MENISNC
Pretraga
19.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 90

Domaće toblerone – recept koji je kao stvoren za praznična druženja

Od
Viktor
-
0
chocolate bar on black box

toblerone

Domaće toblerone su jednostavan, ali izuzetno ukusan desert koji se lako pravi kod kuće, bez posebne opreme i komplikovanih postupaka. Za razliku od industrijskih verzija, ova varijanta omogućava potpunu kontrolu nad sastojcima, količinom šećera i intenzitetom čokoladnog ukusa, što je čini idealnim izborom za one koji vole bogatiju i manje slatku čokoladu.

Recept koji sledi zasniva se na kombinaciji kvalitetne tamne čokolade, meda i tostiranih badema, kako bi se zadržala prepoznatljiva aroma, ali u uravnoteženijoj i prirodnijoj formi. Ovaj ukusan slatkiš savršen je za praznična i druga okupljanja, a kako ga lako možete pripremiti kod kuće pogledajte u nastavku:

Domaće toblerone

Sastojci:

  • 200 g tamne čokolade (minimum 60–70% kakaa)

  • 50 g mlečne čokolade (samo malo, radi balansa)

  • 2 ravne kašike meda (ne pune)

  • 80 g badema (celih ili listića)

  • 1 kašika maslaca (oko 15 g)

  • prstohvat soli (VAŽNO – skida preteranu slatkoću)

Priprema:

  1. Grubo iseckajte bademe.

  2. Tostirajte ih na suvom tiganju 2–3 minuta, na srednjoj vatri, stalno mešajući.

  3. Kad zamirišu, odmah skinite i ostavite da se ohlade.

  4. Otopite tamnu i mlečnu čokoladu sa maslacem na pari (činija iznad šerpe sa vrelom vodom).

  5. Mešajte dok smesa ne bude potpuno glatka.

  6. Dodajte med (2 ravne kašike) i prstohvat soli.

  7. Dobro promešajte – so je ključ da čokolada ne bude preslatka.

  8. Ubacite ohlađene bademe i ravnomerno ih umešajte u čokoladu.

  9. Kalup (ili manju tepsiju) obložite papirom za pečenje.

  10. Izlijte smesu, poravnajte i stavite u frižider minimum 2 sata. Prijatno!

Da li će Srbija postati baza za azijsku imigraciju: Zaposlenost blago opala, broj stranih radnika nepoznat

Od
Viktor
-
0
man in brown hat holding black and gray power tool

Zaposlenost u Srbiji u drugom i trećem kvartalu neznatno se smanjila pod uticajem kombinacije faktora. Migracije, što domaće, što strane, odlazak pojedinih investitora, manjak priliva stranih direktnih investicija, kao i rast zarada, sve je uticalo na to da zaposlenost ne bude na uzlaznoj putanji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za treći kvartal ove godine u odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je manji za 4.358 lica, tojest za 0,2 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima smanjen za 5.329 lica, tj. za 0,3 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 2.259 lica, tj. za 0,5 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1.288 lica, tj. za 2,8 odsto.

„Što se tiče zaposlenosti i nezaposlenosti, evidentno je da je stanje malo pogoršano u odnosu na ranije. Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine bila je 8,5 odsto, što je nešto više od 8,2 odsto zabeleženih u drugom kvartalu prošle godine. Broj zaposlenih u drugom kvartalu 2025. godine bio je za oko 14.000 manji nego u istom periodu prethodne godine, dok je broj nezaposlenih povećan za oko 9.000, uz smanjenje aktivnog stanovništva za oko 5.000“, kaže Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Manjak novih investicija, odlazak starih

Za ovakav razvoj situacije razlog verovatno leži u zatvaranju fabrika i odlasku investitora na jeftinije destinacije. Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika. Nemačka kompanija Leoni je saopštila da će zatvoriti fabriku u Malošištu do kraja ove godine jer knjiži gubitke, a oko 1.900 radnih mesta će postepeno biti ukinuto i radnicima će biti isplaćene otpremnine. Ovo nije kraj spiska onih koji su odlučili da zatvore svoje poslovanje u Srbiji.

„Posebnu pažnju ovde treba posvetiti kretanju dohotka od investicija. Rashodna strana primarnog dohotka pokazuje da su prilivi po osnovu vlasničkog kapitala bili u 2024. godini 2,56 milijardi, a rashodi po osnovu iznošenja dividendi i uloga 2,594 milijarde. Ovaj trend je definitivno dobio obrnutu putanju, sada se ulazi u period daleko većeg odliva sredstava od direktnih investicija nego priliva. Spirala je pokrenuta i Srbija nije tu ništa posebno u odnosu na druge zemlje primaoce investicija“, kaže Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu.
Ono što možemo očekivati u narednom periodu, barem na kratko, jeste povećanje nazaposlenosti zbog zatvaranja fabrika, stava je ovaj ekonomista.

Migracije

Milićević objašnjava da nam zaista fali dobrih podataka, naročito za teme koje muče stanovništvo decenijama, jer nijedna institucija u zemlji ne izlazi sa pravim podacima koliko radno sposobnih ljudi napušta ovu teritoriju da bi bolje živeli.

„Odgovor je pre svega u gotovo zabranjenoj temi u Srbiji, a to su migracije. Gotovo da je nemoguće naći precizan podatak o ovom negativnom trendu, a zvanična statistika barata sa podatkom o procenjenom broju stanovnika koji nije ništa drugo do broj stanovnika na popisu minus kretanje broja stanovnika, odnosno razlika živorođenih i umrlih. Broj stanovnika pada u Srbiji. Tabela priraštaja govori da je Srbija od 2012. do 2024. izgubila preko 541 hiljadu stanovnika, toliko je više umrlih od živorođenih. Međutim, daleko kvalitetniji odgovor na pitanja odnosa zaposlenih i nezaposlenih daje druga tabela. Prema podacima OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) od 2012. do 2023. iz Srbije se iselilo ukupno 551.800 stanovnika uglavnom mlađe životne dobi. Kada se sabere negativan priraštaj Srbija je ostala bez 1,1 miliona stanovnika u prethodnih 13 godina“, kaže Milićević. Kako dodaje, za OECD još ne postoje ažurni podaci za 2024. godinu.

Još jedan podatak o kojem se ne govori u Srbiji je i pitanje uvoza stranih radnika, koji se u statistici još uvek vode kao turisti, ali prema izjavama političara i drugih javnih institucija znamo da se uvoze radnici iz Gane, Etiopije, Turske i Nepala.

Ministarstvo spoljnih poslova je najavilo da će biti izdato 100.000 radnih dozvola, a samo deo će dobiti ljudi iz Gane. Iz Privredne komore Srbije je najavljen dolazak radnika iz Egipta za EXPO još u maju. Prema pisanju Radio Slobodna Evropa Kancelarija Vlade Srbije za IT i e-Upravu saopštila je u januaru da je od februara do kraja decembra prošle godine „ukupno je pozitivno rešeno 37.934 zahteva za Jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad stranih državljana u Republici Srbiji“.

Međutim, kako navodi RSE, šef diplomatije Srbije Marko Đurić izjavio je 19. jula da je prošle godine Srbija ukupno izdala blizu 80.000 radnih viza. Nismo uspeli da prema podacima o zaposlenosti utvrdimo da li se i kako ovi radnici vode u podacima statistike.

„RZS vodi podatke na osnovu ankete koja je neprecizna. Ali strani radnici moraju da dobiju dozvole za rad, zdravsteno osiguranje, tako da bi trebalo da se vode kao zaposleni u statistici“, objašnjava Milićević.

Cena rada

S obzirom da se minimalna cena rada u Srbiji određuje na osnovu kombinacije faktora – rasta BDP-a, inflacije, minimalne potrošačke korpe, ali i zaposlenosti i produktivnosti nije jasno zašto se država odlučila u ovoj godini za vanredno povećanje minimalne zarade, što onda povlači sa sobom i rast svih ostalih plata. Godina će prema svim prognozama što se tiče privrede biti mnogo lošija, inflacija je na oko četiri odsto u celom periodu, a mnogi investitori su već jasno rekli da su im plate previsoke.

„Energetska kriza koja preti, kao i povlačenje stranih investitora kao posledica mogućeg rasta cene energenata i minimalne cene rada može dovesti do bekstva kapitala. Migratorna kretanja i negativni priraštaj prete da poremete demografsku strukturu jer se potreba za radnom snagom nadomešćuje davanjem radnih i useljeničkih viza ljudima drugih zemalja (Indije, Pakistana, Šri Lanke, Bangladeša i sl). Da li će Srbija biti imigraciona baza kao i veliki deo Evrope gde će svoje uglavnom obrazovano stanovništvo da se seli u razvijenije zemlje, a naseljavati stanovništvo pomenutih zemalja nije teško pretpostaviti“, kaže Milićević.

Ovi ljudi su vaskrsli u 2025: Oasis, Žao, Marija Mačado…

Od
Viktor
-
0
A black and gold sign with the number twenty two

featured image

Od predsedničkih pomilovanja do iskupljenja kod investitora i rasprodatih koncerata. Čak i najmoćniji koji padnu mogu ponovo da se podignu.

Baš kao što karijera može brzo da se sruši, ona može i da se oporavi. Donosimo našu listu najzapaženijih vaskrsnuća karijera pojedinaca čiji povratak u kancelarije ili na scenu pokazuje koliko različitih načina postoji da lideri i javne ličnosti ponovo izgrade svoje karijere.

Ne pokušavaju svi uspešno. Na primer, Endrju Kuomo je pokušao politički povratak kandidaturom za gradonačelnika Njujorka. Bivši guverner podneo je ostavku 2021. nakon višestrukih optužbi za seksualno neprimereno ponašanje. Većinu protekle četiri godine bio je van svetla reflektora dok nije najavio kandidaturu. Međutim, Kuomo je izgubio na demokratskim primarnim izborima od Zorana Mamdanija. Zatim je poražen i na generalnim izborima sa razlikom od 9,5 procentnih poena.

Tu je i Džim Mekgrivi, bivši guverner Nju Džerzija, koji je pokušao sličan politički povratak. Nakon što je 2004. podneo ostavku zbog vanbračne afere sa muškarcem, kandidovao se za gradonačelnika Džersi Sitija sa sloganom „druga šansa“. Izgubio je na nedavnom drugom krugu izbora.

Neki prave male korake ka oporavku. Partner Elizabet Holms, Bili Evans, navodno je prikupio milione dolara za startap koji još nije zvanično lansiran. Koristi veštačku inteligenciju u medicinskim testovima, kompaniju jezivo sličnu Holmsinom Teranosu. Holms trenutno služi 11-godišnju kaznu u federalnom zatvoru zbog obmanjivanja investitora u svom startapu za testiranje krvi.

Šestoro odabranih koji su vaskrsli karijere

Međutim, ovde želimo da istaknemo one koji su uspešno otvorili novu stranicu. Bilo da je zahvaljujući predsedničkom pomilovanju od Donalda Trampa (koji je bio na našoj listi 2024.), uspešnom IPO ili međunarodnoj nagradi, izdvojili smo šest pojedinaca koji su ponovo doveli svoje karijere i biznise na vrh.

Čarles Ergen, izvršni direktor Ehostara

Milijarder iz telekomunikacija Čarls Ergen više je nego utrostručio svoje bogatstvo na 14 milijardi dolara ove godine nakon pravovremene prodaje licenci spektra Ehostar kompaniji AT&T. To ga je vratilo u milost investitora. Kompanija je bila u teškoj situaciji. Federalna komisija za komunikacije istraživala je kašnjenja u izgradnji 5G mreže koju je tražila pre šest godina. U maju je izgledalo da kompanija kasni s otplatama kredita i da je blizu bankrota. Zatim je Ergen, koji je bio predsednik kompanije nakon što je 2017. podneo ostavku sa mesta izvršnog direktora, u junu razgovarao sa predsednikom Trampom i predsednikom FCC-a Brendanom Karom, i situacija se promenila. Komisija je sada gurala priču o prodaji mrežnih resursa, a ne izgradnji 5G mreže. Jedna prodaja vredna 23 milijarde dolara kasnije i Ergen se vratio. U novembru je ponovo postao izvršni direktor kompanije i potpisao ugovor sa SpaceX-om za Sparklink usluge direktnih poziva.

Dilan Filds, suosnivač i izvršni direktor Figme

Dilan Filds FigmaFoto: Gabriela Hasbun for Forbes

Nakon godina neizvesnosti i regulatornog pakla zbog predložene akvizicije Adobija vredne 20 milijardi dolara, suosnivač i izvršni direktor Figme Dilan Filds dobio je priznanje Volstrita. Filds je bio na putu da postane milijarder kada je Adobi prvi put ponudio kupovinu 2022. godine. Međutim, investitori su smatrali da je cena previsoka za startap koji je tada generisao 400 miliona dolara prihoda. Regulatorni organi zaduženi za antimonopolsko ponašanje strahovali su da bi akvizicija ugasila konkurenciju. Kada je dogovor propao u decembru 2023, Filds je čak ponudio zaposlenima otkup akcija i tromesečnu otpremninu ako odu. Međutim, razuverio je skeptike u julu 2025, kada je javna ponuda Figme prikupila 1,2 milijarde dolara. Cena akcija porasla je na 143 dolara narednog dana. Filds, čije je bogatstvo skočilo na šest milijardi dolara tokom ponude, sada vredi dve milijarde.

Lijam i Noel Galager, muzičari, Oasis

OasisShutterstock/Ink Drop

Posle 15 godina, poznata sukobljena braća i članovi benda Oasis ponovo su se okupili na sceni ovog leta za svoju turneju „Live 25“. Bio je to uspeh. Karte u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i Severnoj Americi rasprodate su za sat vremena. Bend je inkasirao više od 405 miliona dolara od prodaje karata, prema Polstar-u. Bend se raspao 2009. nakon što su se braća žestoko posvađala u Parizu. Ali, njihov povratak je ponovo gurnuo njihovu muziku na top liste. Broj mesečnih slušalaca na Spotifaju porastao je 31% na 31,5 miliona u prvom mesecu turneje. Završavaju godinu sa 30,3 miliona. Generacija Z činila je 50% od 16 miliona novih slušalaca Oasis-a ove godine. Njihov album Time Flies… 1994-2009, vratio se na vrh britanske zvanične liste albuma u julu, na početku turneje. Nostalgija i vreme sada mogu biti svestan potez benda, jer je Lijam u decembru odbio nagađanja o produženju turneje 2026.

Marija Korina Mačado, venecuelanska političarka

Marija MačadoNTB/Ole Berg-Rusten via REUTERS

Oštra kampanja protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura naterala je Mariju Korinu Mačado da se skrije prošlog avgusta. Ipak, njen rad na mirnoj demokratskoj tranziciji iz čavističkog režima nastavio se i bio je dovoljan da ove godine dobije Nobelovu nagradu za mir. Komitet je dodelio za „neumoran rad na promociji demokratskih prava naroda Venecuele i borbu za pravednu i mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju“. Još u skrivanju, nije mogla na vreme da prisustvuje ceremoniji dodele nagrade, ali je bila u Oslu kako bi proslavila priznanje. Od tada je napustila zemlju i oporavlja se od povrede koju je zadobila na tajnom putovanju u norvešku prestonicu.

An Vojcicki, suosnivač i izvršni direktor 23andMe

Bila je to turbulentna godina za An Vojcicki, suosnivačicu kompanije za genetska testiranja 23andMe. Jednom procenjena na šest milijardi dolara, kompanija je podnela zahtev za bankrot u martu ove godine nakon godina loših finansijskih rezultata i velikog curenja podataka. Vojcicki je napustila poziciju izvršnog direktora, a kompanija je ušla u kontroverznu potragu za novim kupcem. (Potrošači i nekoliko saveznih država bili su zabrinuti kada je kompanija Regeneron Farmaceutikals iz Njujorka dobila licitaciju za kupovinu kompanije i genetskih podataka miliona korisnika, praktično zaustavljajući prodaju.). Vojcicki je potom ponudila da kupi kompaniju za 305 miliona dolara, više od Regeneronove ponude, i uz odobrenje sudije za bankrot, vratila je kompaniju u junu preko svoje neprofitne organizacije TTAM Research Bid. „Kada stvari radite na drugačiji način, kritika i skepticizam su u redu“, rekla je za Forbes 2019.

Čangpeng Žao, osnivač Bajnensa

Čangpeng ŽaoREUTERS/Federico Maccioni.

Milijarder i suosnivač kripto berze Bajnens, poznat kao CZ, pomilovan je od predsednika Trampa u oktobru. Žao se izjasnio krivim za optužbe iz 2023. za pranje novca i kršenje sankcija. Morao je da se povuče sa čela kripto berze, plati kaznu od 4,3 milijarde dolara i odsluži četiri meseca u federalnom zatvoru. Sve to ga je dovelo na našu listu zapaženih padova karijere 2023. godine. Ali sada se vratio i aktivan je u kripto industriji, investirajući preko YZi Labs (ranije Bajnens Labs). Ona je početkom godine imala portfolio vredan 10 milijardi dolara. Iako je Tramp tvrdio da ga ne poznaje, Žao je bio ključan u podršci njegovim kripto projektima. Bajnens je u maju uvrstio USD1, stablecoin kreiran od strane Trampove kripto kompanije World Liberty Financial, pre nego što je Komisija za hartije od vrednosti odustala od tužbe protiv berze.

Rendžer potreban na udaljenom škotskom ostrvu: Da li biste to mogli biti vi, plata je odlična

Od
Viktor
-
0
a bird flying over the edge of a cliff by the ocean

featured image

Želite li da pobegnete od svega? Ostrvu Handa potreban je rendžer. Smeštaj je besplatan. Škotsko gorje je prelepo. A vi biste brinuli o 120.000 ptica u sezoni gnežđenja, kao i o delfinima i ajkulama.

Škotski fond za zaštitu prirode (Scottish Wildlife Trust – SWT) traži kandidata za šestomesečnu poziciju na veoma malom, nenaseljenom ostrvu na severozapadu škotskog Hajlenda, prenosi BBC.

Uloga rendžera na Handi

Nimalo iznenađujuće, posao zahteva dobro poznavanje divljeg sveta. Međutim, možda iznenađujuće za jedno nenaseljeno ostrvo, potrebne su i odlične komunikacione veštine. Rab Poter, regionalni menadžer rezervata u SWT-u, objašnjava da je to zato što je ostrvo toliko izolovano da morate biti spremni na zajednički život. Ljudi sa kojima radite tokom dana biće i oni sa kojima se družite uveče.

Pozicija je plaćena 26.112 funti godišnje (oko 29.950 evra) i podrazumeva praćenje stanja divljeg sveta zajedno sa timom volontera kojim biste rukovodili. Takođe, potrebno je upravljati i posetiocima ostrva tokom leta.

Idealan kandidat mora da bude snalažljiv. Vreme je promenjivo, što ponekad znači da danima nema trajekta. Takođe biste morali da odlazite na kopno zbog pranja veša, kupovine namirnica i nabavke boca gasa za kuvanje i grejanje.

Handa se nalazi tik uz rutu North Coast 500

Ostrvo Handa, površine 307 hektara, nenaseljeno još od 19. veka, nalazi se odmah uz zapadnu obalu škotskog gorja. Nasuprot je zaseok Tarbet na kopnu, a nekoliko kilometara severno je Skuri u oblasti Saterland. Tarbet ima tek nekoliko kuća, dok Skuri broji oko 200 stanovnika.

Posetioci obično dolaze čuvenom rutom North Coast 500, skrećući pet kilometara posle Skurija na uski put koji vodi do Tarbeta. Postoje putokazi za trajekt za Handu. Ovaj mali čamac saobraća otprilike od aprila do septembra i vožnja traje oko 10 minuta. Nema polazaka nedeljom niti po lošem vremenu, a plaćanje je isključivo gotovinom.

Ovaj region je veoma udaljen. Ruta North Coast 500 kroz severno gorje Škotske našla se 2025. godine na Fodor’s No List. To je lista mesta u svetu o kojima bi trebalo dvaput razmisliti pre nego što ih rezervišete, zbog prevelike gužve, prekomernog turizma i zagušenja.

Fodor navodi da, iako je ovo jedna od najslikovitijih ruta za putovanje automobilom u Škotskoj, postoji ozbiljan nedostatak infrastrukture za prihvat tolikog broja posetilaca. To dovodi do rasprostranjenog divljeg kampovanja, pri čemu turisti za sobom ostavljaju „tragove spaljenih logorskih vatri, smeće, jednokratne roštilje, pa čak i ljudski izmet“.

ŠkotskaShutterstock/BUTENKOV ALEKSEI

Broj životinja na Handi daleko nadmašuje broj ljudi

Naučna studija navodi da ostrvo godišnje primi nešto manje od 7.000 ljudi posetilaca, koji dolaze tokom sezone gnežđenja radi posmatranja ptica ili fotografisanja pafina i drugih morskih vrsta. Procene govore da duž litica visokih oko 120 metara gnezdi oko 120.000 alkova (gilemota). Mnogi posetioci pokušavaju da uoče i delfine, sive foke i morske prasiće. Kitovi i ajkule takođe su čest prizor.

Ostrvo je u suštini područje zaštićene prirode i njime se upravlja kao zaštićenim rezervatom. U toku je i mnogo posla na suzbijanju invazivnih predatora, poput smeđeg pacova.

Handa privlači i putnike koji obilaze rutu North Coast 500 i traže šetnju u divljini bez automobila, zatim planinare, kao i porodice koje žele jednodnevni izlet prilagođen deci.

Zainteresovani kandidati mogu se prijaviti putem sajta SWT-a, a rok za prijavu je 7. januar.

FBI upozorava korisnike ajfona i androida: Odmah prekinite poziv ako ovo čujete, posebno tokom praznika!

Od
Viktor
-
0
person holding black android smartphone

FBI upozorava korisnike ajfona i androida: Odmah prekinite poziv ako ovo čujete, posebno tokom praznika!

Prevaranti često koriste tehnologiju za „lažiranje“ broja pozivaoca, pa se na ekranu može pojaviti naziv institucije kojoj inače verujete.

Korisnici iPhone-a i Android-a trebalo bi da budu posebno oprezni – FBI je izdao jasno upozorenje o telefonskim prevarama koje se sve češće pojavljuju, posebno u praznično vreme, prenosi UNILAD.

Ako primite određenu vrstu poziva, savet je jasan: odmah prekinite vezu. Nekada su telefonski pozivi bili glavni oblik komunikacije, ali danas se navike menjaju. Istraživanja pokazuju da se pripadnici generacije Z često osećaju neugodno razgovarajući telefonom, posebno sa nepoznatim osobama. Ipak, upravo takvi pozivi mogu predstavljati ozbiljan sigurnosni rizik, jer su telefonske prevare u stalnom porastu.

FBI upozorava da su se metode prevaranata znatno usavršile. Posebno su aktivni tokom praznika, kada mnogi dobijaju nove pametne telefone i manje su oprezni. Najčešći scenario uključuje lažno predstavljanje kao tehnička podrška, banka ili finansijska institucija, carinska i granična služba ili lokalna policija.

Prevaranti često koriste tehnologiju za „lažiranje“ broja pozivaoca, pa se na ekranu može pojaviti naziv institucije kojoj inače verujete. Nakon toga pokušavaju da vas navedu da hitno prebacite novac, podelite lične podatke ili instalirate zlonamerni softver na svoj uređaj.

Osećaj hitnosti kao alat manipulacije

Klasična taktika je stvaranje panike. Prevaranti će vas ubeđivati da je vaš bankovni račun ugrožen, da vam preti hapšenje ili da morate odmah reagovati kako biste izbegli ozbiljne posledice. Upravo taj pritisak smanjuje sposobnost racionalnog razmišljanja.

Jednom kada se zlonamerni softver instalira na uređaj, posledice mogu biti ozbiljne – od krađe podataka o kreditnim karticama i internet bankarstvu, do pristupa fotografijama, kontaktima i privatnim porukama.

Opasnost vreba i iza QR kodova

Stručnjaci upozoravaju i na sve češće zloupotrebe QR kodova. Jedno skeniranje naizgled bezazlenog koda može omogućiti potpun pristup vašem telefonu, uključujući finansijske i lične podatke. Zato je važno skenirati isključivo QR kodove iz pouzdanih izvora.

Šta savetuje FBI?

Ako primite neželjeni poziv, a niste vi prvi kontaktirali instituciju – odmah prekinite vezu. Čak i ako se poziv čini legitimnim, FBI ističe da je verovatnoća da je u pitanju prevara dovoljno velika da ne vredi rizikovati. Ako sumnjate u autentičnost poziva, sami nazovite službeni broj banke, policije ili institucije sa njihove zvanične web-stranice – nikada ne koristite broj koji vam je dao pozivalac.

Zaključak je jasan: nijedna legitimna institucija neće od vas telefonom tražiti novac, lozinke ili instalaciju softvera. Ako dobijete takav poziv – prekinite vezu i zaštitite svoje podatke.

Poznat stepen povrede Nikole Jokića i koliko će pauzirati sa terena

Od
Viktor
-
0

Nikola Jokić

Srpski košarkaš Nikola Jokić doživeo je povredu u utakmici protiv Majamija.

Njemu je na nogu pao saigrač Spenser Džons kada je pokušao da odbrani jedan prodor krilnog košarkaša tima sa Floride Haime Hakeza na samom kraju prvog poluvremena.

Jokić je pao na parket i sa bolnom grimasom napustio teren, a do kraja utakmice se nije vratio na parket.

Srpski centar je današ otišao na magnetnu rezonancu, a NBA insajder i novinar ESPN Šems Čaranija je doneo prve procene o stepenu povrede zvezde Denver Nagetsa.

Jokić će sa terena odustvovati najmanje četiri nedelje, a dobra vest je da nije došlo do kidanja ligamenata.

– Jokić je zadobio hiperekstenziju levog kolena i pauziraće najmanje četiri nedelje. Ogromno olakšanje jer su testovi pokazali da su ligamenti trostrukog MVP-ja NBA lige netaknuti – napisao je Šems Čaranija.

Ubrzo potom se i tim iz Kolorada oglasio na društvenoj mreži Instagram sa najnovijem izveštaju o povredi Nikole Jokića.

– Ažuriranje vesti o povredi: Nikola Jokić je zadobio povredu hiperekstenzije levog kolena tokom sinoćnje utakmice protiv Majami Hita. Nikola će biti ponovo pregledan za četiri nedelje – navodi se u saopštenju franšize iz Denvera.

Kanada uvodi tri velike promene u imigracijskoj politici tokom 2026. godine

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanada je najavila nekoliko ažuriranja imigracijskog sistema koja bi trebala stupiti na snagu u novoj godini.

Vlada premijera Marka Carneyja najavila je mere kojima će se dodatno pooštriti imigracijska politika u pokušaju da se broj privremeno naseljenih stanovnika u zemlji dovede na “održivi nivo”.

Kanada će 2026. godine doživeti promene u imigraciji, uključujući mere koje će uticati na međunarodne studente i određene osobe koje se nadaju dobiti kanadsko državljanstvo.

Evo koja se imigracijska pravila menjaju 2026. godine.

Kanada će ukinuti dozvole za međunarodne studente

U novembru je vlada Kanade otkrila da je jedan od načina na koji pooštrava imigracionu politiku, dramatično prepolovljivanje broja međunarodnih studentskih dozvola.

Prema izveštaju koji ocrtava novi imigracijski plan zemlje, međunarodnim studentima će biti teže dobiti vize za studiranje u Kanadi.

Prošle godine , vlada je planirala izdati 305.900 studentskih dozvola u 2026. i 305.900 u 2027. Međutim, projektovane brojke će smanjiti taj broj za više od polovine, pri čemu vlada planira smanjiti broj izdatih novih studentskih dozvola na 155.000 u 2026. i 150.000 u 2027. Takođe planira izdati samo 150.000 studentskih dozvola u 2028. godini.

„Vraćamo kontrolu nad imigracijom u Kanadi i vraćamo Kanadu na putanju ka vraćanju imigracije na održive nivoe, što nam omogućava da ispunimo obećanje koje je Kanada dala onima koji je zovu domom“, izjavio je u novembru ministar finansija François-Philippe Champagne.

Kanadska vlada je u decembru otkrila kako će se dodeljivati ​​dozvole za međunarodne studente prema novom ograničenju. Proverite koje će provincije prihvatiti najviše međunarodnih studenata 2026. godine.

Kanada uvodi novu imigracijsku kategoriju Express Entry

U decembru je Ottawa najavila nove mere za popunjavanje „kritičnih nedostataka radne snage“ u kanadskom zdravstvenom sistemu olakšavanjem puta do stalnog boravka za međunarodne lekare.

Kanadska agencija za imigraciju, izbeglice i državljanstvo (IRCC) stvara novu kategoriju Express Entry za međunarodne doktore s najmanje jednom godinom kanadskog radnog iskustva u odgovarajućem zanimanju, stečenog u poslednje tri godine.

Vlada je objasnila da ovi doktori već rade u Kanadi i privremeno doprinose zdravstvenom sistemu zemlje. Nova kategorija Express Entry će međunarodnim doktorima pružiti jasan put do stalnog boravka i popuniti praznine u zdravstvenoj radnoj snazi.

Prema IRCC-u, pozivi za prijavu u ovu novu kategoriju biće objavljeni početkom 2026. godine.

Novo pravilo o kanadskom državljanstvu

U decembru je stupio na snagu ključni zakon koji će olakšati većem broju ljudi dobijanje kanadskog državljanstva sledeće godine.

Nakon što je 20. novembra dobio kraljevsku saglasnost,  Zakon C-3 , zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, zvanično je stupio na snagu u ponedeljak, 15. decembra. Poznat i kao zakon o “Izgubljenim Kanađanima”, novi zakon će proširiti kanadsko državljanstvo po poreklu nakon prve generacije.

U suštini, novi zakon će automatski dati državljanstvo svakome ko bi danas bio državljanin da nije ograničenja prve generacije.

Ograničenje prve generacije sprečava osobe rođene izvan Kanade od roditelja koji su takođe rođeni ili usvojeni izvan Kanade od strane kanadskog roditelja da automatski postanu kanadski državljani.

Prema Zakonu C-3, kanadski roditelj rođen ili usvojen u inostranstvu moći će preneti državljanstvo na svoje dete rođeno ili usvojeno izvan Kanade 15. decembra 2025. godine ili kasnije, pod uslovom da ima značajnu vezu sa Kanadom. To se dokazuje sa najmanje 1.095 kumulativnih dana (tri godine) fizičkog prisustva u Kanadi pre rođenja ili usvajanja deteta.

Saznajte više o tome ko ispunjava uslove i kako se prijaviti .

SERBIANNEWS/CANADA

Sećanje na Dekija: Rajaković i Ker posle meča nazdravili rakijom ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Toronto je na svom terenu slavio protiv Golden Stejta posle produžetka (141:127), ali rezultat je bio u drugom planu jer ova dva tima vezuje nešto mnogo bitnije.

U pitanju je sećanje na Dejana Milojevića, koji je iznenada preminuo 17. januara 2024. godine kao član stručnog štaba Voriorsa. Košarkaški svet nikada se neće oporaviti od ogromne tuge koju je prouzrokovao prerani odlazak velikana, ali njegovi prijatelji čine sve da ga se sete svakom mogućom prilikom.

Jedna se ukazala upravo posle duela u Kanadi, a iskoristili su je treneri dve ekipe Darko Rajaković i Stiv Ker, obojica Milojevićevi bliski prijatelji.

„Rekao sam momcima da ih volim. Prvu akciju na utakmici ‘ukrao’ sam od mog druga Dekija, on je doneo to u Golden Stejt i NBA ligu. Uspeli smo da postignemo koš, posvećujem ovu pobedu svom timu i Dekiju“, izjavio je srpski stručnjak po završetku utakmice.

 

Strateg Reptorsa nazdravio je rakijom sa kolegom iz San Franciska, u sećanje na legendarnog košarkaškog radnika.

„Mi NBA treneri činimo malo bratstvo. Svi se poznajemo i mnoge stvari nas povezuju. Sada posle svakog međusobnog duela popijemo po rakiju i setimo se Dekija zajedno“, rekao je devetostruki NBA šampion.

Toronto se posle pobede nalazi na četvrtom mestu istoka sa skorom 19-14, dok su Voriorsi osmi na zapadu (16-16).

 

SERBIANNEWS/CANADA

Prezentacija izabranih i nagrađenih umjetničkih projekata vizuelnih umjetnika do 35 godina

Od
Viktor
-
0
a man giving a presentation to a group of people

U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske održana je prezentacija izabranih i nagrađenih umjetničkih projekata vizuelnih umjetnika do 35 godina, u organizaciji resornog ministarstva.

Prezentacija umjetničkih projekata - Foto: RTRS

Prezentacija umjetničkih projekataFoto: RTRS

Program je realizovan u okviru Јavnog konkursa za produkciju.

Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske izdvojilo 33 hiljade konvertibilnih maraka.

Ova sredstva podrazumijevaju potpuno finansiranje realizacije projekata, uključujući rad sa mentorima, produkciju umjetničkih radova, kao i obezbjeđivanje izložbenog i galerijskog prostora.

– Ovoliki iznos da se izdvoji za produkciju mladog vizuelnog umjetnika je nešto što do sada nismo vidjeli i mislim da je korak u pravom smjeru – naveo je Mladen Banjac, član komisije i viši kustos u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske.

Tanja Đaković, pomoćnik ministra za kulturu navela je da Republika Srpska zaista ima živu umjetničku scenu kada je u pitanju vizuelna umjetnost i da je ovo jedan od najboljih načina da animiramo mlade vizuelne umjetnike.

Odabrani su projekti “Taktilna studija – dokumentarna skulptura” autora Pavla Golijanina i “Prostranstva” autora Ognjena Miloševića, koji su ocijenjeni kao konceptualno zreli i produkcijski zahtjevni radovi, sa jasnim umjetničkim i istraživačkim potencijalom.

– Јa se više bavim fotografijom, ali takođe i prenošenjem iskustava iz svijeta grafičkog dizajna u taj kontekst vizuelne umjetnosti i u suštini upravo na ovom projektu se to sažima – rekao je Ognjen Milošević, autor nagrađenog projekta “Prostranstva”.

Pavle Golijanin, autor nagrađenog projekta “Taktilna studija – dokumentarna skulptura” navodi da je riječ o ličnom iskustvu, ličnom narativu građenja porodične kuće koju je pravio otac sa majstorima, i ljudima koji su dolazili i pomagali, porodica, komšije…

Izložbe će, nakon završene produkcije, biti realizovane u Kulturnom centru Trebinje i Galeriji “Sreten Stojanović” u Prijedoru.

Јahorinu proteklog vikenda posjetila 12.354 skijaša

Od
Viktor
-
0
snow covered mountain during daytime

Tokom proteklog vikenda Јahorinu je posjetilo 12.354 skijaša, što potvrđuje izuzetno veliku posjećenost ove planine u zimskom periodu.

Јahorina - Foto: RTRS

ЈahorinaFoto: RTRS

Zbog povećanog broja gostiju, u toku su aktivnosti na proširenju ski-kapaciteta.

Veliko interesovanje vlada i za doček Nove godine, a turistički radnici očekuju rekordnu sezonu i popunjenost kapaciteta do kraja praznika.

1...899091...1.500Stranica 90 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković