Restoran Thyme ima praznični HIT: Probali smo Christmas Burger i „jelkicu” torticu
Praznična sezona u Thyme-u ove godine dolazi kao jasno zaokružena priča: Meni koji spaja prepoznatljivu udobnost zimskih ukusa sa pažljivo doziranim, modernim twistom. Umesto da se oslanja na dekor i „sezonske trikove”, ovaj beogradski restoran fokus stavlja na pun doživljaj za stolom, od prvog gutljaja koktela do poslednje kašike deserta, uz jela koja imaju karakter, slojeve i razlog da se o njima priča i nakon večere.
Kako kažu iz Thyme-a, ove sezone su napravili „pažljivo skrojen praznični meni” koji čine dva koktela, Christmas Burger i desert Novogodišnja Jelkica. „Nije puno, ali je svaki segment pažljivo osmišljen”, poručuju, uz ambiciju da praznična energija ne ostane samo dekor na stolu, već da se oseti i u ukusu.
Praznični twist bez trikova
Ideja je, objašnjavaju, krenula od jednostavne potrebe da se u svakodnevici doda malo radosti, ali bez forsiranja efekta. „Praznici su vreme kada se svi trudimo da unesemo malo više radosti u svaki trenutak. Hteli smo da naš tanjir ima tu emociju, da gosti osete nešto posebno, ne samo ukus”, navode iz restorana. U prevodu: poznate, „toplije” ukuse su spojili sa nekoliko neočekivanih detalja, dovoljno da se oseti sezona, ali ne toliko da jelo postane samo praznični rekvizit.
To se najjasnije vidi na primeru Christmas Burgera, koji je postavljen kao glavni adut menija. Sastav je prilično konkretan i ne ostavlja prostor za „praznu priču”: majonez od žalfije, coleslaw od kupusa, celera, jabuke i crvenog luka začinjen majonezom, burger od cepkane prasetine, čatni od suvih šljiva, svež vlašac i microplane parmezan.
U Thyme-u ga opisuju kao „zimsku priču” i naglašavaju da „nije klasičan holiday gimmick, već pravi comfort food”. To je tačka na kojoj se njihova namera najbolje vidi u praksi: burger jeste sezonski, ali nije kostimiran. Slatkoća šljive dolazi taman toliko da zaokruži prasetinu, žalfija daje aromu koja podseća na praznične ručkove, a slaw donosi potrebnu svežinu da sve ne ode u težinu.
Mi smo imali prilike da probamo i da se uverimo da taj balans nije slučajan, burger je sočan, slojevit, i ostavlja utisak da je rađen da se jede ponovo, ne samo da se jednom fotografiše.
Jelkica koja se jede „lagano”, kokteli koji bude duh
Drugi stub ponude je desert Novogodišnja Jelkica, vizuelno zamišljena kao mala praznična skulptura, ali sa ozbiljnim slojevima ukusa. U njoj su kesten-badem crunch, sos od crne ribizle i aloa vere, mus od kestena i bele čokolade, lupani mascarpone krem i keks sa kestenom. U restoranu kažu da je to „desert koji izgleda kao mala praznična skulptura, ali se jede lagano i s uživanjem”, uz naglasak na teksture i slaganje ukusa.
Na stolu, Jelkica zaista prvo „radi” na oko, a onda na kašiku. Kesten i bela čokolada daju puninu, ribizla unosi kiselu notu koja preseče slatko, a crunch sloj drži celu stvar živom i dinamičnom, da se desert ne pretvori u jednoličnu kremu. I tu smo se uverili u ono što Thyme tvrdi: estetika je početak, ali nije kraj priče.
Posebnu ulogu u prazničnom mini-meniju imaju i kokteli, koje Thyme opisuje kao „dva koktela koja bude duh”. Njihov koncept se uklapa u ono što rade sa hranom: da atmosfera bude deo doživljaja, ali da piće ostane ozbiljno urađeno i u funkciji ukusa.
Zanimljivo je i kako gosti reaguju na ove praznične stavke. Iz restorana kažu da sve počinje osmehom, a nastavlja se telefonom u ruci. „Prvo osmeh. Zatim telefon u ruci. Ali nema tu samo estetike… najlepše je kad posle prvog zalogaja kažu: ‘Ovo… stvarno vredi.’” Drugim rečima, vizuelni momenat odradi svoje, ali se prava „validacija” dešava kad se za stolom začuje ono tiho odobravanje koje ne mora da ide na storije.
Na pitanje da li je praznična ponuda pre svega marketinški alat ili ozbiljan deo prodaje, Thyme odgovara prilično direktno: „Jeste dobar marketinški signal… Ali nije to samo za sliku. Ova ponuda se prodaje, gosti je zaista naručuju, vraćaju se po isto i preporučuju drugima.” U praksi, to je možda i najbolji test, praznični specijal koji preživi nakon prve nedelje euforije.
A šta žele da gosti ponesu sa sobom? Thyme to sažima bez velikih reči: „Želimo da ponesu osećaj topline i radosti… dobar obrok, dobra energija, i želja da se vratimo opet.”
Nakon što smo probali njihove praznične adute, teško je naći bolji rezime: mali praznični meni, ali sa dovoljno karaktera da se pamti i posle praznika.
Plate u Evropi ponovo rastu: Može li Srbija da uhvati korak sa regionom?
Realne zarade u Evropi nastavile su oporavak nakon snažnog pada izazvanog inflacijom 2022. godine, a prognoze pokazuju da će rast plata, prilagođen inflaciji, u 2026. biti čak nešto veći nego u 2025.
Prema podacima Evropske centralne banke, nominalne plate u evrozoni već neko vreme rastu brže od cena, što znači da građani ponovo imaju veću kupovnu moć. Početkom 2025. realne zarade u evrozoni gotovo su dostigle nivoe zabeležene pre inflatornog šoka krajem 2021. godine, prenosi Euronews Business.
Iako OECD još nije objavio uporedne podatke za 2025, istraživanja tržišta rada daju jasan uvid u trendove. Izveštaj „Salary Trends 2025–26“, koji je pripremila organizacija Employment Conditions Abroad (ECA), pokazuje da su realne plate u 2025. porasle u gotovo svim evropskim zemljama, a taj rast bi trebalo da se nastavi i naredne godine.
Foto: Unsplash/Mathieu Stern
Do kraja 2025. realne zarade će rasti u 23 od 25 analiziranih evropskih država. Izuzeci su Rumunija, gde se očekuje pad od 0,9 odsto, i Ukrajina sa padom od 3,2 odsto. U ostalim zemljama rast se kreće od skromnih 0,2 odsto u Austriji do čak 5,1 odsto u Turskoj.
Istok Evrope ispred Zapada
Prognoze za 2026. godinu dodatno idu u prilog istočnoevropskim ekonomijama. ECA očekuje da će median realnog rasta plata iznositi 1,7 odsto, u odnosu na 1,4 odsto u 2025. godini. Sve zemlje osim Rumunije trebalo bi da zabeleže pozitivan trend, dok će Mađarska, Poljska, Češka i Bugarska biti među najuspešnijima.
Prema projekcijama za 2026. godinu, Srbija je na sedmom mestu u Evropi po očekivanom realnom rastu plata, sa procenjenim povećanjem od 2 odsto, što je iznad proseka većine evropskih zemalja.
Prema autorima izveštaja, istočna Evropa nastavlja da nadmašuje zapadne zemlje zahvaljujući bržem ekonomskom rastu i većem povećanju produktivnosti.
Rezultati su zasnovani na istraživanju sprovedenom među 200 multinacionalnih kompanija između avgusta i oktobra 2025. godine, uz korišćenje projekcija inflacije iz izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda.
Koncerti, gala večere i vizuelni spektakl: 31. decembar u Beogradu na vodi
Pored nezaobilaznog dočeka na Sava Promenadi, po kojem je postao prepoznatljiv širom Evrope i sveta, Beograd na vodi ovoga puta za posetioce priprema i jedinstveni dron spektakl, te bogat program u okviru Zimske bajke, hotela, restorana i barova. Koji god kutak Beograda na vodi da izaberete za doček, nećete pogrešiti, jer ćete u 2026. ući na velika vrata i sa stilom!
Sava Promenada, centralna novogodišnja scena Beograda
Sava Promenada, najposećenija pozornica na otvorenom u regionu, i ove godine postaje glavno mesto novogodišnje zabave.
Hiljade posetilaca okupiće se na obali Save, gde će atmosferu zagrejati koncerti popularnih izvođača poput Senide, Aleksandre Radović, Goce Tržan i trubačkog orkestra Bobana i Marka Markovića.
Uoči ponoći, na fasadi Kule Beograd, najviše zgrade u Srbiji i regionu, emitovaće se specijalna novogodišnja projekcija, uz tradicionalno odbrojavanje poslednjih deset sekundi. Tačno u ponoć, reku će obasjati veliki vatromet, a vizuelni spektakl ove godine upotpuniće i impresivni dron šou. Stotine dronova će u sinhronizovanoj koreografiji formirati svetlosne motive na nebu, donoseći u srpsku prestonicu savremene trendove svetskih metropola.
Porodični doček u Zimskoj bajci
Dok Sava Promenada donosi energiju velikog slavlja, Savski park nudi nešto drugačiju, ušuškaniju verziju novogodišnje noći.
Zimska bajka idealno je mesto za porodice, decu i posetioce koji žele malo intimniji doček, uz izvođača iznenađenja koji će nastupati na bini u parku. Uz ambijent poput onih iz prazničnih filmova, kuvano vino i romantično klizalište, i posetioci Zimske bajke takođe će imati pogled na vatromet iznad Save, pa će im ovo veče sigurno ostati u dugom sećanju.
Ponoć u znaku glamura
Gosti koji se odluče da Novu godinu dočekaju u Beogradu na vodi moći će da uživaju i u raskošnim proslavama u luksuznim hotelima The Bristol Belgrade i The St. Regis Belgrade.
U hotelu The Bristol Belgrade za 31. decembar pripremljen je celodnevni program. Dan počinje matine sadržajima u praznično dekorisanoj bašti hotela, dok će večernji deo obeležiti gala večera za glamurozan ulazak u 2026. godinu, uz pažljivo odabrane specijalitete i svečanu atmosferu.
The St. Regis Belgrade, jedan od najprestižnijih svetskih hotelijerskih brendova, donosi prefinjeno novogodišnje iskustvo. Gosti restorana Savant ući će u Novu godinu uz živu muziku, vrhunski gastronomski doživljaj i pogled na pirotehnički i dron spektakl „iz prvog reda“.
The Bristol: Foto: Stefan Burmazević
Doživite spektakl izbliza
Restorani u Beogradu na vodi i Galeriji pripremaju praznične menije i novogodišnje zabave, a posetioci koji dočekaju 2026. u nekom od restorana u ovom delu grada moći će da uživaju u vatrometu i dron šou iz neposredne blizine. Zahvaljujući lokaciji uz reku i pogledu na Kulu Beograd, posetioci će uživati u prizoru koji se ne može doživeti ni na jednom drugom mestu u gradu.
Zato dođite u Beograd na vodi 31. decembra i uronite u praznični doživljaj koji spaja najbolju energiju grada i prizore koji se pamte.
Premijera „Đenerala” u Beogradu
Film potpisuje Miloslav Samardžić kao scenarista, reditelj i producent
Igrani film „Đeneral”, koji se bavi jednim od najdramatičnijih i najkontroverznijih perioda Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije, imaće svoju svečanu premijeru 21. januara 2026. godine u Beogradu, posle čega će biti prikazivan širom Srbije.
Premijera u Banjaluci zakazana je za 19. februar.
Film „Đeneral” potpisuje Miloslav Samardžić kao scenarista, reditelj i producent, uz saradnju asistenta režije Milića Jovanovića, direktora fotografije Bojana Krstića, montažera Miloša Dašića i kompozitora Dobrice Andrića, kao i brojnih umetnika koji su dali snažan doprinos autentičnom oživljavanju epohe.
Ova filmska priča smeštena je na Zlatibor, krajem leta 1943. godine, u trenutku kada u Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadžbini dolazi britanski general Čarls Armstrong, novi šef savezničkih vojnih misija. Njegov dolazak budi velika očekivanja, najavljuju se kapitulacija Italije i iskrcavanje zapadnih saveznika na Jadransko more.
U nadi da će olakšati savezničku invaziju, četnici pokreću velike vojne operacije protiv nemačkih i ustaških snaga, koje će ostati upamćene kao najveća antiosovinska operacija u Evropi van Istočnog i Zapadnog fronta. Do savezničkog iskrcavanja, međutim, ne dolazi, a odnosi između saveznika i generala Draže Mihailovića postaju sve napetiji. Sučeljavanja dvojice generala, predstavnika jedne velike sile i jedne relativno male zemlje razotkrivaju uzroke i posledice ishoda rata u Kraljevini Jugoslaviji. Istovremeno, na terenu se nižu bitke sa sve brojnijim neprijateljima: nemačkim i ustaškim pojačanjima, muslimanskom legijom i partizanima.
„Moja ideja je da se ispravi „kriva Drina”. Još 1989. godine objavio sam nemačku poternicu za Dražom od 100.000 rajhsmaraka u zlatu, iz 1943. godine. Dokumenta te vrste bila su zabranjena u SFRJ. Upravo te zabrane su me inspirisale da objavim mnogo članaka, knjiga i dokumentarnih filmova, dok na kraju nisam počeo da radim i igrane filmove, jer su to mediji koji najjače prenose poruke. Za mene je najvažnije da je u ovom filmu sve istinito i dokumentovano na proverljiv način. U ekipi je mnogo umetnika, koji su dali veliki doprinos u oživljavanju ovih događaja”, kaže Miloslav Samardžić.
Lik generala Draže Mihailovića tumači Nikola Rakočević, dok u filmu igraju i Igor Borojević, Aleksandar Jelenić, Čedomir Štajn, Stevan Mrđenović, Dejan Cicmilović, Saša Pilipović, Gavrilo Jovanović, Stefan Josić, Nikola Drmončić, Mladen Đorđević, Nenad Vulević, Nikola Milojević, Avram Cvetković i drugi.
„Novogodišnja čarolija” Tamare Rađenović u Sava centru
Svaki povratak Beogradu za mene nosi posebnu emociju. Ovo je publika pred kojom sam rasla i pred kojom uvek pevam sa dodatnom odgovornošću i radošću
Beogradska publika imaće priliku da doživi koncert Tamare Rađenović u ponedeljak uveče, 29. decembra od 20 sati u Velikoj dvorani Sava centra, umetnice čiji glas je u protekloj godini odzvanjao na nekim od najznačajnijih svetskih pozornica: od Njujorka i Tokija, preko Londona i Pariza, Zagreba, Ankare i Istanbula.
„Novogodišnja čarolija” osmišljena je kao svečani muzičko-scenski događaj u kojem se susreću opera i filmska muzika uz simfonijski orkestar, hor i raskošnu produkciju prilagođenu velikoj sceni Sava centra. Veče je koncipirano kao putovanje kroz različite muzičke svetove, sa pažljivo oblikovanom dramaturgijom, vizuelnim elementima i posebnim trenucima iznenađenja. Velika dvorana Sava centra je, kako saznajemo, gotovo rasprodata, što dodatno svedoči o posebnoj vezi ove osobene umetnice i beogradske publike.
Iako je karijera Tamare Rađenović čvrsto vezana za međunarodnu koncertnu rutu, beogradski nastup zauzima posebno mesto. Upravo pred domaćom publikom Tamara Rađenović zatvara godinu velikih umetničkih dostignuća i simbolično se vraća korenima, gradu u kojem je sazrevala kao umetnica.
–Svaki povratak Beogradu za mene nosi posebnu emociju. Ovo je publika pred kojom sam rasla i pred kojom uvek pevam sa dodatnom odgovornošću i radošću, kaže Tamara Rađenović za „Politiku”.
Koncert u Sava centru odvija se uz pratnju Belgrade Classic Symphony Orchestra, uz hor od 70 vrhunskih operskih pevača, kao i specijalnog gosta, baritona Vasu Stajkića, dok publiku očekuje i poseban trenutak iznenađenja. Program večeri nosi i snažnu emotivnu dimenziju: umetnica je za beogradsku publiku pripremila diskretan omaž jednoj od velikih muzičkih ličnosti ovog grada, kao lični gest sećanja, poštovanja i zahvalnosti.
Koncert u Sava centru još jednom potvrđuje status Tamare Rađenović kao umetnice modernog doba, podjednako uverljive na velikim svetskim scenama i u neposrednoj komunikaciji sa publikom, gde muzika postaje zajednički doživljaj, a veče se pretvara u praznik umetnosti.
Zašto, ali ZAŠTO uvek imate mesta i za nešto slatko?
Ustajete od stola posle božićnog ručka, siti od odlične gozbe. Zaista niste mogli da pojedete još jedan zalogaj – osim, možda, malo kolača. I bakine torte
Bez obzira koliko ste pojeli – uvek imate mesta u stomaku i za desert. Zašto? Šta je to u nečemu slatkom što nas mami da kažemo „o, da može još i to”?
Japanci ovo savršeno opisuju rečju becubara, što znači „poseban želudac”. Anatomski gledano, nema dodatnog odeljka, ali osećaj da i dalje ima mesta za slatko je dovoljno rasprostranjen da zaslužuje naučno objašnjenje. Da se razumemo, daleko od toga da je taj osećaj imaginaran, on zapravo odražava niz fizioloških i psiholoških procesa koji zajedno čine desert nenormalno privlačnim, čak i kada se glavno jelo činilo kao granica preko koje niste spremni da idete.
Naime, kada posmatramo od početka ovu temu sve počinje sa anatomijom želudca. On je takav da se rasteže i prilagođava. Kada počnemo da jedemo, on prolazi kroz „gastričnu akomodaciju“: glatki mišići se opuštaju, stvarajući dodatni kapacitet bez većeg povećanja pritiska. Ključno je da meka i slatka hrana zahteva vrlo malo mehaničkog varenja. Teško glavno jelo može učiniti da se želudac oseća nadutim, ali lagani desert, poput sladoleda ili musa, jedva da ga opterećuje tako da se želudac može dodatno opustiti kako bi napravio prostor.
Hedonistička glad
Veliki deo nagona za slatkišima dolazi iz mozga, tačnije iz neuronskih puteva uključenih u nagradu i zadovoljstvo. Apetit nije regulisan isključivo fizičkom glađu. Postoji i „hedonistička glad”, želja za jelom jer je prijatno ili pruža neki osećaj utehe. A slatka hrana je posebno snažna u tom pogledu. Ona aktivira mezolimbički dopaminski sistem mozga, povećavajući motivaciju za jelo i privremeno slabeći signale sitosti.
Nakon zadovoljavajućeg glavnog jela, fiziološka glad svakako će nestati, ali iščekivanje poslastice stvara posebnu, nagradom vođenu želju za nastavkom jela. Drugi mehanizam je senzorno specifična sitost. Dok jedemo, reakcija mozga na ukuse i teksture na tanjiru postepeno se smanjuje, čineći hranu manje zanimljivom. Uvođenje drugačijeg profila ukusa – nečeg slatkog, kiselkastog ili kremastog – osvežava reakciju na nagradu.
Mnogi ljudi koji zaista osećaju da ne mogu da završe svoje glavno jelo iznenada otkriju da bi „mogli da pojedu malo kolača” jer se tako ponovo aktivira motivacija za jelo.
Deserti se takođe ponašaju drugačije kada stignu do creva. U poređenju sa hranom bogatom proteinima ili mastima, hrana na bazi šećera i ugljenih hidrata brzo se prazni iz želuca i zahteva relativno slabu razgradnju doprinoseći percepciji da ih je lakše prihvatiti čak i kada ste siti.
Vreme takođe igra ulogu. Signalizacija creva i mozga koja stvara osećaj sitosti ne reaguje trenutno. Hormoni poput holecistokinina, GLP-1 i peptida YY postepeno rastu i obično je potrebno između 20 i 40 minuta da bi se stvorio trajan osećaj sitosti. Mnogi ljudi donose odluke o desertu pre nego što ova hormonska promena u potpunosti stupi na snagu, dajući sistemu nagrađivanja prostor da utiče na ponašanje, piše Science Alert.
Restorani, svesno ili nesvesno, često tempiraju ponudu deserta u ovom vremenskom okviru.
Na ove biološke procese nadovezuje se uticaj društvenog uslovljavanja. Za mnoge ljude, desert se povezuje sa slavljem- od detinjstva učimo da kolače i torte posmatramo kao poslastice koje su deo svečane trpeze.
Kolači lakše idu u društvu
Kulturni i emocionalni znaci mogu da pokrenu anticipatorno zadovoljstvo čak i pre nego što hrana stigne. Studije dosledno pokazuju da ljudi jedu više u društvu, kada se hrana nudi besplatno ili tokom posebnih prilika – sve situacije u kojima je i desert uključen. I zato kada iako ste se siti uzmete zalogaj slatkiša to ne znači da ste nedosledni, već ste deo sasvim normalnog procesa i načina na koji funkcioniše ljudsko telo.
Za Dan Republike Srpske otkrivanje spomen-obeležja borcima za Dan Republike Srpske
Banjaluka – Završni radovi na Centralnom spomen-obeležju posvećenom 24.000 palih boraca Vojske Republike Srpske (VRS) privode se kraju, a njegovo otkrivanje planirano je uoči 9. januara naredne godine u okviru obeležavanja Dana RS i 34. rođendana Republike Srpske. Izgradnja memorijalnog kompleksa započeta je sredinom 2023. godine, a njegovo završavanje dolazi tri decenije nakon završetka rata. Spomen-obeležje, na kojem su uklesana imena poginulih boraca, čini 62 betonska stuba koji simbolizuju brigade VRS. Iz stubova će se ka nebu pružati snopovi svetlosti, dok celina, posmatrana iz vazduha, ima oblik krsta. Objekat će biti otvoren na 34. godišnjicu formiranja Republike Srpske, koja je proglašena 9. januara 1992. godine. Memorijal se nalazi u najužem centru Banjaluke i čini prostornu i simboličku celinu sa Hramom Hrista Spasitelja, Banskim dvorom i Gradskom upravom – zdanjima koja predstavljaju nasleđe Svetislava Tise Milosavljevića, prvog bana Vrbaske banovine.
Obeležavanje Dana RS već godinama predstavlja jedno od politički najosetljivijih pitanja u BiH. Sve do trenutka kada je ovaj praznik problematizovan uz obrazloženje da se u njegovom obeležavanju „ne prepoznaju sva tri konstitutivna naroda”, proslave su redovno posećivali i strani ambasadori, kao i najvažniji bošnjački i hrvatski zvaničnici. Ustavni sud BiH kasnije je proglasio neustavnim obeležavanje 9. januara, kao i referendum iz 2016. godine, na kojem su se građani RS plebiscitarno izjasnili u prilog zadržavanju tog datuma kao praznika. Uprkos sudskim odlukama i američkim sankcijama koje su prethodnih godina uvedene pojedinim zvaničnicima Republike Srpske zbog organizacije proslave, 9. januar se nastavlja obeležavati, a prema najavama iz Banjaluke, tako će biti i naredne godine. Sankcije koje je uvela prethodna administracija SAD nedavno su ukinute.
Premijer RS Savo Minić izjavio je da su tvrdnje da Dan Republike neće biti obeležen potpuno neosnovane i da su pripreme za centralne događaje u punom jeku. Program počinje 5. januara otvaranjem nove bolnice u Trebinju, dok je za 8. januar planirano otkrivanje spomenika poginulim borcima VRS, održavanje svečane akademije u Sportskoj dvorani „Borik” u Banjaluci i prijem u vladi.
Centralna svečanost biće održana 9. januara, kada je planiran tradicionalni svečani defile u Banjaluci, dok će 10. januara Dan Republike biti obeležen i u Brčkom. Minić je naglasio da će manifestacije, kao i prethodnih godina, biti organizovane dostojanstveno i u skladu sa tradicijom, uz učešće institucija RS.
Istovremeno, opozicioni poslanici u Narodnoj skupštini kritikovali su vlast zbog, kako tvrde, navodnog izostanka jasnih planova za obeležavanje praznika. Na te optužbe reagovao je predsednik SNSD-a Milorad Dodik, ističući da se pripreme sprovode kao i svake godine. „Kad god neko zine oko 9. januara, odmah je dobijao sankcije. Više od 50 ljudi bilo je sankcionisano samo zato što su učestvovali u organizacionom odboru za obeležavanje Dana RS, koji će se obeležiti i naredne godine – tradicionalno, kako mi to i radimo”, rekao je Dodik.
Povodom otkrivanja spomenika borcima VRS Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke izjavio je da dug prema onima koji su dali život za Republiku Srpsku ne sme ostati samo reč. „Intenzivno radimo kako bismo za Dan RS otkrili Centralno spomen-obeležje. U organizaciju ćemo uključiti sve nadležne institucije Srpske i Srbije, Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i boračke organizacije i organizacije porodica poginulih boraca”, naveo je Stanivuković.
Novo snažno nevreme preti Kaliforniji, poplave i klizišta odneli žrtve
Kiša izazvana snažnom olujom počela je da slabi, ali se u narednim danima očekuje novi olujni sistem sa pljuskovima
Američku saveznu državu Kaliforniju, već pogođenu obilnim padavinama, očekuje novo pogoršanje vremenskih prilika tokom praznika, uz rizik od dodatnih klizišta i bujičnih tokova, saopštile su danas američke meteorološke službe, dodajući da je zbog nevremena bez struje ostalo više od 150 hiljada korisnika.
Prema navodima CBS-a, lokalne vlasti su saopštile da bi najmanje dva smrtna slučaja u Kaliforniji mogla biti povezana sa teškim vremenskim uslovima.
Kiša izazvana snažnom olujom nad južnom Kalifornijom počela je da slabi, ali se u narednim danima očekuje novi olujni sistem sa pljuskovima.
Demokratski guverner Kalifornije Gevin Njusom proglasio je vanredno stanje u okruzima Los Anđeles, Orindž, Riversajd, San Bernardino, San Dijego i Šast.
Upozorenje na poplave na snazi je duž obale Kalifornije od granice sa američkom saveznom državom Oregon do Los Anđelesa, kao i u centralnim delovima države.
Meteorolozi upozoravaju da bi nove obilne padavine mogle doneti dodatnih 50 do 125 milimetara kiše, što povećava opasnost od bujičnih poplava i klizišta, naročito u područjima zahvaćenim prošlogodišnjim požarima.
U kalifornijskom okrugu San Bernardino vatrogasci su spasavali ljude zarobljene u vozilima nakon što su blato i odroni preplavili puteve, dok su pojedine kuće poplavljene, a stanovnicima je naložena evakuacija, preneo je NBC.
Na severu Kalifornije izdata su upozorenja na jak vetar i poplave u dolini Sakramenta i oblasti zaliva San Franciska.
Američka nacionalna meteorološka služba navodi da se nestabilno vreme, sa jakim vetrovima i mogućnošću tornada duž centralne obale, može zadržati i narednih dana.
Danska preti kupovinom američkih saveznih država
Danski odgovor na Trampove pretenzije
Danski zvaničnici oštro i ironično su odgovorili na ponovljene izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj kupovini Grenlanda, poručivši da bi Danska radije kupovala američke savezne države nego što bi dozvolila da Sjedinjene Države steknu pravo ovo ostrvo.
Predsednik Odbora za odbranu danskog parlamenta Rasmus Jarlov istakao je da su pretenzije Vašingtona na Grenland neprihvatljive, podsećajući da je reč o autonomnoj teritoriji u okviru Kraljevine Danske. On je, u ironičnom tonu, prokomentarisao da su „trenutne stope rasta u Danskoj pristojne“, te da bi Kopenhagen „uskoro mogao da počne da kupuje američke države“.
Kao primer, Jarlov je naveo da je „oduvek voleo Nju Hempšir“, čime je dodatno podgrejao raspravu na društvenoj mreži Iks.
U komentarima na njegovu objavu pojavili su se i predlozi da Danska kupi Havaje i odmah pošalje delegaciju na arhipelag. Danski poslanik je na to odgovorio da će „i njih kupiti“, uz ocenu da Sjedinjene Države „sa svojim planinama dugova ne mogu adekvatno da ih razvijaju“, prenose mediji.
Ova razmena izjava usledila je nakon informacija da dansko Ministarstvo spoljnih poslova ima dežurnog oficira koji svake noći prati postupke i javne nastupe američkog predsednika u vezi sa Grenlandom, sa zadatkom da u slučaju eskalacije odmah obavesti najviše državne funkcionere.
U međuvremenu, u Sjedinjenim Državama pojavile su se i ideje o kupovini Komandorskih ostrva od Rusije. Potpukovnik Džefri Fric javno se zalagao za, kako je naveo, „mirno i pragmatično sticanje Komandorskih ostrva od Ruske Federacije za 15 milijardi dolara“, uz obrazloženje da bi arhipelag mogao da služi za praćenje vojnih aktivnosti Kine.
Serija ovih izjava i predloga dodatno je otvorila raspravu o granicama geopolitičkih ambicija i o tome koliko su ideje o „kupovini teritorija“ u savremenim međunarodnim odnosima stvar politike, a koliko političke provokacije.