Veliki uskršnji post ove godine post počinje 23. februara i traje do 11. aprila, dok se Uskrs obeležava 12. aprila. Tim povodom građane očekuju i četiri uzastopna neradna dana.

„Veliki ili vaskršnji post je najvažniji posni period u toku godine. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana i završava se praznikom Vaskrsenja. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs“, navodi Vodič kroz pravoslavlje.

Od pravoslavnih hrišćanskih vernika u ovom periodu očekuje se da poštuju pravila koja se tiču ishrane, ali i da rade na svom duhovnom pročišćenju.

„Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina“, napominje se.

Uskršnji post – pravila

Svaka od sedam nedelja Uskršnjeg posta ima svoje ime i svoja specifična pravila. Ipak, neka se odnose na ceo post.

„U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mladenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti, prenosi nova.rs.

Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom.

Sedam nedelja Velikog posta

Pogledajte značenje i pravila koja u susret Uskrsu nosi svaka nedelja Velikog posta.

Prva sedmica uskršnjeg posta – Čista nedelja

Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Po pravoslavnom tipiku, prva tri dana posta trebalo bi se pridržavati takozvanog trimirja – potpunog uzdržanja od hrane i pića. Kako je to mnogima nemoguće, prelazi se na suhojedenje ili post na vodi. U četvrtak je naložen post na vodi, a ostatak sedmice je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, piše Lepa i srećna.

Druga sedmica ukršnjeg posta – Pačista nedelja

Ovu sedmicu treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno ulje.

Treća sedmica ukršnjeg posta – Krstopoklona nedelja

Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu, zbog čega treća nedelja posta i nosi naziv Krstopoklona. Tokom ove sedmice treba postiti na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju riba, jer na ovaj dan (7. april) padaju Blagovesti.

Četvrta sedmica ukršnjeg posta – Sredoposna nedelja

Sedmicu koja se nalazi tačno na sredini velikog posta, treba ispostiti kao i drugu – na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno ulje.

Peta sedmica ukršnjeg posta – Gluva nedelja

Ova sedmica je vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave. Posti se na vodi u ponedeljak i utorak, a od srede (Prvo bdenije) pa do nedelje na ulju, s tim što je u petak (Drugo bdenije) dozvoljeno i vino.

Šesta sedmica ukršnjeg posta – Cvetna nedelja

Ime je dobila po prazniku Cveti, prazniku kojim se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Posto se kao i treća nedelja – na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju riba, kada se i slave Cveti.

Sedma sedmica ukršnjeg posta – Stradalna ili Strasna nedelja

Poslednju nedelju pred Vaskrs vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. Od ponedeljka do srede posti se na vodi, u četvrtak, na dan Velikog bdenija, dozvoljeno je ulje, dok se na Veliki petak nalaže uzdržanje. U subotu se ponovo posti na vodi, a kada u nedelju dočekamo Vaskrs, veliki post je završen.

Istraživanje nazvano „povuci moj prst“ dobilo je ime po igri koju igraju školarci. Naučnici su konačno istražili šta se zapravo dešava kada pucketamo zglobove prstiju.

Međunarodni tim koristio je MRI snimanje kako bi utvrdio šta se dešava unutar zglobova prstiju i izaziva karakterističan zvuk pucanja. Uzrok, kako su primetili, je formiranje šupljine unutar zgloba.

„Zovemo ga ‘povuci moj prst istraživanje’ – i zapravo smo povukli nečiji prst i snimili šta se dešava u MRI-u“, kaže Greg Kavčuk, profesor na Fakultetu rehabilitacione medicine Univerziteta Alberta. „Kada to uradite, možete vrlo jasno videti šta se dešava unutar zglobova.“

Naučnici su raspravljali o uzroku zvuka pucketanja još od 1947. godine, kada su britanski istraživači teoretisali da je u pitanju formiranje mehurića pare. Ta teorija je dovedena u pitanje sedamdesetih godina, kada je druga grupa smatrala da bi zvuk mogao nastajati pucanjem tih mehurića, piše Science Alert.

Pucanje zglobova za potrebe istraživanja izveo je kiropraktičar Džerom Frajer, koji to može da izvede na zahtev.

„Frajer je u tome zaista talentovan“, kaže Kavčuk.

MRI video je zabeležio svaki zvuk pucanja u realnom vremenu, koji se dešava za manje od 310 milisekundi. Pucanje i razdvajanje zgloba povezani su sa brzim stvaranjem šupljine ispunjene gasom u sinovijalnoj tečnosti, klizavoj supstanci koja podmazuje zglobove.

„To je malo kao stvaranje vakuuma“, objasnio je Kavčuk. „Kada se zglobne površine naglo razdvoje, nema dovoljno tečnosti da popuni povećani volumen zgloba, pa nastaje šupljina i taj događaj je povezan sa zvukom.“

Naučnici su izračunali da sila koja se stvara prilikom pucanja zglobova ima dovoljno energije da ošteti tvrde površine.

Ipak, istraživanja pokazuju da navika pucanja zglobova ne izaziva dugoročne posledice.

„Sposobnost da pucketate zglobove mogla bi biti povezana sa zdravljem zglobova“, rekao je Kawčuk. Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS ONE.

Što se tiče tvrdnji da pucketanje izaziva artritis, istraživač Donald Unger testirao je teoriju na sebi. Tokom 50 godina pucketao je zglobove leve ruke dva puta dnevno, dok desnu nije. Rezultate je objavio 2004. godine i naveo da nije bilo razlike između ruku. Prema dostupnim podacima, čini se da je reč o mitu i da pucketanje zglobova ne izaziva ozbiljne posledice.

Model farmerki koji je devedesetih bio sinonim za kul minimalizam danas se vraća na velika vrata. Komad koji su tada nosile modne insajderke, a koji je Kerolin Beset Kenedi pretvorila u simbol „tihog luksuza“, ponovo je među najtraženijima.

Jednostavne, ravnog kroja i bez suvišnih detalja, ove farmerke dokaz su da pravi stil nikada ne izlazi iz mode.

Kerolin Beset Kenedi, ikona minimalizma devedesetih, i danas se smatra uzorom besprekornog stila. Njena jednostavna i pročišćena estetika bila je oštar kontrast šarenilu i maksimalizmu prethodnog desetleća, a danas je popularnija nego ikada – jer je još pre nego što je pojam „tihi luksuz“ postao trend, upravo njega utelovljavala. Jedan od ključnih komada u njenoj garderobi bile su Levi’s farmerke, koje su i danas dostupne u prodaji, piše PageSix.

Foto: Screenshot Levis

Kerolin je obožavala retro model Levi’s 517, kroj koji vizuelno izdužuje noge. Bivša direktorka CK često ih je kombinovala sa čizmama, stvarajući ležeran izgled. Uz farmerke je nosila kapute sa pojasom, jednostavne majice, rolke ili klasične bele košulje, stvarajući bezbroj kombinacija.

Preferirala je srednje i tamne nijanse ispranog trapera, koje su se savršeno uklapale u njenu garderobu neutralnih tonova, bilo da je šetala ulicama Menhetna ili provodila vikende u Hemptonu.

Kako pronaći savršen par

Zanimljivo je da je Levi’s 517 zapravo muški model, što je bio originalan način nošenja takozvanih „bojfrend“ farmerki. Struk nije uzak, pa farmerke ležerno padaju preko bokova, a po želji se mogu stegnuti kaišem.

Iako je model prvi put predstavljen još 1969. godine, Levi’s ga i danas proizvodi. Dostupne su verzije od 100 odsto pamuka, kao i kombinacije sa elastinom. Pri izboru veličine važno je imati na umu da je kroj muški, sa drugačijim odnosom struka i bokova, pa je preporučljivo proveriti mere pre kupovine.