U Beogradu je u 88. godini preminuo Dejan Đurović, glumac, spiker i voditelj, jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd.
Preminuo Dejan Đurović, jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd
Svojim uverljivim, privlačnim i prepoznatljivim glasom, Dejan Đurović je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda. Rođen je 7. novembra 1938. godine u Beogradu. Školovao se u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i Marseju, a diplomirao na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji kod profesora Mate Miloševića u Beogradu 1963. godine.
Dejan Đurović
Spikersku karijeru započeo je krajem pedesetih godina prošlog veka na tek pokrenutom Drugom programu Radio Beograda. Sredinom sedamdesetih je za emisiju Inspiracije ovenčan Nagradom za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu.
Od 1980. vodio je tri i po decenije Dragstor ozbiljne muzike Beograda 202, a njegov glas bojio je čuvenu dokumentarnu televizijsku seriju Opstanak, emisije Subotom uveče i Nedeljom uveče, posvećene umetničkoj muzici, i mnoge druge.
Pravilna dikcija i artikulacija, jasno i skladno kazivanje Dejana Đurovića, njegov prikladan jezički stil, pažljiv izbor reči, uvažavanje sagovornika i otmena spontanost u izrazu učinili su da on postane i ostane mera dobrog govora i jezika u medijima, što je rezultiralo i priznanjem za lepotu govora „Radmila Vidak” 2016. godine.
Poznate su njegove uloge u filmu Subotom uveče reditelja Vladimira Pogačića, u filmsko-televizijskoj seriji Kad sam bio vojnik reditelja Stjepana Zaninovića i pozorišnoj predstavi Dnevnik Ane Frank u režiji Huga Klajna na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i u televizijskoj seriji Neven Timotija Džona Bajforda.
Dejan Đurović je 25 godina bio voditelj manifestacije „Radost Evrope“ čiji je svečani završni koncert prenosila „Evrovizija“, kao i „Jugovizije“. U izdanju PGP RTS značajan tiraž postigla je ploča ljubavne poezije Poljubac je susret najveći na svetu.
Dobitnik je estradnih nagrada Jugoslavije i Srbije za voditeljstvo, Godišnje nagrade Radio-televizije Beograd 1983. za inovaciju u programu za emisiju Dragstor ozbiljne muzike, nagrade „Zlatni mikrofon“ Radio Beograda za 2004. godinu, kao i „Plakete jugoslovenske kinoteke“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2007. godine.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da uslovi kakvi će biti u novom objektu za smeštaj i obuku pripadnika Odreda vojne policije specijalne namene “Kobre”, u kasarni “Vasa Čarapić” u Beogradu, ne postoje nigde u jugoistočnoj Evropi, a verovatno ni u celom svetu.
Aleksandar Vučić je tokom obilaska radova na novom objektu istakao da takvu zgradu nema nijedna specijalna jedinica u jugoistočnoj Evropi, kao i da je otvaranje planirano za dan jedinice, 14. aprila.
Izjava Aleksandra Vučića
“Nastavićemo ulaganje u vojsku, naše specijalne jedinice, više naših specijalnih jedinica i svima želim dobru sreću i mnogo uspeha”, rekao je Vučić posle obilaska završnih radova na novom objektu za smeštaj i obuku pripadnika Odreda “Kobre” u kasarni “Vasa Čarapić”.
Dodao je da objekat ima deset hiljada kvadratnih metara, u šest nivoa i da će ga koristiti i druge srpske specijalne jedinice. “Mi mislimo da za veličinu takve jedinice, da takav objekat ne postoji nigde u svetu”, rekao je Vučić.
Vučić: Novi objekat “Kobri” biće najbolji u jugoistočnoj Evropi,a verovatno i u svetu
Naveo je da su pripadnici “Kobri” do sada boravili u neuslovnim prostorijama, a kako je istakao, reč je o veoma pouzdanoj jedinici koja se pokazala uvek spremnom da zaštiti otadžbinu i njene interese.
“To je jedina jedinica u Srbiji koja je bez izuzetka, dakle nijedan čovek se, kako mi to u vojsci kažemo, nije skidao, u trenucima kada smo mobilisali naše snage, kada je bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji bila ugrožena. Nijedan čovek se nije skinuo, nijedan čovek nije napustio jedinicu i svi su se odazvali nadređenoj komandi”, rekao je predsednik Vučić.
“Isplata uvećanih penzija do 5. januara”
Aleksandar Vučić je rekao da će isplata uvećanih penzija za 12,2 odsto, koja je počela jutros, biti završena do 5. januara.
Nakon obilaska završnih radova na novom objektu za smeštaj i obuku pripadnika Odreda vojne policije specijalne namene “Kobre”, u kasarni “Vasa Čarapić” u Beogradu, predsednik je rekao novinarima da će ih danas dobiti oni koji ih primaju na kućnu adresu. “Svi drugi, oni koji primaju preko Banke Poštanska štedionica, već u 8 sati ujutro u ponedeljak će imati na svojim računima uvećane penzije i 5. januara završavamo isplatu.
Naveo je da će prosečna penzija u Srbiji ove, 2026. biti 485 evra, “Naš je cilj da do kraja 2027. godine prosečna penzija bude 650 evra”, dodao je Vučić.
Podsetio je da se pripadnci “Kobri” pripremaju za učešće na međunarodnom takmičenju specijalnih jedinica u Dubaiju i da će se potruditi da tamo budu veoma uspešni.
Vučić je naveo da se razmišlja da se radi i na smeštajnim kapacitetima 63. padobranske brigade u Nišu.
“I ono što možete da vidite, to je da smo sve planski radili, uskoro ćemo da uređujemo i prostorije Garde Vojske Srbije, koja značajan posao obavlja i sve smo locirali na malom prostoru da vojni objekti, što je veoma važno, zbog lanca komandovanja, zbog svih drugih stvari, da ne moraju da prelaze po 15 kilometara, da bi osnovne stvari obavili. Sve je smešteno u dva ili tri kilometra ili u kilometar do dva, ovde i sa novim objektom Ministarstva odbrane i Generalštaba, koji je nedaleko odavde”, naveo je predsednik Vučić.
“Sve formalne odluke o vraćanju vojnog roka tokom ove godine”
Predsednik ja istakao da će tokom ove godine biti donete sve formalne odluke o ponovnom uvođenju redovnog vojnog roka koji bi trajao od 75 do 90 dana.
“Radimo sad na popravljanju infrastrukture, posebno želimo da to uradimo u važnim centrima”, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara da li može da kaže više informacija o povratku redovnog služenja vojnog roka.
Vučić je dodao da se mnogo toga promenilo u odnosu na vreme kada je on otišao na odsluženje vojnog roka i dodao da su nekada roditelji sa najvećom čašću čekali momenat da isprate sina u vojsku.
Vučić i pripadnici “Kobri”
“Takva je tradicija bila, takvi su običaji bili kod nas. Sad su druga vremena, ljudi žive u svojim telefonima virtualne živote, potpuno je drugačije, ali ne mogu ljudi da traže samo svoja prava, već moraju da postoje obaveze prema zemlji. Ja mislim da (će trajati) 75 do 90 dana, to je toliko malo i posebno što to nije strog režim kao što je bio u naše vreme”, dodao je predsednik Srbije.
Naglasio da je iz mnogo razloga važno to što će ponovo biti uvedeno redovno služenje vojnog roka i ukazao da se time snaži odbrana naše zemlje i odvraćajući kapaciteti, ali da se takođe utiče na vaspitanje, odgovornost i ozbiljnost mladih ljudi.
Rekao je da će na privredu gradova u kojima će biti smešteni regruti uticati i to što će oni trošiti svoja primanja u tim mestima.
“To znači za rast ugostiteljstva, njihovih restorana, hotela, motela, svega drugog. Tu je dolazak roditelja, prijatelja, u te gradove. Birali smo mesta koja su jednim delom pogranična, a drugim delom svakako ne najbogatija u Srbiji, a što će biti od ogromnog značaja za našu zemlju”, zaključio je Vučić.
Odred vojne policije specijalne namene “Kobre” je jedinica neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije, namenjena za bezbednosnu zaštitu određenih lica i objekata od posebne važnosti.
U sastavu Odreda vojne policije Kobre su komanda odreda, komandni vod i čete vojne policije specijalne namene. Odred vojne policije specijalne namene “Kobre” realizuje zadatke poput bezbednosna zaštita određenih lica i objekata, stranih vojnih delegacija prilikom poseta Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Srbije, protivteroristička i protivdiverziona zaštita određenih lica i objekata.
SAD su izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, predsednik Nikolas Maduro je sa svojom suprugom zarobljen i odveden iz zemlje, saopštio je američki predsednik Donald Tramp, pošto je jutros u Karakasu odjeknulo najmanje sedam eksplozija, posle kojih su grad nadleteli helikopteri u niskom letu. Venecuelanska vlada ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga, izjavila je potpredsednica Vlade Delsi Rodrigez.
Tramp objavio da je Maduro zarobljen i odveden iz zemlje, i da su SAD izvele uspešan udar na Venecuelu; Vlada u Karakasu: Ne znamo gde su Maduro i njegova supruga
Tramp: SAD izvele uspešan udar na Venecuelu, Maduro zarobljen i odveden iz zemlje
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su SAD uspešno izvele udar velikog obima na Venecuelu i njenog lidera.
“Sjedinjene Američke Države uspešno su izvele udar velikog obima na Venecuelu i njenog lidera, predsednika Nikolasa Madura, koji je, zajedno sa svojom suprugom, zarobljen i izveden iz zemlje”, napisao je Donald Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
Operacija je, dodao je Tramp, sprovedena u saradnji sa američkim organima za sprovođenje zakona.
Najavio je da će detalje saopštiti na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu u 11 časova po lokalnom vremenu (17.00 po Centralno-evropskom vremenu).
Fudbaleri Crvene zvezde okupili su se na Stadionu “Rajko Mitić” i zvanično započeli pripreme za drugi deo sezone. Prozivku je, trećeg dana 2026. godine, obavio trener Dejan Stanković, koji se vratio na klupu crveno-belih.
Stankovićeva poruka igračima na prvoj prozivci: Titula je prioritet, da će biti teško – biće
Iako je Beograd osvanuo pod snegom, vremenski uslovi nisu poremetili planove aktuelnog srpskog šampiona.
Nakon uvodnih razgovora sa stručnim štabom i klupskim rukovodstvom, ekipa je započela rad sa jasnim ciljem – da prestigne Partizan, koji trenutno ima bod prednosti, i osvoji devetu uzastopnu titulu u Superligi Srbije.
Prve takmičarske obaveze Crvenu zvezdu očekuju u Ligi Evrope. Crveno-beli će 22. januara gostovati Malmeu u Švedskoj, dok će nedelju dana kasnije na Stadionu “Rajko Mitić” dočekati Seltu.
Drugi deo sezone u Superligi Srbije startuje 1. februara gostovanjem Čukaričkom u meču 21. kola.
Ekipa se već u nedelju seli u Antaliju, gde će obaviti glavni deo priprema. Tokom boravka u Turskoj, Crvena zvezda će odigrati četiri prijateljske utakmice – protiv Majnhajma 6. januara, Araua 10. januara, Debrecina 11. januara i Salcburga 15. januara.
Na prvom spisku Dejana Stankovića po povratku u klub našla su se 32 igrača:
Mateus, Mirko Ivanić, Rodrigao, Mahmudu Badžo, Felisio Milson, Aleksandar Katai, Miloš Veljković, Bruno Duarte, Omri Glazer, Aleksa Damjanović, Tomaš Hendel, Timi Maks Elšnik, Vasilije Kostov, Nair Tiknizjan, Nikola Stanković, Stefan Leković, Vuk Draškić, Frenklin Tebo Učena, Rade Krunić, Vladimir Lučić, Luka Zarić, Stefan Gudelj, Nemanja Radonjić, Savo Radanović, Dimitrije Šarić, Jong Vu Seol, Uroš Đorđević, Adem Avdić, Ivan Guteša, Šavi Babika, Marko Arnautović, Đorđe Ranković.
Ekipi će se naknadno priključiti Milson, koji u Beograd stiže tokom dana, Šavi Babika u nedelju, kao i Rodrigao u utorak.
“Osećam se lepo kod kuće, sve ćemo uraditi da budemo prvaci”
Trener fudbalera Crvene zvezde Dejan Stanković rekao je na početku priprema za drugi deo sezone da će on i igrači uraditi sve da osvoje titulu prvaka Srbije.
Izjava Dejana Stankovića
“Osećam se lepo, kod kuće sam, pun sam motivacije, znamo šta nam je raditi. Pripreme su kraće nego uobičajeno”, rekao je Stanković na početku obraćanja medijima.
Stanković je upitan i o statusu Nemanje Radonjića, koji je izgubio mesto u timu kod prethodnog trenera Vladana Milojevića.
“Ovo je prvo okupljanje, pored Nemanje imam još 25-26 igrača. Ako ćemo o njemu lično, ne zavisi od mene, sve zavisi od njega, ako bude imao motivaciju, volju i želju da se vrati na put i igrama, spreman sam da mu pomognem”, naveo je Stanković.
Velika očekivanja Stanković ima od Marka Arnautovića.
“Marka znam skoro 20 godina. Zna šta ja mislim, prvi put sam mu trener, fenomenalan igrač, mnogo dobar momak. Mora da promeni brzinu, stavi u petu i sve sam da reši. Neka mi pokloni jedno 15 mečeva kao što je imao za Austriju, ja ću biti presrećan”, dodao je Stanković.
“Raduju me mečevi u Evropi, mladi igrači će dobiti šansu”
Stanković je rekao da je tražio od uprave da mu sačuva trenutni sastav tima.
“Rekao sam im da ne diraju igrački kadar. Možda se neki igrač oslobodi, dobije drugu motivaciju. To sam već imao priliku da doživim, da iskoči neko ko je bio u drugom planu. Što se tiče Tiknizijana tačno je da mi je direktor Terzić rekao da imaju ponudu, da mogu odmah da je realizuju. Zamolio sam da ga ostavimo… Znao sam da u januarskom prelaznom roku mora mnogo toga da se poklopi. Crvena zvezda ima u ovom trenutku mnogo jaku ekipu, normalno je da je došlo do pada jer su počeli da treniraju u junu. Nije to ništa strašno. Ozbiljan roster, ozbiljni igrači. Moramo i mladima da nastavimo da dajemo šansu”, istakao je trener Zvezde.
Bivši trener Spartaka iz Moskve je govorio i o rivalima Zvezde u Evropi – Selti i Malmeu.
“Raduju me mečevi u Evropi. Malme nije dugo imao takmičenje, Selta je preozbiljna ekipa. Imali su neke baš dobre mečeve. Kasnije nas očekuje i meč na Banovom brdu, baš kao u prvom mandatu. Moramo da uradimo sve da budemo šampioni. Nema mira nikada u Crvenoj zvezdi. Moramo da napadamo na svim frontovima. Titula nam je prioritet zbog mnogo toga”, rekao je Stanković.
“Momci, nemojte da probate da me radite na neke gluposti”
U jednom trenutku Stanković se obratio i igračima poslavši im jasnu poruku.
“Neću tražiti od vas nešto što je nenormalno, niti sam ja došao ovde da se bijemo ili nešto. Samo želim da budete profesionalci, da date najbolje od sebe. Prvo saigraču pored vas, zatim celom stručnom štabu, ekipi, klubu. Ništa više ne tražim od vas. Samo budite fudbaleri i profesionalci. Da će biti teško – biće teško. Nema ništa lako u životu, ima mnogo težih poslova u životu. Mi radimo lep posao, još smo za to odlično plaćeni. Momci, ono što vi pomislite da uradite, ja sam to uradio i zaboravio. Nemoj da probate da me radite na neke gluposti – neće proći sigurno. Neće sigurno proći. Sad sam to rekao i neću više o tome da pričam. Od mene ne zavisi ništa, od vas mnogo zavisi. Ko god mi se bude servirao… Sami ćete mi se servirati u zavisnosti kakav odnos ćete imati, kako budete trenirali. Od toga će zavisiti da li ili ne idemo dalje”, bio je jasan trener Crvene zvezde.
Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je da je srećan zbog pobede protiv Efesa i istakao da su crveno-beli odigrali izuzetnu odbranu na utakmici 19. kola Evrolige.
“Nikada nismo pobedili ovde. Pobedili smo s odličnim ritmom, možda i naša najbolja utakmica ove sezone. Zaista sam srećan, ovo je samo jedna utakmica. Srećan sam doprinosom svih igrača na terenu. Imali smo mnogo asistencija, naša igra je bila čistija. Od početka je uvek ‘da’ i ‘ne’, ali kada pronađeš šta trebaš da radiš, stvari postaju lakše”, rekao je Obradović posle meča za Evroligu.
Strateg Zvezde je istakao da je zadovoljan kako je Zvezda igrala u odbrani.
“Izuzetna odbrana, mislim da smo problem za svakog kada igramo ovakvu odbranu. Na prošloj utakmici nije bila, ali večera jeste. To nam daje šansu da dobijemo utakmice”, dodao je trener Zvezde.
Košarkaši Crvene zvezde nalaze se na osmom mestu na tabeli Evrolige sa 11 pobeda i osam poraza.
“Gledajući ovu utakmicu, kada igramo dobru odbranu, trčimo, delimo loptu, uključujemo više igrača, i to nam daje mnogo samopouzdanja”, naveo je Obradović.
Zvezda naredni meč igra na domaćem terenu protiv Valensije, a Efes dočekuje Pariz.
Do 9:23 ujutro 2. januara 2025. godine, 100 najplaćenijih generalnih direktora u Kanadi već je zaradilo ono što prosečni kanadski radnik zaradi za celu godinu, prema novom izveštaju.
Ovaj važan pokazatelj dolazi iz podataka koje je prikupio kanadski centar za političke alternative (CCPA), koji je pratio zarade najplaćenijih rukovodilaca u Kanadi.
Proračun se zasniva na prosečnoj godišnjoj zaradi radnika od 65.548 dolara i trenutnoj prosečnoj zaradi generalnog direktora od 16,2 miliona dolara (ili 248 puta većoj od prosečne zarade radnika), što je premašilo prethodni rekord od 14,9 miliona dolara iz 2022. godine, kada je razlika iznosila 246 puta veća od proseka.
Sada, top rukovodioci zarade godišnju platu za nešto više od osam radnih sati.
David Macdonald, autor izveštaja i viši ekonomista CCPA-e, rekao je u intervjuu za CTV News da je vremenski marker namenjen da stavi u perspektivu obim nejednakosti.
„Teško je zamisliti taj jaz“, rekao je Macdonald.
CCPA je utvrdio da su plate top menadzera porasle za 49 posto od 2020. godine, u poređenju sa samo 15 posto za radnike.
Iako je razlika u platama oduvek postojala, Macdonald primećuje da je dramatično porasla u poslednjih nekoliko decenija. U 80-im godinama, generalni direktori su zarađivali gotovo 40 do 50 puta više od prosečne plate radnika. Do 90-ih, taj odnos je skočio na 100 puta.
„Sav taj dodatni novac koji ljudi plaćaju u trgovinama, plaćajući stanarinu i kamate na hipoteku, to negde odlazi“, rekao je Macdonald. „Jedno od mesta gde odlazi je mnogo veći korporativni profit u Kanadi.“
Izveštaj: Bonusi, a ne plate, utiču na plate generalnih direktora
Prema izveštaju, osnovne plate generalnih direktora, koje iznose skoro 1,3 miliona dolara, nisu se drastično promenile u poslednjih 10 godina.
Međutim, ono što se promenilo jeste struktura plata rukovodilaca.
Izveštaj je pokazao da je 2024. godine više od 84 posto kompenzacije generalnih direktora dolazilo od bonusa u obliku novčanih isplata, nagrada u deonicama i deoničkih opcija.
„Izvršni direktori su se nekada tretirali kao menadžeri“, rekao je Macdonald. „Sada se prema njima postupa kao prema superzvezdama kojima su potrebni ogromni bonusi kako bi ih sprečili da odu, iako je većina izvršnih direktora interno zaposlena osoba u kompaniji cesto decenijama.“
U izveštaju se navodi da su kanadske kompanije pre pandemije zarađivale oko 400 milijardi dolara godišnje dobiti pre oporezivanja. Dok je korporativni profit naglo opao tokom pandemije COVID-19, od tada se popeo na više od 600 milijardi dolara godišnje, delom zbog inflacije.
Tokom tog perioda, generalni direktori su i dalje primali znatne bonuse nakon što su kompanije promenile svoju formulu za obračun bonusa, prema Macdonaldu.
„Kada su rezultati loši, jednostavno promenite formulu i obratite se vladi za pomoć, a to je slučaj i kada su u pitanju korporativne plate“, rekao je Macdonald.
“Njegov jedini cilj je jedan put: prema gore.”
Između januara 2020. i januara 2025. godine, prosečna cena robe i usluga za Kanađane porasla je za 18 posto, a plate radnika su se povećale za 15 posto, navodi se u izveštaju.
„To znači da se radnicka plata smanjila za tri posto. Plata je porasla, ali su cene svega što kupuju rasle brže, tako da su do kraja 2024. godine završili u gorem položaju“, navodi se u izveštaju.
Bankarski tornjevi u finansijskom okrugu Toronta, 16. jun 2010. THE CANADIAN PRESS/Adrien Veczan
Nejednakost odražava moć, a ne produktivnost
Viši istraživač CCPA-e DT Cochrane, viši ekonomista u kanadskom laburističkom kongresu i vanredni profesor na Univerzitetu Carleton, rekao je da je rastuća razlika u platama manje vezana za produktivnost, a više za moć.
„Ortodoksna ekonomska teorija kaže da su naši prihodi u konačnici određeni time koliko vrednosti proizvodimo“, rekao je za CTV News.
S obzirom na to da su naknade rukovodilaca vezane za profit i cene dionica, Cochrane je rekao da kompanije imaju malo podsticaja za povećanje plata ako se profit može održati povećanjem cena ili smanjenjem troškova.
Cochrane dodaje da je gustoća sindikata u Kanadi opala, ugovorni i privremeni rad se proširio, a nesigurnost posla se povećala, što sve slabi sposobnost radnika da pregovaraju o višim platama.
„Korporacije su jasno dale do znanja da neće samo apsorbovati veće troškove“, rekao je. „Oni će ih preneti na druge. I tako su sada radnici ti koji su prisiljeni apsorbovati te troškove.“
Cochrane kaže da sindikati daju kolektivnu prednost kako bi preuzeli veći udeo u ekonomskom učinku, a istovremeno poboljšavaju sigurnost na radu, penzije i pristup beneficijama.
Ta sigurnost jača pregovaračku moć radnika, „ali to nije ono što vlasnici ovih kompanija, rukovodioci… To nije ono što oni žele“, dodao je.
‘Skandalozno i bezobrazno’: predsednica Unifora
Nacionalna predsednica Unifora, Lana Payne, izjavila je da rastuća razlika u plaćama odražava dublju neravnotežu moći u kanadskoj ekonomiji.
„To je apsolutno skandalozno i bezobrazno“, rekao je Payne za CTV News u intervjuu.
Payne kaže da radnici osećaju pritisak rastućih troškova sa svih strana, zbog čega se mnogi Kanađani bore da održe korak s tržištem.
„Čak i kada ekonomija dobro stoji, radnicima se govori: ‘Oh, smanjite svoje zahteve. Utišajte svoje zahteve.’ To je stvarnost onoga što čujete, iz dana u dan“, rekla je Payne.
„Mislim da to odražava vrstu ljutnje i nezadovoljstva koje imamo. Uopsteno, u našem društvu trenutno postoji razlog zašto su mladi ljudi uznemireni stanjem stvari“, nastavila je. „Postoji razlog zašto radni ljudi govore: ‘Ovo nije fer’, jer nije fer.“
Payne i Macdonald ističu poresku politiku kao još jedan ključni pokretač nejednakosti. Dok radnici plaćaju porez na gotovo sav svoj prihod, veliki deo naknada generalnih direktora, posebno plata zasnovana na deonicama, oporezuje se po nižim stopama.
Prema kanadskom Zakonu o porezu na dohodak, radnici koji zarađuju putem deoničkih opcija oporezuju se na razliku između tržišne vrednosti prilikom izvršenja i cene izvršenja. Odbitak od 50 posto primenjuje se ako su ispunjeni određeni uslovi, čime se efektivno oporezuje samo polovina beneficija.
Predložene reforme, uključujući veće poreze na kapitalnu dobit za one s najvećim primanjima, napuštene su nakon reakcija korporativnih čelnika.
„Bogati Kanađani imali su sposobnost da utiču na javnu politiku“, rekla je Payne. „Mislim da to sve više vidimo. Ako pogledate šta se trenutno dešava u Sjedinjenim Državama, u smislu vrste uticaja koji imaju vrlo bogati generalni direktori i najbogatije korporacije, to ima uticaj na nivo vaše demokratije.“
„Ako imaju bolji pristup, očigledno je da se poreske politike određuju tako da odgovaraju bogatima, a ne masama, onda je to problem.“
Bez značajnih promena politike, Macdonald upozorava da će jaz verovatno nastaviti rasti.
„Korporativni profiti su na putu da ponovo dostignu nove maksimume“, rekao je. „Ako se ništa ne promeni, plate generalnih direktora će nastaviti da rastu, bez obzira na to šta se dešava sa radnicima.“
U požaru koji je izbio u baru u švajcarskom skijalištu Kran Montana povređena su četiri državljana Srbije, saopštila je švajcarska policija.
Povrede je zadobilo ukupno 119 osoba, a policija u identifikaciji sarađuje sa devet zemalja.
Lečenje povređenih u novogodišnjoj noći u Švajcarskoj moglo bi da potraje mesecima, izjavio je ranije direktor bolnice u Sionu Erik Bonven, dok je regionalni sekretar za zdravstvo i bezbednost Stefan Ganzer rekao da je veliki broj povređenih – 80 ili 100 od 115, u kritičnom stanju.
Ganzer je rekao i da neke od povređenih ne mogu da identifikuju jer nisu imali ličnu kartu ili zato što je ona izgubljena u požaru.
“Mislim da je veliki broj povređenih, možda između 80 i 100, u stanju opasnom po život”, rekao je Ganzer.
U nesreći koja se dogodila u popularnom baru 1. januara oko 1.30, poginulo je najmanje 47 osoba, dok je povređeno 115, a među gostima je bilo i dosta tinejdžera.
Ruska salata, mimoza, sa piletinom i susamom, goveđa, pečeno meso, prilozi… Na prazničnoj trpezi u novogodišnjoj noći bilo je svakakvih salata i jela. Međutim, malo ko zna koliko dugo smemo da ih čuvamo pre nego što se pokvare.
Koliko dugo smemo da čuvamo hranu i salate nakon Nove godine?
Tradicionalno pripremanje na desetine jela za praznike je zajednička crta i za Ruse i za Srbe, a kao i obično, i jedni i drugi hranu pripremaju i za dan nakon Nove godine. Nekada se desi da neke salate ili mesa ostane i za prekosutra, a da li je pametno jesti ih dva (ili više) dana nakon pripreme i koje greške većina nas pravi tokom i nakon pripreme, a koje utiču na rok trajanja hrane, otkrili su ruski stručnjaci.
Hrana ostaje na stolu predugo
Iako nakon večere gotovo niko nema volju da rasprema sto i sklanja ostatke hrane u frižider, upravo ovo može produžiti (za nijansu) vek trajanja salata. Optimalna temperatura čuvanja salata je između 0 i 5 stepeni Celzijusa, a što duže one stoje na toplom, to se i vek njihove upotrebljivosti smanjuje, za račun razvoja bakterija u hrani, piše ruski portal Komsomoljska pravda.
Previše majoneza skraćuje životni vek salate
Salate sa majonezom obično imaju kraći rok trajanja od onih u kojima ovog sastojka nema: obične salate mogu nakon novogodišnje večeri “preživeti” i do 18 sati (uz uslov da ih držite na hladnom, u frižideru), dok one sa majonezom, poput ruske ili “haringe u bundi” ostaju sveže tek oko 12 sati. Ako želite da produžite vek trajanja salata sa majonezom izbegavajte da ih filujete njime sve do stavljanja na sto.
Izobilje hrane, naročito salata
Domaćice (i domaćini) često prave više hrane nego što je to potrebno – neki da bi zadivili izobiljem i svojim kulinarskim umećem goste, drugi da ne bi u narednih nekoliko dana morali da stoje ispred šporeta. Međutim, upravo zbog ove greške velika količina hrane ili biva bačena (jer se pokvarila) ili se pojede do kraja, ali uz rizik od ozbiljnog trovanja, navode ruski stručnjaci.
Mešanje različite hrane i salata
Odlaganje različitih vrsta hrane povećava rizik od razvoja bakterija, a samim tim i bržeg kvarenja hrane. Pojedina jela, poput sarmi, mogu stajati i par dana nakon pripreme, dok salate sa mesom ili plodovima mora ne bi smele da se jedu više od 12 sati nakon pripreme. Ako ostatke mesa, recimo, stavite na isti tanjir sa ruskom salatom, velika je verovatnoća da će se i jedno i drugo pokvariti pre vremena.
Ambasador Kine Li Ming ocenio je da su Srbija i Kina ostvarile značajan napredak u 2025. i naglasio da će u 2026. kinesko-srpsko prijateljstvo doneti još više rezultata, projekata i investicija, posebno kroz realizaciju novog petogodišnjeg plana Kine koji donosi nove prilike za prijateljsku zemlju Srbiju.
“Smatram da u 2026. godini možemo očekivati nove projekte i nove kineske investicije u Srbiji”, rekao je Li Ming u intervjuu za Tanjug u kojem je govorio kako vidi Srbiju i naše bilateralne odnose u 2026. godini.
Kina i Srbija su, istakao je ambasador, čelični prijatelji koji se podržavaju u mnogim oblastima.
“Najvažnije je to što međusobno poštujemo suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet. Na međunarodnoj sceni međusobno se podržavamo. Duboko razumemo da su mir, stabilnost i napredak ključni”, rekao je on.
Ambasador je naveo da je pre nekoliko nedelja održan važan sastanak u Pekingu na kojem je utvrđen 15. Nacrt petogodišnjeg plana za razvoj ekonomije.
“Imamo stabilan i kontinuiran razvoj, jer svakih pet godina donosimo nove planove nacionalnog razvoja. Novi petogodišnji plan u okviru koga ćemo razvijati realnu ekonomiju i proizvodnju i dalje otvarati ogromno kinesko tržište, počinje 2026”, rekao je ambasador Li Ming.
Kako je naglasio, mnoge kineske kompanije zainteresovane su za dolazak u Srbiju i dodao da su Kini potrebni poljoprivredni proizvodi, mlečni proizvodi, jabuke i voće iz Srbije.
O kinesko-srpskom prijateljstvu
Ocenio je da su u okviru kinesko-srpskog prijateljstva postignuti brojni rezultati, i obe zemlje su pod vođstvom dvojice predsednika, bile na pravom putu i ostvarile značajan napredak.
Podsetio je da su se predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić sastali dva puta 2025. godine, u Moskvi, 9. maja, povodom obeležavanja Dana pobede i u Pekingu, 3. septembra, na obeležavanju pobede kineskog naroda nad japanskom agresijom.
“Na osnovu ta dva važna susreta jasno su utvrđeni pravac i put razvoja bilateralnih odnosa, a naša saradnja se odvija u skladu sa smernicama naših lidera”, rekao je ambasador i dodao da se mnogi važni kineski projekti realizuju u Srbiji, kao i da su neki u potpunosti završeni.
Jedan od njih je, podsetio je, pruga od Beograda ka Budimpešti.
“Deo pruge u Srbiji završen je i pruža veoma kvalitetnu uslugu građanima ne samo Srbije već i susednih zemalja”, rekao je ambasador.
Dodao je da je srećan što će i Novi savski most u Beogradu smanjiti gužve. Ambasador je podsetio i na projekat izgradnje najdužeg tunela Iriški venac od 3,5 kilometara u okviru brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, na Fruškogorskom koridoru.
O investicijama u Srbiji
Kineske investicije u Srbiju koje se mogu podeliti u tri kategorije proširile su se, rekao je on i dodao da prvu kategoriju čine ulaganja u infrastrukturu.
“U okviru inicijative ‘Pojas i put’, Srbija je jedna od prvih zemalja koje su se priključile ovoj važnoj inicijativi koju je pokrenuo predsednik Si Đinping. Zajedno smo radili i realizovali mnoge infrastrukturne projekte”, rekao je Li i podsetio da danas zahvaljujući tome možemo videti brojne puteve, mostove i železnice.
Druga kategorija su, naveo je, investicije u rudarstvo i energetiku.
“Kompanije ‘Ziđin Mining’ i ‘Ziđin Koper’ su dva najveća izvoznika u Srbiji. Uložile su ogromna sredstva u zemlju, otvorile desetine hiljada radnih mesta i obezbedile značajne prihode za državni budžet”, rekao je Li i dodao da očekuje da ćemo u 2026. svedočiti završetku i puštanju u rad novih projekata obnovljive energije.
Treća kategorija su privatne investicije iz Kine u industriju proizvodnje auto-delova, rekao je ambasador i dodao da se raduje 2026. godini i novim investicijama kineskih kompanija u oblasti automobilske industrije.
“Nadam da će u Srbiju stići i dodatne investicije koje će tražiti prilike u sektorima visoke tehnologije, zdravstvene zaštite, biotehnologije i drugih visokotehnoloških industrija”, rekao je on.
Podsetivši da je Vlada Srbije veoma promovisala Ekspo 2027, naglasio je da mnoge kineske kompanije veruju da će Ekspo doneti nove mogućnosti.
Kineski diplomata je kao važnu oblast u odnosima dve zemlje istakao i razmenu među ljudima. Podsetio je da je u 2025. obeleženo 70 godina prijateljstva, da su Kina i Jugoslavija 1955. uspostavile diplomatske odnose, čime je kinesko-srpsko prijateljstvo zvanično započelo.
O globalnoj sceni u 2026. godini
Na pitanje kako vidi globalnu scenu u 2026. godini, ambasador Li je podsetio na velika previranja od sukoba, trgovinskih, carinskih ratova i ocenio da je svetski poredak uzdrman.
Ljudima su potrebni stabilnost i predvidivost, rekao je Li i naglasio da Kina ulaže maksimalne napore da odigra konstruktivnu ulogu i doprinese pozitivnom razvoju svetskog poretka, kao i da podstakne mir i stabilnost.
“Upravo zato je predsednik Si Đinping predložio četiri veoma važne Globalne inicijative – za razvoj, bezbednost, civilizaciju i globalno upravljanje. To je doprinos koji Kina daje svetu, oslanjajući se na svoju tradicionalnu filozofiju i mudrost”, rekao je ambasador.
O Tajvanu
Li Ming je posebno pomenuo nedavnu američku najavu prodaje naprednog oružja regionu Tajvanu vrednu 11.105 milijardi dolara i naveo da to ozbiljno krši princip jedne Kine i tri zajednička kinesko-američka saopštenja, posebno obećanje SAD iz avgusta da će postepeno smanjiti i na kraju potpuno rešiti pitanje prodaje oružja Tajvanu.
To, dodaje, ozbiljno narušava mir i stabilnost preko Tajvanskog moreuza i šalje ozbiljno pogrešan signal separatističkim snagama “nezavisnosti Tajvana”.
Naglasio je da je tajvansko pitanje unutrašnji posao Kine, a činjenica da kopno i region Tajvan pripadaju jednoj Kini postoji od davnina i predstavlja stvarnu trenutnu situaciju Tajvanskog moreuza. Kako je rekao, održavanje mira i stabilnosti Tajvanskog moreuza zahteva odlučno suprotstavljanje “nezavisnosti Tajvana”.
“Volja Kine da zaštiti nacionalni suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet je nepokolebljiva. Svaka provokativna akcija koja pređe liniju po pitanju Tajvana neizbežno će se suočiti sa odlučnim odgovorom Kine, a svaki zlonamerni pokušaj da spreči ujedinjenje Kine neće uspeti”, rekao je ambasador.
Transnafta ad Pančevo raspisala je tender za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske. Ponude mogu da se šalju do 5. februara.
Javna nabavka se odnosi na radove na izgradnji i stručni nadzor nad poslom. Vrednost posla nije definisana.
Kako je navedeno, radovi će se izvoditi duž trase naftovoda od Horgoša do Terminala Novi Sad, uključujući Terminal. Novi naftovod omogućava da Srbija dobija naftu iz pravca Mađarske čijom teritorijom prolazi naftovod Družba.
Izgradnjom ovog naftovoda, Srbija diversifikuje svoje izvore snabdevanja i tako jača energetsku stabilnost i sigurnost.
Naftovod će na teritoriji Srbije biti nešto duži od 100 kilometara, a planirani kapacitet iznosi oko 5,5 miliona tona sirove nafte godišnje.
“Osvrnuli smo se i na planove za razvoj regionalne mreže za transport, skladištenje i prijem energenata, imajući u vidu prioritetni značaj stabilnog snabdevanja energijom za obe zemlje”, objavio je Vučić posle telefonskog razgovora sa Orbanom.
Preminuo Dejan Đurović, jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd
