MENISNC
Pretraga
13.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 832

MMF za „Politiku”: Srbija zainteresovana za stendbaj aranžman

Od
miki
-
0

Vlasti Srbije izrazile su interesovanje za stendbaj aranžman  sa Međunarodnim monetarnim fondom, odgovorila je juče Julija Ustjugova, stalna predstavnica MMF-a za Srbiju na pitanje „Politike” da li su im se domaći zvaničnici već obratili sa tim zahtevom.

„Standardna je procedura da nakon takvog zahteva tim MMF-a vodi razgovore sa vladom kako bi procenio ekonomsku i finansijsku situaciju i veličinu ukupnih finansijskih potreba zemlje i kako bi bio postignut sporazum. Kada se postigne dogovor oko politika i finansijskog paketa, Izvršnom odboru MMF-a se daje preporuka da podrži političke namere zemlje i proširi pristup resursima MMF-a. U slučaju finansijskog aranžmana sa MMF-om, trenutni nefinansirajući instrument za koordinaciju politike će biti otkazan”, kaže Ustjugova.

NATO Srbiju vidi kao važnog partnera

Od
miki
-
0
black jet

Ambasadorka Sjedinjenih američkih država pri NATO Džulijan Smit ocenila je da je odnos između Srbije i NATO plodonosan i da alijansa Srbiju vidi kao važnog i vrednog partnera.

„Radujemo se tome da nađemo nove načine da sarađujemo. Mislim da smo mi zaintresovani za ideje Srbije o tome kako da se osnaži ta veza”, rekla je ambasadorka Smit u intervju Tanjugu.

Na samitu u Madridu Rusija je označena kao glavna pretnja globalnoj bezbednosti.

Na pitanje kako vidi situaciju na Zapadnom Balkanu, a imajući u vidu rat u Ukrajini, Smith je kazala da je „na samitu NATO -a krajem juna, alijansa prikazala novi strateški koncept i da je usija u velikoj meri glavna tačka ovog koncepta”.

„Ove godine smo proveli puno vremena baveći se ruskim ratom u Ukrajini. Strateški koncept takođe ističe važnost Balkana, važnost mira i stabilnosti i značaj daljeg rada na tome. Iz tog razloga je mala delegacija NATO ambasadora posetila region u prethodna dva dana i veoma smo uživali u našoj poseti”, kazala je američka ambasadorka.

Objašnjavajući kako vidi poziciju Srbije u tom smislu, jer Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine, Smit je rekla da veoma cene odluku Srbije da ih sve podrži na bitnom glasanju u Ujedinjenim nacijama u vezi s ruskom invazijom na Ukrajinu.

„To je bio značajan korak, cenimo odluku Srbije da stane uz Zapad u tom trenutku i uz Ukrajinu u borbi za teritorijalni integritet i državni suverenitet. Nadam se da ćemo i u budućnosti nastaviti da sarađujemo sa našim prijateljima u Srbiji na ovom izazovu. Veoma smo svesni njihovih evroatlantskih težnji i nadamo se da ćemo nastaviti da sarađujemo na našim zajedničkim vrednostima i na ovom ratu u Ukrajini” , kazala je ambasadorka.

Smit je odgovarajući na pitanje kakvu vrstu komunikacije i saradnje NATO ima sa srpskim vlastima od početka rata u Ukrajini, kazala da je u Beogradu imala uspešne razgovore.

„Imali smo priliku da se sretnemo sa ministrom spoljnih poslova, kao i sa ministrom odbrane, sa kojima smo imali iskren i otvoren razgovor o nekim od izazova sa kojima se svi suočavamo i o tome kako zajedničkim radom možemo obezbediti mir i stabilnost u ovom regionu. To je bio veoma uspešan razgovor i nadamo se novim prilikama da sarađujemo sa našim srpskim prijateljima u budućnosti”, rekla je Smit.

NATO je najavio dodatno angažovanje u našem regionu, pre svega u BiH, a upitana šta to podrazumeva, Smit je kazala da postoji niz prilagođenih mera za podršku za Bosnu.

„One se uglavnom fokusiraju na to da se poboljša njihova spremnost za odbranu, još rade na reformi oružanih snaga i NATO želi da im pomogne u tome”, kazala je.

Dodala je da je NATO takođe fokusiran na pitanje otpornosti i da misle da će i u budućnosti iskoristiti prilike da podrže BiH i u naporima za razvijanje diplomatije.

„Ovo je pokazalo deo posla koji smo obavili u prethodnim mesecima na osmišljavanju načina da pomognemo našim prijateljima na Zapadnom Balkanu”, navela je Smit.

Upitana da li li će KFOR reagovati i kako u slučaju dalje eskalacije na Kosovu i Metohiji, ambasadorka je rekla da Kfor ima sve što je potrebno da uspešno obavlja svoj posao.

„NATO je posetio Kfor početkom leta, u julu, uspeli smo da odvedemo svih 30 stalnih predstavnika u Kfor. Mislim da smo tu posetu završili sa utiskom da Kfor ima sve što im je potrebno u ovom trenutku da uspešno obavlja svoj posao, da su spremni za sve mogućnosti”, rekla je ona.

Smit je dodala da su sastanci bili ohrabrujući.

„Dozvolite mi da kažem da je Srbija važan partner toj Kforovoj misiji i radujemo se da to ojačamo u nedeljam i mesecima koji dolaze”, istakla je ambasadorka.

Zamenik generalnog sekretara NATO rekao je za Tanjug ranije da ne postoji konsenzus unutar Alijanse u vezi sa pitanjem postojanja kosovske vojske, dok uprkos tome Priština zahteva članstvo u NATO.

Upitana da li NATO uopšte može da razmatra zahtev takozvanog Kosova, Smit je kazala da ima nekoliko važnih poruka vezanih za ovo pitanje.

„Pre svega, rekla bih da je pitanje članstva u NATO pitanje kojim se bave ljudi u zemljama koje žele da postanu članice. Hajde da pričamo o Srbiji sad zato što se u Srbiji nalazimo”, rekla je Smit.

Ona je kazala da će narod Srbije odlučiti o tome da li žele da budu članica NATO i kada.

„Niko van NATO nema nikakvu moć ulaganja veta o tome, pa ni Rusija. Želimo da ovo bude potpuno jasno. Napomenula bih i da je politika otvorenih vrata u NATO i dalje ista. Ovo je politika koju imamo veoma dugo. Rusija je dala sve od sebe da navede NATO da zatvori vrata i promeni politiku. Naša poruka za Rusiju je da to nećemo uraditi i da će NATO nastaviti da drži svoja vrata otvorena za buduće članove”, rekla je Smit.

Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje saradnju Srbije i NATO ona je kazala da je to plodonosan odnos.

„Mislim da smo mi zaintresovani za ideje Srbije o tome kako da se osnaži ta veza. Nakon ove posete razmislićemo o dodatnim koracima koje možemo da preduzmemo, ali kao što ste videli u novom strateškom konceptu NATO ovo je fokus za alijansu”, kazala je Smit.

Dodala je da NATO želi da pomogne Srbiji u njenim evroatlatskim aspiracijama i da rade zajedno na očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Na pitanje da li bi žela da vidi Srbiju kao NATO članicu, rekla je da će „ostaviti narodu Srbije da o tome odluči”.

Nursultan ponovo Astana – glavni grad Kazahstana vratio staro ime

Od
miki
-
0
Photo by Matej Klíč

Samo tri godine nakon što je preimenovao glavni grad po odlazećem lideru Nursultanu Nazarbajevu, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev promenio je mišljenje i prestonici vratio ime – Astana.

Kasim-Žomart Tokajev prihvatio je predlog grupe kazahstanskih poslanika da se Nursultanu vrati nekadašnji naziv Astana, objavio je na Fejsbuku portparol predsednika Kazahstana, Ruslan Žildibaj.

Promena stiže usled niza niza ustavnih reformi usvojenih na junskom referendumu, kada je dugogodišnjem lideru oduzet poseban status “doživotnog vođe”.

Jedan od prvih postupaka Tokajeva, nakon što je nasledio Nazarbajeva 2019. godine, bio je da ime glavnog grada promeni iz Astane u Nursultan, kao gest odanosti čoveku koji je vladao Kazahstanom tri decenije.

Astana, što na kazaškom znači prestonica, grad je koji je izgrađen planski, sa modernom arhitekturom koja se poredi sa Dubaijem.

Nazarbajev je preselio glavni grad iz Almatija u Astanu 1997. godine.

Iskoristivši bogatstvo zemlje, koja je najveći proizvođač energije u regionu, angažovao je strane arhitekte za izgradnju grada na kazahstanskoj stepi, gde temperature mogu da se kreću od minus 35 do plus 35 stepeni Celzijusa.

Inače, najozbiljniji izazov rukovodstvu zemlje od sticanja nezavisnosti 1991. dogodio se u januaru. Počeo je kao protivljenje povećanju cena goriva i prerastao u nerede u kojima je poginulo najmanje 230 ljudi.

Deoničari Tvitera odobrili prodaju kompanije Ilonu Masku

Od
miki
-
0

Deoničari Tvitera danas su u sedištu kompanije u San Francisku odlučili da odobre prodaju te društvene mreže Ilonu Masku za 44 milijarde dolara.

Odluka deoničara znači da će “Tviter” na sudu pokušati da primora najbogatijeg čoveka na svetu da kupi kompaniju, piše Bi-Bi-Si.

Glasanje je usledilo nekoliko dana nakon Maskovog trećeg pisma “Tviteru”, u kojem je tražio da se raskine ugovor, podseća Si-En-En.

“Tviter” je u aprilu prihvatio ponudi Maska da kupi kompaniju, ali je on u maju rekao da odustaje zato što su mu dali netačne podatke o broju spam i bot naloga.

Iz “Tvitera” je Masku rečeno da manje od pet odsto aktivnih dnevnih korisnika otpada na botove, ali je on tvrdi da je taj broj višestruko veći.

Berzanska vrednost “Tvitera” trenutno iznosi 32 milijarde dolara, što je znatno manje od onoga što je ponudio Mask.

Deoničari “Tvitera” danas su kompaniji dali zeleno svetlo da tuži Maska zbog toga što je odustao od kupovine.

Spor bi mogao da bude razrešen u oktobru, kada će dve strane izložiti svoje argumente na sudu u Delaveru, nakon čega će sudija odlučiti da li Mask mora da kupi kompaniju.

Pre današnje odluke deoničara, bivši direktor za bezbednost “Tvitera” Piter Zatko je pred Pravosudnim odborom Senata svedočio o navodnim bezbednosnim propustima na toj društvenoj mreži.

Rekao je da je kompanija “dovodila u zabludu javnost” o tome koliko je platforma bezbedna i tvrdio je da Tviter “decenijama zaostaje” u bezbednosnim standardima.

“Tviter” je saopštio da je Zatko dobio otkaz u kompaniji i da ništa od onoga što je rekao nije tačno.

Zatko je prethodno potvrdio navode Maska da na Tviteru ima neuporedivo više spam i lažnih naloga nego što kompanija priznaje, ali danas u Senatu nije o tome govorio.
Prošle sedmice sudija u Delaveru je saopštio da će Maskovim advokatima dozvoliti da se pozivaju na tvrdnje Zatka.

Dug raste brže od zarade u drugom kvartalu, kaže statistički zavod Kanade

Od
Dara Milovanović
-
0

Statistički zavod Kanade kaže da je iznos koji Kanađani duguju u odnosu na njihov prihod porastao u drugom tromesečju, jer nivo duga raste brže od zarade.Agencija kaže da je dug tržišta kredita stanovništva kao udeo raspoloživog dohotka stanovništva porastao na 181,7 % na desezoniranoj osnovi u drugom tromesečju, u odnosu na 179,7 % u prvom kvartalu.

Drugim rečima, bilo je oko 1,82 $ duga na kreditnom tržištu za svaki dolar raspoloživog dohotka domaćinstva u drugom kvartalu.

Do povećanja je došlo jer je raspoloživi dohodak stanovništva porastao za 1,0 %, ali je dug na tržištu stambenih kredita stanovništva porastao za 2,1 %.

Statistički zavod Kanade kaže da su, na desezoniranoj osnovi, domaćinstva dodala 56,3 milijarde dolara duga u drugom tromesečju, uključujući 48,7 milijardi dolara od stambenih kredita.

Koeficijent servisiranja duga stanovništva, meren ukupnim obavezama otplate glavnice i kamata na dug kreditnog tržišta kao proporcija raspoloživog dohotka stanovništva, u drugom kvartalu iznosio je 13,63 % u poređenju sa 13,34 % u prvom kvartalu.

SERBIANNEWS/CANADA

Pierre Poilievre je moderni populista, koji misli da je došao njegov trenutak

Od
Dara Milovanović
-
0

Tokom intervjua u julu – kada je postalo jasno da će on verovatno pobediti u trci za lidera, Pierre Poilievre je zakopao svaku ideju da će promeniti svoje postulate, kada postane lider Konzervativne stranke.

“Ljudi znaju šta mogu očekivati ​​od mene”, rekao je. “Ja sam ono što jesam.”

Poilievre nikada nije bio ljubičica. Prvi put se kandidovao za funkciju kada je imao 24 godine i bio je centralni lik u nekim od najvećih političkih bitaka doba Stephena Harpera.

Ali on se još glasnije predstavljao u proteklih sedam meseci. Bez obzira na sve izmene koje je napravio, sada kada je trka za vođstvo konzervativaca gotova (njegov govor u subotu uveče pred kamerama nacionalne televizije bio je znatno nežniji), bio je kristalno jasan u tome kako će pristupiti politici.

On je talentovan političar, ideološki motivisan konzervativac i agresivni populista. Kanada je i ranije imala populiste – od Williama Aberharta preko Johna Diefenbakera do Roba Forda. Ali Poilievreov uspon na čelo Konzervativne stranke označava dolazak populizma u Kanadu, političkog talasa koji je podstaknut internetom i negodovanjima, koji su već preplavili američku i britansku politiku.

Hvatanje konzervativskog ID-a

U drugom vremenu i na drugom mjestu, moglo se očekivati ​​da će se konzervativci okrenuti ka Jean Charestu. Ali nakon što je bio van politike skoro deceniju, bivši premijer Kvebeka je već zarđao i spor.

Charest-ova kampanja je takođe bila usmerena na pogrešan deo mozga pristalica Konzervativne stranke. Njegova kandidatura ima najracionalniji i najkonvencionalniji argument — da stranka mora uputiti poziv onima van svog partijskog tela, kako bi ponovo osvojila vlast.

Ali Poilievre je uhvatio ID konzervativaca. Nakon tri uzastopna poraza od Džastina Trudoa, nakon nespretnih pokušaja Erin O’Toola da moderira neke od pozicija stranke i proširi partijsku podršku, Poilievre je konzervativcima ponudio emocionalno zadovoljavajući cri du coeur (“sloboda!”) i nepostiđenog, borbenog vođu.

Poilievreov cilj je da Kanadu učini “najslobodnijom” zemljom na svetu (titula koju trenutno imaju ili Singapur ili Švajcarska , zavisi ko broji) i “da vrati Kanađanima kontrolu nad njihovim životima”. Njegova poruka je da “čuvari” uskraćuju Kanađanima prosperitet, slobodu i sigurnost koji bi trebali biti njihovi.

Samo je njemu je jasno o čemu se radi i protiv koga je.

On podržava protest “konvoj slobode” i protivi se obaveznoj vakcinaciji i nošenju maski. On bi ukinuo porez na ugljenik i promenio savezne propise kako bi olakšao odobravanje projekata oko naftovoda.

On bi preokrenuo pokušaje liberalske vlade da kontroliše glavne internet platforme, za koje kaže da su slične cenzuri. On bi defundirao CBC.

On je obećao da će otpustiti guvernera Banke Kanade – Poilievre krivi guvernera za visoku inflaciju koja pogađa Kanadu. On smatra da bi oštro smanjenje državne potrošnje rešilo problem inflacije u Kanadi.

Promoviše je kriptovalute kao način da “preuzme kontrolu nad novcem od bankara i političara” i “isključi se iz inflacije” (iako se čini da je stavio manje naglaska na bitcoin i slično otkako je kripto tržište propalo ovog leta).

Takođe je optužio vladu da “špijunira” Kanađane tokom pandemije nakon što je agencija za javno zdravlje koristila  agregisane mobilne podatke za merenje efikasnosti ograničenja javnog zdravlja .

Ili sa njim ili protiv njega

Za razliku od nekih ličnosti koje su definisale populizam poslednjih godina, Poilievre nije vodio kampanju protiv imigracije niti je pokušao podeliti birače po rasnim ili etničkim linijama. Ali on je prihvatio jezik populizma i fundamentalnu ideju da postoje samo prijatelji i neprijatelji. Ako niste s Poilievreom, onda ste protiv njega.

Svoj gnev usmerava na “elite” u Ottawi”, “bogate elite”, “vladajuću elitu” – i “probuđenu kulturu”. U mejlu upućenom pristalicama u maju, on je tvrdio da “mediji, stručnjaci [i] profesori” kažu da ne bi trebao napadati Džastina Trudoa tako “snažno” kao on, jer “prijatan klub insajdera” želi zadržati status quo.

U avgustu je tvitovao da će “liberalski vratari i korporativni oligarsi” liti “levičarske suze” kada on bude na čelu. (U pratećem videu, vidi se pristalica koji stoji pored Poilievrea i pije iz šolje na kojoj su bile ispisane reči “levičarske suze”.)

Poilievre je takođe obećao da nijedan ministar u vladi koju vodi on neće prisustvovati godišnjoj konferenciji Svetskog ekonomskog foruma, organizacije koja je predmet raznih teorija zavere. (John Baird, jedan od kopredsedavajućih Poilievrove kampanje, više puta je prisustvovao konferenciji kao ministar u kabinetu Stephena Harpera.)

Osim što je obećao da će defundirati CBC, Poilievre tvrdi  da novinari druge dve velike televizijske mreže – CTV i Global – nisu u stanju da objektivno izveštavaju. Kada je Global News objavio priču s kojom se on nije slagao, Poilievre je optužio ovu mrežu da je ona “liberalski simptizer”.

Trke za partijsko vodstvo tradicionalno su prilično plemenite stvari, ali Poilievre je vodio kampanju “spaljene zemlje” protiv svoja dva najbliža rivala, Charesta i Patricka Browna. Kada je odlučio da odbije poziv da učestvuje u trećoj zvaničnoj debati o rukovodstvu, njegov menadžer kampanje je javno osudio sopstvenu stranku jer je odabrala “lorentijansku elitnu liberalnu medijsku ličnost” da moderira prethodnu debatu.

Ako postoje federalni konzervativci koji sumnjaju u stil ili suštinu Poilievreove politike, oni su bili relativno tihi u poslednjih sedam meseci. 

Charestove brige i upozorenje Sheile Fraser

U trenucima jenjavanja te poslednje debate, Charest je upozorio da “bes nije politički program”. Ali najbliži sa kritikom je bio Charest u maju, kada je rekao da su Poilievrovi komentari o Banci Kanade “neodgovorni”.

“Ne možemo sebi priuštiti da imamo lidera koji namerno podriva poverenje u institucije,” rekao je Charest .

Poilievre je 2014. godine bio predlagač zakona o poštenim izborima, kontroverzne izmene saveznih izbornih zakona od strane konzervativne vlade. Brojni stručnjaci i kritičari su se javili da osporavaju elemente zakona i upozoravaju da bi to – bez opravdanja – otežalo glasanje nekim Kanađanima. Jedan od tih kritičara bio je Marc Mayrand, u to vreme glavni izborni službenik.

Kao odgovor, Poilievre je javno doveo u pitanje Mayrand-ove motive, navodeći pred senatskom komisijom da Mayrand želi “više moći, veći budžet i manje odgovornosti”.

Sheila Fraser, bivša generalna revizorka, pojavila se pred istim komitetom nekoliko sati kasnije i izrazila duboku zabrinutost  zbog onoga što je Poilievre učinio.

„Veoma me uznemirava – rekla bih da me jako uznemirava – da vidim komentare koje daje, i biću prilično iskrena, nije lepo od strane ministra … da napada lično glavnog izbornog službenika“, rekla je ona.

“Ovo nikome od nas ne služi dobro. To podriva kredibilitet institucija. I na kraju dana, ako se tako nastavi, svi ćemo platiti, jer niko neće verovati u vladu ili u izborne službenike ili u naš demokratski sistem .”

Osam godina kasnije, istu zabrinutost izaziva talas populizma koji buja.

Nasuprot Fraserovom upozorenju je Poilievreova opklada da je ovo trenutak koji je pripremljen za njega, za njegovu politiku.

Za nama su traumatične dve i po godine. Inflacija raste, a kamatne stope rastu. Kupiti nekretninu je teško moguće. Čini se da stvari ne funkcionišu – od aerodroma do kancelarija za pasoše, pa i do hitnih službi. Liberali vladaju skoro sedam godina. A budućnost je puna neizvesnosti.

Poilievre kaže da oseća bol ljudi i da birači mogu pronaći nadu u njegovim obećanjima o dramatičnim promenama.

Šta god da se dogodi, neće se dogoditi tiho.

SERBIANNEWS/CANADA

Intel otkrio specifikacije svojih novih Arc grafičkih kartica

Od
miki
-
0

Datum izlaska nove Intelove Arc A-serije desktop grafičkih kartica još uvek nije poznat, ali Intel je podelio specifikacije svojih nadolazećih GPU-a. Nažalost, baš kao i kod njegovih procesora, konvencije o imenovanju za A-seriju su donekle zbunjujuće. Kratka verzija je da će na kraju biti dostupne četiri različite kartice namenjene različitim nivoima igranja ili kreativnih aplikacija: A380, A580, A750 i A770.

Početni model, A380, sa svojih 6 GB GDDR6 memorije, brzinom od 2000 MHz i 8 procesorskih jezgara, najviše liči na Nvidia GTX 1660.

Opcija srednjeg ranga, A580, značajno podiže prednost, sa 24 procesorska jezgra, 8 GB VRAM-a i brzinom memorije od 1700 MHz. Na papiru, A580 se najviše upoređuje sa Nvidijinim RTX 3070.

Intel takođe nudi par vrhunskih grafičkih kartica, A750 i A770. A750 ima 8 GB VRAM-a, 28 procesorskih jezgara i brzinu takta od 2050 MHz. Radeon RX 6600XT je najbliže poređenje koje je trenutno dostupno.

A770 će biti dostupan u konfiguracijama sa 8GB ili 16GB VRAM-a, 32 procesorska jezgra i brzinom od 2100MHz. Radeon RX 6900XT je najbliže poređenje sa 16GB modelom ove grafičke kartice koji trenutno možete da nabavite sa polica prodavnica.

Naravno, sva ova poređenja su zasnovana isključivo na specifikacijama koje su postavili odgovarajući proizvođači ovih grafičkih kartica i nisu reprezentativni za performanse u stvarnom svetu.

Iako ne znamo datum objavljivanja nove Intelove grafike, dostupan je niz od 48 testova koje Intel deli da bi pokazali kako se oni slažu sa Nvidijinim RTX 3060. Međutim, bez opsežnijih organskih benchmark-ova ili podataka o cenama, teško je reći kako se A-serija zapravo poredi sa postojećom bibliotekom grafičkih kartica iz Nvidije ili AMD-a.

Urolog otkrio koliki je kapacitet bešike

Od
miki
-
0
Toiletten signage

Svima je poznat onaj osećaj kad vam se toliko ide u toalet da vam se čini nemogućim da se skoncentrišete na bilo šta drugo.

Prema urologu dr Gregoriju Kvejliju, bili biste impresionirani sposobnostima vaše bešike u zadržavanju mokraće u slučaju da niste u mogućnosti odmah da je ispraznite.

Iako kapacitet mokraćne bešike varira od pojedinca do pojedinca, u zavisnosti od njegove ili njene antropometrije i genetike, dr Kvejli kaže da je maksimalni kapacitet bešike od 700 do 800 mililitara kod muškaraca i od 500 do 600 mililitara kod žena.

Dr Kvejli kaže da se na 50 odsto od maksimalnog kapaciteta, dakle na 250 do 350 mililitara, nervi u vašoj bešici aktiviraju kako bi upozorili vaš mozak da morate u toalet. Dakle, kako to da prosečna bešika može da primi otprilike dvostruko više nego što mislite da možete da izdržite? I, ima li razloga za brigu ako praznite bešiku prečesto?

Koliko često bi trebalo da praznite bešiku?
Prema dr Kvejliju, normalno je mokriti između četiri i 10 puta dnevno, u zavisnosti od toga koliko tečnosti konzumirate.

„Prosečna odrasla osoba mokriće od šest do osam puta dnevno“, kaže on.

Dok, kako kaže doktor „sportista koji popije 20 čaša vode može da mokri i do 12 puta dnevno“.

I na kraju, prema rečima urologa „učestalost mokrenja zavisi od navike i veličine bešike“.

Kada je bešika prazna, zapravo je veličine i oblika sličnog kruški. Kako unosite tečnost, bešika će se širiti i početi da liči na balon.

Kad se bešika napuni s barem pola litra tečnosti, mnoge će odrasle osobe osetiti potrebu za mokrenjem. Zadržavanje mokraće neće blokirati potrebu, sve dok se ne olakšate.

Kako da se pobrinete za zdravlje bešike?
„Ako mokrite od četiri do deset puta dnevno i nemate nikakve simptome kao što su bol ili peckanje pri mokrenju, čudan miris ili boju mokraće, tada mokrite normalno i vaša bešika je verovatno zdrava,“ smatra dr Kvejli.

Međutim, postoje određena stanja koja mogu da poremete prirodni proces mokrenja. Jedno od tih stanja je preterano aktivna mokraćna bešika, koja može da prouzrokuje stalnu potrebu za mokrenjem i osećaj hitnosti, a u nekim slučajevima i nemogućnost zadržavanja mokraće pre odlaska u toalet.

Drugo stanje je neurogena bešika, zbog koje gubite kontrolu nad mokrenjem i možete da iskusite poteškoće sa prepoznavanjem ispunjenosti bešike i otpuštanje mokraće po želji. Ovo takođe može da bude rani znak određenih bolesti poput dijabetesa, multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.

Arsalan i Datunašvili u finalu, Nemeš juri bronzu

Od
miki
-
0
Foto: Rvacki savez Srbije

Srpski reprezentativci u rvanju Ali Fejzolah Arsalan i Zurab Datunsašvili plasirali su se večeras u finale Svetskog prvenstva u rvanju koje će se do 18. septembra održati u Beogradskoj Areni.

Njih dvojica tako su obezbedili makar dve medalje za Srbiju na šampionatu sveta. Na treću će jurišati Viktor Nemeš, koji je poražen u polufinalu od Mađara Zoltana Levaja, a rivala će dobiti iz repesaža.

Arsalan je u kategoriji do 72 kg grčko-rimskim stilom u polufinalu ubedljivo savladao Francuza Ibrahima Ganema, pošto je meč završio tušem.

Na putu do finala predstavnik Srbije bio je bolji od Andreja Kulika iz Ukrajine, Roberta Friča iz Mađarske i Kristupasa Slijeve iz Litvanije. Arsalan će se za zlato boriti protiv Ulvija Ganijzadzea iz Azerbejdžana, sutra od 18 časova.

Osvajač bronzane medalje sa Olimpijskih igara u Tokiju Zurab Datunašvili borbu za zlato u kategoriji do 87 kg izborio je pobedom nad Davidom Lošoncijem iz Madharske sa 4:3.

U finalu će mu protivnik biti Turpan Bisultanov iz Danske, takođe od 18 časova.

Datunašvili brani zlato koje je pre godinu dana osvojio u Oslu. Plasmanom Arsalana i Datunašvilija u finale Srbija je na osmom uzastopnom Svetskom prvenstvu uspela da osvoji makar jednu medalju.

Ulaz na sve mečeve Svetskog prvenstva koje se održava u Beogradskoj areni je besplatan.

Patrijarh Porfirije služio liturgiju u manastiru u Jasenovcu

Od
miki
-
0
Foto: Screenshot Indtagram patrijarh Porfirije

Patrijarh srpski Porfirije služio je danas svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu.

Patrijarhu Porfiriju sasluživali su mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit prespansko-pelagonijski Petar, mitropolit kumanovsko-osogovski Grigorije i episkopi mileševski Atanasije, pakračko-slavonski Jovan, valjevski Isihije, zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije i humski Jovan, prenela je TV Hram.

Liturgiji su prisustvovali i princ Filip i princeza Danica Karađorđević, srpski član Presedništva BiH Milorad Dodik, kao i druge visoke zvanice i brojni vernici, prenosi Tanjug.

Nakon liturgije, obratio se mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, koji je rekao da Jasenovac kao najveća golgota, kao najveće žrtveno mesto srpskog naroda u Drugom svetskom ratu sabira u sebi sva ostala žrtvena mesta ,od Jadovna do Čakora i Kraljeva i Kragujevca.

“Danas proslavljamo Svete srpske Novomučenike ovde u Jasenovcu, ali znamo da su u Jasenovcu stradali i drugi narodi, naročito Jevreji i Romi, i prema njihovim žrtvama izražavamo najveće poštovanje”, kazao je mitropolit Joanikije.

1...831832833...1.528Stranica 832 od ukupno 1.528

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković