Niz prekretnica čeka svet
NEKA PRVI PUT BUDE ZA NOVU GODINU
.jpg.webp)
Crvena zvezda nikada nije savladala Efes kao gost u Istanbulu, da li je vreme da se to promeni?
Postoje utakmice, a naročito gostovanja koja vremenom prerastu u više od običnog izazova. Za Crvenu zvezdu, Istanbul i susreti sa Efesom spadaju upravo u tu kategoriju. Dvorana Sinan Erdem – i sve hale u kojima je bivši šampion Evrope ugostio Zvezdu – godinama je bila mesto na kojem su crveno-beli ostajali kratkih rukava, bez obzira na sastav, formu ili trenutak u sezoni. Nikada Zvezda nije slavila protiv Efesa u Istanbulu i možda je baš Nova godina pravi trenutak da se ta barijera konačno probije i da se skine dugo prisutna “kletva” (TV Arenasport, 18.00).
Istorija duela u Turskoj nije bila blagonaklona prema beogradskom klubu. Bilo je tu nekoliko izuzetno tesnih poraza, pamte se detalji istih i danas, urezani su u sećanje zvezdaša, utakmica u kojima su jedna lopta, napad ili sudijska odluka delili Zvezdu od velikog brejka na Bosforu. Opet, bilo je i mnogo bolnijih večeri za klub sa Malog Kalemegdana baš na tom mestu. Upravo u Istanbulu crveno-beli su doživeli najteži poraz u evropskoj istoriji kluba, onaj od čak 45 razlike (55:100) pre skoro dve godine, koji i dalje stoji kao mračan podsetnik na gostovanje sili iz grada na dva kontinenta. Ni prošla sezona nije donela utehu, pošto je i tada Zvezda pretrpela ubedljiv poraz na istom mestu…
Ipak, svaka sezona nosi svoju, novu priču, a svaki meč novu šansu da se istorija (konačno) promeni. Iz tabora Crvene zvezde stižu i određene dobre vesti. Saša Obradović može da računa na Čimu Monekea, kome je prošla visoka temperatura koja ga je mučila prethodnih dana, dok je sa ekipom u Istanbul otputovao i kapiten Ognjen Dobrić, koji se doduše tek oporavio od povrede. Njegovo prisustvo, čak i ako minutaža bude ograničena, ima i simboličku težinu za tim u danima kada traži određenu stabilnost i ulazak u bolju formu.
Problem je, međutim, u trenutku kada se večerašnji susret igra. Zvezda ne dolazi u Istanbul u dobrom raspoloženju. Pet uzastopnih evroligaških poraza na gostovanjima, odnosno četiri neuspeha u poslednjih pet kola jasno ukazuju da postoji kriza rezultata. Zato su crveno-beli pred zadatkom, da pokažu da nisu ekipa koja ume da pobeđuje samo pred svojim navijačima, već tim sposoban da se izbori i sa pritiskom i sa protivnikom na strani. Da i dalje ima visoke ambicije, te da iste ne može da poremeti aktuelni momenat.
Ni Efes ne blista. Velikan iz Istanbula prolazi kroz turbulentan period, a Pablo Laso još traži pravi ritam i prepoznatljiv identitet ekipe pošto je preuzeo kormilo od Igora Kokoškova. Domaćin će, doduše, biti jači za novajliju Sejbena Lija, kao i za Pi Džej Doužera, koji se vraća posle povrede, a u turskom timu vlada uverenje da bi pobeda protiv Zvezde mogla da bude prekretnica i početak serije boljih rezultata.
Upravo zato, ovaj duel nosi dodatnu težinu. I za Efes i za Crvenu zvezdu. Iz ugla crveno-belih i dodatni emotivni naboj. Jer, možda je baš Nova godina pravo vreme da se sruši loša tradicija, da se preseku veze sa senkama prošlosti i da se Istanbul, makar na jednu noć, pretvori u mesto lepih uspomena. Ako ikada treba da se desi taj prvi put – zašto ne baš sada?
EVROLIGA 19. kolo
Utorak
Hapoel – Žalgiris 80:93
/Džons 18 – Vilijams Gos 17/
Asvel – Pariz 94:89
/Votoson 28 – Hifi 26/
Valensija – Partizan Mozzart Bet 86:73
/Tompson 17 – Bonga 17/
Barselona – Monako 74:90
/Brizuela 25 – Džejms 19/
Petak
18.00: (1,80) Efes (15,5) Crvena zvezda (2,35)
20.00: (2,30) Baskonija (14,5) Fenerbahče (1,70)
20.15: (1,70) Panatinaikos (14,5) Olimpijakos (2,30)
20.30: (2,10) Virtus (14,0) Olimpija Milano (1,80)
20.45: (1,30) Real Madrid (16,0) Dubai (3,90)
21.00: (1,85) Bajern (14,0) Makabi (2,05)
Srećna Nova 2026 godina!
Redakcija Srpskog Poslovnog Imenika svim čitaocima u Kanadi i širom sveta, želi srećnu i uspešnu Novu 2026 godinu, živeli!
Gotovo polovina svih kanadskih podstanara kaže da troše preko 50% prihoda na kiriju
Nedavni izveštaj online tržišta Rentals.ca pokazuje da mnogi kanadski podstanari ulažu veći deo svojih prihoda u troškove stanovanja, a visoke cene kirije predstavljaju glavnu zabrinutost širom zemlje.
Zimska anketa rentera krajem 2025. godine anketirala je stotine kanadskih zakupaca i otkrila da gotovo polovina njih troši preko 50 posto svog neto prihoda na najamninu.
„Povećanje cena najma oseća se i u velikim gradovima i na manjim tržištima, što dodatno otežava probleme s pristupačnošću za zakupce koji već značajan deo svojih prihoda izdvajaju za stanovanje“, navodi se u izveštaju Rentals.ca.
„Kada su ih pitali o najvećem izazovu u potrazi za najmom zakupci su u velikoj meri istakli cenu. Visoke cene rente rangirane su kao glavni izazov u svakoj regiji, što dodatno potvrđuje da je priuštivost nacionalni problem, a ne samo problem velikih gradova.“
Anketa provedena na preko 500 podstanara pokazuje da 33 posto ispitanika troši više od 50 posto svog neto prihoda na najamninu.
Dodatnih 12 posto kaže da troše više od 70 posto svog neto prihoda.
Anketa o povratnim informacijama zakupaca iz zime 2025. godine takođe je otkrila da nedavna povećanja stanarine vrše dodatni pritisak na zakupce, pri čemu je 63 posto njih podelilo da im se stanarina povećala od leta.
„Stanari koji žele iznajmiti stan u Torontu češće prijavljuju budžete u rasponu od 1.500 do 3.000 dolara, dok stanari koji ciljaju na Vancouver pokazuju polarizovaniji obrazac, pri čemu mnogi prijavljuju budžete koji su znatno ispod preovlađujućih traženih cena stanarine.“
Pokazalo se da su neke starosne grupe više pogođene izazovima priuštivosti širom zemlje, pri čemu je veća verovatnoća da će podstanari starosti od 18 do 24 godine prijaviti da veliki deo svoje stanarine odlazi na stanarinu.
U dobi od 25 do 34 godine, 43 posto podstanara je otkrilo da preko polovine svog neto prihoda troši na stanarinu. A podstanari od 35 do 54 godine, 37 posto troši preko polovine svog prihoda na troškove stanovanja .
„Ovi obrasci zasnovani na dobi pojavljuju se u različitim regijama, što ukazuje na to da visoki troškovi stanovanja utiču na podstanare u više životnih faza, bez obzira na lokaciju.“
SERBIANNEWS/CANADA
Šta čeka horoskopske znake na poslovnom planu u 2026. godini
Godina 2026. neće biti godina brzih pobeda, ali će biti godina strateških poteza, promene pravca i ozbiljnih odluka. Ko bude igrao dugoročnu igru, pobeđuje. Ko bude jurio instant uspeh, gubi energiju. Ovo je godina u kojoj se postavlja temelj za narednu deceniju. Evo šta kaže horoskop za 2026. godinu.
OVAN
Ambicija dobija formu, ali samo ako naučiš da čekaš
Za Ovnove, 2026. donosi sporiji, ali stabilniji poslovni tempo nego prethodne godine. Prvih šest meseci mogu da deluju frustrirajuće jer rezultati ne dolaze odmah, ali upravo tada gradiš nešto što će eksplodirati krajem godine. Moguća je promena pozicije, ulazak u menadžment ili pokretanje sopstvenog projekta koji zahteva disciplinu, a ne impuls. Ovo je godina u kojoj učiš da snaga nije u brzini, već u kontroli.
BIK
Godina finansijske konsolidacije i pametnih ulaganja
Bikovi ulaze u jednu od stabilnijih poslovnih godina. Fokus je na novcu, vrednosti i dugoročnim ugovorima. 2026. ti daje šansu da konačno naplatiš ono što već znaš i umeš. Mnogi Bikovi će promeniti način rada, manje rasipanja energije, više preciznosti. Idealna godina za štednju, ulaganje ili prelazak na sigurniju, ali isplativiju poziciju. Rizik se ne preporučuje, strpljenje se isplaćuje.
BLIZANCI
Komunikacija postaje tvoja glavna valuta
Blizanci u 2026. ulaze sa jakom mentalnom energijom. Ovo je godina ugovora, pregovora, pisanja, javnih nastupa i rada sa ljudima. Poslovne prilike dolaze kroz kontakte, preporuke i mrežu poznanstava. Moguća su dva paralelna posla ili promena profesije. Ključ uspeha biće fokus, rasipanje pažnje može skupo da te košta. Kada odlučiš gde ideš, vrata se otvaraju brzo.
RAK
Tiha, ali moćna profesionalna transformacija
Za Rakove, 2026. je godina u kojoj izlaze iz senke. Možda nećeš odmah želeti reflektore, ali odgovornost dolazi sama. Mnogi Rakovi preuzimaju vodeće uloge ili postaju stub sistema u kom rade. Posao vezan za ljude, brigu, obrazovanje ili kreativnost posebno je naglašen. Ovo je godina u kojoj samopouzdanje raste i drugi to primećuju.
LAV
Autoritet se gradi, ali ne i podrazumeva
Lavovi u 2026. uče važnu lekciju: titula nije isto što i poštovanje. Godina donosi testove autoriteta, odnosa sa kolegama i nadređenima. Oni koji prihvate saradnju i delegiranje, dobijaju moć. Oni koji insistiraju na kontroli, gube podršku. Velike poslovne šanse dolaze u drugoj polovini godine, posebno u kreativnim industrijama i preduzetništvu.
DEVICA
Struktura donosi nagradu
Device ulaze u godinu u kojoj se njihov trud konačno vidi. 2026. nagrađuje sistematičnost, preciznost i znanje. Moguće je unapređenje, sertifikacija ili prelazak u specijalizovanu oblast. Ovo je odlična godina za edukaciju, usavršavanje i dugoročne profesionalne planove. Device koje rade „iza scene“ izlaze u prvi plan, ali pod sopstvenim uslovima.
VAGA
Poslovne odluke koje menjaju životni balans
Vage će u 2026. morati da biraju. Ne može se više svima ugađati. Poslovno, godina donosi raskide koji su zapravo oslobađajući, napuštanje loših saradnji, neisplativih poslova ili iscrpljujućih projekata. Nakon toga dolazi jasniji pravac i stabilniji prihodi. Saradnja sa inostranstvom ili rad u kreativnim timovima donosi najveći uspeh.
ŠKORPIJA
Moć se gradi tiho, ali duboko
Škorpije ulaze u jednu od svojih jačih poslovnih godina. 2026. donosi priliku za rad na velikim, kompleksnim projektima koji zahtevaju poverenje i diskreciju. Finansije rastu postepeno, ali sigurno. Ovo je godina u kojoj možeš da preuzmeš kontrolu nad sopstvenom karijerom, bez potrebe da se dokazuješ drugima. Strategija, a ne impuls, donosi pobedu.
STRELAC
Nova vizija, novi pravac
Strelčevi u 2026. razmišljaju veliko. Promena industrije, selidba zbog posla ili rad sa stranim tržištem posebno su naglašeni. Ovo je godina u kojoj se vraća entuzijazam, ali uz veću zrelost nego ranije. Ako se usudiš da napustiš staro, otvara se prostor za nešto mnogo bolje. Ključ uspeha: jasna vizija i realni plan.
JARAC
Godina odgovornosti, i moći
Jarčevi su u svom elementu. 2026. donosi ozbiljne poslovne obaveze, ali i pozicije koje nose uticaj. Mnogi Jarčevi će biti prepoznati kao lideri, mentori ili stubovi organizacije. Finansijski rast dolazi kroz dugoročne projekte, a ne brze poteze. Ovo je godina u kojoj se gradi reputacija koja traje godinama.
VODOLIJA
Inovacije koje se konačno isplaćuju
Vodolije u 2026. vide rezultate ideja koje su ranije delovale „ispred vremena“. Tehnologija, digitalni projekti, kreativne industrije i društvene inovacije donose uspeh. Mogući su nekonvencionalni poslovni modeli ili rad van klasičnih okvira. Ključ je u tome da ostaneš dosledan sebi, ali da naučiš kako da svoje ideje upakuješ tako da budu razumljive drugima.
RIBE
Intuicija kao profesionalni kompas
Ribe u 2026. više ne sumnjaju u svoj osećaj. Poslovne odluke donose se iznutra, ali sa jasnijim granicama nego ranije. Ovo je godina u kojoj se kreativnost može pretvoriti u stabilan izvor prihoda. Ribe koje rade u umetnosti, medijima, marketingu ili humanitarnim oblastima imaju posebno povoljan period. Ključ uspeha: veruj sebi, ali traži jasne ugovore.
2026. ne nagrađuje brzinu već mudrost. Ovo je godina u kojoj se ne traži savršen potez, već pravi pravac. Oni koji budu gradili, a ne jurili, izaći će jači, stabilniji i sigurniji u sebe.
Klasici kao idealan novogodišnji poklon: Izabrana dela ive Andrića
Ako poklon ima smisla tek onda kada nadživi trenutak u kojem je uručen, onda se Andrićeva dela u prazničnom izboru nameću gotovo sama od sebe. U vremenu kada se pokloni često biraju na brzinu, postoje knjige koje se daruju promišljeno. Ne zbog trenutnog efekta, već zbog trajanja. Upravo takvo mesto gotovo uvek zauzimaju Ivo Andrić i njegova Izabrana dela, a Vulkan izdavaštvo vam ih na početku nove godine predstavljamo u dva nova kolekcionarska kompleta.
Dva kompleta, jedno nasleđe
Izabrana dela Ive Andrića: komplet I i Izabrana dela Ive Andrića komplet II, okupljaju ključne romane i pripovetke pisca čije delo već decenijama predstavlja tačku oslonca domaće književnosti. U tvrdom povezu, smeštena u kutiju, ova izdanja imaju i estetsku i simboličku težinu. Ona nisu namenjena samo polici, već vremenu koje se odvaja za čitanje. Ujedno su dostupna i kao pojedinačna izdanja u mekom povezu, za one koji žele da Andriću prilaze postepeno, knjigu po knjigu.
U prazničnom kontekstu, ovi kompleti imaju dodatni smisao. Ne nude eskapizam, već jasnoću. Ne obećavaju utehu, ali nude razumevanje. Zato Andrić, možda više nego mnogi drugi klasici, deluje kao dar sa sadržajem koji traje duže mnogo od samih praznika.
Zašto se Andrić uvek čita iznova
Proza Ive Andrića prepoznatljiva je po smirenom tonu i dubini kojom sagledava ljudsku sudbinu u istorijskom vrtlogu. Njegova dela ne traže brzinu ni površno čitanje. Ona traže zastajanje, tišinu i spremnost na unutrašnji dijalog.
Istorija kod Andrića nikada nije dekor. Ona je aktivna sila koja oblikuje živote, navike i moralne izbore njegovih likova. Veliki istorijski lomovi uvek se prelamaju kroz male, naizgled nevažne sudbine. Upravo u tom spoju velikog i malog nastaje njegova književna snaga.
Motiv mosta, posebno u romanu Na Drini ćuprija, prerasta u simbol vremena, trajanja i prolaznosti, ali i u znak susreta i razdvajanja ljudi, kultura i epoha. Andrićevi junaci često govore malo, ali nose mnogo. Njihova unutrašnja stanja, potisnute emocije, stid i strah grade se bez patetike, tiho i precizno.
Posebno mesto u njegovom delu zauzima prostor Balkana, viđen kao svakodnevno mesto susreta Istoka i Zapada. Taj sudar nije egzotičan ni romantičan, već složen, napet i često bolan. Andrićev stil ostaje odmeren, jasan i suzdržan, ali upravo u toj mirnoći leži njegova težina.
Zlo i trpljenje u njegovim knjigama nisu spektakularni. Ona su sistemska, dugotrajna i često banalna. Andrić ne podiže glas, ali upravo zato njegove rečenice ostaju dugo prisutne.
Naslovi koji čine okosnicu
U oba kompleta nalaze se dela koja čine temelj Andrićevog opusa i zbog kojih mu se čitaoci vraćaju:
Na Drini ćuprija
Travnička hronika
Prokleta avlija
Znakovi pored puta
Gospođica
Pripovetke
Ova dela Ive Andrića podsećaju da klasici nisu knjige koje čitamo iz navike, već zbog jasnoće i preciznosti s kojom govore o čoveku i svetu. U tom smislu, ovi kompleti nisu samo novogodišnji poklon, već poziv na sporije, pažljivije čitanje. Poklon koji ima trajanje. Pronađite svoj komplet na vulkani.rs
Godina koja je želela mir, a dobila haos
Kada godinu spakujemo u fasciklu, uvek ostane nekoliko fusnota koje najtačnije opisuju šta smo zapravo preživeli. Ne brojevi, ne KPI-jevi, ne šarene prezentacije – nego sitni simboli. Jedna boja. Jedna reč. Jedan trend. I dok kompanije rade svoje ozbiljne „year in review” analize, mi obični smrtnici najčešće shvatimo da se rezime godine krije upravo u tim malim, neočekivanim izborima koji postanu globalna metafora raspoloženja.
Ako bismo o 2025. godini sudili po tome kako je svet odabira opisuje, dobili bismo vrlo zanimljiv kolaž: belo, bes, lažne veze i veštačka inteligencija koja „hvata vajb” bolje od nasa samih. Ukratko – godina koja je istovremeno želela mir, ali ga je tražila u digitalnom haosu.
Gorica Mitrović, Foto: Zoran Rašić
Piše: Gorica Mitrović, Glavna i odgovorna urednica DigitalLife-a
„Rage bait”
Oksfordova reč godine
Ako je 2025. nešto usavršila, to je umetnost gaženja po živcima. Najviše smo „engejdžovali” kad smo bili ljuti, zgranuti ili zbunjeni. „Rage bait” je definicija doba u kom je strast postala valuta. Možda zato i jesmo umorni: previše smo puta kliknuli tamo gde ne bismo ni pogledali da nas nije zagolicala emotivna manipulacija u naslovu.
„Parasocial”
Kembridžova reč godine
Paradoks vremena: nikad nismo bili „zajedničkiji”, a nikad usamljeniji. Parasocijalni odnosi cvetaju, sa influenserima, glumcima, pa i digitalnim asistentima. Još malo, pa ćemo slaviti godišnjice sa svojim omiljenim algoritmom.
„Vibe coding”
Kolinsova reč godine
Ako postoji reč koja opisuje nadrealnost 2025, to je ova. „Vibe coding” znači da softverski razvoj više ne počinje od sintakse, nego od „osećaja”. I tako smo stigli dotle da mašine sve bolje razumeju nijanse – da se ne lažemo, ponekad bolje nego ljudi.
„6-7”
reč godine sajta Dictionary.com
Reč godine, prema izboru sajta Dictionary.com – verovali ili ne verovali – jeste „6-7”. Da, broj. Izgovara se „six-seven”, znači „onako”, „možda”, „ni ’vamo ni tamo”, a služi prvenstveno da zbuni odrasle. Generacija alfa je baca u razgovorima kao konfete, dok i generacija Z zbunjeno trepće – što je možda i najlepši dokaz da je jaz između generacija postao toliko širok da sada više niko nikog ne razume.
„Gemini”
najpretraživanija reč
Najpretraživaniji globalni pojam bio je „Gemini”, Guglov AI model koji je tokom 2025. ušao u široku upotrebu. Interesovanje je naglo skočilo onog trenutka kada se pojavio u pretrazi na Guglu, Androidu i drugim servisima. AI je konačno postao deo svakodnevnog digitalnog života.
Tržište veštačke inteligencije postaje zrelo i kompetitivno, a ljudi sve češće porede alate i traže alternativu.
Bela
Pantoneova boja godine
Bela, kao prazna stranica, kao reset, kao želja za mirom. Ali i kao najiskrenije priznanje da ne znamo šta nas čeka i da bi možda bilo lepo da krenemo iz početka.
U godini u kojoj je digitalni haos bio glasniji nego ikad, svet je izabrao boju tišine.
Verujući bojama i rečima koje smo izabrali da označe 2025, onda nam je ova godina poručila nešto vrlo jednostavno: u digitalnom svetu punom buke najviše će vredeti ljudi koji umeju da zadrže mir, da „ne kliknu na bes” i da ne veruju u odnose bez uzajamnosti. Bela stranica je pred nama – možda je vreme da je ispišemo nečim boljim od onoga što smo skrolovali.
Godina 2025: mirni brojevi, ali nemirna realnost
Statistika izgleda relativno „pristojno”, ali realnost govori o usporenom rastu, podeljenom svetu i tehnologiji koja istovremeno donosi produktivnost i nove rizike. Prema procenama više međunarodnih finansijskih institucija, globalna privreda 2025. raste oko tri odsto, projekcije se kreću od približno 2,3 do oko 3,2 procenta, zavisno od metodologije. Ipak, zajednički imenitelj im je slabiji rezultat nego pre pandemije. Rast postoji, ali je daleko od „zlatnih godina” svetske ekonomije.
Slika je neujednačena. Napredne ekonomije se kreću oko rasta od oko jedan i po procenat, dok velike ekonomije u razvoju i dalje rastu dvostruko brže – nešto iznad četiri procenta. Time se nastavlja stari trend: zemlje sa višim dohotkom bore se sa slabom produktivnošću i demografijom, dok deo tržišta u razvoju i dalje ima „startnu brzinu”, ali uz veće spoljne šokove.
Inflacija više nije glavna zvezda naslovnih strana. U izveštajima centralnih banaka naglašava se da se pritisci na cene smiruju, a ključne kamatne stope, uglavnom, stoje u mestu – dovoljno visoke da drže inflaciju pod kontrolom, ali bez novih agresivnih povećanja. Mediji ovo opisuju kao prelazak iz faze gašenja požara u fazu življenja sa „trajno skupljim novcem”.
Još jedan motiv koji se ponavlja jeste priča o produktivnosti. Istraživanja pokazuju da glavninu rasta produktivnosti u pojedinim ekonomijama generiše relativno mali broj „izuzetnih” firmi, dok većina preduzeća jedva održava korak. U analizama se naglašava da upravo veća upotreba digitalnih tehnologija, automatizacije i veštačke inteligencije omogućava tim firmama da „pobegnu” ostatku tržišta, čime se produbljuju razlike unutar istih sektora i zemalja.
Svet blokova i duplih lanaca snabdevanja
Kada je reč o međunarodnoj trgovini, brojevi ne izgledaju dramatično, svetska razmena roba i usluga nastavlja da raste, ali tek nešto brže od globalnog BDP-a. Dakle, ulazimo u fazu u kojoj je podeljeno tržište postalo „novo normalno”.
Godišnji izveštaji o trgovini govore o jačanju blokova, većem broju tarifa i sve izraženijem „pregrupisavanju” lanaca snabdevanja. Umesto jednog velikog, relativno ujednačenog globalnog tržišta, opisuje se mozaik regiona i političkih sfera uticaja. Zbog toga kompanije sada moraju da procenjuju ne samo cene i logistiku već i geopolitičku lojalnost, rizik od sankcija i stabilnost regulatornog okvira.
Istraživanja koja prate ponašanje kompanija u toj novoj realnosti pokazuju da velika većina biznisa svesno razgranava dobavljače i kanale. U jednom od globalnih izveštaja navodi se da oko tri četvrtine anketiranih kompanija aktivno širi bazu dobavljača, a više od dve trećine koristi „neutralne” logističke i proizvodne habove, u zemljama koje nisu čvrsto vezane za jedan politički blok.
U regionalnim analizama posebno se izdvajaju primeri delova Azije i drugih „posredničkih” ekonomija koje profitiraju od preusmeravanja lanaca, bilo kao alternativne proizvodne baze, bilo kao tranzitne tačke. Ali ovo nije „slobodna trka ka dnu”, već stalno balansiranje između prilagodljivosti i otpornosti. Kompanije istovremeno razvijaju duple lance, planove za obilazak kriznih zona i oslanjaju se na nove tehnologije kako bi ispratile rizike u realnom vremenu.
Frolopiaton Palm, Freepik
Kontrolisani brojevi i nekontrolisani rizici
Ako se pogleda samo makroekonomija, godina deluje „podnošljivo”. Ali veliki godišnji izveštaji o rizicima šalju drugačiju poruku. Ekonomski pokazatelji jesu stabilniji, dok su geopolitički, klimatski i društveni rizici sve veći. Najurgentnija pretnja u kratkom roku jeste klasični sukob između država, odmah iza toga su dezinformacije i pogrešne informacije, ekstremni vremenski događaji, društvena polarizacija i sajber napadi. U srednjem roku jačaju klimatski stres i napetosti u društvu, a u dugom roku dominiraju upravo klimatske promene i posledice tehnoloških poremećaja.
Veštačka inteligencija u analizama zauzima dvostruku poziciju. Sa jedne strane, u poslovnim izveštajima se tretira kao ključni izvor buduće produktivnosti. Istraživanja poslovne upotrebe AI-ja pokazuju da je 2025. godine gotovo devet od deset većih kompanija prijavilo da koristi AI u bar jednoj funkciji, što je snažan skok u odnosu na stanje pre samo nekoliko godina. Najčešće se primenjuje u podršci korisnicima, marketingu, analizi podataka i unutrašnjim procesima.
Sa druge strane, rizik od zloupotrebe AI tehnologija izdvojen je kao jedan od ključnih faktora koji pojačavaju problem dezinformacija. Generativni modeli olakšavaju masovnu produkciju uverljivih tekstova, slika i videa, što otežava razlikovanje pouzdanih informacija od propagande ili manipulacije. Takva kombinacija polarizovanih društava i moćnih alata za manipulaciju informacijama može dugoročno da oslabi i političke i ekonomske institucije.
Klimatski rizici su još jedna konstanta u poslovnim pregledima 2025. godine. Finansijske institucije upozoravaju na to da ekstremni vremenski događaji sve češće remete proizvodnju, logistiku i poljoprivredu, dok globalni izveštaji naglašavaju da će bez dodatnih ulaganja u prilagođavanje klimatski šokovi sve češće prerastati u ekonomske krize na regionalnom nivou.
Iza nas je godina „tihog stresa”
Kada se sve sabere, poslovna 2025. izgleda kao godina „tihog stresa”. Rast je prisutan, slabiji je nego što je bio, trgovina ipak funkcioniše, ali pod novim pravilima blokova i tarifa. Tehnologija donosi velike dobitke produktivnosti, ali i ozbiljne probleme u informacionom i bezbednosnom smislu.
Najvažnija promena možda nije u tome koliko je globalna ekonomija porasla u ovoj godini, već u tome kako se kompanije i države prilagođavaju svetu u kom su šokovi češći, a poverenje ređa roba. U takvom okruženju, ekonomski pregledi poslovne 2025. zajednički poručuju: ključni zadatak za naredne godine biće da se pronađe balans između rasta, otpornosti i odgovorne upotrebe novih tehnologija, pre svega veštačke inteligencije.
Od trke za vremenom do trke za pažnjom
Poslednji kvartal je u industriji marketinga i komunikacija uvek haotičan. Juri se sa jednog događaja na drugi, završavaju se kampanje pred novu godinu, a oni koji nisu potrošili budžet, iz ovog ili onog razloga, troše ga upravo. U svemu tome dolazi Nova godina, praznici, prejedanje i vreme odmora, kada se nadamo da ćemo nadoknaditi potrošenu snagu iz četvrtog kvartala.
Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za komunikacije
Ne bih da ispadne da kukam, ali…
Ovo je vreme sumiranja i pravljenja planova za naredni period. Ako bismo pokušali da ovu godinu svedemo na jednu reč u poslovnom kontekstu, to bi mogla da bude – rasutost. Ne nužno u rezultatima, već u onome što je postalo najređi resurs na tržištu: pažnja. Ne samo pažnja kupaca – već i pažnja zaposlenih, menadžera, timova, pa i pažnja nas samih za sopstveni rad.
Vedran Ivanković
Na nivou brojeva, možemo da kažemo da svaka godina liči jedna na drugu: nešto raste, nešto stagnira, negde su rezovi. Međutim, ispod tih brojeva postoji sloj koji ne ulazi u tabele, a direktno utiče na njih – način na koji radimo svakog dana. Ove godine taj sloj je, čini mi se, postao vidljiviji nego ranije. Sastanci koji se smenjuju bez pauze. Poruke koje stižu na tri paralelna kanala. Dokumenta koja se otvaraju i zatvaraju bez vremena da se zaista pročitaju. Ljudi koji od jutra do večeri „odgovaraju”, a sve teže stižu da naprave nešto što zahteva koncentraciju i mir.
Istovremeno, od nas se i dalje očekuje da donosimo „strateške odluke” i „duboko razumemo trendove”. U teoriji, to podrazumeva vreme i prostor za razmišljanje, analizu i spajanje tačaka. U praksi, često se svodi na brze odluke donete u pauzama između dva onlajn sastanka. Ove godine se jasno videlo koliko takav režim rada dugoročno košta: odluke se odlažu zato što nema vremena da se o njima ozbiljno promisli, važne teme stalno gube trku od hitnih, a ljudi sve češće osećaju da rade mnogo, ali retko imaju utisak da rade ono što je zaista suštinski važno.
Sa druge strane, upravo je ova godina diskretno pokazala koliko vrednosti ima u onim organizacijama koje su počele da štite pažnju kao resurs. To nisu nužno bile firme sa najnaprednijom tehnologijom ili najvećim budžetom, već one koje su napravile nekoliko trezvenih odluka: da svaki sastanak mora imati jasan razlog i cilj, da se ne odgovara na sve u roku od nekoliko minuta po cenu kvaliteta, da se bar deo vremena u toku nedelje ostavlja za rad bez prekida. Nije spektakularno, ali je primetno – i u učinku i u raspoloženju.
Na strani kupaca/klijenata, slika je vrlo slična. Nikada nije bilo više poruka, kampanja i sadržaja koji se bore za njihovu pažnju, ali nikada nije bilo teže zaista dopreti do njih. Bezbroj kanala je otvoreno i „izlazimo iz paštete”, a nadamo se da ćemo pogoditi pravom porukom onoga koga želimo. Da li je to u praksi tako, videćemo kad se rezultati zbroje.
Kada pokušamo da pogledamo unapred, u sledeću godinu, deluje nerealno očekivati da će pritisak informacija, obaveza i promena biti manji. Tehnologija će nastaviti da ubrzava tempo, tržište će i dalje tražiti brze reakcije, a neizvesnost verovatno neće nestati iz naših planova i projekcija. Ali ono što može da se promeni jeste način na koji upravljamo sopstvenim kapacitetom da obradimo sve što nam dolazi na sto.
Za poslovne sisteme, to znači da pitanje organizacije rada izlazi iz domena „mekih tema” i ulazi u sferu konkurentske prednosti. Kompanija koja uspe da svojim ljudima obezbedi uslove za ozbiljan, fokusiran rad – imaće bolju šansu da donosi kvalitetnije odluke, pravovremeno uoči rizike i prepozna prilike. U tom smislu, uloga lidera se menja: od onoga ko „drži sve pod kontrolom” ka onome ko upravlja energijom i pažnjom tima, uklanja nepotrebne prepreke i jasno postavlja prioritete.
Na individualnom nivou, sledeća godina možda će biti presudna po tome kako ćemo učiti da pravimo izbore. Ne izbore između „važnog” i „nevažnog” – to najčešće znamo i sada – već između važnog i jednako važnog. Sve veći broj ljudi nalazi se u situaciji u kojoj profesionalno može da uradi mnogo različitih stvari, ali nema kapacitet da ih radi istim intenzitetom, sa istim nivoom kvaliteta i posvećenosti. Stoga, odlučiti se svesno za nekoliko pravih prioriteta biće jednako značajno kao i uvođenje novog proizvoda ili ulazak na novo tržište.
Za biznis zajednicu u celini, naredna godina bi mogla da bude test zrelosti. Da li ćemo nastaviti da nagrađujemo kulturu stalne dostupnosti i brzih odgovora, ili ćemo početi da cenimo organizacije i pojedince koji umeju da naprave jasnu razliku između reagovanja i promišljenog delovanja? Da li ćemo planove praviti na osnovu pretpostavke da ljudi mogu da rade neprekidno, ili ćemo realno uračunati granice ljudskog fokusa? I da li ćemo biti spremni da priznamo da vreme nije jedino ograničenje – već da je pažnja postala mnogo kritičniji faktor?
Kada, za godinu dana, budemo ponovo pravili presek, manje će biti važno koliko smo alata usvojili i koliko smo kanala otvorili. Mnogo važnije pitanje biće da li smo uspeli da stvorimo uslove u kojima ljudi, uprkos pritisku i promenama, mogu da urade svoj posao smisleno, sa dovoljno prostora da razmišljaju, povezuju i donose odluke koje nisu samo reakcija na najglasniji signal tog dana.
Ako ovu godinu zapamtimo kao godinu u kojoj smo prvi put ozbiljnije shvatili da je pažnja ograničen resurs, možda sledeću možemo da iskoristimo da je počnemo i planski da štitimo. Ne kao luksuz, već kao preduslov za održiv rast, kvalitet i bilo kakvu vrstu strategije koja nije samo lista želja.
Pogled unapred ne mora da bude dramatičan. Dovoljno je da bude iskren: biće onoliko uspešan koliko budemo umeli da napravimo prostora za ono što je zaista važno i da bez griže savesti ostavimo po strani ono što samo zauzima ekran, vreme i energiju. Pažnja koju danas rasipamo sutra će nedostajati upravo tamo gde nam je najpotrebnija – u trenucima kada donosimo odluke koje određuju kako će izgledati narednih nekoliko godina.
Ne kukam, samo kažem…
SA NJIM ILI BEZ NJEGA
U sutonu karijere Novak Đoković mora da otkrije novu formulu za trajanje, a da pritom ne izgubi ništa od šampionske aure. Ova 2026. kao i prethodna, predstavlja ozbiljan izazov
Teniska godina je najduža sportska godina. Da nema tog okrajka koji čini decembar, igralo bi se bezmalo svih 12 meseci. Zamislite to kao jedan fabulozan put oko planete, u poteri za suncem i lepim vremenom. Putovanju u kojem se smenjuju zemlje, gradovi, aerodromi, hoteli, turniri, koji predstavljaju jedan poseban svemir za sebe, i onda to pomnožite sa 20 i kusur puta…
Novak Đoković započinje svoju 24. profesionalnu sezonu, kao apsolutni kralj svetskog tenisa, rekorder u bezmalo svakoj važnijoj kategoriji i kao neko ko je poslednji preostali aktivan član čuvene “velike trojke”. Od tog teniskog rokenrol trija, preostao je samo najglasniji i najbolji solista, koji sada svira neku svoju, završnu melodiju. Dajući novi i drugačiji zvuk i smisao tom legatu koji će ostati zapamćen kao najimpresivnija era belog sporta, u kojoj su tri čoveka podigli nivo igre na taj nivo da će njihovim naslednicima biti gotovo nemoguće da ga dosegnu.
Dok su Rodžer Federer i Rafael Nadal bili na sceni (dobro, da i Endi Mari), može se reći da Novaku nije bilo potrebno drugo pogonsko gorivo. Oni su vukli jedan drugoga ka višim nivoima. Ali basista, bubnjar i gitarista su posustali, ostao je samo pevač, rešen da istraje i nastavi solo karijeru. I napiše još poneki, nezaboravan hit i tako produži legat.
Nekako, to savršeno odgovara onim stihovima iz pesme “With or without you” (Sa tobom ili bez tebe) grupe U2, koja je bila planetarni hit upravo u proleće 1987. godine, kada je Novak Đoković došao na ovaj svet, a stihovi kažu:
“nije ostalo ništa da se osvoji i ništa nije ostalo da se izgubi
a ti se razotkrivaš“…
Zaista, šta je posle ostvarenja olimpijskog sna u 2024. godini, ostalo Novaku Đokoviću da osvoji? Ništa, svi vrhovi su osvojeni. Ostao je samo prodor u svemir, gola bitka sa prirodom, sa vremenom, koju kažu da nijedan sportista nije dobio. I razotkrivanje večite tajne, ko smo i šta u toj borbi.
Ne zaboravite, to je strahovito teška stvar – bez najvećih rivala oko njega iznova tražiti motiv, posebno kada ste ostvarili gotovo sve što ste kao dečak poželeli, pa i više. Ali Novak Đoković je specifikum svoje vrste, pobedio je tenis ne dozvolivši da tenis pobedi njega. Klinci bi rekli, prešao je igricu. Sad je u metafizičkoj sferi tenisa!
Ubeđivali su ga da stane, da je dosta, da je vreme za neke druge stvari. Ali on je gledao isključivo napred, tražeći nove načine da pobedi ono što se čini da je nemoguće pobediti, prirodu i vreme.
Nikada nije bežao od promena, naprotiv. U duši je oduvek bio inovator. Tražio novi put čak i kada se činilo da ga nema. Birao težu stazu. Nije pristajao na kompromise. Čini se da su se posle dve decenije više umorili oni koji sve to gledaju i prate, nego on sam, tako da ove poslednje kilometre u tom teniskom maratonu, trči sam. Bez roptanja, sa značajnim teretom koji mu je spao s leđa.
“Ako igraš na visokom nivou i ako te telo služi, zašto da ne nastaviš? Ljudi će nastaviti da spekulišu o povlačenju, ali nastaviću dalje. Kada izgubim, potrebno mi je da budem sam i da razmislim kako da se poboljšam“, rekao je nedavno prilikom dobijanja priznanja u Dubaiju, “Global Sports Award”.
I dobro, onda, evo je i 2026. Još dve godine pa će i 2028. koju je Novak takođe naznačio kao onu u kojoj još jednom želi da se pojavi na Olimpijskim igrama. Sa srpskom zastavom, u Los Anđelesu. Ali, treba trčati dotle.
NAUKA U SLUŽBI PRODUŽETKA KARIJERE
Pauza između dve sezone nije samo momenat za opuštanje i kasnije punjenje baterija. Ona je vreme retrospektive i introspekcije. Period kada se pitaš – šta sam mogao da uradim više, bolje? Tada se ima više vremena za detalje, za dešifrovanje kodova savremene teniske igre, jer oni u većini slučajeva određuju pobednike. Tako da, ako već u Melburnu, budete videli neke nove elemente, neke nove ideje u eventualnim mečevima sa Alkarasom i Sinerom, znajte da je to duboko promišljeno i da ima svoju svrhu. Novak se nikada nije prepuštao stihiji, iza svega je radio briljantan teniski, teslijanski um koji ga je i doveo do vrha. I biće tako dok ne okači reket o klin. I posle.
Korak u tom pravcu svakako je angažovanje američkog stručnjaka Marka Kovača, bivšeg tenisera i čoveka čiji je fokus pre svega na prevenciji povreda, ubrzanju oporavka i optimizaciji fizičke spremnosti. Tačno sve ono što je Novaku sa 38 godina neophodno kako bi nastavio bitke sa daleko mlađim i spremnijim rivalima, u vidu Janika Sinera i Karlosa Alkarasa.
