Humanitarna organizacija “Srpska solidarnost” je šesti put zaredom pokrenula humanitarnu akciju “Sveske solidarnosti”. Cilj je da se obezbedi što više svezaka i školskog pribora za školarce iz enklava sa Kosova i Metohije, a samim tim i da se uštede sredstva njihovim roditeljima za neke druge dečije potrebe.

“Prošle godine opremljeno je 1.200 đaka školskim priborom, a nadamo se da će se ta brojka ove godine premašiti”, rekao nam je Branko Antić iz Srpske solidarnosti. Akcija traje do 31. avgusta.

Pozivaju se svi ljudi dobre volje i društveno odgovorne kompanije da se priključe u skladu sa svojim mogućnostima.

Ko želi, može pomoći ili novčanom donacijom sa naznakom “Sveske solidarnosti” ili donacijom svezaka i školskog pribora.

Ko želi da donira školski pribor više informacija putem mejla srpskasolidarnost@gmail.com ili na telefon 060/661-61-91.

Ukoliko želite da podržite rad organizacije možete to uraditi uplatom novčanih sredstava na:

Žiro račun: 340-11013053-38

Pay pal: srpskasolidarnost@gmail.com

Instrukcije za uplate na devizni račun:
Currency tag: (EUR,$, RUB….)
SWIFT CODE: GIBARS22
IBAN: RS35340000001101305338
NAME: Srpska solidarnost
ADDRESS: Beograd, Skerlićeva 12

Akciju možete pomoći slanjem SMS poruke na 1389.

Za pravna lica postoji mogućnost ugovora o donaciji.
 

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je Beograd napravio veliku stvar što je došao u Brisel spreman da pregovara i što je uradio svoj domaći zadatak, dodajući da misli da prištinska strana nije bila spremna za konkretan razgovor.

“Mislim da je srpska strana pokušala da bude fleksibilna, da pronađe rešenja, a ovaj jutrošnji razgovor (sa Vučićem) to mi je i potvrdio”, rekao je Kristofer Hil u intervjuu za N1 na pitanje da prokomentariše sastanak koji je imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o situaciji na KiM.

Dodao je da je “očigledno” da rezultati pregovora u Briselu predstavljaju razočaranje, ali je izrazio nadu da će se proces nastaviti, na šta, kako navodi, ukazuje i dolazak predstavnika EU i SAD Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara u region.

Upitan šta je “pošlo naopako” prilikom poslednjeg susreta Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu, rekao je da je srpska strana “bila na svom mestu, znala je o čemu treba da razgovara, znala je šta je važno”.

“Ali mislim da druga strana, nažalost, nije bila spremna za konkretan razgovor”, rekao je ambasador.

Za rešavanje ovih problema, kako je rekao Hil, neophodno je da razgovarate o konkretnim stvarima, ali te stvari takođe morate staviti u širi kontekst, a širi kontekst je pitanje srpske zajednice i načina na koji će ona živeti u budućnosti.

“To je za mene ključno, srpska zajednica na Kosovu se mora osećati kao kod kuće i biti bezbedna. Zato se ulažu određeni napori da se o tome razgovara, a mislim da će se tako i nastaviti”, rekao je Hil.

Izrazio je nadu da će se krenuti u rešavanje širih i važnijih problema za budućnost Kosova, a naročito srpske zajednice, kao i da će se postići rešenje za “veoma opasne hitne probleme”.

Podsećajući da je bio angažovan i tokom pregovora u Rambujeu, Hil je naveo da je “prosto neverovatno” da je posle 23 godine naišao na mnogo sličnih problema kada se vratio u region.

Na pitanje da li misli da bi ljudi na severu živeli bolje da imaju Zajednicu srpskih opština, kaže da je čvrsto ubeđen da se budućnost srpske zajednice može osigurati stvaranjem neke vrste mehanizma, kao i da u ostatku Evrope postoje različiti modeli za to.

“Tako da mislim da bi trebalo smisliti neku vrstu zajedničkog aranžmana za srpsku zajednicu, nešto što će odgovarati svima”, rekao je Hil.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Vučića da je Kurti tražio da se opet pregovara o svemu, izrazio je nadu da Kurti nije tako mislio.

“Mislim da želi sve da vidi i sve da razume, kao i da se upozna s detaljima. Iskreno se nadam da je mislio nešto nalik tome, a ne da je imao na umu, kako vi ti kažete, ponovno pregovaranje o svemu. Jer, opet, pregovori znače dogovor obeju strana, a ne samo jedne”, rekao je Hil.

Upitan da prokomentariše posetu ministra Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da on to ne razume i da je to prilično zbunjujuće.

“Ja ne razumem šta je on tamo pokušavao da postigne. A, iskreno, možda ni on ne razume”, naveo je ambasador Hil, kako prenosi N1.

RTS slavi 64. rođendan. Televizija Beograd počela je da emituje program 23. avgusta 1958. godine. U arhivi RTS-a čuva se 250.000 sati materijala – najgledanije serije, muzičke emisije, informativni programi, izveštaji iz čitavog sveta, nastupi svetskih zvezda.

„Šezdeset četvrtu godinu postojanja zaokružili smo sa osam različitih žanrovskih igranih serija. Mogu da se pohvalim da je bilo 120 epizoda u prvoj polovini godine a i u šezdeset petu godinu ulazimo još mlađi i svežiji. Možemo da kažemo da nas očekuje još punih 65 godina”, rekao je Marko Novaković, odgovorni urednik Dramskog i serijskog programa.