Da li se osećate kao da vam je mobilni telefon, laptop ili tablet produžena ruka? Ako je tako, možda ste u problemu.
Ako non-stop primate poslovne mejlove, proveravate ih i odgovarate na njih u slobodno vreme, a uz to uhvatite sebe kako proveravate da li vam je stiglo nešto novo, moguće je da ste postali zavisni od toga, piše „Work Intelligent“.
Non-stop ste na mobilnom telefonu, bilo da kucate poruke ili razgovarate, a čak i kada ništa ne radite, proveravate da li ima nešto novo?
Proverite da li ste pretrpani informacijama.
Stalno proveravate mobilni telefon
Da li vam je toliko prešlo u naviku, pa ni ne shvatate da ste stalno „uključeni“.
Jedan od načina da to smanjite je da držite mobilni telefon dalje od stola tokom večere i ne javljate se. Javićete se posle. Možete uključiti i opciju „Ne uznemiravaj“ na određeno vreme.
Imate mnogo nepročitanih mejlova
Da li se suočavate svakodnevno sa stotinama nepročitanih mejova, možda je došlo vreme da se organizujete.
Organiziujte mejlove u foldere, brišite odmah što znate da nećete pročitati i koristite zvezdice za ono što morate da pročitate.
Stalno vam zvoni mobilni telefon
Da li vas svakih sat vremena mobilni telefon podseća da imate sastanak ili određene obaveze za koje uopšte ne znate da li ćete stići da ih obavite?
U idealnoj situaciji trebalo bi da imate na ekranu sve što imate za danas kako bi za par sati mogli to sve da izbrišete ili barem deo toga. Možete koristiti i mejl kao podsetnik za bitnije događaje.
U svakom slučaju pokušajte da koristite samo jednu aplikaciju koja će vam pomagati jer će vam više njih još više odmoći.
Nemate memorije na laptopu
Da li vas laptop obaveštava često da nemate više memorije? Verovatno već i sami znate da gubite toliko vremena tražeći nešto po takvom desktopu i da zapravo to nema smisla.
Jednom se organizujte i posle će vam biti lakše. Podelite poslove po folderima i u njih pakujte ono što vam treba. Jednom kad to uradite, biće vam mnogo lakše.
Previše ste dostupni
Mejlovi su u većini kompanija najčešći način komunikacije, Ali to se može razlikovati od kompanije do kompanije. Neke koriste različite vrste četova, uključujući i skajp, a neki većinom telefonske pozive.
Bitno je samo da ne budete previše dostupni na više različitih „lokacija“, i na poslovnom i privatnom mejlu, čatu, Fejsbuk četu ili porukama . Oduzeće vam previše vremena i zato je bolje na poslu, pogotovo kada ste u gužvi, da koristite samo jedan kanal za komunikaciju.
Zlatibor Kračunović, meštanin Slatine, sela kod Bora, stupio je u štrajk glađu ispred kompanije Ziđin. Kako kaže, njemu je oduzet deo zemlje i dat kineskoj kompaniji Ziđin za potrebe rudnika i dodaje da od svoje zemlje ne odustaje. “Ja sam došao da izrazim vid lične borbe, meni se trenutno legalno oduzima dedovina odlukom Vlade Republike Srbije, donošenjem rešenja o eksproprijaciji 2015. gde zemlja može da se ekspropriše od privatnika zarad privatne firme. Meni je oteto 80 ari šume, dato je privatnoj firmi koja se bavi rudarenjem Ziđin, gde je moja dedovina prešla u svojinu kompanije Ziđin”, kazao je.
Dodao je da ima troje dece i da razervnu zemlju – nema.
„Da je bilo za potrebe Srbije, koju beskrajno volim, ja bih moje parče zemlje poklonio da se izgradi škola, vrtić… ali, pošto se uzima za privatnu firmu gde se izvlači zlato i ubira privatni profit, ne mogu moju dedovinu tako olako da dam“, rekao je Zlatibor Kračunović.
Ziđin: Kračunović stupio u štrajk glađu nakon neuspešnih pregovora
Kompanija Ziđin Majning se oglasila saopštenjem u kome navodi detalje pregovora sa Zlatiborom Kračunovićem iz Slatine koji je, zbog neuspešnog ishoda pregovora, stupio u štrajk glađu ispred sedišta ove kompanije.
„Kako bi odgovorila na netačne i tendenciozne navode Kračunovića, kompanija Serbia Ziđin Mining dostavlja javnosti proces pregovora sa pomenutim gospodinom u toku kojih je on, kao vlasnik zemljišta pod šumom od 80 ari, od kompanije Ziđin Mining prvobitno tražio da mu se kupi 8.000 kvadrata zemljišta na Avali ili Kosmaju, a prilikom poslednjih pregovora, da mu se za 8.000 kvadrata zemljišta pod šumom po ceni od 45 dinara po kvadratu, plaća mesečni zakup na 15 godina“, navodi se u saopštenju Ziđin Majning.
U ovoj kompaniji su izračunali da bi u tom slučaju u narednih 15 godina Kračunoviću mesečno isplatili po 3.000 evra, odnosno za 15 godina 540.000 evra.
„Mislimo da je zarad jasnog uvida u čitav ovaj postupak neophodno da javnost u Srbiji zna da su ka kompaniji bili upućeni nerealni zahtevi i da nije uopšte u pitanju kategorično odbijanje od strane pomenutog lica da zemlju proda kompaniji, kako on to navodi, po uslovima koji su već daleko iznad trzišnih vrednosti, već da on želi da otudji pomenutu nekretninu, ali pod uslovima koji su gore navedeni, a čime bi se povredio ne samo zakon već i interesi svih lica sa kojima je dogovor prehodno postignut“, navode iz Ziđina.
Kompanija jos jednom ističe da je postupak otkupa zemljišta vršen strogo po zakonima Srbije, a uz poštovanje svih procedura, prisustva službenih lica koja su vršila procenu, kao i vlasnika parcela.
„Ovakvo smišljeno vršenje pritiska na kompaniju smatramo nekorektnim, jer u iskazima gospodina Kračunovića pojedini mediji vide model demonstacije moći kompanije nad malim čovekom, gde je on predstavljen kao žrtva, a zapravo je ono što odgovara istini sasvim drugačije“, zaključili su u ovoj kineskoj kompaniji koja upravlja rudnikom bakra Čukaru Peki.
Kompanija Ziđin Majning navodi će i dalje poslovati po zakonima, uz uvažavanje svih interesa članova lokalne zajednice.
Iako su se kupci u poslednjih godinu dana navikli na stalna poskupljenja, mnogi su iznenađeni dupliranjem cena nekih proizvoda, i to skoro preko noći. Zbog čega isti dezodorans u Srbiji košta tri puta više nego u nemačkim radnjama? Odgovor trgovaca je neubedljiv.
Jašući na talasu inflacije, cene nekih proizvoda iz svakodnevne upotrebe su daleko dogurale. Potrošači su zatečeni poskupljenjem Dove dezodoransa, koji je preko noći skočio sa 300 na 700 dinara. Isti taj dezodorans u Nemačkoj košta manje od dva evra – oko 230 dinara.
U konkretnom slučaju proizvođač, kompanija Unilever, objašnjava za N1 da su se povećani troškovi proizvodnje odrazili na cenu, ali da je kvalitet ostao isti.
„Za Nemačku kao članicu Evropske unije koju navodite kao primer, može se reći da je plasiranje robe na tržište manje izazovno nego za Republiku Srbiju, gde plasiranje robe podleže dodatnim troškovima“, kažu iz Unilevera.
Takvih primera je sve više. Kako trgovci obračunavaju cene, pa je moguće da u kratkom roku nešto poskupi više nego duplo?
„Treba, na prvom mestu, da gledamo rast proizvođačkih cena, ili uvozničkih cena. U ovom konkretnom slučaju, radi se o uvozu“, navodi Žarko Malinović sekretar Udruženja PKS za trgovinu.
Nenad Bumbić iz Udruženja Zaštitnika potrošača kaže da je „problem kod nas to što smo mi malo tržište“.
„Što se tiče snabdevanja nekim proizvodima koji se ne prodaju u većim obimima u Srbiji, na nivou Evrope postoje centralna skladišta, centrale firmi snabdevaju skladišta, a da bi to došlo na naše tržište, mora da se razbije na relativno malu količinu koja treba da prođe carinu i kada prolazi neke druge procedure koje ne postoje na tržištu EU – to naravno opterećuje cenu proizvoda kod nas“, navodi Bumbić.
I dok se povećanim troškovima snabdevanja proizvoda iz uvoza objašnjavaju poskupljenja u maloprodaji, da li je to dovoljan razlog da se cene dupliraju preko noći?
„To nije toliki procenat, kod većine proizvoda, da je to 50, 60, 70, ili 100 odsto – to je manje. Opet dolazimo u situaciju nedovoljne konkurencije na našem tržištu, gde su neke firme u poziciji da diktiraju cene“, kaže Bumbić.
Koje još cene „bodu oči“ građana.
Oni za N1 kažu da su to cene jogurta, mleka, kiselog mleka, maslinovog ulje, svinjskog buta, kupki za kupanje, kafe, kako ističe jedna ispitanica „Aman, sve“.
Bez interesovanja potrošača koji lako jedan brend dezodoransa mogu zameniti jeftinijim, cena mora na dole.
„Možemo da očekujemo da će taj proizvod, verovatno, veoma brzo biti na akciji, na način da dođe do novog formiranja cena, tako da ta akcijska cena njega vrati u neku novu normalu po kojoj mi kupujemo“, navodi Malinović.
Po staroj dobroj formuli, poskupljenje pa popust, Dove dezodoransi u nekim trgovinama već su se našli na akciji od 20 do 40 odsto, a cena je uz velikodušan popust i dalje veća od one pre poskupljenja.
Baka Nadežda ima 86 godina, penziju od 17.000 dinara i račun na 106.670 dinara za naddušek-prostirku i jastuk “sa magnetima”. Ima i 24 rate od po 4.444,58 dinara koje joj Fond PIO uredno skida od penzije. Samo nema svoj primerak kupoprodajnog ugovora, niti mogućnost da od ove kupovine odustane. Od penzije, priča za portal N1 njena unuka, baka jedva plaća lekove, račune i hranu. “Ne znam ni kako je trgovac uopšte sklopio ugovor sa njom – pošto ona primerak nije dobila. A ne znam ni odakle trgovcu – firmi Eterna Vita group – bakin JMBG, pošto kod nje ne stoji nijedan dokument, svi su kod mene, u mojoj kući. I lična karta, i zdravstvena knjižica, i sva bakina zdravstvena dokumentacija. Nisam ni znala ko je prodavac, dok nisam dobila informaciju od PIO fonda”, ogorčena je unuka Ana Dimitrijević, koja živi u selu kraj Zaječara. Odgovore od firme, ni posle upita mejlom i poziva na fiksni i mobilni telefon – nismo dobili. Isto je i sa Fondom PIO, koji ima ugovore sa trgovačkim firmama.
„Otišla sam na odmor, nisam bila tu, i trgovac je došao kod bake i prodao joj magnetni naddušek i jastuk. To je bilo u periodu između 4. i 9. jula, a baka ne može da se seti kada tačno. Ja, inače, živim u susednom selu i baku redovno obilazim. Ona je , rekla mi je, potpisala ugovor, a da ni sama ne zna zašto. Lepo je pričao sa njom, kaže mi misleći na trgovca. Ali mu nije dala nikakav dokument, čak ni stari ček od penzije“, kaže Ana Dimitrijević.
Upravo zato Anu čudi kako je trgovac došao do bakinog jedinstvenog matičnog broja, koji mu je neophodan za ovakvu vrstu ugovora, gde Fond PIO automatski rate skida sa penzije. Najteže je, kaže, bilo saznati – s kim je potpisala ugovor i koliko će sve to da je košta.
„Ona nije znala kako se zove firma. Trgovac nije ostavio nijedan primerak ugovora, a takođe ni formular za odustanak od kupovine. Zato nisam mogla da reagujem i u zakonskom roku odustanem od kupovine za 14 dana. Mada, znam da je po zakonu taj rok, u stvari, godinu dana, pošto trgovac nije ostavio taj formular“, navodi Ana.
Kada je konačno od Fonda PIO dobila informaciju o kojoj firmi je reč, 14 dana od kupovine je prošlo.
„Jednostavno nije bio ostavljen nikakav papir koji bi ukazao na to ko je prodavac i kome bih ja mogla odmah da vratim robu. Kako bih saznala ko je prodavac robe, svakodnevno sam zvala telefonom PIO fond u Zaječaru ne bi li me obavestili koje preduzeće je stavilo administrativnu zabranu na bakinu penziju. Tek 26. jula me je PIO fond obavestio da je stavljena administrativna zabrana od strane Eterna Vita group DOO. Odmah istog trenutka sam ih nazvala, objasnila im situaciju i pitala kako i na koji način da im vratim robu“, navodi Ana.
Potom su je, dodaje, uputili na pravnu službu.
Reč na reč: rasprava sa pravnikom
„Smiren razgovor se pretvorio u raspravu i ubeđivanje oko papirologije. Pravnik tvrdi da su papiri – ugovor i formular o odustanku ostavljeni, ja da nisu, gde on meni drsko navodi da ‘koliko moje nije, toliko njegovo jeste’ i da slobodno možemo da idemo na sud. Nakon mojih navoda da ću to pokrenuti i sudskim putem, jer je baka veoma potresena i ne može to da im plaća, pravnik mi je rekao da robu pošaljem odmah, lepo upakovanu i napišem odustanak od kupovine koji će baka potpisati, a on će raskinuti ugovor čim kod njega dođe potpisan primerak odustanka od kupovine. I to sve da uradim i pošaljem najkasnije do petka 29. jula jer oni posle idu na kolektivni godišnji odmor“, navodi Ana.
Istog trenutka je, kaže, sastavila obrazloženje i dokument o odustanku od kupovine, baka je potpisala i istog dana im poštom poslala po dva primerka obrazloženja i odustanka, „zajedno sa dobro upakovanom robom“.
„Odgovor od firme Eterna Vita dobila sam 3. avgusta. U njemu stoji da se reklamacija odbija, jer nije u zakonskom roku od 14 dana! U njihovom odgovoru u zaglavlju stoji bakin matični broj, za koji ne znam odakle im je, jer bakina celokupna dokumentacija stoji kod mene kući“, navodi Ana Dimitrijević.
Izvor : Privatna arhiva
Ni para, ni ugovora, ni robe
Epilog ove priče je da baka Nadežda prima za četvrtinu manju penziju zbog ove obustave, da i dalje nema ugovor o kupoprodaji, a sada ni pomenuti naddušek i jastuk sa magnetima koji je – vraćen trgovcu.
„Trgovac je u dopisu kojim odbija reklamaciju naveo da proizvode koje sam im poslala mogu da preuzmem u sedištu kompanije – na beogradskoj adresi“, navodi naša sagovornica.
Podnete prijave
Kada je saznala da je baka potpisala „neki ugovor“ na “ ne zna koliki iznos“ , i da je trgovac robu ostavio bez ambalaže i originalnog pakovanja, Ana Dimitrijević je prvo pozvala policiju. Oni su je uputili na tržišnu inspekciju.
„Moja prijava tržišnoj inspekciji je zaprimljena i trenutno je, kažu mi, u procesu rešavanja“, poslednja je informacija koju Ana dobila od inspektorke.
Firma ćuti – ili je na odmoru
Iz Eterna Vita grupe portal N1 nije dobio odgovore ni posle šest dana od upita mejlom.
U firmi se niko ne javlja ni na fiksni telefon, niti na mobilni telefon pravne službe.
Konkretne odgovore nismo dobili ni od Fonda PIO, koji ima ugovore sa raznim trgovačkim preduzećima. Te firme penzionerima nude kupovinu uz plaćanje na rate, a Fond se, putem aktiviranja administrativne zabrane na penziju, stara da se te rate po kupoprodajnim ugovorima – plaćaju.
Šta kaže zakon
Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), za portal N1 podseća da, kada trgovac potrošaču kod ovakve prodalje na daljinu (van poslovnih prostorija prodavca) ne ostavi formular – obrazac za odustanak od kupljene robe, rok za odustanak nije više 14 dana već – celih godinu dana.
„Teret dokazivanja da je obrazac o odustanku uručen potrošaču je uvek na trgovcu“, ukazuje Alfirović.
Izgled tog obrasca je propisalo ministarstvo i izjava o odustanku mora biti data na posebnom obrascu i nju trgovac potrošaču mora da da zasebno ili može da se nalazi na poleđini ugovora, nikako ne u nekom uglu.
„Međutim, trgovci sve češće u samom ugovoru o kupoprodaji navode da potrošač potvrđuje da mu je uručen i obrazac o odustanku“, navodi Alfirović.
„Zato i upozoravamo potrošače – potpis na ugovor nikako ne stavljati dok se dobro sve ne pročita“, kaže Alfirović.
Kada je reč o mogućoj zloupotrebi ličnih podataka – ako trgovac nije imao uvid u lični dokument, a raspolaže ličnim potacima potrošača, prava adresa je, dodaje – poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
Šta se preko PIO fonda plaća na rate
Prema podacima sa sajta Fonda PIO, penzioneri na rate, putem administrativnih zabrana koje im se mesečno stavljaju na penzije, mogu da plate usluge i proizvode u oblasti zdravstva, turizma, zatim kod javnih komunalnih preduzeća, ali i da kupe robu široke potrošnje.
„Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je sklopio ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate, pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“, stoji na sajtu PIO fonda.
U oblasti robe široke potrošnje, prodaje se zaista – „široko“: od ogreva, zimnice, bele tehnike, malih kućnih aparata, dečjih igračaka, ali i masažera, magnetnih podloga i filtera za vodu, dušeka, jastuka, posteljine, kozmetičkih i tekstilnih proizvoda.
Konkretni slučaj okončan je u korist penzionera, ali – brojni stariji građani i dalje otplaćuju preskupe usisivače, prostirke sa magnetima, filtere za vodu, jastuke koji hlade, masažere i razne druge predmete zbog kojih nikada sami ne bi ušli ni u jednu prodavnicu.
S. Kaul i njegova tri prijatelja od jula traže kuću kako bi je iznajmili u Torontu. Grupa mladih profesionalaca pronašla je nekoliko kuća koji odgovaraju njihovim potrebama, jedini problem je što njihovu ponudu stalno nadmašuju, i to im se dogodilo čak tri puta u jednoj sedmici.
“(Mi) smo se umorili od gledanja 10-ak kuća, lajkovali nekoliko od njih, a zatim smo ih izgubili jer nas je neko nadmašio za 300 ili 400 dolara”, rekao je Kaul, objašnjavajući da su on i njegovi prijatelji počeli biti nervozni u pokušaju da osiguraju mesto na koje se mogu useliti do septembra.
Prošle sedmice, Kaulova grupa rekla je stanodavcu da će biti voljni platiti 4.000 dolara za kuću s tri spavaće sobe koja je navedena po ceni od 3.600 dolara plus režije mesečno nakon što su ih pitali za njihovu “najbolju ponudu”. Iznajmljivanje kuće je na kraju pripalo nekome ko je ponudio 100 dolara više.
Previsoke ponude za zakup nije novost, ali je postalo sve češće na trenutnom vrućem tržištu , na kojem su zakupnine u nekim slučajevima porasle za više od 20 posto u odnosu na ovo doba prošle godine.Conrad Rygier, posrednik za nekretnine u Torontu iz kompanije Right At Home Realty, rekao je da je u poslednjih mesec dana viđao previsoke ponude za nekretnine.
Posmatrači tržišta, kao što je Rygier, kažu da s rastućim kamatnim stopama, mnogi Kanađani koji su planirali kupiti kuće sada ili dvaput razmisle zbog neizvesnosti tržišta ili shvataju da više ne mogu priuštiti kupovinu i da se vraćaju na tržište iznajmljivanja. Ovaj porast potražnje izazvao je “apsolutni haos” na tržištu iznajmljivanja, rekao je Rygier.
„Ono što sam viđao za 14 godina od kada ovo radim, ovih poslednjih nekoliko meseci je postalo najgore, najluđe (vreme) za rentere“, rekao je broker, koji radi i sa renterima i sa stanodavcima. “Odlično je za stanodavce, užasno za rentere.”
Rygier je to nazvao “frustrirajućim periodom” za iznajmljivače, koji su primorani da rizikuju šaljući ponudu na osnovu fotografija – a da čak i ne vide nekretninu lično – jer mnogi iznajmljuju istog dana kada se nekretnina pojavi. Često se takmiče protiv više različitih ponuda za istu nekretninu.
„Stanodavci su super, super izbirljivi koga primaju “, rekao je on, dodajući da on predstavlja „odlične stanare“ koji su odbijeni jer je stanodavac tražio „nešto drugo“.Često to znači da stanari sa šestocifrenim prihodima i besprekornim kreditnim rezultatom ostavljaju na cedilu one sa manje nego savršenim kreditom, pa čak i visokim prihodima od pet cifara – a da ne spominjemo one sa kućnim ljubimcima.Izbirljivi stanodavci nisu jedina prepreka sa kojom se stanari suočavaju: oni takođe moraju da dobro plate kiriju.
Prosečna renta jednosobnih i dvosobnih stanova u Torontu sada su na rekordnom nivou, dok prosečne rente stanova godišnje rastu dvocifreno, za sve tipove stanova, prema nedavnim podacima tržišta za iznajmljivanje koje je objavio Regionalni odbor za nekretnine Toronta ( TRREB). U međuvremenu, oglasi za iznajmljivanje u MLS sistemu su opali za skoro 30 posto u odnosu na prethodnu godinu, dajući iznajmljivačima manji izbor.
Oni koji žele iznajmiti garsonjeru ili jednosobni stan na području Toronta moraju platiti najmanje 20 posto više nego pre godinu dana. Izveštaj TRREB-a otkrio je da najam za garsonjeru sada u proseku iznosi 1.829 dolara, u odnosu na 1.462 dolara pre godinu dana, dok jednosobni stanovi u proseku iznose 2.269 dolara, sa 1.887 dolara. Ova stopa rasta premašila je prethodni vrhunac u trećem kvartalu 2019.
Agenti kompanije Royal LePage Real Estate Services, koja je u vlasništvu Bridgemarq Real Estate Services Inc., takođe prate zaoštravanje tržišta iznajmljivanja, rekla je u intervjuu glavni operativni direktor Karen Yolevski.
“Čini se da cene rastu svakog meseca,” rekla je Yolevski.
Dodala je da kalkulacije na listi kompanije pokazuju povećanje cena zakupa svih vrsta nekretnina u Torontu za preko 400 dolara mesečno ove godine.
Yolevski je rekla da na tržištu ima više rentera nego nekretnina. Povećanje potražnje pripisala je broju ljudi koji se vraćaju u urbane centre, dok se polako vraćaju u svoje kancelarije, kao i rastu broja imigranata nakon strogih ograničenja COVID-19.Dok potražnja raste, čini se da nema nade da će ponuda popuniti prazninu.
Nedavni izveštaj CIBC Capital Markets, citirajući podatke kompanije za istraživanje tržišta nekretnina Urbanation Inc., otkrio je da su odlaganja i otkazivanja projekata usred brzog povećanja kamatnih stopa, naglih troškova izgradnje i nedostatka raspoložive radne snage napravila problem.
Urbanation je otkrio da će od oko 35.000 novih stambenih jedinica koje su ove godine trebale biti sagrađene u području Toronta, barem 10.000 jedinica biti odloženo.
“Dakle, kada se magla podigne, jedinice koje su sada trebale biti izgrađene neće biti dostupne – što će usko tržište iznajmljivanja učiniti još žešćim”, napisao je u izveštaju zamenik glavnog ekonomiste CIBC-a Benjamin Tal. “A to je suprotan smer od onoga kuda bismo trebali ići.”
U intervjuu, Tal je rekao da su investitori takođe počeli izbegavati tržište zbog viših kamatnih stopa i kretanja negativnih novčanih tokova. Opadajući rang investitora može ograničiti ili čak eliminisati ponudu novih jedinica za iznajmljivanje, posebno na tržištima kao što su Vancouver i Toronto, gde otprilike polovina prodaje novih stanova ide investitorima koji potom te jedinice iznajmljuju, rekao je.
„Mislim da će inflacija rente i dalje biti glavni faktor“, rekao je Tal.
S obzirom da je kontrola rente u provincijama kao što je Ontario vezana za stopu inflacije, Tal je rekao da će napori centralne banke da kontroliše inflaciju biti “izuzetno važni” kako bi se sprečilo da tržište iznajmljivanja postane manje pristupačno.
Za mnoge iznajmljivače, poput Kaula, kupovina kuće umesto iznajmljivanja bila bi poželjnija da nije tako van domašaja. Za sada će morati da se takmiče na skučenom tržištu iznajmljivanja dok ne budu u stanju da uštede dovoljno za kupovinu.
“Ne vidim sebe da kupujem kuću u narednih sedam ili osam godina s obzirom na to kako cene rastu,” rekao je Kaul. “Samo pokušaj iznajmljivanja kuće je veliki cilj za sve nas.”
Nekadašnji američki marinci i ruski vojnici, oči u oči u Ukrajini, u sklopu privatnih kompanija koje direktno međusobno ratuju ili obučavaju lokalne borce. “Mocart” u čijem sastavu je i nekoliko nekadašnjih pripadnika Kfora, zadužen je za ubrzanu obuku ukrajinskih vojnika i pranje imidža “Azova”. “Vagner” ili privatna vojska Vladimira Putina, na borbenim linijama u Ukrajini, Siriji, Libiji i Maliju.
Rat orkestara u Ukrajini, Vagner protiv Mocarta
Doktrina američkih neokonzervativaca, koji su još početkom rata u Iraku “autsorsovali” deo vojnih akcija što je, na koncu, dovelo do skandala i serije ubistava koje su počinili plaćenici kompanije “Blekvoter”, proširila se, poslednjih godina, na bezmalo sve sukobe u svetu, uključujući borbu za naftna polja u Libiji, sukobe u Maliju, bitku za prevlast u Siriji i, konačno, na rat u Ukrajini.
Kompanija “Mocart”, koju čine bivši američki, britanski i irski vojnici i oficiri, obučava ukrajinske snage u neposrednoj blizini fronta, jer vlasti u Kijevu strahuju od mogućih prodora ruskih snaga. Među njima su i nekadašnji pripadnici Kfora, javlja britanski Gardijan.
Kako navode zapadni izvori, pripadnici “Mocarta” u Ukrajinu ulaze mahom iz Bugarske, odakle idu pravo na ratište, gde obučavaju grupe od 100 do 120 ljudi, koji na obuku dolaze pravo sa prvih linija fronta. “Mocart”, kako navode Amerikanci, mahom finansiraju individualni donatori.
Ova kompanija angažovana je pošto se ispostavilo da moderno oružje, koje već mesecima stiže sa zapada ili ne stiže do prvih linija fronta, ili vojnici ne umeju da ga valjano koriste. Krajem aprila, zapadni izvori tvrdili su da je svega 30 do 40 odsto naoružanja koje je ulazilo u Ukrajinu stizalo do prvih borbenih linija.
Situacija se, navodno, promenila nabolje kada je početkom avgusta u Kijev stigao novi američki vojni ataše Gerik Harmon, sa jedinim zadatkom da kontroliše i nadgleda proces doturanja naoružanja.
Amerika je od početka rata Ukrajini dostavila oružje i opremu vrednu 23 milijarde dolara, navodi Institut za svetsku ekonomiju u Kilu. Prema istom izvoru, Velika Britanija je izdvojila 3,7 milijardi, Nemačka 1,4 i Poljska 1,8 milijardi američkih dolara.
Međutim, zapadne diplomate i predstavnici “Mocarta” tvrde da nijedan od njihovih pripadnika ne učestvuje u borbama, najviše zbog opreza Vašingtona da bi takav potez mogao podstaći eskalaciju sukoba.
“Svaki pripadnik grupe ‘Mocart’ koji učestvuje u borbama odmah prestaje da bude deo kompanije. Ta stvar je jasna”, rekao je osnivač ove kompanije i nekadašnji pukovnik marinaca Endru Milburn.
Pranje imidža “Azova”
Osim u obuci novih vojnika, “Mocart” učestvuje i u operaciji “pranja imidža” brigade Azov, koju već godinama prati reputacija ultradesničarske, ili neonacističke organizacije.
Pripadnik “Vagnera” u bazi Azova
“Mocart” obučava pripadnike “Azova” još od bitke za Marijupolj, ali američki veterani tvrde da nemaju vremena da valjano obuče Ukrajince. “120 metaka nije dovoljno da bi se čovek koji nikada nije držao oružje u ruci dovede do nivoa da pogađa metu”, smatraju stručnjaci “Mocarta”. Navode i da se najmanje jedan Ukrajinac upucao u nogu tokom vežbi.
“Vagner” u Maliju, Siriji, Libiji…
Na drugoj strani fronta nalazi se kompanija “Vagner”, ruska verzija autsorsovanja ratnih akcija, koja je od osnivanja 2014. godine bila angažovana na nekoliko ratišta, uključujući Siriju, Libiju, Mali, Mozambik, a od februara i Ukrajinu.
“Privatna armija Vladimira Putina”, kako je zovu zapadni mediji, kompanija “Vagner”
zapošljava oko 10.000 nekadašnjih vojnika, obaveštajaca i oficira, koji su na linijama fronta prvi put viđeni tokom prethodnog rata u Ukrajini pre osam godina.
Orkestar “Vagner”…
Američke vlasti “Vagner” smatraju proksi snagama ruske vojske, što zvaničnici te kompanije i vlasti u Moskvi demantuju, tvrdeći da se radi o privatnoj firmi, koja posluje na osnovu komercijalnih ugovora.
“Vagner” ima ugovore sa sirijskim vlastima Bašara el Asada i vojnim vlastima u Maliju, kao i sa grupama bliskim Kalifi Haftaru u Libiji.
Zapadni obaveštajci “Vagner” opisuju kao mrežu međusobno povezanih organizacija, što i predstavlja najveću razliku u odnosu na Blekvoter, čije su usluge američke vlasti u Iraku i Avganistanu platile silne milijarde dolara, pre nego što su izbili skandali, pa je kompanija promenila ime i vlasnika.
Osnivač ove organizacije je Putinu blizak oligarh Jevgenij Prigožin, koji se nalazi na poternivci američkog Federalnog istražnog biroa zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine.
Protiv aktivnosti “Vagnera” oštro su protestovali i Francuzi, koji tvrde da su ruski plaćenici direktno odgovorni za zaoštravanje situacije u Maliju, pošto su “negativnom propagandom označili francuske trupe kao neokolonijalne snage”, što je dovelo do porasta pretnji nasiljem i, na koncu, do povlačenja Francuza iz te zemlje.
Ako želite da uštedite novce, trebalo bi da izbegavate kofein pre sledećeg odlaska u kupovinu jer to može da utiče jedno na drugo.
Tako je bar pokazalo novo istraživanje, u kom je zaključeno da ispijanje kafe pre odlaska u
Istraživanje je objavljeno u „Journal of Marketing“, a pokazalo je i da to može da utiče i na vrstu potrošnje, budući da su istraživači otkrili da ljudi koji vole da piju kafu, više novaca „bacaju“ na hedonističke stvari poput luksuznih odmora ili, na primer, skupih sveća, piše Metro.
Istraživači su posmatrali navike potrošnje ljudi kojima je dato piće pre ulaska u tržni centar što je uključivalo kofein, piće bez kofeina i vodu.
Rezultati su pokazali da je grupa koja je konzumirala kofein, potrošila znatno više novca i kupila veći broj artikala, od onih koji su pili piće bez kofeina ili vodu.
Utvrđeno je i da su oni koji nisu pili kafu, novac trošili na razumnije stvari poput hemijskih olovaka, papira ili kuhinjskog pribora.
Ključni zaključak bio je da su istraživači primetili da kafa čini kupce energičnijima i da je to uzbuđenje učinilo pojedince svesnijima zadovoljstva koje mogu da dobiju od određenih artikala.
„Kofein, kao snažan stimulans, oslobađa dopamin u mozgu, što uzbuđuje um i telo. To dovodi do višeg energetskog stanja, što zauzvrat pojačava impulsivnost i smanjuje samokontrolu. Kao rezultat toga, unos kofeina dovodi do impulsivnosti pri kupovini u smislu većeg broja kupljenih artikala i veće potrošnje“, objasnio je jedan od istraživača.
Fudbaleri Crvene zvezde na ubedljiv način plasirali su se u plej of za Ligu šamnpiona pošto su u trećem kolu kvalifikacija ostvarili još jednu pobedu protiv ekipe Pjunika. Nakon 5:0 u prvom meču u Beogradu, u revanšu u Jerevanu bilo je 2:0 za crveno-bele.
Na ovaj način prvak Srbije je već obezbedio plasman u grupnu fazu Lige Evrope, a u borbi za elitno evropsko takmičenje igraće sa prvakom Izraela Makabijem iz Haife koji je u dva meča bio bolji od kiparskog Apolona iz Limasola.
Golove za Crvenu zvezdu postigli su Gelor Kanga u 44. minutu iz jedanesterca i Milan Pavkov u 60. minutu.
Mogli su crveno-beli i do ubedljivije pobede prvaka Jermenije pošto su u prvom poluvremenu iskoristili samo jedan od dva jedanasterca.
Fudbaleri Crvene zvezde potpuno su kontrolisali igru u prvom poluvremenu. Mogli su na odmor i sa većom prednošću, ali Aleksandar Katai nije u 29. minutu iskoristio najstrožu kaznu. Domaći golman Bučnev „pročitao“ je igrača Zvezde i odbranio njegov udarac. Prethodno je na intervenciju iz VAR sobe sudija iz Škotske pogledao snimak, koji je potvrdio da je domaći igrač Žuninjo igrao rukom u kaznenom prostoru posle vazdušnog dueal sa Milunovićem.
Petnestak minuta kasnije, tačnije u 44. minutu novi penal za crveno-bele. Ponovo je sudija Kolum dobio signal iz VAR sobe, pogledao sporni detalj i pokazao na belu tačku pošto je prilikom izvođenja kornera kapiten domaćeg tima oborio u svom kaznenom prostoru Sanoga. Jedanesterac je sigurno izveo Gelor Kanga i doveo tim Dejana Stankovića u vođstvo.
Konačan rezultat postavio je Milan Pavkov u 60. minutu. Odlično je sa desne strane centrirao Gobeljić, još bolje je u petercu Pjunika skočio golgeter Crvene zvezde i matirao odbranu domaćeg tima.
Fudbaleri Crvene zvezde prvi meč protiv Makabija igraju 16. ili 17. avgusta u Haifi, revanš je 23. ili 24. avgusta u Beogradu.
Pobednik tog dvomeča plasiraće se u Ligu šampiona.
Poljoprivrednici Stiga iz Požarevca dogovorili su sastanak sa premijerkom Anom Brnabić za četvrtak pa su i ratari okupljeni u Novom Sadu odustali od blokade grada, ali su ostali ispred Vlade i odlučili da tu provedu noć. Kako je javila reporterka N1 iz Novog Sada, oni su upalili rotacije na traktorima, jer žele da pošalju jasnu poruku da je situacija ozbiljna, da ih je sve više, i da će ih biti sve više narednih dana.
Dragoslav Adamović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika kaže za N1 da su rešili da ostanu do kraja, dok svi njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Među njihovim zahtevima je da otkupna cena za tonu suncokreta bude minimum 700 evra sa PDV, kao i da imaju povoljnije cene za točenje goriva.
„Dodali smo još jedan zahtev, a to je da se obrišu sve kazne koje je tokom današnjih protesta policija upisala poljoprivrednicima… Sutra će nas biti mnogo više pa ćemo morati nešto radikalizovati, postoji mogućnost da budu blokade, hteli smo po svaku cenu to da izbegnemo, ali ministarstvo je gluvo, te možete sutra da očekujete i blokade. Želimo da prihvate naše zahteve, nemamo više šta da pregovaramo, zamajavaju nas, čekaju da počne vršidba suncokreta i da mi moramo da odemo u njive. Nema više pregovora, hoćemo da nam se ispune zahtevi i kraj priče“, poručuje Adamović.
On dodaje da ne zna zašto su tačno u Stigu odustali od blokada, navodeći da im je obećano da će od sutra biti ukinuta zabrana izvoza suncokretovog ulja, i da će biti dozvoljeno podizanje cene u prodavnicama, „tako da bi kao otkupljivači imali računa da nam plate više suncokret, i koliko imam informaciju, dogovorili su se da će se u četvrtak sastati sa Anom Brnabić.
Naime, poljoprivrednicima Stiga je večeras šef kabineta ministra poljoprivrede Marko Šaranovac potvrdio da je skinuta zabrana izvoza ulja i da se očekuje porast cena ulja. Most na Moravi kod Požarevca je deblokiran, kazao je za N1 Milan Marković, potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Stig iz Požarevca.
Kako javlja reporter N1 koji je pratio blokadu mosta na Moravi kod Požarevca, petnaestak poljoprivrednika iz Stiga koji su danas blokirali most preko Velike Morave kreću automobilima za Novi Sad noćas da podrže kolege iz Vojvodine.
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrede rekao je ranije za N1 da ukoliko se do 20h ne bude znala cena suncokreta, da će poljoprivrednici iz Stiga blokirati autoput, a oni u Novom Sadu blokiraće grad.
On je tokom dana rekao koji problemi moraju da se reše – izvoz svih primarnih poljoprivrednih proizvoda, dizel bez akzica za 100 litara po hektaru i subvencionisanje veštačkog đubriva.
Kazao je i da je jedina prava sledeća adresa – predsednik Republike Aleksandar Vučić.
„Jedino on može da preseče“, kazao je.
Poljoprivrednici su za N1 rekli da ne veruju više obećanjima „tehničara.
„On (ministar Nedimović) je došao na brzinu, rekao je da će da vidi sa premijerkom, mi smo se sreli sa njim još pre četiri nedelje, pa da će nam se javiti, a u ponedeljak se javio šef kabineta i rekao da je on u Albaniji. Bili smo strpljivi, pitanje je šta će se dalje dešavati, moguće da će sutra još više ljudi da se skupi“, rekao je Slankamenac.
Prosečna cena kuće u Torontu 2021.: 1.095.336 dolara
Prvo, da biste shvatili kako postići svoj cilj tj. imati kuću, moraćete znati odakle počinjete. Shvatite koliko kredita možete priuštiti danas . Ako je taj broj daleko od vašeg cilja za posedovanje nekretnine, evo nekoliko strategija koje možete isprobati kako bi možda mogli priuštiti sebi nekretninu:
Strategija 1: Štedite agresivno ili duže
Ušteda više novca je nisko viseće voće i korak koji možete odmah preduzeti. Pažljivo planirajte budžet i pogledajte na kojim područjima biste mogli više uštedeti.
Usredsredite se na tri najveća kućna troška za smeštaj, prevoz i hranu da vidite na koju oblast trenutno trošite previše.
Ili, možda nećete morati ništa da smanjite, već samo uštedite na duži vremenski period. Ako za vas uopšte nema mesta za uštedu, moraćete isprobati drugu od dolje navedenih strategija.
Strategija 2: Zaradite više prihoda
Ova strategija će biti malo teža, ali s ciljem posedovanja kuće kao motiv, možete se fokusirati na zarađivanje više novca i tako sakupiti novac za učešće. Možda promenite kompaniju koja plaća veću platu, ili dobijte unapređenje na vašem trenutnom poslu.
Živimo u otvorenijoj ekonomiji nego ikada pre, i postoji bezbroj mogućnosti da zaradite nešto novca pored vaše plate.
Razmislite o tome da iskoristite svoje postojeće veštine i pokušate ih osloboditi, i na taj način zaraditi dodatni prihod. U idealnom slučaju, trebali biste pokušati zaraditi još najmanje 1000 dolara mesečno.
Dobro je postaviti visoke ciljeve za zaradu, jer čak i ako povećate zaradu samo nekoliko stotina mesečno, to će vam pomoći da postignete svoj cilj mnogo brže.
Strategija 3: Proširite svoje mogućnosti
Možda ćete morati da se prilagodite, koliku kuću želite da kupite ili gde želite da je kupite. Umesto kuće s tri spavaće sobe u blizini centra Vancouvera o kojoj ste sanjali, možda ćete se morati zadovoljiti dvosobnom kućom u Port Moody-ju.
Mnogi mlađi Kanađani gube nadu da će uopšte kupiti nekretninu. Čuo sam stvari od svojih čitalaca, poput „zašto se truditi štedeti? Ionako nikad neću moći sebi priuštiti kuću.”
Možda će neke vesti olakšati onima koji žele kupiti nekretninu. Na određenim tržištima prodaja i cene kuća počinju da opadaju .
Čini se da vlada zauzima agresivniji stav u obuzdavanju rasta cena sa stvarima kao što su porez za prazne kuće i porez za strane kupce nekretnina u određenim provincijama.
Najveći faktor će verovatno biti povećanje kamatnih stopa, za koje se predviđa da će u bliskoj budućnosti ići agresivno. Ako se cene kuća smanjuju, možda se to se može dogoditi vrlo brzo. Ne gubite nadu i uvek imajte spremnu uštedu kako biste mogli iskoristiti priliku.
Ako ste generacija Z ili milenijalaca u Kanadi i, ne možete priuštiti kuću, pokušajte se za sada pomiriti da ćete uvek iznajmljivati. Razmislite i o isprobavanju gore navedenih strategija i nadajući se, da ćete u budućnosti moći priuštiti dom o kojem ste sanjali.
