“Zapanjujuće”: I velike i male stanice hitne pomoći širom Kanade se bore sa krizom kadrova
Berni Wood je bila zaražena COVID-19 i teško je disala, kada joj je rečeno da će morati čekati više od 20 sati u stanici hitne pomoći na Princ Edvard ostrvu, kako bi dobila medicinsku pomoć.
Stanovnica Charlottetowna bila je pozitivna na koronu neposredno pre produženog vikenda 1. jula, a nekoliko dana nakon bolesti, nije mogla da diše.
Kada je stigla kolima hitne pomoći u bolnicu kraljice Elizabete (QEH) u Charlottetownu, u najvećoj bolnici na P.E.I, a bolničari su planirali da je odvedu u zadnju sobu, jer je bila bolesna od COVID-19. Ali nije bilo mesta. Tako joj je rečeno da sedi u glavnoj čekaonici, koja je bila krcata.
Sela je pored žene koja je mislila da je imala moždani udar. U blizini je bio čovek sa bolovima u grudima.
“Sedim unaokolo sa svim tim ljudima, znajući da sam pozitivna na COVID, i to me je zaista zabrinulo”, rekla je.
Nakon tri sata, Wood je pitala medicinsku sestru koliko će još morati da čeka.
“I ona joj je rekla, da će čekanje biti verovatno 16 do 20 sati ili duže.”
Wood je napustila hitnu pomoć i pozvala farmaceuta koji joj je prepisao inhalator, koji joj je pomogao da diše.
Wood je samo jedan slučaj, od više miliona Kanađana koji se sve više suočavaju sa sve manje mogućnosti za medicinsku negu, zahvaljujući nedostatku osoblja u zdravstvenom sistemu širom Kanade, što je dovelo do mnogih zatvaranja stanica hitnih pomoći, produženog vremena čekanja, pa čak i nekoliko smrtnih slučajeva pacijenata koji su umrli čekajući medicinsku pomoć.
Najmanje 15% P.E.I. populacije nema porodičnog doktora, prema Health P.E.I. podatacima, a kada se razbole često im je nemoguće pristupiti ambulantama jer se popune u roku od nekoliko minuta od otvaranja. Ne preostaje im ništa drugo nego da odu u hitnu pomoć i čekaju nekoliko sati, bez obzira da li su njihove medicinske potrebe hitne ili ne.
Problem se pogoršao povremenim zatvaranjem i skraćenim radnim vremenom nekih stanica u manjim ruralnim zajednicama za hitne slučajeve u pokrajini.
Kolaborativni centar za hitne slučajeve Western Hospital, centar za hitnu negu u zapadnom delu P.E.I.-a, koji se nalazi oko 125 kilometara od Charlottetowna, zatvoren je ranije ovog meseca do kraja avgusta, zbog nedostatka raspoloživog osoblja.
Nedostatak zdravstvenih radnika je takođe zatvorio i hitnu pomoć u bolnici Western Hospital više puta ovog leta, najčešće tokom vikenda, ostavljajući hiljade ljudi koji žive zapadno od Summerside-a bez druge opcije nego da se odvezu u Summerside ili Charlottetown ako im je potrebna hitna medicinska pomoć.
Jason Woodbury, predsednik sindikata koji predstavlja bolničare u P.E.I.-u, kaže da se broj poziva povećao nakon čestih zatvaranja hitne pomoći u Western-u i dugotrajnog zatvaranja centra za hitnu negu.
Ovo stavlja dodatni pritisak na službe hitne pomoći koje su “već u kritičnom stanju”, rekao je Woodbury.
„Nije neuobičajeno da vozila ostanu bez osoblja“, rekao je on. “Suočavamo se sa kadrovskom krizom unutar naše organizacije.”
Pacijenti su sada suočeni s dužim vremenom čekanja kada pozovu hitnu pomoć u zapadnom delu P.E.I, situacija koja ima domino efekat na veće bolnice u Charlottetown-u i Summerside-u koje sada moraju primati preusmerene pacijente, rekao je Woodbury.
U julu, QEH je bio primoran da aktivira code Orange protokol — koji se obično aktivira nakon velike katastrofe ili neočekivanog priliva pacijenata — nakon sudara jednog automobila u kojoj su učestvovale četiri osobe, i zbog velikog broja pacijenata koji su već bili u odeljenju hitne pomoći u to vreme.
P.E.I. izvršni direktor dr. Michael Gardam kaže da je zdravstvena uprava bila prisiljena dati prioritet većim odeljenjima za hitne slučajeve.
„Kao i svaki zdravstveni sistem u Kanadi, ovog leta smo se borili sa nedostatkom kadrova“, rekao je.
„U okolnostima u kojima jednostavno ne možemo pronaći osoblje za rad, nećemo premeštati osoblje iz naših većih centara, jer je logičnije osigurati da ti veći centri i dalje rade.”
Da bi gradske hitne pomoći nastavile da rade, pokrajina je takođe nedavno povukla finansijski podsticaj, koji je ranije bio nuđen lekarima koji su popunjavali smene.
Napomenuo je da je ovo program koji je uvela pokrajinska vlada, a ne P.E.I Health.
“Ne želim da podstičem ljude da rade na mestu gde su nam, iz perspektive stanovništva, najmanje potrebni”, rekao je Gardam.
Nedostatak osoblja je široko rasprostranjen
Situacija u P.E.I. nije jedinstvena. Nedostatak zdravstvenog osoblja muči odeljenja hitne pomoći u malim, ruralnim bolnicama od obale do obale, izazivajući privremeno zatvaranje hitne pomoći i smanjenje usluga širom Kanade.
Ponovno zatvaranje hitne pomoći u Clearwater-u, BC, ove godine je podstalo gradonačelnika zajednice Merlina Blacka, da javno iznese zabrinutost za zdravlje i sigurnost svojih stanovnika.
Ali lokalna bolnica bila je samo jedna od brojnih malih, ruralnih hitnih službi u BC-u. koje su doživele privremena zatvaranja i preusmeravanja, uključujući one u Oliveru, Port Hardy-ju, Port MacNeill i Ashcroftu.
Dva pacijenta koja su doživela srčani udar u Ashcroftu umrla su u poslednjih mesec dana dok su čekali hitnu pomoć. U najmanje jednom od ovih slučajeva, privremeno zatvaranje lokalne hitne pomoći odigralo je ulogu u odloženom odgovoru hitne pomoći.
U New Brunswicku su tri pacijenta umrla u tri različite hitne službe u poslednjih mesec i po dana.
U julu, šest stanica za hitne slučajeve, uključujući jednu u Montrealu, privremeno je zatvoreno u Kvebeku, tri su zatvorene u New Brunswicku; 14 bolnica u Ontariju je zatvorilo hitne službe, i krevete i jedinice intenzivne nege; a trećina hitnih službi u ruralnoj Manitobi zatvorena je zbog nedostatka osoblja.
Došlo je i do zatvaranja hitne pomoći i kreveta i smanjenja usluga u više gradova u Alberti, Saskatchewanu, Novoj Škotskoj, Newfoundlandu i Labradoru, a sve teritorije su imale prekide u hitnim zdravstvenim uslugama.
Krivac? Izgaranje i velika opterećenja, zbog čega mnogi zdravstveni radnici skraćuju svoje radno vreme, odlaze u prevremenu penziju ili jednostavno daju otkaz, kaže kanadsko medicinsko udruženje.
Medicinske sestre i doktori, iscrpljeni nakon dve nemilosrdne godine rada u vanrednoj situaciji u javnom zdravstvu, sada leče pacijente koji su odložili medicinske tretmane tokom pandemije, a sada su još i bolesniji. To znači da ima više kritično bolesnih pacijenata kojima je potrebna više nege, ali manje ljudi koji će se brinuti o njima, jer zdravstveni radnici nastavljaju napuštati svoje poslove. Okružna bolnica Perth and Smiths Falls, koja se nalazi sat vremena van Ottawe, je među mnogim manjim bolnicama, pogođenih kadrovskom krizom.
Tamošnje odeljenje hitne pomoći bilo je zatvoreno tri sedmice, ranije tokom ovog leta nakon što je izbijanje COVID-19 među osobljem hitne pomoći, dovelo do kritičnog nedostatka osoblja.
Ali pandemija je samo deo problema.
Michael Cohen izvršni direktor bolnice, kaže da je mnogo meseci pre nedavnog zatvaranja bolnica gubio medicinske sestre i nije mogao zaposliti dovoljno ljudi da ih zamene. U nekim slučajevima, medicinske sestre su napuštale svoj posao u bolnici kako bi primile slabije plaćene poslove u zajednici, rekao je Cohen. Jedini razlog zašto je bolnica u Pertu mogla ponovo da se otvori krajem jula je taj što je dovela privremene medicinske sestre preko privatne agencije uz značajne dodatne troškove za bolnicu. Ali Cohen kaže da je ovo samo deo rešenja.
Većina medicinskih sestara je došla u Perth samo privremeno, jer žive u područjima daleko van regije Perth, kao što su Toronto, Oakville i Mississauga.
„Veoma smo zabrinuti zbog ovoga. Imamo upražnjene pozicije za koje, nažalost, ne dobijamo nijednog kandidata – rekao je Cohen.
“Zaista smo zahvalni (medicinskim sestrama) što su napustili svoje porodice i svoj dom kako bi došli i pomogli nam. Ali znamo da to nije dugoročno rešenje”, rekao je Cohen.
Razlike u velikim i malim gradovima
Čak i bolnice u velikim gradovima u područjima kao što su Toronto, Vancouver i Montreal imaju problema.
Ali rešenja za ove bolnice se razlikuju. U velikoj, urbanoj bolnici, hitne službe imaju više medicinskih sestara i doktora tokom određene smene, što znači da ako nekoliko medicinskih sestara napusti ili se razboli od COVID-19 – što je stalni problem u bolnicama širom zemlje – još uvek ima dovoljno osoblja da urgentni centar bude otvoren.
Ali sve više, čak su i bolnice u urbanim centrima primorane da smanjuju usluge.
Hitna pomoć bolnice Lachine, koja je deo mreže zdravstvenih centara Univerziteta McGill i koja je ocenjena kao jedna od najboljih kanadskih bolnica, doživela je smanjenje usluga ranije ove godine, uključujući i preusmeravanje pacijenata iz hitne pomoći preko noći.
Nakon značajnog negodovanja javnosti, usluge su na kraju obnovljene. „Zaista je zapanjujuće da se to može dogoditi bolnici u neposrednoj blizini centra grada“, rekao je dr. Paul Saba, predsednik veća lekara u Lachine-u.
Činjenica da je Nacionalna skupština Quebec-a, Lachine označila kao jedinu frankofonu bolnicu na zapadnom ostrvu koja opslužuje pretežno frankofonu zajednicu, učinila je poremećaj u uslugama još iznenađujućim, s obzirom na to da vlada Francois Legaulta snažno zagovara frankofone usluge, dodao je Saba.
Zatvaranje kreveta i stanica hitne pomoći u najmanje 10 drugih bolnica u Kvebeku tokom prošle godine dodatno su opteretili bolnice u centru grada, rekao je Saba.
I dok je COVID-19 odigrao veliku ulogu u kanadskoj krizi zdravstvenog osoblja, to nije jedini razlog zašto bolnice širom Kanade doživljavaju neviđene pritiske.
“Problem je u tome što naš sistem nije imao manevarsku sposobnost da dozvoli bilo kakvo preterano opterećenje”, rekao je Saba.
“Kada postoji opterećenje u sistemu, kao što je nalet zbog COVID-a, nema kapaciteta za reakciju. I dozvolili smo da se to dogodi zbog loših odluka i mešanja politike u zdravstvenu zaštitu.”
SERBIANNEWS/CANADA
Grčka ostrva na kojima je u septembru najtoplije
Septembar je najbolji mesec za grčka ostrva: temperatura je još visoka, more je toplo i nema letnjih gužvi, piše 101 holidays i skreće pažnju turistima na ostrva na kojima je u ovom periodu najtoplije.
Kos
Kao na većini grčkih ostrva, početak septembra na Kosu zna da bude jako vruć, dok krajem meseca temperatura kreća da pada.S prosečnom dnevnom temperaturom od 28 stepeni i 11 sati sunca, more je na prijatnih 24, a noću temperatura retko padne ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Krit
Krit je najveće grčko ostrvo izuzetne prirodne lepote. Dnevna temperatura je u proseku 27 stepeni, broj sunčanih sati je 10, a kiše u septembru tamo gotovo da nema. Temperatura mora je savršena za kupanje na 23 stepena, a noću se obično drži iznad 18 stepeni.
Samos
Teško je odoleti skretanju sa utabanih staza na Samosu do skrivenih, fantastičnih plaža, ili tradicionalnih sela, ali imajte na umu da je u septembru prilično vruće, sa 11 sunčanih sati dnevno i maksimalnom dnevnom temperaturom od 29 stepeni. Noću je minimalna temperatura oko 17 stepeni, a more se drži na oko 23 stepena.
Krf
Krf je takođe lep u septembru, kad temperatura dnevno u proseku ide do 27 stepeni, more je na oko 24 stepena, a plaže su prijatno tihe. Tek krajem meseca postoje šanse za kišu, uglavnom možete da računate na devet sunčanih sati dnevno.
Santorini
Santorini je malo hladniji, s prosečnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni, ali na njegovim peščanim plažama, more je sjajno za plivanje sa prosekom od 24 stepena. Takođe, dani imaju 10 sunčanih sati i skoro da ne postoje šanse za kišu.
Suša otkrila stope dinosaurusa stare 113 miliona godina
Suša u Teksasu isušila je korito reke koja protiče kroz Nacionalni park dolina dinosaurusa, gde su otkrivene stope velikog prastanovnika planete Zemlje. Veruje se da su otisci stopa dinosaurusa stari 113 miliona godina, rekao je zvaničnik iz ovog parka.
Na fotografijama koje su objavljene vide se otisci troprstog diva, koji je nekada šetao ovim predelima. Ovaj park je inače poznata po tome što se tu nalazila jedna od najdužih „ruta“ na svetu kojom su se kretali dinosaurusi.
Veruje se da je dinosaurus bio dug bar pet metara i težak oko sedam tona.
Ovo otkriće je ipak kratkog veka – kad bude pala kiša, stope će ponovo biti prekrivene vodom i sakrivene od pogleda.
Čak i tako, čudesno je i podseća nas koliko tajni krije naša prelepa planeta Zemlja!
Sumnjate li da vam prisluškuju telefon? Ovo su znaci da vas neko prati
Hakeri mogu saznati baš sve o vašem životu, mogu putem GPS-a saznati gde se nalazite, gde kupujete, što kupujete, gde se krećete…
Svi smo se barem jednom pitali prisluškuje li iko naš telefon? Napredovanjem tehnologije, prisluškivanje i praćenje uređaja postalo je veoma lako, posebno kada su u pitanju pametni uređaji.
Hakeri mogu saznati baš sve o vašem životu, mogu putem GPS-a saznati gde se nalazite, gde kupujete, što kupujete, gde se krećete, mogu prikupiti razne podatke o vama i prodati ih na „dark webu“ ili ih jednostavno iskoristiti za krađu identiteta.
Najčešći znaci
Readers Digest je otkrio neke od najčešćih znakova da vas neko prati.
Mobilni uređaj se sam resetuje. Ako vam telefon počne sam da se resetuje, to znači da je možda hakovan, odnosno, znači da vam je uređaj verovatno pokupio “malware” i da je on došao u sukob sa ostalim aplikacijama.
Drastično usporavanje uređaja. Ako vam je telefon odjednom zantno sporiji, gubi na brzini i smanjuje mu se kapacitet, znači da vam je možda netko “upao” u sistem.
Jedan od indikatora je i pojava čudnih zvukova. Ako čujete jeku, statične zvukove ili klikanje, to može biti znak da vam neko prisluškuje uređaj. Stručnjaci tvrde da se to događa retko jer su hakeri pronašli nove načine za prisluškivanje i praćenje, ali treba obratiti pažnju na kvalitet zvuka.
Uređaj se predugo isključuje. Ovo je vrlo česta pojava, a ako primetite da se telefon isključuje znatno duže nego inače, to može da znači da vaš uređaj pre potpunog gašenja šalje podatke trećoj strani, čime se produžava vreme gašenja.
Često pregrevanje. Ako vam se uređaj gre bez da na njemu radite išta posebno, to je vrlo čest indikator da vam je uređaj hakovan. Maliciozni programi u pozadini rade neprekidno i nevidljivi su korisniku, ali ih zato fizički možete osetiti, jer će vam mobilni telefon biti vruć. Svakako, to pregrevanje može da bude i zbog loše baterije.
Isto tako, obratite pažnju na potrošnju mobilnih podataka, ako vam se preterano “prže” gigabajti, a ne koristite ništa što ih troši, to znači da ih neko troši umesto vas.
Kako se zaštititi?
I šta uraditi na kraju da biste to sprečili? Prvo što možete jeste da resetujete uređaj. Neke aplikacije za praćenje oslanjaju se na to da baš nikada nećete resetovati uređaj, a ovim potezom možete se rešiti tog “malware”-a. Antivirus može biti od koristi, ali ne znači nužno da ste potpuno zaštićeni.
Najbolje što možete uraditi jeste da držite GPS isključenim i da ga palite samo kada vam je potreban. Važno je ažurirati uređaj kada se pojave nova ažuriranja i brisati sve aplikacije koje nisu proverene i koje ne koristite.
Ako baš ništa ne upali, uvek možete vratiti uređaj na fabrička podešavanja i napraviti neki “backup” svega što vam je važno.
Novo istraživanje: Veštački zaslađivači mogu da izazovu dijabetes
Zamene za šećer se nalaze u mnogim dijetalnih namirnica, kao što su gazirana pića, deserti, gotova jela i kolači, ali i proizvodima iz svakodnevne upotrebe, poput pasta za zube i žvakaćih guma.
Iako su proizvođači dugo tvrdili da nemaju negativan efekat na ljudsko telo, naučnici sada upozoravaju da neki veštački zaslađivači mogu da promene mikrobiome konzumenata promenom nivoa šećera u krvi.
Viši autor studije, profesor Eran Elinav iz Nemačkog nacionalnog centra za karcinom, rekao je da „kod ispitanika koji su konzumirali nenutritivne zaslađivače su identifikovali vrlo jasne promene u sastavu i funkciji crevnih mikroba i molekula koje se izlučuju u perifernu krv“.
Čini se da ovo ukazuje da su crevni mikrobi u ljudskom telu prilično osetljivi na svaki od ovih zaslađivača.
Takođe je otkriveno da dva zaslađivača, saharin i sukraloza, značajno utiču na toleranciju glukoze kod zdravih odraslih osoba.
„Zanimljivo je da su promene u mikrobima bile u visokoj korelaciji sa promenama uočenim u glikemijskim reakcijama ljudi“, dodao je profesor.
Očekuje da će se efekti zaslađivača razlikovati od osobe do osobe zbog neverovatno jedinstvenog sastava našeg mikrobioma.
„Moramo da podignemo svest o činjenici da nenutritivni zaslađivači nisu inertni za ljudsko telo kao što smo verovali. Kliničke zdravstvene implikacije promena koje mogu da izazovu kod ljudi ostaju nepoznate i pozivaju na dodatne, dugotrajnije i iscrpnije studije. U međuvremenu, moramo da nastavimo da tražimo načine da zadovoljimo potrebu za slatkim, izbegavajući pritom šećer koji je očito najštetniji za naše metaboličko zdravlje“, rekao je profesor Elinav
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Cell“.
Ruska pravoslavna crkva priznala autokefalnost Makedonske crkve
Sinod Ruske pravoslavne crkve priznao je Makedonsku pravoslavnu crkvu – Ohridsku arhiepiskopiju, kao autokefalnu sestrinsku crkvu, javila je agencija MIA.
Članovi Sinoda su, kako se navodi u saopštenju Ruske crkve, izrazili nadu da će Makedonska pravoslavna crkva-Ohridska arhiepiskopija, najmlađa u porodici autokefalnih pravoslavnih crkava, čvrsto sačuvati svetu pravoslavnu veru u čistoti i celovitosti i sačuvati vernost pravoslavnog kanonskog predanja.
Srpska pravoslavna crkva je 24. maja priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve posle 55-ogodišnjeg raskola, a prethodno je 9. maja Vaseljenska patrijaršija priznala MPC pod imenom Ohridska arhiepiskopija.
Država se zadužila za 690 miliona evra
Na domaćem tržištu direktnom pogodbom prodate su tri emisije po kamatama od 2,4 procenta
Država se pre dva dana, u utorak, na domaćem tržištu zadužila za 690 miliona evra. Reč je o tri emisije evroobveznica koje su prodate direktnom pogodbom. U slučaju prve hartije od vrednosti država je dobila 90 miliona evra, a kamata koju će morati da plati nakon četvorogodišnjeg dospeća iznosi 3,95 odsto plus šestomesečni euribor. U slučaju druge trogodišnje obveznice prikupila je 250 miliona evra po kamati koja iznosi 3,75 odsto plus šestomesečni euribor. Najviše novca prikupila je od obveznice koja dospeva za 53 nedelje, što znači da je reč o emisiji na godinu dana, i to je 350 miliona evra. Samo u ovom slučaju kamata je fiksna i iznosi 2,4 odsto.
Ko je kupio državni dug nije navedeno, ali je nesumnjivo reč o bankama koje su uglavnom kupci državnih dužničkih papira, mada to mogu biti i osiguravajuće kuće, međunarodni investitori. Po tome što se u slučaju „papira” na tri i četiri godine radi o promenljivoj kamati, odnosno onoj koja je u vezi sa kretanjem euribora, jasno je da su investitori zaštićeni od obezvređivanja novca u situaciji kada se ubuduće očekuje dalji rast kamata.
Ovih dana euribor menja vrednost na dnevnom nivou i 22. avgusta iznosio je 0,908 odsto, a samo pet dana ranije 0,754 procenta. Prema sadašnjoj ceni novca znači da je kamata na četvorogodišnji dug gotovo pet odsto godišnje, a biće samo veća.
Ivan Nikolić, direktor za naučni istraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu smatra da smo se, prema aktuelnim cenama, na domaćem tržištu zadužili povoljnije, nego što bi to mogli na međunarodnom.
„To je, nažalost, cena koja je u ovom trenutku moguća. Jeftinije od toga ne može. To jeste neuporedivo nepovoljnije i skuplje nego što je bilo prošle i pretprošle godine, ali ušli smo u period skupljeg zaduživanja. To samo znači da država mora da bude mnogo obazrivija oko potrošnje koja bi bila rizičnija i oko prekomernog davanja koje bi napravilo veći deficit”, kaže Nikolić pojašnjavajući da sredstva nisu uzeta samo za tekući deficit, već i za refinansiranje obaveza koje dospevaju.
Prema njegovim rečima koliko god da je cena kapitala otišla naviše u odnosu na prošlu godinu na srednji rok to će biti još nepovoljnije. Znači u naredne dve, tri godine dok se svet ne izbori sa inflacijom kapital će biti skup. Monetarni uslovi će se, bez dileme, dalje zaoštravati. Već je to najavila američka centralna banka FED, to će pratiti i Evropska centralna banka. Samim tim će i državne hartije biti skuplje.
„Koliko god nam se cena prodatih obveznica činila nepovoljna ona će biti još skuplja. Potrebna je obazrivost kod svakog povećanja. Imamo inflaciju pa neki rashodi moraju da se uvećaju i to plate i penzije. Biće izazovno u svakom slučaju”, navodi Nikolić.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke piše da je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu nastavila da utiče na domaće tržište hartija od vrednosti (HoV). To je potvrđeno daljim rastom kamata na aukcijama dvogodišnjih HoV, koja je povećana u više navrata, čime je dostigla nivo od 3,6 odsto, što je više za 0,65 procenata u odnosu na aukciju ove ročnosti krajem prvog kvartala. Na aukciji dinarskih HoV ročnosti od deset godina, u odnosu na prethodnu aukciju ove ročnosti od 9. februara 2021, kamata je bila 6,7 odsto. U junu je direktnom pogodbom emitovana obveznica u evrima ročnosti od 53 nedelje, koja je prodata u nominalnoj vrednosti od 350 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,4 procenta.
U pomenutom izveštaju NBS-a procenjuje se i dalji rast euribora i to onog tromesečnog, a ne šestomesečnog koji se uzima u obzir za računicu kamate. Tromesečni euribor u naredne dve godine kretaće se u rasponu od 1,2 do 1,3 odsto. Interesantno je da tromesečni euribor sada iznosi 0,453 procenta što znači da je upola niži od šestomesečnog što pokazuje da u naredne dve godine on može ostati duplo veći, odnosno oko dva odsto.
Partizan remijem na Malti izborio plasman u Ligu konferencija
Fudbaleri Partizana plasirali su se večeras u grupnu fazu Lige konferencija, nakon što su na Malti odigrali nerešeno 3:3 sa Hamrunom, u revanš meču plej-ofa.
Crno-beli su u prvom meču u Beogradu pobedili rezultatom 4:1.
Golove za Partizan su postigli Rikardo Gomeš u 34. i 78. minutu, kao i Slobodan Urošević u 72. minutu. Za Hamrun su se u strelce upisali Roko Prša u 27, Vinisijus Frejtas u 82. sa penala, kao i Mateo Fedele u prvom minutu nadoknade.
Domaća ekipa je od početka pokušavala da dođe do gola, a u prilikama su se između ostalog našli Metju Gilomje i Prša.
Bolju igru malteški tim je iskoristio u 27. minutu i poveo sa 1:0. Posle centaršuta domaćih loptu je iz šesnaesterca izbacio Igor Vujačić, ali do nje nije došao Ljubomir Fejsa, već Gilomje koji asistira Prši. Hrvatski igrač se u nastavku lako upisuje u strelce, javlja Beta.
Samo sedam minuta trajalo je vođstvo domaćih, pošto je rezultat izjednačio Gomeš. Centaršut u kazneni prostor uputio je Marko Živković, a golman Henri Bonelo je samo odbio loptu do Gomeša, koji preciznim udarcem izjednačuje.
Početak drugog dela nije doneo mnogo uzbuđenja, a na novi gol čekalo se do 72. minuta. Sa leve strane je probio Urošević, ušao u šesnaesterac i lako savladao Bonela.
Šest minuta kasnije u strelce se po drugi put upisao Gomeš. Nakon odlične akcije koju je započeo Bibras Natho, centaršut je uputio Patrik Andrade, a glavom gol postiže Gomeš.
U 81. minutu u svom kaznenom prostoru rukom je igrao Kristijan Belić, pa je sudija dosudio penal za domaći tim, a precizan je minut kasnije bio Frejtas.
Drugi penal za Hamrun dosuđen je u 90. minutu posle prekršaja Andradea. Gol sa „bele tačke” je minut kasnije postigao Fedele.
Partizan će rivale u Ligi konferencija saznati posle žreba, koji je na programu sutra od 14.30 u Istanbulu.
Srbija posle produžetka do važne pobede protiv Grčke
Košarkaška reprezentacija Srbije pobedila je večeras u Beogradu selekciju Grčke posle produžetka sa 100:94 (31:25, 20:19, 19:19, 17:24, 13:7), u prvoj utakmici drugog kruga kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Srbiju je do važne pobede u kvalifikacijama vodio Nikola Jokić sa 29 poena, osam skokova i šest asistencija, Ognjen Jaramaz je dodao 15 poena, poen manje je ubacio Vladimir Lučić, dok je Nikola Milutinov utakmicu završio sa 12 poena.
Vasilije Micić, koji se povredio u drugoj četvrtini, postigao je devet poena, koliko je ubacio i Vanja Marinković.
Najefikasniji u redovima Grčke bio je Janis Adetokunbo sa 40 poena, Tajler Dorsi je dodao 16, a Tanasis Adetokunbo 12 poena.
Srbija, koja je ostala u borbi za plasman na Mundobasket, sada ima dve pobede i tri poraza, a ekipa Dimitrisa Itudisa skor 3:2, javlja Beta.
Košarkaši Srbije će za tri dana gostovati Turskoj, dok će Grčka dočekati Belgiju.
Srbija je u Beogradskoj areni bila blizu pobede i u regularnom delu utakmice, ali su Grci trojkom Dorsija uspeli da obezbede produžetak. U dodatnih pet minuta, Srbija je bila bolja i predvođena Jokićem na kraju upisala pobedu.
Izabranici Svetislava Pešića su tokom većeg dela utakmice bili u prednosti, na početku treće deonice imali su i deset poena viška na svom kontu (60:50), ali je Grčku u igri držao Janis.
U samom finišu meča prvo je Jaramaz pogodio važnu trojku, a potom i Jokić za prednost Srbije od 87:79. U tim momentima je delovalo da je meč prelomljen, ali se Grčka ponovo vratila i izjednačila trojkom Dorsija 11 sekundi pre kraja.
Jaramaz nije uspeo da iskoristi poslednji napad i meč je otišao u produžetak gde je Srbija bila bolji rival.
Senku na ovu pobedu bacila je povreda Vasilija Micića. Plejmejker Srbije se je nešto manje od tri i po minute pre kraja prvog poluvremena obnovio povredu zgloba desne noge i više se nije vraćao na teren.