MENISNC
Pretraga
17.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 845

Naučnici otkrili u kom položaju tela se tableta najbrže apsorbuje

Od
miki
-
0

Kada popijete tabletu, ona započinje dugo i složeno putovanje kroz organizam, od želuca, preko creva do krvotoka. Ali njena apsorpcija može da bude otežana toliko da bi moglo da traje i sat vremena duže, u zavisnosti od vašeg položaja tela.

To je otkriće nove studije istraživača sa Univerziteta Džons Hopkins koji su simulirali rastvaranje tablete u ljudskom želucu i njeno oslobađanje u gornjem delu creva, piše Science alert.

Oni su otkrili da idealno držanje za najbržu apsorpciju nije sedenje uspravno, već naginjanje udesno.

„Bili smo veoma iznenađeni da je držanje imalo tako ogroman uticaj na brzinu rastvaranja tablete“, kaže Rajat Mital, naučnik koji proučava dinamiku fluida na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins.

On je dodao da nikada nije razmišljao o tome da li to radi ispravno ili pogrešno, ali da će sada  definitivno razmišljati o tome svaki put kada uzme tabletu.

Nešto sporije, ali daleko pogodnije od lekova koji se ubrizgavaju intravenozno, oralni lekovi se apsorbuju u krvotok kroz creva. Da bi stigli tamo, prvo moraju da prođu kroz stomak i pilorus, odnosno ventil koji se otvara i zatvara tokom varenja.

Iako možda niste toliko zabrinuti koliko brzo vaše telo apsorbuje vitaminske suplemente, apsorpcija lekova ima ozbiljne posledice na to koliko brzo lekovi protiv bolova stupaju na snagu ili koliko brzo lekovi stabilizuju krvni pritisak, da ne pominjemo pronalaženje prave doze za žene,  i za muškarce.

Tako su Mital i njegove kolege testirali četiri položaja koristeći svoj kompjuterski model ljudskog stomaka, koji je zasnovan na slikama skeniranja tela visoke rezolucije 34-godišnjeg muškarca.

Nazvan „StomachSim“, model je simulirao tečnost i biomehaniku tablete koja se kreće kroz digestivni trakt i koliko brzo bi bila „izbačena“ iz želuca u dvanaestopalačno crevo, prvi deo tankog creva gde počinje apsorpcija hranljivih materija.

Uzimanje tableta kada je telo nagnuto na desno ili leži na desnoj strani značilo je da su lekovi skliznuli u najdublji deo takozvanog kompjuterskog stomaka i da su se rastvarali dva puta brže od  tableta uzetih u uspravnom položaju.

Ležanje na levoj strani ili naginjanje na levu stranu usporavalo je rastvaranje tako da je bilo potrebno i do pet puta duže da se tablete apsorbuju u tom položaju.

„Za starije osobe, koje sede ili su uglavnom u ležećem položaju, da li se okreću ulevo ili udesno može da ima ogroman uticaj“, objašnjava Mital.

Prethodne studije su na sličan način otkrile da ležanje na desnoj strani povećava brzinu kojom želudac prazni hranu u creva, a da sedenje, stajanje ili naginjanje udesno takođe ubrzava apsorpciju oralnih lekova.

Da bi napravili korak dalje, istraživači su simulirali šta se dešava sa apsorpcijom tableta ako neko ima stanje koje se zove gastropareza, gde oštećeni nervi ili oslabljeni stomačni mišići zaustavljaju ili usporavaju stomak da se pravilno prazni.

Otkrili su da je čak i malo smanjenje simulirane probavne snage želuca dovelo do uočljivih razlika u tome koliko brzo probavlja i izbaci tabletu u duodenum, dvanaestopalačno crevo, slično promenama u držanju.

„Samo držanje ima tako veliki uticaj na to, to je ekvivalentno nečijem stomaku koji ima veoma značajnu disfunkciju što se tiče rastvaranja pilule“, kaže Mital.

Naravno, mnogo toga se dešava nakon što lekovi i hrana prođu kroz želudac, pa dalje „putuju“ u creva i konačno u krvotok. Takođe ne zaboravimo da su kompjuterske simulacije korisni, ali veoma pojednostavljeni modeli složenih procesa.

Koliko tečnosti, gasa i hrane imate u stomaku takođe može uticati na varenje, ali istraživači to nisu modelirali.

„Uprkos ovim i drugim ograničenjima, pokazali smo da računarski modeli i simulacije mehanike želudačne tečnosti mogu da pruže korisne i jedinstvene uvide u složene fiziološke procese koji su u osnovi rastvaranja leka“, piše tim.

Način na koji naša tela obrađuju lekove takođe može biti donekle van naše kontrole, zahvaljujući našim genima.

U polju zvanom farmakogenetika, studije gena koji kodiraju enzime zadužene za razlaganje jedinjenja bacaju svetlo na to zašto ljudi reaguju na iste lekove na različite načine.

Dakle, dok vaše držanje naizgled čini veliku razliku u tome koliko brzo vaše telo apsorbuje oralne lekove, mnogo toga je u igri.

Najbolji način da se uverite da su lekovi efikasni je da uzimate pilule upravo onako kako je propisano.

Studija je objavljena u Physics of Fluids.

Posetioci uništavaju freske u manastiru Žiča

Od
miki
-
0

Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje skrnavljenje fresaka u manastiru Žiča na kojima su urezana imena posetilaca ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Iz ministarstva apeluju i ukazuju građanima Republike Srbije da je očuvanje kulturnog nasleđa od civilizacijskog značaja i da je skrnavljenje spomenika čin vandalizma i nepoštovanja sopstvene kulture i kulture uopšte.

„Ministarstvo kulture i informisanja napominje da smo se vekovima suočavali sa najtežim iskušenjima i uprkos njima ostali smo posvećeni očuvanju svojih kulturnih korena, jer su oni najsnažniji čuvar identiteta celokupnog srpskog naroda. Manastir Žiča nije jedini primer ovakvog vandalizma. Nažalost, ovakve scene možemo videti i u drugim manastirima i na spomenicima u Srbiji” navode u saopštenju ministarstva, prenosi Tanjug.

Na kraju iz ministarstva poručuju da svi „moramo razviti svest da ukoliko kao pojedinci ne brinemo o svom kulturnom nasleđu, ne postoji institucija, država ili kazna koja to može nadomestiti”.

Izgradnja obilaznice oko Niša neće početi na jesen, već u martu sledeće godine

Od
miki
-
0

Izgradnja železničke obilaznice oko Niša u dužini od 22 kilometra neće početi na jesen, već u martu naredne godine, potvrdio je danas u Nišu ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Momirović je u februaru ove godine rekao da će radovi najverovatnije početi tokom juna, a potom je u maju rekao da će pokušati da radovi krenu u ovoj godini „koliko već na jesen”.

Momirović je u maju kazao da je problem u pripremi zemljišta za izgradnju, odnosno u eksproprijaciji jer se na trasi obilaznice nalaze nelegalno izgrađeni objekti koji moraju biti srušeni, a od ljudi koji u njima žive država ne može da napravi „beskućnike”, prenosi Beta.

Prilikom današnjeg boravka u Nišu, Momirović je rekao da će izgradnja obilaznice početi nakon što na jesen budu počeli pripremni radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša.

„To je jednostavno takva dinamika. Morate da imate na umu da smo ogromna sredstva, a ovde pričamo o milijardama evra, dobili od naših evropskih partnera. Mi moramo da pratimo njihove procedure koje su ponekada, po našem mišljenju, malo trome”, izjavio je Momirović prilikom obilaska niškog aerodroma.

On je dodao da Srbija, ukoliko želi da ostvari pravo na grantove, odnosno bespovratna sredstva evropskih partnera, mora da prati procedure.

Momirović je istakao da je strateška odluka i politika da glavni i najveći gradovi u Srbiji budu povezani najkvalitenijom železničkom infrastrukturom i da centar Niša bude rasterećen kargo saobraćaja.

Ivana Vuleta ponovo vlada Evropom! (VIDEO)

Od
miki
-
0
Screenshot RTS

Najbolja srpska atletičarka Ivana Vuleta ponovo je šampionka Evrope! Vuleta je osvojila zlatnu medalju u skoku udalj na Evropskom prvenstvu u Minhenu i potvrdila da je u ovom trenutku najbolja skakačica na “starom kontinentu”. Milica Gardašević završila kao sedmoplasirana.

Ivana je do titule stigla skokom od 7.06 metara koji je ostvarila već u prvoj seriji i zahvaljujući njemu se okitila drugim zlatom na evropskim prvenstvima.

Devojka iz Zrenjanina je ponovila uspeh iz 2016. godine, kada je u Amsterdamu bila najbolja.

Ovo je ujedno sedmo zlato za Srbiju na evropskim prvenstvima, drugo za Ivanu, čime se izjednačila sa legendarnom Verom Nikolić.

Trener Goran Obradović najavio je da će naša reprezentativka od samog početka napasti najveću dužinu i to je i učinila. Odmah je preskočila sedam metara i zauzela prvu poziciju.

U drugoj seriji je letela do 6.98, ali joj je spomenuti skok (7.06) bio dovoljan da zadrži prvo mesto.

Iza sebe je ostavila domaću zvezdu Malaiku Mihambo koja joj je disala za vratom tokom čitavog nastupa, ali nije uspela da je pretekne. Nemica je u drugoj seriji zabeležila skok od 7.03 i to joj je bilo dovoljno za srebro.

Nije Malaika uspela da objedini najsjajnija odličja na Olimpijskim igrama, Svetskom prvenstvu i Evropskom prvenstvu, pošto je prethodno bila najbolja na spomenuta dva takmičenja.

Bronza je otišla u ruke Britanki Džasmin Sojers koja je skočila 6.80 metara.

Milica Gardašević je takođe učestvovala u finalu i ostavila veoma dobar utisak, pošto je završila na sedmoj poziciji sa 6.52 metra.

Milici je izmakla bronza jer je u poslednjoj seriji imala dužinu, ali je prestupila nekoliko milimetara.

Dodela medalja za skok udalj biće organizovana u petak od 19.41 uz prenos na našem Drugom programu.

Partizan ubedljiv protiv Hamruna, crno-beli na korak od Evrope

Od
miki
-
0

Fudbaleri Partizana savladali su na svom terenu ekipu Hamruna sa 4:1 u prvom meču plej-of faze kvalifikacija za Ligu konferencija.

Srpska ekipa upisala je ubedljivu pobedu od 4:1 i tako došla do krupne zalihe pred revanš na Malti.

Partizan je napokon, možda i prvi put u sezoni, odigrao utakmicu u kojem je bio bolji i dominantniji tim u većem delu meča.

Izabranici Gordana Petrića bili su raspoloženi, raspucani, konkretni i ono što je bilo jako bitno, znali da na semaforu odraze situaciju na terenu.

Nakon uvodnih desetak minuta meča, kada je trajalo početno odmeravanje snaga, Partizan je preuzeo inicijativu i odmah došao do prednosti.

U tri poteza napravili su šansu i postigli gol.

Živković oduzima loptu i šalje je za Meniga, ovaj iz prve ka Rikardu, koji zaobilazi golmana gostiju i šalje loptu u mrežu.

Taj gol rasteretio je fudbalere srpske ekipe, koji su napokon zaigrali onako kako njihovi navijači od početka sezone priželjkuju.

Deset minuta nakon prvog, „parni valjak” postiže i drugi gol.

Dobro izveden prekid, kao i skok Vujačića. Na drugoj stativi situaciju prati Urošević, koji glavom šalje loptu u gol za 2:0.

Do kraja prvog dela igre, Partizan je postigao još jedan gol i došao do ubedljive prednosti.

Hamrun je imao korner, koji je srpski tim dobro odbranio, a onda krenuo u ubitačnu kontru.

Menig za Andradea, ovaj asistira ka Dijabateu, koji iz veoma izgledne situacije pokazuje smirenost i matira golmana gostiju za 3:0.

Partizan je na pauzu otišao sa velikom prednošću i delovalo je da će u drugom poluvremenu samo odraditi posao i privesti meč kraju.

To ipak nije dozvolio protivnik sa Malte, koji je brzo zatresao mrežu na startu drugog dela meča.

Igrao se 52. minut, kada su gosti imali korner, loše su reagovali defanzivci Partizana, lopta je stigla do Gilamijera, koji je glavom šalje u mrežu.

Malo je nedostajalo da na sličan način Hamrun stigne i do drugog gola.

Bilo je to pet minuta kasnije, u 57, kada je nakon slobodnog udarca i oštrog centaršuta, Popović odbranio udarac glavom.

Uspeo je Partizan u tim trenucima da odbije nalete rivala, da bi u finišu postigao još jedan gol i priveo meč kraju.

Uporan je bio Andrade u 77. minutu, nakon asistencije Rikarda, dva puta sprečio protivnike da mu oduzmu loptu i onda precizno šutirao i postigao gol.

Taj pogodak potpnuo je rešio sve dileme ovog meča, pošto je Partizan priveo susret kraju bez većih uzbuđenja.

Šta vam je potrebno kako biste dobili pasoš? Evo vodiča korak po korak

Od
Dara Milovanović
-
0

Ako ste se ove godine prijavili za pasoš – ili ste to odložili zbog višesatnih redova ispred kanadskih kancelarija za pasoše – možda ste se zapitali zašto je odjednom tako teško doći do jedne od ovih malih plavih knjiga.

Savezna vlada krivi za iznenadni zastoj situaciju, jer sve to dolazi u isto vreme kada su zdravstvene restrikcije povezane s pandemijom znače da, do 70 posto manje osoblja je manje na licu mesta u njenim servisnim centrima i objektima za obradu ove godine.

Iz Immigration, Refugees and Citizenship Canada (IRCC) su rekli za CBC News da zaostaci nisu povezani sa stvarnom proizvodnjom pasoša – procesom koji je obavijen velom tajne kako bi se sprečilo krivotvorenje i prevare.

Kanadska služba kaže da kamere nisu dozvoljene iza šaltera u kancelarijama u kojima se primaju zahtevi za izdavanje pasoša ili u objektima u privatnom vlasništvu gde se izrađuju pasoši. Takođe su odbili zahtev za intervju od CBC News, ali nisu naveli razlog zašto.

Ali dve agencije koje nadziru najveći deo posla pružile su informacije koje će pomoći da se sastavi put pasoša u Kanadi, od trenutka kada podnesete zahtev do dobijanja nove putne isprave.

Faza prijave

Prvi korak uključuje popunjavanje obrasca za novi pasoš deteta ili odrasle osobe ili obrasca za obnovu pasoša. Kanađani mogu poslati svoju popunjenu prijavu poštom ili se prijaviti lično u kancelarijama za izdavanje pasoša ili u Service Canada centru , zavisno koliko brzo vam je potreban pasoš.

Menadžeri u kancelarijama za izdavanje pasoša i centrima Service Canada ” vrše trijažu” mešu onima koji stoje u redovima – ponekad satima, kako bi ih odbili, i kako bi se uverili da oni kojima je najhitnije putovanje dođu prvi. Agencije ne prate koliko je klijenata odbijeno.

Ako putujete u roku od 2-45 radnih dana

Svi koji planiraju putovati u roku od 45 radnih dana od podnošenja zahteva moraju posetiti jednu od 35 kancelarija za pasoše širom Kanade i pokazati dokaz o putovanju.

Ako krenete ovom rutom, to može potrajati do dve sedmice, plus vreme za slanje poštom, da dobijete novi pasoš, iako postoje opcije hitnog i ekspresnog preuzimanja za one koji putuju ranije, uz dodatnu naknadu.

Ako putujete duže od 45 dana

Oni kojima su datumi putovanja udaljeniji trebali bi umesto toga otići u jedan od 307 centara službe Kanade u zemlji koji su  opremljeni za obradu pasoških dokumenata ili poštom u svojoj prijavi. U sredu je ministarka socijalnog razvoja Karina Gould rekla da vlada planira dodati obradu pasoša u više centara Service Canada u narednim sedmicama.

S obzirom na trenutnu potražnju, dobijanje pasoša može potrajati do 13 sedmica, plus vreme za slanje poštom, da dobijete pasoš ako se prijavite u Service Canada centru ili poštom. Međutim, neki Kanađani su se žalili na mesece čekanja u neizvesnosti , bez ažuriranja svojih aplikacija.

Ako se prijavite lično, radnik za šalterom će pregledati vaša dokumenta kako bi se uverio da niste ništa propustili. 

Kanadska služba kaže da su aplikacije koje se šalju poštom “oko 40 posto manje efikasne za obradu” – plus kada se pošalju važni dokumenti, poput izvoda iz matične knjige rođenih, ne može se reći kada bi ih vlada mogla vratiti poštom.

Nejasno je kada bi Kanađani mogli u potpunosti da preskoče redove i da se prijave putem interneta. Vlada je dodelila IBM-u ugovor za razvoj procesa digitalne aplikacije 2020. IRCC kaže da je pilot projekat u toku.

Sigurnosna provera

Kada primi zahtev, službenik analizira da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pasoš , uverava se da su njegovi lični podaci potpuni, proverava fotografiju i osigurava da su svi priloženi dokumenti autentični. 

Ako nešto nedostaje, klijenta može kontaktirati da dostavi te detalje ili dokumentaciju – ili mu se njihovi dokumenti jednostavno vrate kako bi ponovo pokrenuli proces prijave.

Kanadski servis kaže da se najčešće greške na aplikacijama odnose na informacije o:

  • Prošlim adresama.

  • Prošlim zanimanjima.

  • Garant i reference.

  • Lični dokumenti.

    Zatim slede sigurnosne provere, od kojih su mnoge obavijene velom tajne.

    Službenik proverava podatke o podnosiocu zahteva u bazi podataka, uključujući onu koja se zove System Lookout – posebnu listu na koju roditelj može dodati svoje dete  ako veruje da bi druga odrasla osoba mogla podneti zahtev za pasoš u ime deteta, što ga dovodi u opasnost od otmice. Službenik će takođe izvršiti procenu rizika za podnosioca zahteva, tražeći sve moguće crvene zastavice.

    Pasoški program takođe sarađuje s obaveštajnim službama, policijom, federalnim pravosuđem, popravnim i graničnim agencijama, kao i Interpolom i drugima — iako nije jasno koje informacije se razmenjuju s tim organizacijama kada Kanađanin podnese zahtev za pasoš.

    Ako se uoče zabrinutost za sigurnost ili prevaru, aplikacija ide na drugi nivo pregleda od strane stručnjaka za integritet Passport programa u IRCC-u.

    Količina vremena za bilo kakvu proveru zavisi od toga koliko je zahtev osobe složen, bilo kakvim prazninama ili “neobičnostima” u njihovim informacijama i sposobnosti pasoškog programa da potvrdi informacije ili reši svoje probleme, rekao je IRCC.

    Nakon što je zahtev za pasoš odobren— spreman je za proces proizvodnje.

    Izrada pasoša

    Savezna vlada zapravo ne pravi te plave pasoške korice i stranice, taj posao je dodeljen Canadian Bank Note Company, koja takođe štampa kanadske novčanice.

    Kompanija sa sedištem u Otavi proizvodi prazne pasoše na nepoznatoj lokaciji. Vladin program za pasoš odgovoran je za štampanje stranice sa fotografijom, koja uključuje vaše biometrijske podatke, i za kodiranje vaše fotografije i informacije za čip ugrađen u pasoš  na sopstvenim lokacijama za štampanje.

    Ostale sigurnosne karakteristike uključuju holografske slike na stranici sa fotografijama i skriveno mastilo koje se otkriva samo pod UV osvetljenjem .

    Vlada nije htela reći koliko je vremena potrebno za izradu svakog pasoša, niti koliki deo takse za pasoš ide na troškove proizvodnje.

    Međutim, možete videti kako izgleda proces štampanja pasoša u ovim video zapisima iza scene koje su objavili Ministarstvo unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Australije .

    Još par provera, pa dostava

    Nakon što se svaki pasoš odštampa, provode se provere kvaliteta kako bi se osiguralo da su podaci u knjizi tačni i da čip radi. Tada je pasoš spreman za slanje.

    Ako ste svoju prijavu poslali poštom, vaš pasoš će biti vraćen poštom. Ako ste se prijavili lično, možete podići svoj pasoš — ili će vam ga poslati poštom za dodatnih $ 20. Ako vam Service Canada ne uspe vratiti vaš pasoš u obećanom vremenskom periodu , odreći će se naknade za preuzimanje. Kanadska služba kaže da je na stotine osoba zaposleno tokom prošle godine da se ubrza proces, uključujući radnike čiji je posao otvaranje i skeniranje aplikacija poslatih poštom, kao i više službenika za obradu tih prijava. Kaže da očekuje da će zaostatak oko pasoša “značajno pasti” do kraja leta, na “niži, održiviji nivo” koji će trajati do 2023. Međutim, agencija takođe napominje da će sledeće godine odštampati dvostruko više pasoša – 2,8 miliona, u poređenju sa 1,3 miliona koji ističu ove godine — pošto ističu prvi desetogodišnji pasoši, izdati 2013. godine.

    SERBIANNEWS/CANADA

Sljivofest- Windsor

Od
Dara Milovanović
-
0

Ljudi se vraćaju na Mesec – a Kanada igra veću ulogu nego što mislite

Od
Dara Milovanović
-
0

Ako sve bude po planu, NASA-ina najmoćnija raketa će ujutro 29. avgusta ove godine, poleteti kao deo misije Artemis I na Mesec.

Iako će misija biti bez posade – jedini putnici na visokom, 32-spratnom svemirskom lansirnom sistemu (SLS) i priključenoj Orion kapsuli su tri lutke, to će biti prvi let na Mesec neke svemirske letelice, posle ljudske posade u kapsuli Apollo, od 17. decembru 1972. godine.

Cilj programa Artemis je da pošalje ljude nazad na Mesec – i na kraju na Mars.

Ali za razliku od programa Apollo iz 1960-ih, Artemis je međunarodni projekat. I Kanada nema tako malu ulogu u povratku ljudi u svemir; mi gradimo novi Canadarm, lunarni rover i šaljemo astronaute.

Uloga naše zemlje je veća nego što je ikada bila u našoj tihoj prošlosti sa istraživanjem svemira.

Kanada je bila treća zemlja koja je imala satelit u svemiru. Poslali smo astronaute da žive i rade u svemiru. Dali smo ključne instrumente za marsovske rovere i alate na svemirskoj letelici koja je ucrtala udaljeni asteroid. Mi smo partneri u nedavno lansiranom svemirskom teleskopu James Webb . 

I, naravno, napravili smo legendarne robotske ruke – Canadarm i Canadarm2 – koje su korišćene na svemirskim šatlovima i Međunarodnoj svemirskoj stanici, kao što i stoji na našoj novčanici od 5 dolara. 

I mi takođe idemo na Mesec.

Šta je sledeće?

Misija Artemis I je da testira SLS raketu i kapsulu Orion. Ali nakon toga dolazi Artemis II, zakazan za 2024. ili 2025. godinu, kada će četiri astronauta putovati Orionom i kružiti oko Meseca.

Na toj kapsuli će biti još neimenovani kanadski astronaut – prvi koji će otputovati u duboki svemir.

NASA takođe ima planove za izgradnju Lunar Gateway-a, male svemirske stanice koja će kružiti oko Meseca. Kanada doprinosi izgradnji Canadarm3,— a nova ruka je mnogo sofisticiranija od prve.

“Canadarm2 je danas na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Udaljena je oko 400 kilometara od Zemlje, dakle nekoliko sati letenja, ako idete pravo gore”, rekla je Holly Johnson, potpredsednica svemirskih i robotskih operacija. “Canadarm3 će kružiti oko Meseca na Lunar Gateway-u, koji je 400.000 kilometara od Zemlje.”

S tim produženim putovanjem, rekla je, CSA je fokusiran na “razvoj” inteligencije i veštačke inteligencije Canadarma.

“Mora biti autonomniji, mora biti pametniji, jer komunikacija traje duže između Zemlje i Meseca.”

Kao što su prva dva Canadarma bila ključna u izgradnji i održavanju Međunarodne svemirske stanice, Canadarm3 će biti ključna u izgradnji nove Lunarne kapije.

Međunarodna stanica je takođe partner s Lockheed Martinom i General Motorsom kako bi osigurali robotsku ruku na budućem lunarnom roveru. 

A kada je reč o lunarnim roverima, kanadske kompanije takođe rade na jednom koji bi mogao da provede dve nedelje na hladnim temperaturama lunarne noći.

“Uloga Kanade u svemiru nije mala — mi smo igrač od početka”, rekao je Ken Podwalski, izvršni direktor istraživanja svemira i programski menadžer Lunar Gateway u Kanadskoj svemirskoj agenciji (CSA).

“Jednostavno mislim da Kanađani… ne shvataju koliko smo sjajni. Mislim da ne shvataju stvari koje smo uradili sa programom šatla, sa našim astronautima, sa naukom, sa našim satelitskim programima, našim posmatranjem Zemlje, Međunarodnom svemirskom stanicom”, rekao je.

“Radimo 25 godina na tom programu i nikada nismo podbacili. Mi smo apsolutno najbolji igrač u istraživanju svemira. I Kanađani to moraju znati.”

Kanada možda nije tako velika ili naseljena kao SAD, Evropa ili Kina – neki od glavnih igrača u svemiru – ali mi smo definitivno moćni, rekao je Chris Gainor, astronom amater i istoričar svemira.

“Po glavi stanovnika, mi ne trošimo ni približno toliko koliko Amerikanci”, rekao je. “Ali tamo gde smo bili uključeni u svemir, uvek smo bili na prvom mestu. Uspeli smo kada smo se posvetili tome i kada smo uložili neke resurse.

“Mislim da je to važna poruka: možda i nije najbitnije ono što radimo, ali mi zapravo igramo u velikoj ligi po niskoj ceni, rekao bih.”

Industrija od 470 milijardi dolara koja raste

Napori Kanade su takođe više od jednostavnog odlaska u svemir, tvrde oni u industriji. Takođe se radi o ulaganju u budućnost i poslovima ovde kod kuće.

“Globalni svemirski sektor iznosio je 470 milijardi dolara u 2021. i raste. U Kanadi ostvaruje prihod od 5 milijardi dolara i otvara 20.000 radnih mesta”, rekla je Lisa Campbell, predsednica Kanadske svemirske agencije.

“I dalje raste”, rekla je. “Sve više mladih ljudi gravitira ka svemirskom sektoru, jer je uzbudljivo, zanimljivo. To su nauka, tehnologija, matematika, pravo, upravljanje projektima, finansije – samo to. I biće ogromna potražnja za ljudima u budućnosti za rad u svemirskom sektoru.”

Iako možda nije odmah očigledno da nam ulaganja u svemir pomažu ovde kod kuće, tokom 65 godina, ovde na Zemlji su postojale prednosti koje su se iskoristile, uključujući tehnologiju za  bežični usisivač, memorijsku penu i poboljšane operacije oka .

Doprinos Kanade je takođe imao direktne efekte: tehnologija Canadarm je modifikovana i korišćena za podršku medicinske robotike, obavljajući hiljade medicinskih procedura u bolnicama na Zemlji, primetio je Džonson. 

CSA je takođe dom savetodavnog veća za zdravstvenu zaštitu u dubokom svemiru, čiji je cilj da nauči više o ljudskom zdravlju u svemiru, s ciljem inovacija ovde kod kuće. Agencija je pokrenula Deep Space Healthcare Challenge , nastojeći da stvori nove dijagnostičke tehnologije koje će služiti i misijama u dubokom svemiru i onima koji žive u udaljenim zajednicama.

“Dok shvatamo kako održavati ljudsko zdravlje i hraniti ljude dalje u svemiru, to nam takođe pomaže u izazovima koje imamo ovde na Zemlji s udaljenim zajednicama, sa sigurnošću hrane i otkrivanjem i prevencijom i lečenjem nekih bolesti”, rekla je Campbell. “Mnoge tehnologije koje razvijamo za svemir, pomažu nam i ovde na Zemlji.”

Nova trka za Mesec je sada u toku, rekao je Podwalski, a Kanada je veliki deo te priče- i to bi trebalo da bude poznato.

“Ali kao Kanađani,” rekao je, “mi se ne hvalimo dovoljno.”

SERBIANNEWS/CANADA

Usporavanje inflacije u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Inflacija u Kanadi blago je oslabila u julu zbog nižih cena benzina, prema zvaničnim podacima državne statističke službe. Kanadska inflacija u julu bila je na 7,6 odsto u odnosu na 8,1 odsto u junu, što je bilo najviše u poslednjih oko 40 godina.

Guverner Banke Kanade Tif Meklem (Tiff Macklem) ocenio je da je inflacija i dalje „previsoka“, iako je možda dostigla vrhunac, kao i da će „ostati previsoka neko vreme“, prenosi Reuters. Takođe, osnovni pritisci na cene sugerišu da je u planu još jedno veliko povećanje kamatnih stopa.

Cena benzina u julu bila je 35,6 odsto viša u odnosu na pre godinu dana, dok je u junu iznosila 54,6 odsto na godišnjem nivou. Troškovi hrane i usluga podstaknutih potražnjom, kao što su putovanja, nastavili su da rastu. Uobičajeni indeks potrošačkih cena, za koji centralna banka navodi da je najbolji pokazatelj učinka privrede, dostigao je 5,5 odsto.

Na tržištu novca očekuju novo povećanje kamatnih stopa u septembru, a najverovatnije za 0,5 odsto, kako bi se referentna kamatna stopa podigla na tri odsto. Nešto manje je verovatno povećanje za 0,75 procenata, dok niko ne očekuje novo povećanje od 100 baznih poena (jedan odsto) koliko je bilo u junu.

Hil: ZSO ne bi bio jedinstven slučaj, slični primeri postoje u Evropi

Od
miki
-
0

Ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil, prekao je da Zajedinica srpskih opština na Kosovu nije nikakav jedinstveni model, i da primeri takvog udruživanja već postoje u multietničkim sredinama u Evropi.

„Ideja ovih pregovora je da se Kosovo i Srbija pripreme za evropsku budućnost i mislim da je ono što možemo videti u multietničkim društvima širom Evrope, slično onome što je zamišljeno na Kosovu, a to je Zajednica srpskih opština. Tako da to ne bi bio jedinstven primer jer slični modeli postoje u ostatku Evrope“, rekao je Hil upitan zašto SAD ne izdejstvuju da se formira ZSO.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar izjavio je početkom meseca da svi sporazumi između Beograda i Prištine treba da budu poštovani, uključujući i sporazum o formiranju Zajedinice srpskih opština (ZSO).

Beograd insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, dok se Priština tome protivi, navodeći da ZSO mora da bude usklađena sa kosovskim ustavom.

1...844845846...1.528Stranica 845 od ukupno 1.528

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković