ljiv na­čin, sce­na­rio o „spa­ja­nju” dve dr­ža­ve, ko­ji Kar­ni u pot­pu­no­sti od­ba­cu­je.

Ka­nad­ski pre­mi­jer se svoj­ski po­tru­dio da ora­spo­lo­ži ne­pred­vi­dlji­vog Tram­pa, baš kao i mno­gi stra­ni li­de­ri ko­ji su bi­li u po­se­ti kod nje­ga.

„No­sim cr­ve­no zbog vas”, na­ša­lio se ka­nad­ski li­der, ko­ji je imao cr­ve­nu kra­va­tu, dok se ru­ko­vao sa ame­rič­kim pred­sed­ni­kom či­ja je pre­po­zna­tlji­va bo­ja cr­ve­na. Ali već me­se­ci­ma su ak­tu­el­ne pri­med­be na ra­čun bi­la­te­ral­nih od­no­sa dve ze­mlje i ne­kon­tro­li­sa­nog ula­ska mi­gra­na­ta i sin­te­tič­kih dro­ga pre­ko ka­nad­ske gra­ni­ce u „obe­ća­nu ze­mlju”, uz na­po­me­nu iz Va­šing­to­na da ka­nad­ska vla­da ne ula­že ni­ka­kve na­po­re da to spre­či.

I ta­ko, od da­nas će Ka­na­đa­ni od­go­va­ra­ti na broj­na pi­ta­nja ca­ri­ni­ka na gra­ni­ci: „Gde će­te da od­sed­ne­te? Da li ima­te tač­nu adre­su? Ko­li­ko du­go osta­je­te? Da li ima­te re­zer­vi­sa­nu po­vrat­nu kar­tu? Ka­ko će­te se iz­dr­ža­va­ti to­kom bo­rav­ka kod nas? Da li ima­te va­že­će zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje? Da li ima­te po­sao kod ku­će? Ka­kve su va­še ve­ze kod ku­će, da li ima­te po­ro­di­cu? Da li ima­te kuć­ne lju­bim­ce? Šta pla­ni­ra­te da ra­di­te dok bo­ra­vi­te u SAD?”

Ne­ki Ka­na­đa­ni stra­hu­ju da je ovo sa­mo uver­ti­ra, pri­bo­ja­va­ju­ći se da je ovo „cr­ve­ni kar­ton” za ta­ko­zva­ne ame­rič­ke mi­lje­ni­ke i da će im usko­ro tre­ba­ti i vi­ze u pa­so­šu ka­ko bi oti­šli u šo­ping na dru­gu stra­nu Ni­ja­ga­re ili u Ba­fa­lo na ru­čak.

SERBIANNEWS/CANADA