Filmski fenomen „Svadba“ od ove nedelje dostupan je publici širom Evrope, a već na samom početku prikazivanja u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj film je zabeležio neverovatan uspeh i potvrdio status najgledanijeg naslova u poslednjih nekoliko decenija.
Ovo je najgora navika za vaš metabolizam, upozoravaju stručnjaci
Mnogi smatraju da je metabolizam glavni uzrok gojenja i da se može znatno ubrzati posebnim režimom ishrane ili dodacima ishrani. Iako on zaista upravlja važnim funkcijama u organizmu – od disanja i varenja do rada srca – na njegov rad ne možemo u potpunosti uticati. Ipak, određene životne navike mogu ga podstaći ili usporiti. Nutricionisti ističu da su svakodnevni izbori namirnica presudni za očuvanje zdravog metabolizma.
Najgora navika za metabolizam
Navika broj jedan koju treba prekinuti radi boljeg metaboličkog zdravlja jeste nedovoljan unos hrane. To se može desiti namerno, kao što su restriktivne dijete ili želja za gubitkom težine, ali i nenamerno, kao što je preskakanje obroka ili prekomerno vežbanje, prenosi Index.hr.
„Zamislite svoje telo kao automobil. Ako ne sipate dovoljno goriva u njega, prestaće da radi. Kao što vaš automobil ne može da radi sa praznim rezervoarom, tako ni vaše telo ne može“, kaže nutricionistkinja Elizabet Šo za EatingWell. Nedostatak „goriva“ može imati brojne zdravstvene posledice.
Ograničenje kalorija može povećati nivo kortizola
Metabolizam je niz reakcija u telu koje omogućavaju da se hranljive materije iz hrane iskoriste i, kako Šo kaže, „svaka ćelija u telu je uključena u metabolizam kako bi obezbedila energiju za svakodnevne aktivnosti“. Kada unosimo premalo kalorija, telo nema dovoljno energije da obavlja sve svoje funkcije.
Dijetetičarka Kerolajn Tomason upozorava: „Nedovoljna ishrana, odnosno konzumiranje manje kalorija nego što vaš metabolizam sagoreva svakog dana, može biti štetna jer će se vremenom vaše telo prilagoditi i početi da troši manje kalorija.“ Pored toga, ograničenje kalorija može povećati nivo kortizola, poznatog kao hormon stresa, koji usporava normalne telesne funkcije, uključujući metabolizam.
Povećan stres je povezan sa osećajem anksioznosti, nemirnim snom i većom verovatnoćom izbora manje hranljivih namirnica. Stoga, nutricionisti savetuju redovne obroke i uravnotežen tanjir koji uključuje ugljene hidrate, proteine i masti kako bi se osigurala stabilna energija i podržalo funkcionisanje metabolizma.
Fokača sa sušenim paradajzom, maslinama i ruzmarinom – miris Mediterana u svakom zalogaju
Ako volite klasičnu fokaču, ali želite da je podignete na viši nivo, ova verzija sa sušenim paradajzom i maslinama doneće intenzivniji, bogatiji ukus, a da pritom zadrži prepoznatljivu mekoću i vazdušastu strukturu. Spoj maslinovog ulja, aromatičnog ruzmarina i blago slatkastog sušenog paradajza daje ovom hlebu pun karakter, što ga čini idealnim izborom uz čorbe, salate ili kao meze.
Osnovni recept za testo ostaje tradicionalan i jednostavan, ali pažljivo odabrani dodaci prave razliku. Rezultat je spolja blago hrskava, a iznutra mekana i sočna fokača, koja se lako priprema i uspeva čak i onima koji nemaju mnogo iskustva sa testom.
Mediteranska fokača
Sastojci (pleh 30 x 40 cm):
Za testo:
-
500 g glatkog brašna (tip 400 ili 500)
-
7 g suvog kvasca (1 kesica) ili 20 g svežeg kvasca
-
1 kašičica šećera (5 g)
-
2 kašičice soli (10 g)
-
320 ml mlake vode
-
60 ml maslinovog ulja (+ još 2–3 kašike za premazivanje)
Za dodatke:
-
80 g sušenog paradajza (u ulju), oceđenog i iseckanog
-
60 g crnih ili zelenih maslina, bez koštica, presečenih na pola
-
1–2 grančice svežeg ruzmarina (ili 1 kašičica suvog)
-
krupna morska so po ukusu
Priprema:
-
U mlakoj vodi rastvorite šećer i dodajte suvi kvasac. Ostavite 5–10 minuta da zapeni (ako koristite sveži kvasac, prvo ga izmrvite u vodu sa šećerom).
-
U većoj posudi pomešajte brašno i so. Dodajte nadošli kvasac i maslinovo ulje. Mesite rukom ili mikserom sa nastavkom za testo 8–10 minuta, dok ne dobijete glatko, elastično testo koje se blago lepi za ruke.
-
Testo oblikujte u kuglu, premažite ga sa malo maslinovog ulja i pokrijte krpom ili providnom folijom. Ostavite da narasta na toplom mestu 60–90 minuta, dok ne udvostruči zapreminu.
-
Pleh obložite papirom za pečenje i premažite maslinovim uljem. Testo prebacite u pleh i lagano ga razvucite prstima do ivica. Ako se skuplja, ostavite ga 10 minuta da odmori pa nastavite.
-
Pokrijte i ostavite da odmara još 20–30 minuta.
-
Premažite površinu sa 1–2 kašike maslinovog ulja. Vrhovima prstiju napravite karakteristične udubljene „džepiće“ po celoj površini testa. U njih rasporedite sušeni paradajz i masline, pospite ruzmarinom i krupnom solju.
-
Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 220°C oko 20–25 minuta, dok fokača ne dobije zlatnosmeđu boju.
-
Izvadite iz rerne i po želji je odmah premažite sa još malo maslinovog ulja. Ostavite 10 minuta da se prohladi pre sečenja. Prijatno!
Izgorelo pozorište Sanazaro iz 19. veka u Napulju
Čuveno istorijsko pozorište Sanazaro u bogatoj četvrti Napulja izgorelo je danas u požaru.
Veruje se, prema saopštenju tamošnjih vlasti, da je požar počeo u stambenom bloku u kvartu Kijala, ali se brzo proširio na obližnje 19-ovekovno pozorište i doveo do urušavanja krova u obliku kupole i uništenja luksuznih loža.
„Vrlo malo od pozorišta je ostalo“, rekao je šef vatrogasne službe Napulja Đuzepe Paduano, i dodao da unutra još ima nekoliko manjih žarišta koje će vatrogasci ubrzo ugasiti kao i da je prerano da se govori o uzroku požara.
Gradonačelnik Napulja Gaetano Manfredi rekao je da, prema prvim pokazateljima izgleda da je požar izazvan nesrećnim slučajem. On je rekao da je gubitak pozorišta velika tuga i „duboka rana“ za istoriju i kulturu grada, prenosi agencija Rojters.
Građani su rekli da je gust dim prekrio četvrt od ranog jutra i dasue 22 porodice morale da budu evakuisane iz obližnjih zgrada, a četiri osobe odvedene su u bolnicu posle udisanja dima. Nema izveštaja o smrtnim slučajevima, ili ozbiljnijim povredama.
Pozorište je otvoreno 1847. godine i ugostilo je najčuvenije italijanske glumce i dramske pisce. U njegovom sadašnjem programu su mešavina izvođenja klasične muzike sa gostujućim pozorišnim produkcijama.
„Učinićemo se da pomognemo vlasnicima da ga obnove“, rekao je gradonačelnik i dodao da će i centralna vlada takođe doprineti obnovi.
Proizvođači mleka u Srbiji napustili sastanak sa ministrom bez dogovora, nastavljaju blokadu puteva
Predstavnici pet udruženja proizvođača mleka i povrtarskih proizvoda Srbije napustili su danas razgovor sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Draganom Glamočićem bez dogovora oko zabrane uvoza sira, mleka, povrća i voća i najavili nastavak blokade Ibarske magistrale u Mrčajevcima i Slatini kod Čačka.
Kako javlja reporter N1, sastanak je trajao oko sat, a poljoprivrednici su rekli da je trebalo i ranije da napuste sastanak jer je, prema njihovim rečima, ministar pokušao da manipuliše i njima i temom. Oni su kazali da im u Vladi Srbije ništa nije ponuđeno.
Reporter N1 javlja da je na početku sastanka ministar govorio da je država spremna na dijalog i da razgovara sa njima i da se sedi u Vladi dok se ne pronađe rešenje.
Glamočić je proteste nazvao cirkusom i rekao da se nada da će sa poljoprivrednicima o poljoprivredi, a ne o politici. Kada ga je jedan od poljoprivrednika pitao kada su govorili o politici, ministar je tražio da novinari napuste sastanak.
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Mikica Majstorović rekao je da Glamočić nije ponudio nikakvo rešenje za njihove zahteve i da će zbog toga nastaviti započetu blokadu puteva.
„Glamočić je rekao da nema rešenje da zaustavi uvoz sira, mleka, povrća i voća i praktično nam preporučio da promenimo profesiju“, rekao je Majstorović za Betu.
Dodao je da Glamočić nije na današnjem sastanku pominjao da će razgovarati sa EU oko ograničavanja uvoza tih proizvoda što je ranije najavljeno iz tog Ministarstva.
Glamočić se, prema rečima Majstorovića u razgovoru žalio na svoje saradnike.
„Pominjao je da je loša struktura u Ministarstvu i pominjao neke službenike čijim radom nije zadovoljan, u čemu mi ne možemo da mu pomognemo“, rekao je Majstorović i naveo da je stekao utisak da Glamočić i ne želi da pomogne poljoprivrednicima.
Istakao je da su proizvođači mleka u bezizlaznoj situaciji jer je i mlekara Imlek pre dva dana najavila smanjeni otkup mleka za deset odsto.
Ta udruženja su tražila zabranu ili bar uvođenje prelevmana i kontrolu kvliteta poljoprivrednih proizvoda na granici, ako je nemoguća potpuna zabrana, dok se ne stabilizuju cene tih proizvoda na tržištu.
U razgovoru sa Glamočićem učestvovali su predstavnici udruženja „Šajkača“, „Naše mleko“, „Spas i opstanak stočara zapadne Srbije“, Udruženja povrtara iz Zablaća i Proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.
Kako „nanjušimo“ strah kod druge osobe
Ideja da ljudi mogu da „nanjuše“ strah kod druge osobe dugo je bila na marginama nauke. Više mit nego nešto što se može precizno izmeriti. Međutim, u laboratorijama širom sveta, neuronaučnici i psiholozi sve češće pronalaze dokaze koji idu u prilog toj tvrdnji.
Na prvi pogled, ovo zvuči kao nešto iz spekulativne fikcije. Ipak, istraživanja sugerišu da naš strah zaista proizvodi hemijski signal koji mozak drugih ljudi registruje i na koji reaguje. Čak i kada niko svesno ne primećuje bilo kakav miris.
Miris ljudskog tela kao skriveni emotivni signal
Naš mozak često određene mirise „kodira“ kao posebno značajne. Zbog toga neki mirisi mogu imati neobjašnjivo snažan psihološki efekat. Na primer, zašto nas miris sveže pečenog kolača iz detinjstva ili određeni parfem može momentalno vratiti određenoj osobi ili trenutku. Međutim, pored sećanja i emocija, sve veći broj empirijskih istraživanja ukazuje na to da telesni miris može i funkcionalno da prenosi emotivno stanje druge osobe.
Reč je o takozvanom ljudskom emotivnom hemosignalu. Suptilnom hemijskom signalu prisutnom u znoju koji nosi informacije o emocionalnom stanju pojedinca. Prema temeljnoj studiji iz 2020. godine, objavljenoj u časopisu Philosophical Transactions of the Royal Society B, strah može da promeni hemijski sastav znoja. I to na merljiv način.
Studija je pokazala da je intenzitet straha (nizak, srednji ili visok) dosledno odgovarao različitim nivoima isparljivih molekula u znoju pazuha. On je prikupljan od učesnika izloženih stimulusima koji izazivaju strah, poput zastrašujućih filmskih scena.
Zanimljivo je da su statistički modeli korišćeni u istraživanju uspešno razvrstavali nivoe intenziteta straha znatno iznad nivoa slučajnosti. Drugim rečima, dobijeni su direktni dokazi da strah ostavlja hemijski trag u ljudskom znoju.
Amigdala kao nesvesni nos čovečanstva
Veza između naše sposobnosti da nešto namirišemo i da nešto osetimo nalazi se u mozgu. Klasična neuronauka nas uči da je amigdala jedna od ključnih regija odgovornih za obradu emocija poput anksioznosti, agresije i, pre svega, straha. To je struktura koja nam pomaže da procenimo pretnje i koordinira autonomni odgovor poznat kao „bori se ili beži“.
U studiji iz 2009. godine, objavljenoj u časopisu PLOS One, istraživači su koristili fMRI skeniranje kako bi posmatrali mozak ljudi dok su udisali znoj prikupljen od donora izloženih emocionalnom stresu (ali ne i fizičkom). Obrasci aktivacije amigdale pokazali su da mozak zaista reaguje drugačije na ove emotivne hemosignale nego na neutralne mirise. Zanimljivo je da je to važilo čak i kada ispitanici nisu bili svesni da uopšte osećaju neki poseban miris.
Drugim rečima, naše amigdale su sposobne da smisleno registruju strah drugih ljudi isključivo putem mirisa. I to ispod praga svesne percepcije. Ovo otvara važno pitanje. Ako mozak može podsvesno da detektuje signale straha, da li oni mogu i da utiču na naše ponašanje? U nekim iznenađujuće specifičnim slučajevima, odgovor je – da.
Shutterstock/fizkes
Shutterstock/fizkesStrah nas „budi“
U uporednoj studiji objavljenoj u časopisu Chemical Senses, učesnici izloženi znoju prikupljenom u uslovima straha pokazali su drugačije rezultate na kognitivnim zadacima u poređenju sa onima koji su bili izloženi neutralnom znoju. Žene su, naročito, pokazale veću preciznost u zadacima sa smislenim rečima kada su udisale „znoj straha“ u odnosu na neutralne ili kontrolne mirise. To znači da je njihov mozak postajao budniji i počinjao da daje prioritet važnim informacijama.
U celini gledano, jedno od najintrigantnijih otkrića u ovom polju jeste to što ljudi obično ne „mirišu strah“ na način na koji bi to intuitivno očekivali. Ne postoji specifičan i dosledno prepoznatljiv miris koji bi mogli tačno da identifikuju. U stvarnosti, ispitanici najčešće navode da uzorci znoja deluju neutralno ili da ne mogu da prepoznaju bilo kakav emotivni kvalitet mirisa.
Ipak, naši mozgovi i ponašanje često govore drugačiju priču. Razlog je to što većina hemosenzorne obrade zaobilazi svesni olfaktorni korteks. Umesto toga, ona direktno komunicira sa dubokim emotivnim centrima, uključujući amigdalu i limbički sistem. Rezultat je da mozak „oseća“ ono što nos detektuje mnogo pre nego što to naša svest registruje.
Šta to govori o ljudskoj evoluciji
Iako strah najčešće privlači pažnju javnosti, on nije jedina emocija koju telesni miris ljudi može da prenosi. Konkretno, emocije poput gađenja, sreće i stresa takođe su u istraživanjima pokazale jedinstvene hemosignaturne efekte. Svaki od ovih signala povezan je sa promenama u percepciji i, u nekim slučajevima, u emotivnim stanjima onih koji ih primaju.
Ideja da ljudi putem telesnog mirisa prenose emotivna stanja, posebno strah, otvara fascinantna evolutivna pitanja. Olfaktorni alarmni sistem bio bi izuzetno prilagodljiv u svetu naših predaka, jer bi omogućavao grupama da dostignu povišeno stanje opreza i pre nego što se pretnja svesno uoči.
Nažalost, biolozi još nisu identifikovali konkretna hemijska jedinjenja koja bi se sa sigurnošću mogla nazvati signalom straha. Taj tzv. ljudski feromon još nije izolovan. Individualne razlike u osetljivosti čula mirisa i kontekst i dalje oblikuju način na koji se ovi signali primaju i obrađuju. Ipak, jedno je jasno: naši nosevi – i moždani krugovi koje oni hrane – predstavljaju daleko bogatiji deo ljudske komunikacije nego što većina ljudi pretpostavlja.
Skot Travers, saradnik Forbes
Saša Obradović saopštio spisak košarkaša Crvene zvezde za Kup Radivoja Koraća
Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović saopštio je spisak igrača za predstojeći Kup Radivoja Koraća.
Svakom klubu je dozvoljeno da registruje najviše četiri strana igrača za Kup Radivoja Koraća, a Obradović se odlučio za Džereda Batlera, Džordana Nvoru, Kodija Miler-Mekintajera i Ebuku Izundua, navodi se na sajtu kluba.
U nacionalnom kupu za ekipu Crvene zvezde samim tim neće igrati Čima Moneke, Semi Odželej, Donatas Motiejunas, Jago dos Santos i Džoel Bolomboj, kao i već duže sa terena odsutni Ajzea Kenan, Hasijel Rivero i Tajson Karter.
Od domaćih igrača, u Kupu Radivoja Koraća će za crveno-bele igrati Ognjen Dobrić, Nikola Kalinić, Dejan Davidovac, Stefan Miljenović i Uroš Plavšić, kao i juniori Ognjen Radošić, Ognjen Simjanovski, Aleksej Nedeljković, Lazar Stojković i Sava Đurić.
Crvena zvezda, aktuelni osvajač nacionalnog kupa, će u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća koji će biti od 18. do 21. februara u Nišu, u sredu igrati protiv Borca iz Čačka.
Alimpijević objavio spisak igrača za utakmice sa Turskom
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Dušan Alimpijević odredio je danas spisak od 23 kandidata za februarski FIBA kvalifikacioni prozor za Svetsko prvenstvo, odnosno za utakmice sa Turskom.
Reprezentacija Srbije će 27. februara dočekati selekciju Turske u dvorani „Aleksandar Nikolić“, a potom će gostovati evropskom vicešampionu 2. marta u Istanbulu.
Na spisku selektora se nalaze: Danilo Anđušić, Aleksa Avramović, Filip Barna, Nemanja Dangubić, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Savo Drezgić, Asim Đulović, Strahinja Gavrilović, Nikola Кalinić, Balša Кoprivica, Arijan Lakić, Bogoljub Marković, Dušan Miletić, Stefan Miljenović, Luka Mitrović, Stefan Momirov, Pavle Nikolić, Jovan Novak, Aleksej Pokuševski, Dušan Ristić, Nikola Tanasković i Uroš Trifunović.
Srbija je u prva dva kola pobedila reprezentacije Švajcarske i Bosne i Hercegovine.
Muzičko-poetsko veče u Galeriji “Žarko Vidović” oduševilo publiku
Muzičko-poetsko veče, koje je organizovao Centar za kulturu i informisanje Istočna Ilidža, u saradnji sa Srednjoškolskim centrom “Istočna Ilidža” sinoć je održano u Galeriji “Žarko Vidović” povodom krsne slave Centra za kulturu Sretenja Gospodnjeg.
Muzičko-poetsko veče u Galeriji “Žarko Vidović”Foto: Glas Srpske
Mnogobrojna publika uživala je u recitacijama i pjesmi izvođača iz Srednjoškolskog centra “Istočna Ilidža” i muzičke sekcije “Melopeja”.
Proslava počela liturgijom
Direktor Centra za kulturu i informisanje Istočna Ilidža Božidar Novaković rekao je da su proslavu započeli ujutro liturgijom i lomljenjem slavskog kolača, a da su je prikladnim pjesmama i recitacijama sinoć obilježili i učinili još posebnijom i dostojanstvenijom.
– Kroz niz prikladnih pjesama i recitacija obilježili smo Sretenje Gospodnje, a ustanova sa kojom smo to realizovali je Srednjoškolski centar “Istočna Ilidža” – rekao je Novaković.
Na muzičko-poetskoj večeri učestvovali su članovi recitatorske sekcije i muzičke sekcije “Melopeja”. Kako je istakao Novaković, manifestacija je organizovana povodom krsne slave Centra – Sretenja Gospodnjeg.
Zahvalnost saradnicima i planovi rada
Novaković je napomenuo da je ovo književno-poetsko veče iskorišćeno i kao prilika da se zahvale svim saradnicima koji pomažu rad i funkcionisanje Centra.
– Centar za kulturu i informisanje Istočna Ilidža već pet godina kontinuirano radi i trudimo se da obezbijedimo sadržaj za sve generacije – od okruglih stolova i radionica za najmlađe, do manifestacija, takmičenja i koncerata za starije učenike, kao i kulturnih promocija za odraslu publiku – rekao je Novaković.
Mladi izvođači u tri tematska bloka
Andrea Šumar, član recitatorske sekcije Srednjoškolskog centra “Istočna Ilidža”, istakla je da je nastup za nju predstavljao posebnu čast, te da je veče bilo podijeljeno u tri bloka – religijske, ljubavne i rodoljubive pjesme.
– Večeras sam recitovala pjesmu “Na Božijem putu” Dare Sekulić. Kazivanjem stihova njegujemo ljepotu srpskog jezika, a muzika dodatno obogaćuje kompletan doživljaj. Nadam se da je publika osjetila bar dio onoga što mi osjećamo kada smo na sceni – rekla je Andrea.
Bogat repertoar muzičke sekcije
Vuk Lopatić, član muzičke sekcije “Melopej”, naglasio je da je veliko zadovoljstvo učestvovati u obilježavanju krsne slave Centra za kulturu i informisanje Istočna Ilidža.
– Spremili smo bogat repertoar i predstavili se tradicionalnim pjesmama, ali i obradama modernijih kompozicija. Nadam se da je publika uživala – rekao je Vuk.
Predstavljena knjiga “Srbi i Francuzi: Isprepletene sudbine” Aleksisa Trudoa
U Parizu je održana prezentacija nove knjige francuskog istoričara i geopolitičara Aleksisa Trudoa “Srbi i Francuzi: ispreplene sudbine”, kojom je autor imao za cilj da predstavi 800 godina čvrstih i istorijskih odnosa Srba i Francuza.
Promocija knjige Srbi i FrancuziFoto: SRNA