Zašto neko podnosi zubobolju danima, a neko jedva izdrži ubod igle? Odgovor leži u pragu bola – individualnoj granici na kojoj neprijatan nadražaj počinje da se doživljava kao bol. Ta granica nije fiksna, niti je ista kod svih. Na nju utiču genetika, psiha, umor, hormoni, muzika koju slušamo, pa čak i boja kose – a ruski stručnjak objašnjava da li postoji način da povećamo našu toleranciju na bol.
Prag bola je, najjednostavnije rečeno, minimalni nivo nadražaja nervnog sistema pri kojem počinjemo da osećamo bol. Kada toplota, hladnoća, pritisak ili hemijska supstanca dostignu određeni intenzitet, aktiviraju se nociceptori – specijalizovani nervni završeci koji signal šalju mozgu. Tek tada nastaje svesni osećaj bola.
Bol nije greška sistema, već njegov alarm, koji nas upozorava da je tkivo oštećeno ili da mu preti opasnost i tera nas da reagujemo – da povučemo ruku sa vrele ringle, da poštedimo povređeni zglob…
Zašto svi ne osećamo bol na isti način
Iako deluje kao nešto što bi se moglo objektivno izmeriti, bol je duboko subjektivan, kaže neurolog, psihijatar, doktor nauka i rukovodilac sekcije mladih naučnika Ruskog društva za proučavanje bola, Tatjana Nasonova, prenosi “RBK Trend”.
Isti nadražaj kod različitih ljudi izaziva različit doživljaj – sportista može nastaviti utakmicu sa ozbiljnom povredom, dok neko drugi teško podnosi i blaže tegobe.
Prag bola može biti niži ili viši. Osobe sa niskim pragom reaguju brže i intenzivnije, to jest bol osete već pri blagom nadražaju. To može uticati na kvalitet života i učiniti medicinske intervencije stresnijim. Sa druge strane, visok prag znači da je potreban jači stimulus da bi se bol osetio. Iako to na prvi pogled deluje kao prednost, može dovesti do odlaganja odlaska kod lekara i zanemarivanja problema.
Od čega sve zavisi prag bola
Genetika igra značajnu ulogu. Određeni geni utiču na prenos signala bola i na način na koji reagujemo na lekove protiv bolova, a mutacije u pojedinim genima mogu čak dovesti do retke, potpune neosetljivosti na bol.
Stanje nervnog sistema je takođe ključno. Hronični bol može “podesiti” sistem tako da postane osetljiviji, pa se prag snižava. Ekstreman umor, bolest ili depresija često pojačavaju osetljivost. Nasuprot tome, snažne pozitivne emocije mogu je ublažiti.
Pol i starost imaju određen uticaj – istraživanja pokazuju da su žene češće osetljivije na određene vrste bola, poput migrene, kao i da češće pate od hroničnih bolnih stanja, što se dovodi u vezu sa hormonskim i drugim biološkim faktorima. Što se tiče starosti, sa godinama se broj nervnih završetaka smanjuje, ali istovremeno slabe i sistemi koji kontrolišu bol, pa hronični bol može postati izraženiji.
Lekovi takođe menjaju prag bola. Antidepresivi i neki antiepileptici koriste se upravo zato što mogu da smanje percepciju hroničnog i neuropatskog bola, dok klasični analgetici deluju tako što utiču na upalu i centralne mehanizme bola.
Interesantno je i da muzika može biti od pomoći – studija iz 2022. godine pokazala je da muzika, kao i bilo koji zvuk niskog intenziteta (oko 50 decibela), može imati analgetski efekat, bez obzira na to da li je reč o prijatnoj melodiji, belom šumu ili čak neprijatnom zvuku. Istraživači su u eksperimentima na miševima utvrdili da tihi zvuci ublažavaju bol tako što prigušuju aktivnost određenih neuronskih puteva u mozgu, čime se percepcija bola menja na fiziološkom nivou.
Da li boja kose utiče na bol
Kod crvenokosih osoba češće se javljaju mutacije u genima povezanim sa melanocitima – ćelijama koje proizvode pigment. Ta promena može uticati i na aktivaciju opioidnih receptora u telu, odnosno na jači odgovor prirodnih analgetika organizma. Sličan mehanizam uočen je i kod crvenokosih miševa, što sugeriše da bi mogao važiti i kod ljudi, pokazala je studija sa Medicinskog fakulteta Harvard iz 2021. godine.
Može li menstrualni ciklus promeniti osetljivost na bol
Odgovor još nije konačan – mnoge studije daju različite rezultate, delom zbog različitih metoda merenja. Jedan od faktora koji se izdvaja je hidratacija: Manjak tečnosti u organizmu povezuje se sa nižim pragom bola. Pošto se nivo tečnosti može menjati tokom ciklusa, to bi moglo uticati i na doživljaj bola.
Može li se prag bola povećati
Potpuno reprogramiranje osetljivosti na bol nije moguće, ali određene navike mogu pomoći da se bol lakše podnosi. Redovna fizička aktivnost, naročito aerobne vežbe poput hodanja, trčanja ili plivanja, podstiču lučenje endorfina – prirodnih supstanci koje ublažavaju bol. Upravljanje stresom je podjednako važno, jer hronična anksioznost pojačava percepciju čak i blagog bola. Tehnike disanja i kognitivno-bihejvioralna terapija mogu pomoći da se promeni način na koji mozak obrađuje bolne signale.
Na kraju, tu su san i ishrana, faktori koji se često potcenjuju. Nedostatak sna, kao i manjak vitamina, magnezijuma ili gvožđa, mogu povećati osetljivost, dok sedam do devet sati kvalitetnog sna i raznovrsna ishrana podržavaju stabilniji nervni sistem, pa tako mogu ublažiti bol.
Mostovi su više od pukog objekata urađenog od kamena i čelika – spajaju obale, govore o minulim vremenima, ponekad razdvajaju ljude. Bili su i tema kojom se bavio nobelovac Ivo Andrić i često nose zanimljive i teške priče o sudbinama, konfliktima i pomirenju. Predstavljaju liniju između prošlosti i sadašnjosti, sećanja i nade. Upravo jedan takav most sa Balkana, iz zemlje u komšiluku, proglašen je najlepšim, prema mazaginu “Tajm aut”.
Različite građevine koje je čovečanstvo stvaralo kroz istoriju predstavljaju trajan dokaz kreativnosti i inženjerske domišljatosti. Često one “pričaju priče”, a mostovi su odličan primer toga i mnogi od njih su pravi spektakli za posmatranje.
Magazin “Tajm aut” sastavio listu najimpresivnijih mostova na svetu. Od prepoznatljivih znamenitosti kao što su Sydney Harbour Bridge i Brooklyn Bridge, preko udaljenih skandinavskih hibridnih prostora koji spajaju galeriju i most, do tradicionalnih peruanskih visećih mostova od užadi – svet je pun građevina kojima se možemo diviti.
Ipak, koji je najlepši most na celoj planeti? Titulu je poneo Stari most u Mostaru u Bosni i Hercegovini i iako njegovo ime doslovno znači “stari most”, zapravo nije toliko star. Delo je turskog neimara Hajrudina i pravi je biser ne samo regiona, nego i celog sveta.
mana5280/unsplash
“Grad Mostar dobio je ime po Starom mostu, čiji se svetli, kameni luk od 1566. do 1993. godine uzdizao skoro 25 metara iznad reke Neretve”. Tragično, most je bio meta i uništen tokom rata u Bosni 1993. godine, ali su lokalni ponos i međunarodna finansijska podrška omogućili obnovu voljene građevine između 2001. i 2004. godine, uključujući i kamen izvađen iz korita reke”, navodi se.
Mnogi ističu da je Stari most srce grada, gde se tokom leta održavaju skokovi – kako tradicija nalaže, lokalni mladići sa mosta skaču u Neretvu a ovaj običaj datira još iz 17. veka.
Kako navodi UNESKO, most koji je na Listu svetske baštine uvršten 2005. godine, predstavlja “simbol pomirenja, međunarodne saradnje i suživota različitih kulturnih, etničkih i verskih zajednica”.
Na listi se nalaze i Double Decker Route Bridge u Indiji, Golden Bridge u Vijetnamu i The Circle Bridge u Danskoj, ali ima još mnogo toga za otkrivanje.
Ministar kulture Nikola Selaković je ukazao da istorija Srba u Sarajevu pokazuje koliko je očuvanje identiteta temeljna pretpostavka opstanka jednog naroda, posebno “na ovom turbulentnom i trusnom prostoru”, a da je predstavljanje publikacije i izložbe čin pamćenja, odgovornosti i istorijske pravde
U Banskom dvoru u Banjaluci otvorena je izložba “Kultura Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine” koju prati i monografija, a povodom zajedničkog obeležavanja Sretenja–Dana državnosti Republike Srbije i Dana državnosti Republike Srpske .
Ministar kulture Nikola Selaković, koji je otvorio izložbu, najavio je najavio početak konkursa “Srpka u fokusu”.
“To je nešto što ćemo zajednički raditi i uveren sam da će projekata, kao što je ova izložba biti sve više, a sve će to svedočiti o jedinstvu naše kulture. Mi smo jedan čudan narod, mi možemo da imamo dva ministra kulture a kulturu samo jednu”, rekao je Selaković.
On je ukazao da istorija Srba u Sarajevu pokazuje koliko je očuvanje identiteta temeljna pretpostavka opstanka jednog naroda, posebno “na ovom turbulentnom i trusnom prostoru”, a da je predstavljanje publikacije i izložbe čin pamćenja, odgovornosti i istorijske pravde.
“To je istorija isprepletena stradanjima i golgotama, ali ujedno i snagom kulture pamćenja koja se prenosila sa kolena na koleno- nekada kroz narodnu pesmu, usmeno kazivanje i epsko predanje, a danas kroz arhive, muzeje, biblioteke i naučna istraživanja, kao najjača brana revizionizmu istorije i istorijskih činjenica. Ova izložba, kao i monografija predstavljaju trajno svedočanstvo da su Srbi vekovima bili ne samo prisutni, već i značajan činilac kulturnog razvoja Sarajeva. Istovremeno, ona jasno pokazuje da je kulturna baština tog grada neraskidivi deo ukupne baštine srpskog naroda”, naglasio je ministar.
Napomenuo je da izložba ne iznosi samo predmete, rukopise, ikone i dokumente nego sudbinu jednog naroda ispisanu vekovnim naporima generacija Srba da opstanu, sačuvaju sebe, svoje ime, svoju veru i svoje pamćenje pod dugim i surovim tuđinskim vlastima.
“Istorija Srba u Sarajevu je istorija neprestane borbe za opstanak našeg naroda u kojoj se postojalo uprkos zabranama, pritiscima, nepravdama i pokušajima da se izbriše identitet, da se Srbi odreknu vere i korena”, dodao je Selaković.
Podsetio je da je najčvršće uporište opstanka bila Srpska pravoslavna crkva.
“Kada je bilo zabranjivano, srpsko ime se čuvalo u molitvi. Kada je bilo potiskivano ćiriličko pismo, čuvalo se u knjigama i rukopisima. Kada je bilo ugroženo postojanje, čuvalo se u porodici, u slavi, u ikoni i kandilu. Tako su Srbi u Sarajevu vekovima branili ne samo svoju veru i kulturu, već pravo da kao narod postoje”, pojasnio je Selaković.
On je ocenio da je poseban simbol tog viševekovnog postojanja stara Srpska pravoslavna crkva u Sarajevu na Baščaršiji koja je, prema njegovim rečima, svetinja starija od osmanskog osvajanja grada, preživeli svedok vekova uprkos pritiscima tuđinske vlasti i večiti simbol srpske istrajnosti.
Jedan od najvećih, a po mnogima i najukusnijih delikatesa Srbije jeste pirotska peglana kobasica – specijalitet prepoznatljivog oblika i još prepoznatljivijeg ukusa. O njenoj posebnosti pišu i strani mediji, te ističu da se priprema na jedinstven način i to od visokokvalitetnih namirnica.
Tokom dugih zimskih meseci, kaže se da tradicionalno pravljena ljuta kobasica u Pirotu podiže energiju i raspoloženje. Ovaj delikates je bogata mešavina odabranog mesa sa začinima i sušen je prirodnim putem. Naziv kobasice potiče od jedinstvene tehnike “peglanja” koja je čini tankom i daje joj oblik potkovice.
Iako je deo pirotske tradicije kroz generacije, ovaj delikates organske proizvodnje stekao je slavu i van ovog grada blizu granice Srbije sa Bugarskom. Pirotska peglana kobasica je 2022. godine dobila sertifikat državnih organa za bezbednost hrane za regionalnu izvrsnost i poreklo, proces koji zahteva od proizvođača da poštuju skup propisa kako bi dobili zvanični pečat.
“To je vrhunski proizvod. Naša kobasica je jedna od najboljih, ako ne i najbolja”, rekao je za Asošijejted pres Marjan Savić, koji je na čelu udruženja proizvođača peglanih kobasica.
Pirotska tradicija proizvodnje kobasica datira najmanje jedan vek unazad, ili možda čak iz osmanskog doba. U stara vremena, proizvođači kobasica su koristili meso starijih životinja da pune kobasice, a zatim su ih sušili, ponekad ih vešajući na drške metli u svojim šupama ili tavanima.
Danas u tom kraju postoji oko 35-40 sertifikovanih proizvođača. Koriste lokalno uzgajano goveđe i kozje meso, dodajući beli luk, ljutu papriku i začine ubrane sa obližnje živopisne Stare planine. Pravljenje peglane kobasice je “težak posao”, rekao je Savić. Prvo, meso mora biti potpuno očišćeno od svih masti i vezivnog tkiva, “što je verovatno najteži deo posla”.
Kobasice se zatim svakodnevno ručno suše i “peglaju”, radi punog ukusa i oblika. Proces se završava na vreme za sajam kobasica koji se održava u Pirotu svakog januara, privlačeći hiljade posetilaca, uključujući mnoge iz susedne Bugarske.
Ipak, uprkos rastućoj potražnji, preduzeća za proizvodnju kobasica su ugrožena smanjenjem stada koza u tom području i generalno toplijim i vlažnijim zimama poslednjih godina koje stručnjaci delimično povezuju sa klimatskim promenama.
Ovaj zanat, Miša Rajić je naučio od svog dede i seća se kako je svake zime, dok je odrastao, pravio peglane kobasice. Sada poseduje malu proizvodnu jedinicu u svojoj kući na periferiji Pirota.
“Potrebno je oko mesec dana da se dobije suv, dehidriran proizvod spreman za konzumaciju”, kaže.
Dodao je da proces “pomaže u daljem mešanju mesa unutar kobasice i u sušenju, jer izvlači vlagu”.
Dobro sušena kobasica ima tamnu boju sa sivkastom površinom omotača goveđih creva, koji se ljušti pre serviranja. Meštani Pirota konzumiraju kobasicu slično kao digestiv – posle punog obroka, uključujući i desert. Seku je na tanke kriške i polako žvaću sa crvenim vinom kako bi uživali u ukusu.
“Preporučujemo crvena vina koja su malo robusnija kako bi se uklopila sa aromom”, naglašavaju.
Iako proleće simbolizuje novi početak i buđenje prirode, naš organizam taj prelaz ne doživljava uvek tako romantično – za mnoge ljude je to vreme kada se hronične bolesti ponovo aktiviraju. Nagle promene vremena, manjak vitamina i alergeni u vazduhu često su okidači koje ne primećujemo sve dok ih ne osetimo, a lekari upozoravaju na nekoliko mogućih neželjenih reakcija tela na promenu sezone.
Proleće nam uskoro stiže, ali sa njim često dolaze i zdravstvene tegobe. Posle zime, imunitet nam je oslabljen, bioritam se menja, a vremenske oscilacije dodatno opterećuju srce, krvne sudove i nervni sistem. Upravo zato se u ovom periodu češće javljaju recidivi gastrointestinalnih oboljenja, alergija, kardiovaskularnih problema i psihičkih smetnji, a u nastavku otkrivamo koje bolesti se najčešće pogoršavaju u proleće i zašto.
Glavni uzroci problema sa zdravljem u proleće su nedostatak vitamina tokom zime (pre svega vitamina D, C i B), nagle promene temperature i atmosferskog pritiska koji utiču na krvne sudove i imuni sistem, kao i promene bioritma i povećanje dnevnog svetla. Pored toga, povećava se količina alergena u vazduhu.
Najčešće prolećne tegobe pogađaju gastrointestinalni sistem. Osobe sa hroničnim gastritisom, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu su naročito ugrožene, jer nakon zime imunitet slabi, a sluzokoža želuca postaje osetljivija na hlorovodoničnu kiselinu.
Stres i dijete koje ljudi drže kako bi bili “spremni” za leto dodatno pogoršavaju varenje i aktiviraju heliko bakterije. “Ako imate hroničnu gastrointestinalnu bolest, ne čekajte da se pogorša. Da biste sprečili recidive, važno je da redovno posećujete gastroenterologa i prilagodite terapiju, čak i ako ne osećate tegobe”, objašnjava za portal “Argumenti i fakti” gastroenterolog Olga Černova. “Većinu gastrointestinalnih bolesti uzrokuje upala koja povećava kiselost želuca, a lekovi obično jačaju sluzokožu i normalizuju lučenje želudačne kiseline.”
Proleće je takođe izazovno vreme za one koji pate od alergija i astme. Kako biljke cvetaju, u vazduhu se pojavljuju polen drveća kao što su jova, breza, hrast i trave, pa dolazi do simptoma polinoze: Začepljen nos, svrab i suzenje očiju, kijanje. Kod astmatičara, alergeni, promene temperature i vlažnosti, kao i grinje iz prašine, mogu izazvati napade.
Kardiovaskularne bolesti takođe reaguju na promenljivo vreme. Ljudi sa hipertenzijom ili hipotenzijom često osećaju nestabilan krvni pritisak zbog fluktuacija atmosferskog pritiska i temperature, što utiče na vaskularni tonus.
Problemi mišićno-skeletnog sistema i kože takođe se intenziviraju u proleće. Zglobovi reaguju na vlagu, promene vremena i atmosferskog pritiska, pa artritis i osteohondroza češće izazivaju bol. Atopijski dermatitis, ekcem i psorijaza takođe se pogoršavaju usled suvog vazduha, alergena, nedostatka vitamina i promene temperature.
Mentalni poremećaji i neuroze takođe se pogoršavaju u proleće. Psihoterapeuti prijavljuju više pacijenata sa anksioznošću, depresijom i poremećajima sna u prolećnom periodu. Dugi dnevni sati i hormonske promene mogu izazvati osećaj disonance između očekivanja novog života i stvarnosti, što pogoršava depresiju.
Na kraju, zarazne bolesti poput prehlade, respiratornih virusnih infekcija i gripa imaju svoj vrhunac ne samo u jesen, već i u proleće, zbog promenljivih vremenskih uslova i oslabljenog imuniteta.
Crveno-beli overili deseto uzastopno finale Mozzart Kupa Radivoja Koraća
Trebalo je vremena Crvenoj zvezdi da razvije brzinu i ubaci u petu, ali kada se to desilo, Spartak je ostao u prašini. Ekipa Saše Obradovića se dve i po četvrtine mučila sa Subotičanima, a onda im pokazala ko je gazda u niškom Čairu.
Tim sa Malog Kalemegdana slavio je sa 86:69 i tako ušao u deseto finale Mozzart Kupa Radivoj Korać zaredom. Morali su crveno-beli dobrano da se potrude da bi ugasili nadu Spartaka da može do čuda. Da budemo precizni, morali su da zaigraju odbranu.
Posle efikasnog starta Zvezda je stala u napadu, a odbrana nije bila dovoljno dobra. Rešio je Obradović da njegov tim sve brani preuzimanjem, ali je Olivije Henlan rutinski rešavao jedan na jedan situacije sa Ebukom Izunduom, Dejanom Davidovcem, pa i Džordanom Nvorom. Probao je iskusni strateg i sa udvajanjem kod tih preuzimanja, no ni ona nisu dala rezultata pa je Spartak tako u jednom momentu treće deonice imao prednost od sedam razlike.
E, onda je Obradović prešao na plan C i rekao svojim momcima da zaigraju presing i priđu rivalu po celom terenu. Tada je tek do izražaja došla defanzivna moć Crvene zvezde. Stefan Miljenović je mučio Henlana, Kalinić je sekao lopte i zakucavao, Nvora je jedva dočekao da iz jedne kontre pokida obruč iz kog mu je danas izašlo bezbroj lopti, a reviji zakucavanja pridružio se i Dejan Davidovac koji je danas odradio dobar posao na poziciji pet.
Morao je Obradović da ga koristi kao centra jer je Uroš Plavšić bio neupotrebljiv. Grešio je, pravio faulove, gubio lopte i definitivno danas nije bio njegov dan. Na sreću, Zvezda se izvukla, Izundu je bio standardan, a pomenuti Davidovac je uz pomoć Kalinića pokrpio sve rupe u defanzivi branilaca trofeja.
Ne možemo da ne pomenemo ni Kodija Milera Mekintajera. Iako nije bio na terenu tokom preokreta crveno-belih i serije 22:0 kojom je Crvena zvezda ugasila Spartak, bio je odličan u prvom poluvremenu. Pogađao je trojke i probijao i kada Zvezda dobije agresivnu verziju Mekintajera tada je veoma opasna.
Na kraju utakmice Obradović je dao šansu i Alekseju Nedeljkoviću, Lazaru Stojakoviću i Ognjenu Radošiću. Oni doduše nisu mogli mnogo za minut i 15 sekundi koliko su bili na terenu, ali je bilo lepo videti ih na parketu.
Najefikasniji je bio Nvora sa 22 poena, Mekintajer je ubacio 20, a Ebuka Izundu je dodao 11.
Zaslužio je i Spartak cveće, što bi rekli Amerikanci. Osim početka utakmice kada su igrači Vladimira Jovanovića preskakali neke otvorene šuteve i srljali, kao i pomenute serije Beograđana, Subotičani su prikazali visok nivo igre. Napadi su bili pametni, konkretni, lopta je lepo tekla i u jednom momentu je delovalo da mogu do pobede.
U Spartaku se najviše istakao Henlan sa 22 poena, 16 je delo Igora Drobnjaka, dok su Amar Gegić i Amerikanac Hokins ubacili po 10.
Zvezda se postarala da to bude samo momenat. Možda je ovakav meč i trebao crveno-belima da se probude posle partije protiv Borca koja nije bila najsjajnija i spreme za veliko finale (subota, 20.30) u kome će igrati sa boljim iz duela Partizan Mozzart Bet – Spartak.
Velika pobeda ekipe Dejana Stankovića u Francuskoj, osmina finala Lige Evrope nadohvat ruke – 1:0
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Lila)
Kada je dan uoči utakmice između Lila i Crvene zvezde na portalu Mozzart Sport objavljen tim za koji se Dejan Stanković odlučio za prvi meč plej-ofa Lige Evrope, gotovo da nije bilo navijača srpskog šampiona koji je sa negodovanjem komentarisao izbor šefa struke. A, na kraju se ispostavilo da je izbor za meč u Francuskoj bio najbolji mogući. Stanković se odlučio za igrače koji su na fizičkom i taktičkom planu sposobni da dobiju bitku sa sastavom Bruna Ženesija, pa je srpski šampion na stadionu Pjer Moroa gotovo rutinirao Lil i došao nadomak plasmana u osminu finala – 1:0 (1:0)
Prekidi su sada već uspostavljeni kao glavno oružje Stankovićevog povratničkog mandata na klupi Crvene zvezde. Mnogi će reći da je uzorak još mali, ali su rezultati i te kako vidljivi. Uostalom, večeras je srpski šampion došao do gola baš iz kornera koji je izveo Tomas Handel, Enem je pokušao lukavo petom, a Tebo Učena bio na pravom mestu da telom loptu pošalje iza leđa nemoćnog Berkea Ozera.
Taj korner i pogodak stigli su kao nagrada za bolju igru crveno-belih u prvih 45 minuta. Zvezda je imala apsolutnu kontrolu dešavanja na terenu, što je domaćina još na startu izbacilo iz ritma i primoralo da traži alternativne načine da ugrozi Mateusov gol. Pošto su svi pokušaji bili neuspešni, usledio je bolan udarac za domaćina i oko 22.000 gledalaca na stadionu Pjer Moroa.
Pokušavao je Ženesio prodrma svoj tim u nastavku, ali nije imao rešenje, Zvezda je došla do samopouzdanja i dodatno ga jačala kako se utakmica bližila kraju, pa je bez većih problema odbranima pobedu.
Dobro otvaranje utakmice gosti su mogli da krunišu već u petom minutu. Handel je odlično uposlio Tiknizjana, ovaj pobegao čuvaru i na vrhu peterca pronašao Džeja Enema. Međutim, Holanđanin je gađao u spoljni deo mreže.
Prvih 25 minuta utakmice proteklo je u traženju pukotina unutar dva kaznena prostora. Crvena zvezda je bila agilnija, bolje je stajala na terenu i opterećivala poslednju liniju domaćeg tima zahvaljujući Enemu i Duarteu, ali i ubacivanjima Tiknizjana i Seola. Međutim, sastav Bruna Ženesija je s vremena na vreme uspeo da pripreti. Domaći su prvi put bili konkretni u 25. minutu, kada je Gaetan Peran pobegao Radetu Kruniću i pokušao da ugrozi Mateusa…
U uspostavljanju kontrole dešavanja na terenu bilo je to što su Zvezdini igrači uspeli da zatvore prvu liniju dodavanja igrača Lila i lopte koje su išle ka Ngalajea Mukaua. Domaći su često bili prinuđeni da dubinskim loptama traže prostor i dubinu, ali su i to sasvim solidno pokrivali crveno-beli. Sa druge strane, vrlo dobro se u ulozi plejmejkera snašao Tomas Handel, koji se konstantno nudio saigračima, a dosta posla u odvlačenju veznih igrača odradio je i Vladimir Lučić, ali je Zvezdinom đaku nedostajalo da bude prisebniji i konkretniji u završnici.
Najveći uzdasi Zvezdine publike viđeni su u 44. minutu, kada je Seol odlično istrčao posle dodavanja Duartea, a onda lukavo pokušao da pronađe Enema na drugoj stativi, ali je Ngoj to presekao. Sve je to bio uvod u najvažniji trenutak na isteku prvog dela igre. Handel jegađao prvu stativu, odlični Enem zakačio loptu petom, a na pravom mestu se našao Tebo Učena i telom je poslao u mrežu, za potpuni šok za publiku na stadionu PjerMoroa.
Ženesio jetaktički poraz priznao na poluvremenu, pa je drugo otvorio sa dvostrukom izmenom. Bentaleb je ušao umesto Mukaua, a Santos umesto Haraldsona. Međutim, pošto domaćin nije ekspresno uspeo da pritisne Zvezdu, na teren je morao i Olivije Žiru u 62. minutu. Ipak, Stanković je odgovorio sa druge strane i umesto najboljeg igrača, Džeja Enema, koji se bio dosta i potrošio, na teren uveo Marka Arnautovića.
Lil je bio zreo za nokaut u 67. minutu, kada je po levom krilu svojim čuvarima umakao vihorni Tiknizjan, Jermen je u pravom trenutku poslao loptu u prostor za Arnautovića, usledio je udarac u padu, ali i odbrana Berkea. Tim Bruna Ženesija je dobio novi život, a mogao je da bude ubedljivo savladan na svom terenu.
Stanković je silno potrošene Duartea i Tiknizjana u 77. minutu odmenio Kataijem i Avdićem, dok su sa druge strane poslednji adut iskusnog trenera domaćih bili Dijaune i Edjuma. Samo minut kasnije Roman Pjero je probao sa distance, ali je na mestu bio Mateus.
Šef struke crveno-beli je poslednje delove u savršeno sklopljenoj taktičkoj slagalici zamenio u 84. minutu, kada je Lučića i Erakovića zamenio Stankovićem i Veljkovićem.
Marko Arnautović je u 87. minutu imao još jednu veliku šansu, ali je ponovo gađao u Berkea. Mogao je iskusni golgeter večeras da reši pitanje prolaska u narednu fazu, ali je ostalo 1:0. Zvezda je i drugi put ove sezone savladala Lil, doduše, večeras sa znatno većom dozom dominacije. Ostalo je da za sedam dana ponovi odrađeno od večeras i pred svojim navijačima zakaže novi evropski dvomeč.
BARAŽ ZA OSMINU FINALA LIGE EVROPE (PRVI MEČ)
LIL – CRVENA ZVEZDA 0:1 (0:1)
/Učena 45+1/
Lil. Stadion: Pjer Moro. Gledalaca 20.000. Sudija: Sven Jablonski (Nemačka).
LIL (4-2-3-1): Ozer – Buadi, Ngoj, Mandi, Pero – Mukou (od 46. Bentaleb), Andre – Koreja (od 77. Enđuma), Haraldson (od 46. Tijago Santoš), Perin (od 62. Žiru) – Fernandez Pardo (od 77. Diuan).
CRVENA ZVEZDA (3-4-2-1): Mateus – Učena, Rodrigao, Eraković (od 85. Veljković) – Seol, Hendel, Krunić, Tiknizjan (od 77. Avdić) – Lučić (od 85. Stanković), Duarte (od 77. Katai) – Enem (od 64. Arnautović).
Nova analiza pokazuje da su Barselona, Lisabon i Istanbul među najtraženijim destinacijama za kratka putovanja.
Produženi vikendi postali su prava mala strategija. Uz samo nekoliko pametno raspoređenih slobodnih dana, praznik se pretvara u mini-odmor dovoljan za beg u inostranstvo.
Prema podacima platforme Trip.com, rezervacije putovanja u trajanju od četiri dana ili manje porasle su za čak 34% u odnosu na prošlu godinu.
Evropa predvodi trend
Kratka putovanja u Evropi beleže snažan rast. U Italiji su se čak učetvorostručila u prvom kvartalu ove godine, dok su se u Francuskoj i Španiji više nego udvostručila.
Francuzi i Britanci sve češće biraju inostranstvo – čak 91% odnosno 89% njihovih kratkih putovanja odnosi se na strane destinacije.
Španci su nešto drugačiji – gotovo 40% produženih vikenda provode unutar svoje zemlje.
Gde Evropljani najčešće putuju kada imaju samo nekoliko dana? Evo gradova koji dominiraju.
1. Barselona – arhitektura, jubileji i nova reputacija
Glavni grad Katalonije ostaje jedan od najtraženijih gradova za kratke izlete, posebno među Nemcima, Italijanima i Francuzima.
Godina 2026. posebno je važna za Barselonu. Obeležava se 100 godina od smrti čuvenog arhitekte Antoni Gaudi, a ujedno se privodi kraju izgradnja njegove najpoznatije građevine – La Sagrada Familia.
Grad je proglašen i UNESCO-UIA Svetskom prestonicom arhitekture, uz bogat program izložbi i događaja tokom cele godine.
Iako je Barselona prethodnih godina bila u centru pažnje zbog protesta protiv masovnog turizma, gradske vlasti sada žele da promovišu koncept „kvalitetnog turizma“ i novu kulturnu strategiju.
2. Lisabon – sunce, pločice i gastronomija
Portugal je u fokusu putnika 2026. godine, ali upravo je Lisabon najtraženiji za kratke izlete među Britancima.
Grad je popularan i među Špancima i Nemcima.
Putnike privlače prepoznatljive fasade prekrivene azulejo pločicama, bogata gastronomska scena i blaga klima tokom većeg dela godine. Lisabon nudi savršen balans između kulture, opuštanja i urbanog šarma, idealno za tri ili četiri dana.
3. Istanbul – spoj Istoka i Zapada
Dok Nemci obožavaju Lisabon, njihov broj jedan za kratka putovanja ostaje Istanbul.
Prema podacima Trip.com, grad je izuzetno popularan zbog pristupačnih cena i odlične avionske povezanosti sa nemačkim gradovima.
Među nezaobilaznim znamenitostima su Hagia Sophia, Grand Bazaar i Topkapi Palace. Krstarenje Bosforom pri zalasku sunca ostaje iskustvo koje mnogi putnici izdvajaju kao vrhunac posete.
4. Alžir – novo iznenađenje na listi
Francuzi sve češće biraju Alžir kao destinaciju za produženi vikend.
Olakšane ulazne procedure doprinele su rastu interesovanja, a grad je za godinu dana skočio sa devetog na prvo mesto među kratkim putovanjima francuskih turista.
Osim plaža i ronjenja, Alžir nudi bogatu arhitektonsku baštinu, uključujući UNESCO-zaštićenu Kasbu i impresivni Spomenik mučenicima.
5. Rejkjavik – spektakl prirode
Island je sve popularniji među britanskim putnicima. Novi letovi i bolja povezanost dodatno su podstakli interesovanje.
Zahvaljujući solarnoj aktivnosti, aurora borealis ove zime biće vidljivija nego prethodnih godina. Sličan intenzitet očekuje se tek za deceniju.
Kasnije tokom godine, Island će biti i jedna od najboljih lokacija za posmatranje totalnog pomračenja Sunca.
Produženi vikendi postaju nova norma. Putnici žele intenzivna iskustva u kratkom vremenu. Gradovi sa dobrom avio-povezanošću, jakom kulturnom ponudom i pristupačnim cenama imaju najveću prednost. Mini-odmor više nije kompromis. Postaje strategija.
Film „Belo se pere na devedeset“ donosi dirljivu i inspirativnu priču zasnovanu na istinitim događajima i bestseler o životu Bronje Žakelj, prateći je kroz različite životne faze.
Film reditelja Marka Naberšnika naći če se u domaćim bioskopima od četvrtka, 19. februara, a specijalna projekcija ovog ostvarenja održaće se u Novom Sadu, kada će se u bioskopu Arena Cineplex, s početkom od 20h, pred gledaocima pokloniti glumica Anica Dobra koja je ostvarila zapaženu ulogu u filmu.
Kao dete, Bronja uživa u istraživanju sveta sa svojim mlađim bratom Rokom i utehu pronalazi u baki Dadi. Njeno bezbrižno detinjstvo prekida smrt majke, koja je preminula od raka.
U kasnim tinejdžerskim godinama suočava se sa istom teškom bolešću kada joj je dijagnostikovan Hočkinov limfom. Film se osvrće na Bronjin put odrastanja tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i njenu ličnu transformaciju, nudeći gledaocima nadu i inspiraciju.
Povodom svoje uloge u filmu, glumica Anica Dobra istakla je da filmska adaptacija istoimenog romana Bronje Žakelj ne pokušava da izgradi spektakl nego mikrokosmos jedne porodice, čiji su članovi istovremeno i žrtve vremena i remetioci sopstvene sreće.
Film o Bronji Žakelj
„Ulazi u prostor porodičnih mitologija, potisnutih trauma i onih malih, svakodnevnih duhovitih apsurdnosti koje čine život na prostoru bivše Jugoslavije. To je film o životu koji se istovremeno preživljava i promašuje, to je film o podnevima koje niko nije planirao, o tišini koja je preglasna, o tome kako se porodice u našim krajevima vole nespretno, često pogrešno, ali duboko,“ navela je on dodajući da je univerzalnost ove priče leži u tome što svaka kultura ima svoju Bronju, porodicu gde se ljudi oslanjaju jedni na druge iako ne znaju kako da to priznaju.
Sama Bronja Žakelj, po čijem romanu je ovaj film i nastao navela je da je reč o ostvarenju koje ogoljava stvarnost, bez šminke i ulepšavanja, a koje ipak u sebi nosi svetlost, nadu – i belinu, dok je reditelj Nabrešnika već pri prvom čitanju bio oduševljen knjigom i navodi da je bilo reči o posebnom pristupu. Trebalo je ostati veran izvornoj priči romana, a istovremeno i blizak filmskom jeziku i vizuelnim rešenjima:
“Živopisan prikaz porodice, Bronjina lična ispovest, njena borba s bolešću i optimizam koji, uprkos životnim iskušenjima, ostaje živ, duboko su me dirnuli. Bronja je u mojim očima vrlo brzo oživela kao filmska junakinja,“ naveo je reditelj.
Pored Anice Dobre, u filmu igra i impresivna glumačka ekipa koju čine: Lea Cok, Jurij Zrnec, Tjaša Železnik, Žiga Šorli, Mei Rabič, Jaka Mehle, Vladimir Tintor, Iva Krajnc Bagola, Saša Tabaković, Jure Rajšp, Polona Juh, Blaž Dolenc.
Film je nastao u koprodukciji Slovenije, Italije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije. Producenti filma su Aleš Pavlin i Andrej Štritof, a koproducentkinja iz Srbije je Nikolina Vučetić. Ostali koproducenti su Tomi Salkovski, Kristijan Burovski, Giorgio Milocco, Michele Codarin, Barnaba Lupo, Ankica Jurić Tilić, Adrijana Prugovečki i Miljan Vučelić.
Kao najgledanije ostvarenje 2025. godine u Sloveniji, koje je nadmašilo svu stranu konkurenciju, film je u Srbiji premijerno prikazan na nedavno završenom Beograd Film Festivalu. Od 19. februara gledamo ga u bioskopima širom zemlje.
Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Evropskom kućomnajavljuje ovogodišnje izdanje Festivala evropskog filma, koje će se u Beogradu održati od 26. februara do 2. marta 2026. godine.
Ove godine, publika u Beogradu imaće ekskluzivnu priliku da pogleda filmove nominovane za prestižnu Nagradu publike LUX 2026. Ovu nagradu, kao vodeće priznanje u svetu evropske kinematografije, dodeljuju Evropski parlament i Evropska filmska akademija, uz aktivno učešće publike širom kontinenta.
Svečano otvaranje i panel diskusija
Glavni program festivala biće održan u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) od 26. do 28. februara.
Festival će u četvrtak, 26. februara u 19:00 časova, svečano otvoriti ambasador EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat. Tom prilikom, publici će se video porukom obratiti i poslanik Evropskog parlamenta, Lukas Furlas.
Nakon projekcije otvaranja, biće održana panel diskusija na temu savremene srpske i evropske autorske kinematografije, značaja nagrada publike i mogućnosti podrške EU srpskom filmu. Učestvuju istaknuti reditelji Srdan Golubović, Marko Đorđević i Nikola Ležaić, kao i producentkinja Dragana Jovović. Moderator razgovora biće Vladimir Đorđević.
Program u Jugoslovenskoj kinoteci (26–28. februar)
Pre svake projekcije, publika će biti upoznata sa mehanizmima podrške EU srpskoj kinematografiji, prvenstveno kroz program Kreativna Evropa MEDIA, uz poziv da putem QR koda „Share Your Love“ i sami učestvuju u glasanju za nagradu LUX.
Četvrtak, 26. februar
19:00 – Svečano otvaranje i film: Sentimentalna vrednost (r. Hans Petter Moland)
21:00 – Panel diskusija o autorskom filmu i podršci EU
Petak, 27. februar
18:00 – Tišina u meni, r. Eva Libertad
20:00 – Jedan običan incident, r. Jafar Panahi
Subota, 28. februar
18:00 – Kristi, r. Brendan Canty
20:00 – Voli me nežno, r. Anna Cazenave Cambet
Prateći program u Evropskoj kući Beograd (2. mart)
U ponedeljak, 2. marta u 19:00 časova, program se seli u Salon Evropske kuće Beograd (Zmaj Jovina 8 / Knez Mihailova), gde će fokus biti na domaćoj animaciji:
Ja sam Akiko (Srbija, 2024), r. Damir Romanov (animirani film)
ANIMATE – kratki film nastao tokom radionica u Evropskoj kući, pod mentorstvom Vojina Vasovića.
Razgovor sa autorima: Damir Romanov (reditelj), Stefan Tićmi (pisac) i prof. Vojin Vasović.
