Može li jedan tretman da podmladi kožu lica
Individualno prilagođeni medicinsko-estetski tretmani, poput skin bustera, blagih lasera ili biorevitalizacije, mogu biti podrška, ali je važno ne izgubiti lični identitet
Мирјана Павловић (Фото лична архива)
U svojoj suštini, estetska medicina namenjena je suptilnom unapređenju i očuvanju prirodne lepote. Stručnost u ovoj oblasti prepoznaje se upravo po meri, nenametljivosti i poštovanju individualnih crta lica, a ne po praćenju prolaznih trendova, koji često dovode do preteranih i neprirodnih rezultata, neretko i vulgarnog izgleda. Zlatno pravilo u estetici glasi – „Manje je više”.
Najtraženije intervencije danas su one koje licu vraćaju odmoran i svež izgled, bez gubitka mimike i identiteta. Među njima se izdvajaju tretmani botulinum toksinom (botoks), koji ublažavaju bore nastale mimikom, poput mrštilica između obrva, smejalica oko očiju i bora na čelu, kao i hijaluronski fileri, koji se koriste za vraćanje izgubljenog volumena i blago redefinisanje kontura, ali u umerenim količinama i sa ciljem očuvanja prirodnih proporcija lica.
Mnogi pred doček Nove godine odlučuju da urade neki tretman kako bi im lice „zasijalo” u najluđoj noći. Neki imaju i nerealne želje da mogu za sat vremena nekog tretmana da se potpuno podmlade…
Kako ističe dr Mirjana Pavlović, dermatovenerolog, jedan tretman može doneti vidljivo osveženje, takozvani instant glou, ali ne i potpuno podmlađivanje u pravom smislu te reči. Postoje procedure koje brzo popravljaju izgled kože, ali je njihov efekat uglavnom prolazan.
– Dubinske promene u strukturi kože zahtevaju vreme. Osnova lepog i zdravog izgleda uvek je pravilna i dosledna nega kože, koja se usvaja od najranijih godina, a ne tek u zrelijem životnom dobu, kada se već primećuju promene zbog kojih se pacijenti najčešće i javljaju dermatologu – pojašnjava dr Pavlović.
Dosta dama se odlučuje za ulepšavanje takozvanim skin busterima. O čemu je reč?
– To su injekcioni tretmani na bazi hijaluronske kiseline, čiji su osnovni ciljevi dubinska hidratacija i unapređenje kvaliteta kože. Oni ne menjaju oblik lica i ne dodaju volumen, već deluju direktno na kožu, čineći je elastičnijom, sjajnijom i zdravijom. Savremeni pristup estetici podrazumeva da svaki estetski plan počinje upravo negom i poboljšanjem kvaliteta kože, uz individualni pristup svakom pacijentu. Tek kada je koža zdrava, hidrirana i negovana, može se razmatrati primena botoksa i filera kao završni korak. Oni nikada nisu osnova, već poslednji detalj u celokupnom procesu.
Kao i svi injekcioni tretmani, i skin busteri moraju se primenjivati stručno, uz korišćenje registrovanih i proverenih preparata, koji se smatraju bezbednim i daju minimalne, prolazne neželjene reakcije – kaže dr Pavlović.
Naša sagovornica napominje da su traženi i laserski tretmani, koji predstavljaju važan deo savremene dermatologije. Kada su pravilno indikovani i kada ih izvodi stručno lice, oni su bezbedni i veoma efikasni.
– Laserima se može poboljšati tekstura i tonus kože, ublažiti fine bore, smanjiti ili ukloniti pigmentacije i vidljive kapilare, kao i podstaći prirodna proizvodnja kolagena. Svaki laserski tretman započinje detaljnom analizom kože, nakon čega se bira odgovarajuća tehnologija i intenzitet. Posebna pažnja posvećuje se nezi nakon procedure, koja je ključna za postizanje optimalnih i dugotrajnih rezultata – dodaje dr Pavlović.
Jedan od tretmana koji privlači veliku pažnju žena su hemijski pilinzi, koji predstavljaju kontrolisanu obnovu kože. Njihovom primenom, kroz proces eksfolijacije, uklanja se površinski sloj kože, čime se podstiče regeneracija, ujednačava ten, poboljšava tekstura i postiže svežiji izgled. Pravilno odabrani hemijski pilinzi, u skladu sa tipom i stanjem kože, imaju važnu ulogu u dugoročnoj nezi i često predstavljaju osnovu svakog ozbiljnog estetskog plana.
– Dosta se primenjuje i mezoterapija, medicinsko-estetski tretman koji podrazumeva ubrizgavanje malih količina aktivnih supstanci direktno u kožu, najčešće u njen srednji sloj. U zavisnosti od indikacija, preparati mogu sadržati hijaluronsku kiselinu, vitamine, minerale, aminokiseline i antioksidanse. Njena osnovna uloga je revitalizacija kože – poboljšanje hidratacije, mikrocirkulacije i metabolizma ćelija, što se spolja manifestuje kao svežija, sjajnija i zdravija koža. Posebno je korisna kod umorne, dehidrirane i beživotne kože, kao i kao dopuna drugim estetskim tretmanima. Mezoterapija ne menja oblik lica, niti zateže kožu u klasičnom smislu, već deluje kao podsticaj koži da bolje funkcioniše. Efekti su suptilni i postepeni, u skladu sa savremenim principima estetske medicine – navodi dr Pavlović i dodaje da kada se izvodi u medicinskim uslovima, sa proverenim preparatima i pravilnom tehnikom, mezoterapija se smatra bezbednom procedurom. Moguće su blage i prolazne reakcije, poput crvenila, otoka ili sitnih modrica, dok su ozbiljnije komplikacije retke i uglavnom povezane sa nestručnom primenom.
Zimski period predstavlja dodatni izazov za kožu zbog niskih temperatura, vetra i suvog vazduha u zagrejanim prostorijama. Kod žena u perimenopauzi i menopauzi ovaj problem je izraženiji zbog hormonskih promena, prvenstveno pada nivoa estrogena.
– Estrogen ima ključnu ulogu u zdravlju kože jer utiče na stvaranje kolagena, elastina i hijaluronske kiseline. Njegov pad dovodi do smanjene sinteze kolagena, što se klinički ispoljava kao tanja, suvlja i manje elastična koža, sa izraženijim borama i sporijim obnavljanjem. Zbog toga je u ovom životnom periodu neophodna bogatija, ciljano odabrana nega, sa fokusom na dubinsku hidrataciju, jačanje kožne barijere, antioksidativnu zaštitu i očuvanje kolagena.
Preparati sa hijaluronskom kiselinom, ceramidima, nijacinamidom, peptidima i blagim retinoidima mogu značajno doprineti kvalitetu kože, uz obaveznu UV zaštitu tokom cele godine. Mi dermatolozi često kažemo da je prvi pravi antiejdž upravo krema sa zaštitnim faktorom, koja je kupljena u apotekama. Umereni, individualno prilagođeni medicinsko-estetski tretmani, poput skin bustera, blagih lasera ili biorevitalizacije, mogu biti dobra podrška, ali cilj uvek ostaje isti – zdrava, hidrirana i negovana koža, bez preterivanja i gubitka ličnog identiteta – zaključila je dr Pavlović.
Epidemiolozi upozoravaju: Aktivnost gripa u porastu
Zabeležena stopa je viša za 15 odsto u odnosu na prethodnu nedelju
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je danas da je na teritoriji Srbije od 22. do 28. decembra zabeleženo 21.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Zabeležena stopa je viša za 15 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Epidemiološki pokazatelji ukazuju da se registruje široka geografska raširenost, klinička aktivnost gripa je iznad epidemijskog praga, dok je trend incidencije rastući.
Kao i prethodnih izveštajnih nedelja i u ovoj se najviše uzrasno-specifične stope registruju kod dece.
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2025/2026. započeo je 29. septembra 2025. godine nedeljnim praćenjem i izveštavanjem u skladu sa definicijama slučaja, iz nadzornih jedinica na teritoriji nadležnosti, u definisanom vremenskom periodu.
U toku 52. izveštajne nedelje, prema podacima sentinelnog nadzora nad akutnim respiratornim infekcijama (u odabranim zdravstvenim ustanovama) registrovano je ukupno 19.569 slučajeva obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 1604/100.000 stanovnika.
Zabeležena stopa je viša za devet odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
U 52. izveštajnoj nedelji putem Servisa javnog zdravlja prijavljeni su laboratorijski potvrđeni slučajevi infekcije virusom gripa tip AH3, A netipizirani i A(H1)pdm09 sa teritorija grada Beograda, Braničevskog, Južnobačkog, Južnobanatskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Moravičkog, Nišavskog, Pčinjskog, Pomoravskog, Raškog, Severnobanatskog, Srednjebanatskog, Sremskog, Šumadijskog, Rasinskog, Pirotskog, Zlatiborskog okruga i sa teritorije nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.
Što se tiče epidemiološke situacije u zemljama Evropske unije, prema dostupnim podacima za 50. izveštajnu nedelju, stopa oboljenja sličnih gripu je iznad osnovnog nivoa u 21, a stopa akutnih respiratornih infekcija je povišena u 10 zemalja.
Svi pokazatelji aktivnosti gripa nastavljaju da rastu širom Evropskog regiona, pri čemu većina zemalja i područja prijavljuje povećan intenzitet, broj detekcija i procenat pozitivnih slučajeva.
Procenat pozitivnosti na grip u sentinelnom nadzoru najviši je među decom uzrasta od 5 do 14 godina.
Srbija na 12. mestu liste najboljih svetskih kuhinja
Godišnja lista najboljih jela svetske enciklopedije ukusa
Srbija se našla na 12. mestu u rangiranju godišnje liste najboljih kuhinja i jela svetske enciklopedije ukusa Tejst atlas, saopštilo je poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede HORES.
Kako je navedeno, ovogodišnji rezultati temelje se na 590.228 ocena posetilaca platforme za 16.357 jela iz svih delova sveta.
Direktor HORES-a Georgije Genov napomenuo je da je pozicija Italije rezultat višedecenijskog sistematskog rada.
„Naravno, Italija radi već 50 godina upravo na kvalitetu hrane, na kvalitetu restorana, na izvozu hrane, na turizmu, na promociji, na stvaranju brenda i naravno da je neprikosnovena u svakom slučaju. Mi smo 12. što pokazuje potencijal da imamo šanse da napredujemo mnogo više nego što smo danas, ukoliko zaista krenemo tim putem kojim su Italijani išli”, dodao je on.
Zatvaraju se vrata opasnim igračkama
Vreme je praznika i darivanja i pod jelkom će ove godine biti najviše igračaka. Prodaja ovih proizvoda raste tokom decembra , a Evropski parlament je baš ovih dana usvojio nova pravila za bolju zaštitu zdravlja dece, pooštravajući pravila koja se odnose na igračke. Osim zabrane takozvanih večnih hemikalija i drugih sastojaka koji mogu da utiču na zdravlje, uvode se i digitalni pasoši za sve igračke radi bržih carinskih kontrola i lakšeg pristupa bezbednosnim upozorenjima. Prema podacima Evropske komisije, u Evropu je samo 2023. godine uvezeno igračaka u vrednosti od 6,5 milijardi evra, od čega je 80 odsto iz Kine. Kako su igračke drugi najčešće prijavljivan opasan potrošački proizvod u sistemu brzog uzbunjivanja EU, nova pravila pooštravaju spisak zabranjenih supstanci u igračkama, uključujući endokrine dizruptore, PFAS i bisfenole.
– Cilj novih pravila je da se smanji broj nebezbednih igračaka na tržištu EU i da se deca bolje zaštite od rizika povezanih sa igračkama. Iako EU ima najstroža pravila o bezbednosti igračaka u svetu, opasne igračke i dalje dospevaju u ruke dece – navodi se u saopštenju EP. Poslanici Evropskog parlamenta su inače potvrdili dogovor sa državama članicama o novim pravilima kojima se unapređuje zaštita zdravlja i razvoja dece. Ažuriranje postojeće direktive iz 2009. godine dolazi kao odgovor na rast onlajn kupovine (uključujući kupovinu van EU) i sve veću upotrebu digitalnih tehnologija. Države članice i privredni subjekti imaće prelazni period od četiri i po godine za primenu novih mera. Nemački izvestilac EP Marjon Valsman izjavila je da novom regulativom o bezbednosti igračaka Evropa šalje jasnu poruku da bezbednost ne sme biti prepuštena slučaju.
– Zahvaljujući jasnim smernicama, savremenim bezbednosnim zahtevima i fer prelaznim rešenjima, kompanije mogu da planiraju i rastu odgovorno – a deca mogu bezbrižno da se igraju. Ova regulativa je dobit za sve: potrošače, proizvođače i budućnost naše dece – zaključila je ona.
Šta sve donose pravila o bezbednosti igračaka?
Stroža pravila o hemikalijama
Postojeća zabrana kancerogenih, mutagenih i reproduktivno toksičnih supstanci proširuje se na hemikalije koje su posebno štetne za decu, kao što su endokrini dizruptori, supstance koje oštećuju respiratorni sistem i hemikalije toksične za kožu i druge organe. Nova pravila takođe zabranjuju namernu upotrebu per-i polifluoroalkil supstanci (PFAS), kao i najopasnijih vrsta bisfenola. Alergene mirisne materije biće zabranjene u igračkama za decu mlađu od tri godine i u igračkama koje su namenjene stavljanju u usta.
Procena bezbednosti
Pre stavljanja igračke na tržište, proizvođači će morati da sprovedu procenu bezbednosti svih potencijalnih rizika – hemijskih, fizičkih, mehaničkih i električnih. Procena će obuhvatiti i ispitivanje zapaljivosti, higijene i radioaktivnosti, kao i uvažavanje specifičnih ranjivosti dece. Na primer, proizvođači će, gde je to potrebno, morati da obezbede da digitalne igračke ne predstavljaju rizik po mentalno zdravlje dece.
Digitalni pasoš proizvoda
Nova pravila će smanjiti broj nebezbednih igračaka zahvaljujući boljoj primeni propisa i efikasnijim carinskim kontrolama. Sve igračke moraće da imaju jasno vidljiv digitalni pasoš proizvoda (DPP), koji potvrđuje usklađenost sa relevantnim bezbednosnim pravilima. Digitalni pasoš će poboljšati praćenje igračaka i pojednostaviti nadzor tržišta i carinske kontrole, a potrošačima će omogućiti lak pristup informacijama o bezbednosti i upozorenjima, na primer putem kju-ar koda.
Proizvođači i prodavci
Regulativa pojašnjava i uvodi strože obaveze za privredne subjekte, kao što su proizvođači, uvoznici, distributeri i pružaoci usluga. Na primer, proizvođači će morati da označavaju upozorenja jezikom koji je lako razumljiv, a u slučaju pojave bilo kakvih rizika povezanih sa igračkom, biće dužni da odmah preduzmu korektivne mere i obaveste nadležne organe i potrošače. S obzirom na sve veću ulogu u prodaji i promociji igračaka, onlajn platforme će biti u obavezi da omoguće prodavcima da jasno prikažu CE oznake, bezbednosna upozorenja i digitalne pasoše proizvoda. Igračke koje ne ispunjavaju bezbednosne standarde smatraće se „nelegalnim sadržajem” u skladu sa Aktom o digitalnim uslugama.
Toksične materije pronađene u 400 od 2.400 kontrolisanih proizvoda
Evropska agencija za hemikalije je, da podsetimo, pre godinu dana objavila da su toksične materije pronađene u 400 od 2.400 proizvoda koji su kontrolisani u 26 zemalja članica EU. Utvrđeno je da jedna od četiri igračke, kao što su lutke, kostimi, prostirke za igru i plastične figure, krši zakone EU o opasnim hemikalijama, preneli su evropski mediji. Nacionalne agencije EU otkrile su „previše nivoa opasnih hemikalija”, kao što su olovo i plastifikatori, i to u 18 odsto ispitanih potrošačkih proizvoda. Najčešće kontrolisani proizvodi koji sadrže toksične hemikalije bili su električni uređaji, sportska oprema, igračke i garderoba. Izveštaj naglašava kako uvoznici i prodavci na onlajn tržištu, uključujući i „Amazon”, imaju veće stope nepoštovanja pravila EU od proizvođača i distributera. U 39 odsto slučajeva kompanije su odlučile da dobrovoljno povuku svoje proizvode sa tržišta, a takođe i sa svojih veb-stranica. Međutim, inspektori iz različitih agencija EU izdali su prinudne mere u četvrtini slučajeva, pokrenuvši formalnije i pravno obavezujuće radnje zbog nepoštovanja. Čak 58 najtežih slučajeva predato je policiji ili javnom tužilaštvu. Istraga je pokazala da kompanije nisu poštovale osnovno zakonodavstvo o hemikalijama u 13 odsto slučajeva. Međutim, polovina kršenja propisa odnosi se na pravila za upotrebu određenih opasnih hemikalija u električnoj i elektronskoj opremi. Hemijska strategija EU iz 2020. godine obavezuje proizvođače da izbace upotrebu najštetnijih hemikalija u svojim proizvodima. Evropska komisija je zbog toga predložila da se izmene tri zakona kako bi se ubrzala ograničenja za one najopasnije. Predlog je podrazumevao da se poveća saradnja između različitih agencija EU i poboljša prikupljanje podataka o hemikalijama koje se nalaze u telima ljudi kako bi se bolje procenili nivoi izloženosti.
NIS dobio licencu OFAK-a za nastavak rada do 23. januara
Ovo znači i da će rafinerija u Pančevu posle 36 dana moći da nastavi sa radom
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je kompanija Naftna industrija Srbije (NIS) dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) pri Ministarstvu finansija SAD za nastavak rada do 23. januara.
”Dragi građani, odlična vest za kraj godine za našu zemlju – sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je NIS dobila licencu američkog OFAK-a za nastavak rada do 23. januara”, navela je Đedović Handanović na svom Instagram nalogu.
Kako je navela, ovo znači i da će rafinerija u Pančevu posle 36 dana moći da nastavi sa radom.
”Na čelu sa Vučićem, diplomatskom borbom, uspeli smo gotovo nemoguće. Zaštitićemo našu energetsku sigurnost, kao i do sada”, dodala je Đedović Handanović.
Kompanija NIS obavestila je 9. oktobra javnost da joj nije produžena posebna licenca Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, koja omogućava nesmetano operativno poslovanje što je označilo početak primena američkih sankcija prema toj kompaniji.
Prema poslednjem odlaganju, sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu 1. oktobra, ali je posle pregovora koje je vodio predsednik Aleksandar Vučić američka strana odlučila da pomeri taj rok za još osam dana.
Ministarstvo finansija SAD prethodno je izdalo 26. avgusta novu posebnu licencu kojom se NIS-u omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 26. septembra 2025.
To je bila šesta posebna licenca OFAK-a kojom je odložena puna primena sankcija prema NIS-u.
Primena sankcija odlagana je ukupno osam puta.
Rafinerija je zbog nedostatka dotoka sirove nafte, usled sankcija Ministarstva finansija SAD koje su uvedene 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva, od 25. novembra bila u fazi tople cirkulacije iz koje je mogla brže i lakše da obnovi proizvodnju.
Prva faza priprema za obustavu rada Rafinerije bilo je uvođenje u fazu tople cirkulacije tokom koje su rafinerijska postrojenja bila spremna za početak proizvodnje čim bi stigla sirova nafta.
NIS je saopštio 2. decembra da je u Rafineriji nafte Pančevo započeta obustava rada proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji NIS.
OFAK je potom izdala licencu Naftnoj industriji Srbije, kojom se dozvoljavaju pregovori o prodaji ruskog udela sa produženim rokom do 24. marta.
Topićeva i basketaši na vrhu
Atletičarka Angelina Topić pobednik u pojedinačnoj konkurenciji, ispred rvača Aleksandra Komarova; među ekipama muška reprezentacija u basketu 3h3 prvi put odnela pobedu
U jednoj od najsušnijih godina u istoriji srpskog sporta, atletičarka Angelina Topić i muška reprezentacija u basketu 3h3 odnela je pobede u 73. „Politikinom” novogodišnjem izboru najboljih sportista i ekipa. Za razliku od prošle, olimpijske godine, kada su sva svetla bila uperena ka olimpijskim junacima, i kada su se vrhu našli košarkaš Nikola Jokić (odneo tesnu pobedu protiv Novaka Đokovića) i vaterpolisti, sada konkurencija nije bila ni blizu tako žestoka.
Možda je tako i bolje, da u prvoj godini nove olimpijade (to je pravilan naziv za četvorogodišnji period između olimpijskih igara) ne bude sve prema očekivanjima, i da se polako podiže forma za najveću smotru sporta, u Los Anđelesu 2028.
Topićeva opet junakinja
Naša najbolja skakačica uvis Angelina Topić je posebna priča. Ona je i lane bila u vrhu naše liste, ne toliko zbog rezultata, koliko zbog retkog podviga: sa teškom povredom noge (skočni zglob) uspela je da se plasira u finale Olimpijskih igara u Parizu (po savetu lekara odustala od finala). I sada se vratila u velikom stilu, sa tri sjajna rezultata: bronza na Svetskom šampionatu u Tokiju, srebro na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Apeldornu (Holandija) i zlato na Svetskom šampionatu za mlađe seniore u Bergenu (Norveška).
Vrhunac u protekloj godini imala je 21. septembra u Tokiju, kada je u napetom finalu došla do bronzanog odličja, sa visinom od 1,97 m. Podelila je treće mesto sa ukrajinskom šampionkom Jaroslavom Mahučih. Bolje od njih bile su, sa 2,00 m, Australijanka Nikola Olislagers (zlato) i Poljakinja Marija Žođik (srebro). Topićevoj je tek 20 godina, devet manje od svetske šampionke.
Rvač grčko-rimskim stilom rodom iz Sankt Peterburga Aleksandar Komarov, koji se od prošle godine takmiči pod srpskom zastavom, posle evropskog zlata u 2024, osvojio je titulu prvaka sveta (do 87 kg) u Zagrebu i bronzano odličje na Evropskom prvenstvu u Bratislavi.
Treće mesto pripalo je najboljem košarkašu sveta Nokoli Jokiću koji sa reprezentacijom nije imao uspeha (poraz od Finske u osmini finala Evrobasketa u Rigi) ali je u NBA nastavio da niže rekorde. U sezoni 2024/25. bio je drugi u trci za naziv MVP-a najbolje lige sveta, dok u ovoj sezoni ubedljivo vodi i prikazuje igre kakve nikada nisu viđene u NBA.
Teniser Novak Đoković (četvrto mesto), možda i najbolji sportista sveta svih vremena, pokazao je da nije za staro gvožđe, iako je u maju napunio 38 godina. U proteklih 12 meseci osvojio je dva turnira, na grend slemovima sva četiri puta stizao do polufinala i sezonu završio sa 101 titulom i kao četvrti na svetskoj ATP listi.
Šahistkinja Teodora Injac (5) zaslužila je da bude tik uz Đokovića u ovom izboru. Na 25. pojedinačnom prvenstvu Evrope postala je prva evropska šampionka u istoriji srpskog i jugoslovenskog šaha. Posle nesrećnog poraza u prvom kolu naljutila se i nanizala devet uzastopnih pobeda i titulu obezbedila kolo pre kraja.
Najbolji basketaš sveta Strahinja Stojačić (6) već je treću godinu na čelu FIBA 3h3 rang-liste, a sa reprezentacijom je osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu u Mongoliji. Velika nada srpskog sporta Adriana Vilagoš (7) pored osmog mesta na svetu u bacanju koplja, ima i drugo na finalu Dijamantske lige i zlato na Evropskom šampionatu za mlađe seniore.
Kajakaš Strahinja Dragosavljević (8) evropski je prvak u sprintu i šampion sveta za mlađe seniore; vaterpolista Dušan Mandić (9) bio je jedan od junaka Ferencvaroša u borbi za naziv prvaka Evrope, a ima i četvrto mesto sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu); dok su Stefan Takov (10) i Andrea Bokan (11) bili evropski šampioni u tekvondou.
Kad zataje košarkaši, tu su basketaši
Muška reprezentacija u basketu 3h3 nastavlja nisku uspeha započetu na Svetskom prvenstvu u Atini 2012, kada je u tom sportu organizovano prvo veliko međunarodno takmičenje. Na Svetskom šampionatu u Ulanbatoru, Strahinja Stojačić, Dejan Majstorović, Marko Branković i Nemanja Barać osvojili su bronzanu medalju. Za mnoge je, pre svega za njih same, poraz od Švajcarske u polufinalu (21:11) bio je šok, ali su smogli snage da svoje pravo lice pokažu protiv Nemaca (21:16) u borbi za bronzu. To je šesnaesta medalja Srbije na velikim takmičenjima od 2012: osam na svetskim šampionatima (šest zlatnih, po jedna srebrna i bronzana), sedam na evropskim (5, 2, 0) i jedna na Olimpijskim igrama (bronza).
Vaterpolisti su nas navikli na medalje, ali im je ovog puta i četvrto mesto na svetu bilo dovoljno da na našoj listi zauzmu drugu poziciju. Ima tu sigurno i starih zasluga. Oni su u „Politikinom” izboru rekordnih 16 puta odnosili pobedu, počev od prvog glasanja u konkurenciji ekipa, 1964. godine, kada su bili drugi na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Na trećoj poziciji je veslački dvojac bez kormilara Martin Mačković, Nikolaj Pimenov, koji su bili drugi na Svetskom šampionatu u Šangaju i prvi u Svetskom kupu u Lucernu. Njihov glavni cilj je – kako su samouvereno naglasili – titula olimpijskog prvaka na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028.
Šahisti su već treći put uzastopce među pet najboljih srpskih ekipa: 2023. bili su treći, 2024. – peti; a sada – četvrti. Ovako visok plasman donela im je bronzana medalja na Evropskom prvenstvu u Batumiju (Gruzija). To je tek drugo ekipno odličje šahista Srbije na međunarodnim takmičenjima još od 1989, a osvojena je u istom sastavu kao pre dve godine, kada su prvi put u celokupnoj istoriji srpskog i jugoslovenskog šaha postali prvaci Evrope: Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar Inđić, Velimir Ivić i Robert Markuš.
Vaterpolisti Novog Beograda lane su bili osmi, a sada peti, kao finalisti Evrolige. Na šestoj poziciji su fudbaleri Crvene zvezde (dupla kruna, trenutno u dobroj poziciji da se plasiraju u plej-of Lige Evrope); na sedmom mešoviti džudo tim Crvene zvezde, osvajač drugog mesta u Ligi šampiona; osmi su košarkaši Partizana (prvaci i ABA lige i domaćeg prvenstva) kojima trenutno ne cvetaju ruže; deveti košarkaši Crvene zvezde (plasman u plej-in Evrolige); desete odbojkašice (osmina finala Svetskog prvenstva).
NAJUSPEŠNIJI U 2025.
Pojedinci
Angelina Topić 93
Aleksandar Komarov 73
Nikola Jokić 65
Novak Đoković 59
Teodora Injac 43
Strahinja Stojačić 42
Adriana Vilagoš 37
Strahinja Dragosavljević 34
Dušan Mandić 28
Stefan Takov 18
Ekipe
Basketaši 3h3 83
Vaterpolisti 72
Veslači, dvojac 65
Šahisti 64
VK Novi Beograd 57
FK Crvena zvezda 41
DžK Crvena zvezda 40
KK Partizan 33
KK Crvena zvezda 32
Odbojkašice 17
CRA tvrdi da joj se duguje 10 milijardi dolara beneficija povezanih s COVID-om
Kada je pandemija COVID-19 pogodila zemlju 2020. godine, kantri pevač Patrick Masse iz Edmontona, kao i milioni drugih Kanađana, podneo je zahtev za socijalnu pomoć.
Svi nastupi koje je zakazao bili su naglo otkazani.
“Imao sam zaista dobru projektovanu zaradu za tu godinu, zar ne? Ali onda sam dotakao dno “, rekao je Masse.
Od aprila 2020. do juna 2022. godine, Masse je primio više od 41.000 dolara državne pomoći – da bi kasnije dobio pismo od kanadske poreske uprave u kojem se navodi da nije ispunjavao uslove za taj novac i da ga mora vratiti.
Prema CRA, Masse nije ispunio minimalnu neto zaradu od 5.000 dolara.
“Bio sam zapanjen. Nisam mogao verovati”, rekao je Masse. “Nikada se ne bih prijavio ni za šta za šta ne bih ispunjavao uslove.”
Početkom 2024. godine, nakon višemesečnog prepiranja, CRA se složila da on ima pravo na deo novca. Ali on i dalje mora vratiti oko 27.000 dolara.
“Nemam novca; nemam novca. Živim u siromaštvu… Ne mogu sebi priuštiti da izgubim 27.000 dolara”, rekao je Masse.
Daleko je od toga da je on sam. Prema podacima koje je CRA dostavila CBC Newsu, oko 14 milijardi dolara beneficija povezanih s COVID-om dato je pojedincima za koje agencija, nakon pregleda, kaže da nisu ispunjavali uslove jer nisu ispunjavali uslove u pogledu prihoda.
Većina tog novca data je u okviru kanadske naknade za hitne intervencije (CERB) ili kanadske naknade za oporavak (CRB), pri čemu se potonja odnosi na isplatu od 2.000 dolara mesečno za one koji su bili prisiljeni prestati raditi tokom pandemije i nisu mogli dobiti naknadu za nezaposlene.
U 2022. godini, CRA je počela obaveštavati ljude da je dospeo rok za otplatu. Od tada je nadoknađeno oko 4 milijarde dolara. Ali 10 milijardi dolara je još uvek neizmireno.
CRA: Platite ili se suočite s pravnim postupkom
U izjavi za CBC News, CRA je saopštila da je osetljiva na finansijske pritiske s kojima se suočavaju Kanađani, ali da će preduzeti mere protiv onih koji pokušavaju izbeći otplatu.
Agencija kaže da bi to moglo značiti pravne mere za naplatu duga, uključujući “kompenzaciju povrata i budućih kredita i zaplenu plata ili drugih izvora prihoda”.
Ako dugujete novac vladi, ne postoji zastarevanje. Nemojte čekati da ne vratite ovu vrstu duga.– Blair Mantin, licencirani stečajni upravitelj
Blair Mantin, licencirani stečajni upravitelj u Vancouveru, kaže da svake sedmice viđa klijente koji pokušavaju rešiti svoje otplate tokom pandemije. Mantin je rekao da je pristup CRA u početku bio blag, ali da je “u poslednjih nekoliko meseci video da se taj pristup prilično značajno promenio”.
„Dakle, svakako vidimo zamrzavanje bankovnih računa, sada vidimo i oduzimanje [plate]… to je najbolnija stvar, jer tada vlada ide direktno kod vašeg poslodavca i kaže: ‘Hej, pre nego što osoba dobije platu, uzmite 30 posto’“, rekao je Mantin.
Osim proglašenja bankrota, Mantin je rekao da ne postoji način da se zaobiđe ovaj dug.
“Ako dugujete novac vladi, ne postoji zastarevanje”, rekao je Mantin. “Ne možete čekati da se ova vrsta duga otplati.”
Grupa poreskih obveznika traži odgovornost
CRA kaže da je tokom pandemije pojedincima isplatila približno 84 milijarde dolara beneficija za COVID-19. Franco Terrazzano iz kanadske federacije poreskih obveznika kaže da je od samog početka bio zabrinut da će novac ići pojedincima koji nisu ispunjavali uslove.
Terrazzano kaže da, iako vlada treba pokazati saosećanje prema ljudima koji moraju vratiti novac, kada su u pitanju oni koji su upravljali programom, glave bi trebale padati.
„Govorim o birokratima unutar vlade koji su napravili ove greške. Da, oni moraju biti pozvani na odgovornost“, rekao je Terrazzano. „ Vidite, kada napravite grešku vrednu više milijardi dolara, trebali biste biti spremni za kaznu.“
Patrick Masse je uporan u tome da je ispunjavao uslove za svaki dolar koji je dobio i planira se boriti protiv povracaja novca što je duže moguće. Smatra da bi vraćanje novca bilo ravno tvrdnji da je lagao u svojoj prijavi – nešto što nije spreman učiniti.
“To je tako brutalno. U dobroj veri verujete da ste ispunjavali uslove za taj novac”, naglasio je Masse. “Neću priznati da dugujem ovaj novac, jer sam [podneo zahtev] u dobroj veri.”
Masseova upornost bi se mogla isplatiti. Do 30. novembra, CRA je saopštila da je obradila oko 621 milion dolara u poništenjima za oko 55.000 pojedinaca.
SERBIANNEWS/CANADA
Darko Rajaković napravio tim kakav NBA liga nije videla: Ovakvu timsku igru Amerika ne pamti
Ponovo pobeđuje Toronto sa Darkom Rajakovićem na klupi. Tim iz Kanade je trijumfom nad Orlandom uspeo da se popne na četvrto mesto na istoku sa 20 pobeda i 14 poraza.
Neverovatan meč je odigrao Toronto koji je imao cak sedam dvocifrenih u svom timu. Šed je dao 19, Ingram 17, Dik 15, Barns i Mamukelašvili po 13 poena, a Agbadži i Volter po 10 poena.
Tu se ne završava neverovatna timska igra Toronta. Marej Bojls jeste imao samo 4 poena, ali je doporneo sa 12 skokova, dok je Imanuel Kvikli takođe bio odličan sa 4 poena i po 5 skokova i asistencija.
Vašington Vizardsi su poraženi od Finiksa 115:101 bez Tristana Vukčevića u sastavu, a u teškom porazu Čikago Bulsa od MInesote 136:101 Nikola Vučević je bio retka svetla tačka sa 23 poena, 5 skokova i 3 asistencije.
U pobedi Portlanda nad Dalasom 125:122 najefikasniji bio je Deni Avdija sa 27 poena i 11 asistencija, a samo jedan skok mu je falio za tripl-dabl.
SERBIANNEWS/CANADA
Ako vam je cilj od 10.000 koraka dnevno prezahtevan, probajte ovu metodu hodanja – lakša je i efikasna
