Epl predstavio „ajfon 14“ seriju
Kompanija „Epl“ je na dugo iščekivanom događaju „Far Out“ predstavila novu „ajfon 14“ seriju telefona, kod koje su osnovni modeli zadržali dosta rešenja iz prošle serije, uključujući i čipset „A15 bajonik“ iz prethodne generacije.
Ove godine nema mini opcije, tako da će vlasnici novih Eplovih uređaja moći da biraju između dve opcije – veliko i veće. Četiri „ajfon 14“ uređaja su predstavljena: standardna, 14 plus, 14 pro i 14 pro maks.
„Pro“ i „pro maks“ modeli imaju izduženi otvor na ekranu, nazvan “Dynamic Island”, gde su smešteni senzori i selfi kamera i prikazuje obaveštenja. Ova dva modela takođe u sebi imaju i novi A16 bajonik čipset, dok su slabija dva modela zadržala A15 bajonik prethodne generacije.
Ekrani na modelima „ajfon 14“ i „ajfon 14 plus“ imaju dijagonalu dužine 6,1 inča, odnosno 6,7 inča i stopu osvežavanja od 60 herca. Displeji na „ajfon 14 pro“ i „ajfon 14 pro maks“ su istih dimenzija ali imaju varijabilnu stopu osvežavanja od 1 do 120 herca.
Na polju kamera, „ajfon 14“ i „ajfon 14 plus“ na leđima imaju dve kamere od 12 megapiksela sa širokim i ultraširokim senzorom. Sa druge strane, „14 pro“ i „14 pro maks“ imaju glavnu kameru od 48 megapiksela i ultraširoki i telefoto senzor od 12 megapiskela. Selfi kamere na svim modelima su “true depth” od 12 megapiksela.
Sličnost sa prošlom serijom zadržana je i što se tiče skladišnog prostora. Prve dve varijante dolaze sa 128, 256 ili 512 gigabajta memorije, dok „pro“ modeli imaju 256, 512 i jedan terabajt prostora.
„Epl“ će narudžbine za novu seriju početi da prima od 9. septembra, a isporuke će početi 16. septembra i 7. oktobra za „plus“ varijantu.
Što se cena tiče, početna za „ajfon 14“ iznosiće 799 dolara, dok će „ajfon 14 plus“ koštati 899 dolara pa naviše. Početne cene „pro“ modela su 999 i 1.099 dolara.
Najčešći uzročnici problema sa spavanjem kod dece
Bilo da se radi o izloženosti nasilnim medijima, igranju uzbudljive igre ili dopisivanju sa prijateljima, sve te interakcije povećavaju kognitivno uzbuđenje, što zauzvrat može da smanji pospanost.
Jako veštačko svetlo, uključujući i mobilne telefone, zaustavlja proizvodnju hormona melatonina. Američka studija sa Univerziteta Kolorado pokazala je da večernja izloženost predškolaca jakoj veštačkoj svetlosti skoro u potpunosti ometa proizvodnju melatonina.
Taj hormon je zadužen za regulisanje unutrašnjeg sata organizma, govori nam kad smo umorni ili gladni, a važan je i kao borac protiv slobodnih radikala u telu, čime nas štiti od kardiovaskularnih bolesti.
Autori primećuju da deca i adolescenti koji ostave telefon ili računar preko noći u svojoj spavaćoj sobi imaju znatno veću verovatnoću da će imati problema sa spavanjem piše u studiji.
Više od 75 odsto mladih ima uređaje koji imaju ekran u svojim spavaćim sobama, 60 odsto koristi te uređaje za komunikaciju sat vremena pre spavanja, a 45 odsto koristi svoje mobilne telefone kao alarm.
U sprovedenom istraživanju, deci između tri i pet godina, koja su sat vremena pre spavanja bila izložena jakom svetlu lampe, proizvodnja melatonina prestala je nakon 10 minuta, a stanje je ostalo isto i sat vremena nakon što se svetlo ugasilo.
To, zaključuju naučnici, uveliko može da naruši kvalitet sna, ali i prouzrokuje dugoročno veće probleme.
Druga studija je sprovedena na deci uzrasta od devet do 16 godina i prvi zaključak je da jako svetlo više utiče na mlađu djecu.
Ispitanike su podelili u tri grupe i izložili ih trima različitim izvorima svetlosti. Prigušeno svetlo stopiralo je proizvodnju melatonina za oko devet odsto, umereno svetlo za 26, a jako svetlo za 37 odsto kod mlađe dece. Kod starijih su rezultati bili bolji.
Takođe, naučnici upozoravaju na opasnost od pametnih telefona i tableta, koji su dostupni i najmanjoj deci jer im narušavaju dnevni ritam.
Deca su često pred spavanje izložena veoma jakom svetlu, i to u blizini lica. U najgorem slučaju, napominju, dugotrajna izloženost tom svetlu pre spavanja može da dovede do depresije ili težih bolesti.
„Mobilni telefoni su krivi za odlaganje fizioloških promena u telu koje bi trebalo da se dogode u sumrak. Kako ih odlažu, tako pada i kvalitet sna, a to može da izazove depresiju i promene raspoloženja“, navodi se u studiji.
Studija napominje koliko je malo svetla potrebno za uticaj na spavanje i cirkadijalni ritam kod male dece i da je potrebno napraviti smernice za roditelje i proizvođače uređaja.
„Predškolske godine su veoma osetljiv period razvoja, tokom kog korišćenje digitalnih medija postaje sve prisutnije. Mnogo toga ne znamo o tome kako to može da utiče na san i telesni sat kod male dece“, objašnjavaju autori.
Ono što bi još trebalo istražiti je uticaj električne rasvete na trudnice i kako to menja proizvodnju hormona, ali i razvoj fetusa.
Građani o najavi odlaganja grejne sezone – od „plače nam se“, do vere u Vučića
Beogradske elektrane su zbog kriznih uslova, gradu Beogradu predložile da se između ostalog razmotri odlaganje početka grejanja. Međutim, taj predlog je otvorio pitanje – kako će doći do uštede, ako građani počnu da se greju na struju?
Start grejne sezone – uz tople ili hladne radijatore? Ako pitate Beogradske elektrane – predlažu štednju, a predstavnicima gradske uprave sugerišu da zbog krize razmotre odlaganje početka grejne sezone.
„Kada je reč o konkretnim merama, treba razmotriti pomeranje početka i kraja grejne sezone saglasno kriznim uslovima. Treba obezbediti i stabilno snabdevanje toplana energentima uključujući i mazut. Sa velikim potrošačima preispitati režim isporuke toplotne energije tako da bude prilagođen kriterijumu minimalne potrošnje energenata, a treba preispitati i uslove isporuke potrošnje tople vode domaćinstvima“, navodi se u saopštenju tog preduzeća.
Na predlog Beogradskih elektrana, ali i predstavnika države da se povede računa o štednji – građani gledaju zbunjeno.
Reporterki N1 kažu:
„Njihovi predlozi su toliko smešni da ću ja da počnem da plačem uskoro – imamo uglja, nemamo uglja, imamo struje, nemamo struje…“
„Ja sam na ovom našem centralnom grejanju, pa ako ga bude grejaću se, a kao ga ne bude, ne znam šta ćemo, grejaćemo se kao i u vreme bombardovanja ili devedesetih i tako dalje“, kaže sugrađanka.
N1: Je l’ mislite da treba da se odloži početak grejne sezone?
„Ne“.
N1: Zbog čega?
„Zato što će u stanovima da bude hladno, neki imaju decu, neki imaju bebe, mislim, nije normalno“, kaže Beograđanka.
„Ja sa nadam da će to nama Vučić da obezbedi i da će dati penzionerima više da se grejemo nego što smo se grejali do sada“, mišljenja je druga sagovornica N1.
N1: Mislite da će biti svega dovoljno?
„Svega će biti, mi imamo dobrog predsednika, mi se nadamo da će biti sve kako treba“, odgovara.
Odlaganje grejne sezone može biti opravdano jedino ukoliko vremenski uslovi i temperatura u plusu to dozvole, u suprotnom, situacija oko štednje može da se zakomplikuje, poručuje stručnjak za energetiku Željko Marković.
„Ukoliko bude hladno i ako budemo imali niske temperature onda dolazimo u jedan drugi rizik da građani krenu da se, ako nema centralnog grejanja, greju sami, dogrevaju i da koriste onda grejna tela na električnu energiju što bi onda moglo da izazove skok u potrošnji električne energije, tako da treba dobro promisliti, treba videti šta, kako i pod kojim uslovima se to može uraditi, da ne bi bila veća šteta nego korist“, ističe stručnjak za energetiku Željko Marković.
Prema dosadašnjim propisima – početak grejne sezone u glavnom gradu uvek je startovao 15. oktobra.
Banka Kanade povećala kamatnu stopu na 3,25% i kaže da ovo nije kraj
Banka Kanade je u sredu podigla referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena i nagovestila da će ključna stopa ” i dalje rasti” kako bi se uhvatila u koštac s visokim nivoima inflacije.
Referentna kamatna stopa centralne banke sada iznosi 3,25 posto.
Ovo je peto povećanje kamatne stope do sada u 2022. – ključna kamatna stopa Kanade je u januaru 2022 iznosila samo 0,25 posto.
Tržišta i ekonomisti su uglavnom očekivali pomak od 75 baznih poena, koji je usledio nakon velikog povećanja stope za celi procentni poen u julu.
Banka Kanade podiže kamatne stope u nastojanju da ojača kanadsku ekonomiju i da obeshrabri potražnju potrošača, smanjujući gorivo za inflaciju.Centralna banka je u saopštenju navela da, iako je ekonomski rast u drugom kvartalu bio nešto ispod njegove procene, domaća potražnja je i dalje “veoma jaka”, a tržište rada i dalje zategnuto.
Prelazak granice od tri procenta je značajno, jer vodi referentnu kamatnu stopu banke preko granice, za šta se veruje da je „neutralni raspon“ i prelazi na teritoriju gde se aktivno suzbija ekonomski rast.
Godišnja stopa inflacije u julu je dostigla 7,6 %, što je blagi pad sa 8,1 % u junu, pošto su cene benzina pale u Kanadi.
Međutim, Banka Kanade u svom saopštenju napominje da je inflacija i bez rasta cena benzina porasla tokom prošlog meseca, posebno u sektoru usluga. Mera bazne inflacije centralne banke u julu je dostigla 5,5 odsto, u poređenju sa 5,0 odsto u prethodnom mesecu. „Što se ovo duže nastavi, veći je rizik da se povećana inflacija učvrsti“, rekla je banka, opravdavajući svoj poziv na još više stope.
Ministraka finansija Chrystia Freeland upitana je u sredu, na sastanku kabineta Liberalne stranke u BC-u da li će se savezna vlada umešati da pomogne Kanađanima da se izbore s višim troškovima života. Takođe je upitana da li veruje da Banka Kanade može efikasno obuzdati inflaciju, koja je podstaknuta poremećajima u globalnom lancu nabavke, uključujući i rat u Ukrajini.
Freeland je ponovila da će vlada zauzeti “uravnotežen i pažljiv pristup” fiskalnoj politici i potvrdila svoje poverenje u centralnu banku kao jednu od “osnovnih institucija zemlje”.
„Nije moj posao da radim posao banke“, rekla je. “Banka ima mandat, alate i stručnost da se uhvati u koštac s inflacijom.”
Koliko će visoko ići kamatne stope?
Glavni ekonomista CIBC-ja Avery Shenfeld rekao je u sredu, nakon odluke o povećanju kamatnih stopa da je centralna banka bila “malo oštrija” nego što se očekivalo.
CIBC, koji je ranije pozivao banku da malo pauzira, nakon povećanja od 75 baznih poena, sada očekuje povećanje “najmanje” jednu četvrtinu procentnog poena u sledećoj odluci Banke Kanade 26. oktobra.
RBC takođe predviđa referentnu kamatnu stopu na jesen od 3,5 posto. RBC takođe predviđa i “blagu recesiju” u 2023.
BMO očekuje povećanje od pola procenta u oktobru, prema Benjamin Reitzesu, bankinom izvršnom direktoru i makro strategu.
Viši ekonomista TD banke James Orlando rekao je da se sada očekuje da će referentna kamatna stopa dostići 4,0 posto do kraja godine, potez koji bi još više štetio kanadskoj ekonomiji.
“Ovo implicira još veće žrtvovanje ekonomskog rasta, dok banka pokušava da postigne svoj cilj, a to je stabilnosti cena”, napisao je.
Šta povećanje kamatnih stopa znači za tržište nekretnina?
Kada Banka Kanade podigne svoju referentnu kamatnu stopu, stambeni krediti i neki drugi krediti postaju skuplji. Hipoteke sa prilagodljivom kamatnom stopom i kreditne linije za vlasnički kapital odmah vide, da njihove kamatne stope rastu u skladu sa povećanjem stope centralne banke, dok vlasnici hipoteka sa fiksnom kamatnom stopom plaćaju više, kada produže rok.Prema komparativnom sajtu Ratehub.ca, vlasnik kuće vredne 630.000 dolara koji je imao kamatnu stopu od 3,5 odsto pre ovog povećanja, doplatiće dodatnih 236 dolara mesečno ili 2.832 dolara više godišnje – pošto im stopa sada ide na 4,25 odsto sa mesečnom uplatom od 3,155 dolara.
U saopštenju centralne banke od srede se navodi da s porastom kamate kod stambenih kredita, u poslednjih sedam meseci, “tržište stanova se povlači kako se očekivalo”, nazivajući rast cena nekretnina koji je viđen tokom pandemije “neodrživim”.
Pomoćnik glavnog ekonomiste RBC-a Robert Hogue rekao je da će više kamatne stope ove jeseni “i dalje hladiti tržišta u narednim mesecima”.
„Vidimo da se pad intenzivira i širi, dok kupci zauzimaju pristup: Čekamo i gledamo, dok gledaju uticaj viših kamatnih stopa na kredite“, napisao je on.
Hogue je rekao da su Vancouver i Toronto, kao i njihove okolne regije, u najvećem riziku od pada cena, navodeći njihov “veliki rast cena” tokom pandemije.
SERBIANNEWS/CANADA
Za pobedu nad Izraelom nije potrebno mnogo više od jednog Nikole Jokića
Pomalo umorna Srbija nije blistala protiv Izrael, ali je, pre svega zahvaljujući maestralnoj partiji najboljeg centra na svetu – Nikole Jokića pobedila Izrael 89:78 i upisala četvrtu pobedu na Evropskom prvenstvu.
Kao i protiv Finske, Srbiji nije mnogo stradala od najboljeg pojedinca protivničke reprezentacije – ovoga puta Denija Avdije.
Nikola Kalinić je od samog početka utakmice dobro zaustavio najboljeg izraelskog igrača, koji je na prethodna tri meča prosečno beležio 15,7 poena (na dve je dao preko 20, na jednoj samo tri) ali su Izraelci dobre periode imali dok je Avdija bio na klupi.
Ušao je najbolji strelac Izraela u svoj ritam u drugom poluvremenu, završio utakmicu sa 14 poena, ali je poentirao uglavnom u momentima kada je Srbija već imala značajnu rezultatsku prednost.
Istakao se zato plejmejker Partizana Jam Madar i predvodio svoju reprezentaciju sa 20 postignutih poena, uz četiri pogotka za tri poena.
Nisu igrači Srbije bili koncentrisani i agilni u odbrani kao protiv Finske – nije bilo dobre komunikacije, a bilo je grešaka u rotaciji i prilikom preuzimanja pa su izraelski bekovi nekoliko puta dobilli prazan put do koša koji se završavao lakim poenima ili otvorenim šutevima sa distance.
Ni u napadu nije bilo blistavo – dosta sporije i tromije nego protiv Finske, bez brzog protoka lopte i dovoljno asistencija na usku odbranu Izraelaca.
Srbija, koja je pre Izraela bila reprezentacija sa najviše asistencija na turniru sa prosečno 25 po utakmici, sada ih je imala samo 17, ali su individualni kvalitet, talenat i inspiracija, pre svega Jokića i Micića, bili dovoljni da se savlada Izrael.
Dešavalo se danas da je lopta kod srpskih plejmejkera duže nego što je neophodno, ali je Nikola Jokić ponovo bio nerešiv rebus za protivnike koji ga nisu sprečili da zabeleži još jedan dabl-dabl (29 poena i 11 skokova).
Od početka je u trenucima kada Jokić primi loptu ispod koša, kao i obično, izgledalo da bi svaki napad preko njega mogao da se završi poenima, ali je utisak da ga Srbija nije dovoljno eksploatisala u prvom poluvremenu, osim krajem druge četvrtine kada je po povratku na teren za manje od četiri minuta vezao šest poena i asistenciju, čak i kada su oko njega bila po tri igrača Izraela.
Pokušali su Izraelci da se brane i zonom, ali se dešavalo da Jokić ostane uz dosta niže protivnike, što je lako rešavao u svoju korist.
Kada se Jokić razigrao i primorao odbranu Izraela da svu pažnju usmeri na njega, proradio je i šut za tri poena, koji je i dalje jedno od najjačih oružja “orlova”.
Već posle utakmice sa Finskom Srbija se popela na drugo mesto liste reprezentacija sa najboljim procentom šuta za tri poena (39,7 odsto ili u proseku 11,3 pogotka iz 28,7 pokušaja). Slično je bilo i danas – 10 od 25 za 40 odsto uspešnosti.
Igra u tranziciji je ponovo dobro funkcionisala kada je bilo prilike, najviše na početku utakmice, zahvaljujući Nemanji Nedoviću, koji je u nedostatku Vanje Marinkovića ponovo bio starter.
Još jednom je plejmejker Crvene zvezde pokazao da Srbija sa njim mnogo dobija na brzini u tranziciji jer je Nedović najčešće prvi u kontranapadu, i sa loptom kada je sam ukrade, ali i bez nje, uvek spreman da u “ofsajdu” primi neki bejzbol pas, a, srećom, ima od koga i da ga primi.
Nakon četiri pobede, Srbiji ostaje da protiv Poljaka obezbedi prvo mesto u grupi D, dok je Izrael na učinku od dve pobede i dva poraza, pa mu sledi borba za odlazak u Berlin na završnicu turnira.
“Delfini” nakon peteraca savladali Holandiju, sledi borba za deveto mesto
Vaterpolo reprezentacija Srbije savladala je Holandiju, nakon peteraca sa 12:11, u susretu za plasman od 9 – 13. mesta. U borbi za to deveto mesto “delfini“ će igrati protiv Rumunije, koja je savladala Izrael sa 11:10, takođe posle peteraca.
Teže nego što se očekivalu naši vaterpolisti izborili su se sa Holanđanima. Mnogo grešaka, dosta je skripalo u napadu. Odbrana je delovala solidno, ali u napadu naši nisu imali rešenja. Igrača više retko smo koristili, golman nas je držio u igri. Na kraju peterci su odlučili pobednika. Naši su imali malo više koncentracije i uspeli su da trijumfuju.
Naši su dobro ušli u meč, prvu četvrtinu dobili su sa 2:1. Nastavili su u istom ritmu i do poluvremena imali smo 5:2. Nastavak je doneo pad u igri naše selekcije. Holanđani to koriste i dobijaju treći period sa 4:1 i tako dolaze do izjendačenja.
Poslednji period protekao je u nervoznoj igri naše selekcije, odbrana je odlično funkcionisala, ali u napadu naši nisu uspeli da iskoriste svoje šanse. Poslednji period završen je rezultatom 0:0. Pobednik je rešen posle peteraca.
Dobrožanov je odbranio peterac u prvoj seriji, međutim Stojanović nije uspeo da savlada golmana Holandije. U narednih nekoliko serija svi su bili precizni. Pa je drama nastavljena.
Stojanović pogađa u sedmoj seriji, Rističević brani i naši vaterpolisti dolaze do pobede.
U borbi za deveto mesto Srbija će igrati protiv Rumunije.
Odbojkaši Srbije eliminisani u osmini finala SP od Argentine
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije eliminisana je u osmini finala Svetskog prvenstva, pošto je danas u poljskim Gljivicama poražena od Argentine 3:0 (25:23, 25:21, 25:23).
Bruno Lima osvojio je 14, a Fakundo Konte 13 poena za „gaučose”, dok je kod Srbije Uroš Kovačevic imao 13, a Srećko Lisinac 12 poena.
Rival Argentincima u četvrtfinalu biće pobednik duela između Brazila i Irana, koji se igra od 21 sat.
Predsednica Mađarske u petak u poseti Srbiji
Katalin Novak, predsednica Mađarske dolazi u petak u zvaničnu posetu Srbiji.
Kako prenosi MTI ona će se u petak u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem a predviđeni su i sastanci sa predsednikom skupštine Vladimirom Orlićem i sa predsednikom Saveza vojvođanskim Mađara Ištvanom Pastorom.
Ona će takođe otvoriti Učiteljski fakultet u Subotici.
Novak će u sredu boraviti u zvaničnoj poseti Bukureštu, a 13. i 14. septembra će otići u posetu Kosovu.
Erdogan stigao u Beograd, Vučić ga dočekao na aerodromu
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je večeras oko 21.20 na beogradski aerodrom „Nikola Tesla”, gde ga je, kao domaćin, dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je Erdogana dočekao uz crveni tepih, i postrojenu Gardu Vojske Srbije, a po izlasku iz aviona, dvojica predsednika zadržali su se u, za tu priliku, neuobičajeno dugom i srdačnom razgovoru, što je izraz velikog prijateljstva koje gaje ova dva lidera.
Po protokolu, uobičajeno je da se gost dočeka i isprati do automobila, bez dužeg razgovora na crvenom tepihu.
Turski predsednik je u Beograd doputovao sa brojom delegacijom, u kojoj se nalazi i šef diplomatije Turske Mevlut Čavušoglu, koji je pre nekoliko dana prisustvovao Samitu „Otvorenog Balkana”.
Goste iz Turske, pored predsednika Vučića na aerodromu su dočekali i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministrka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Svečani doček za turskog predsednika biće priređen sutra ispred Palate Srbija, nakon čega će uslediti sastanak Erdogana i Vučića, kao i sastanak delaegacija dve zemlje.
Biće potpisan i niz sporazuma za unapređenje ekonomske i političke saradnje dve države, a biće održan i Srpsko-turski biznis forum, koji će okupiti 300 kompanija i 500 privrednika iz dve zemlje.
Predsednik turske treći put za pet godina dovodi u Beograd najvišu privrednu i političku delegaciju.
Erdogan je u Beograd doputovao iz Sarajeva, a nakon Beograda odlazi u Hrvatsku, javlja Tanjug.