Trudo najavljuje” praznik na federalnom nivou” na dan kraljičine sahrane, ali evo ko će zapravo imati slobodan dan

Od

Dara Milovanović

-

15. septembar 2022. | 06:21

0

Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je, da će 19. septembar biti savezni praznik i nacionalni dan žalosti, jer se održava sahrana kraljice Elizabete II, da bi ministar rada Seamus O’Regan nešto kasnije pojasnio, da se imenovanje odnosi samo na službenike savezne vlade.

Premijerovi komentari na konferenciji za novinare u utorak ujutro naveli su mnoge da se zapitaju hoće li sledeće sedmice imati slobodan dan, dok su pokrajine podeljenje oko toga, da li će škole i radna mesta koja su u njihovoj nadležnosti biti zatvorena.

Trudo je rekao da će ponedeljak biti “savezni praznik”. Primenjivaće se na zaposlene u saveznoj vladi, ali ne automatski na one koji rade u federalno regulisanim industrijama – kao što su banke, avio kompanije, pošte i krunske korporacije, naknadno je tvitovao ministar rada Seamus O’Regan.

“Federalno regulisani poslodavci su dobrodošli da slede primer, ali od njih se to ne traži”, napisao je O’Regan.

U saopštenju se pojašnjava da se zakonski praznici mogu odobriti samo putem zakona i da će pokrajine i teritorije odrediti kako će se obeležavati dan žalosti u njihovim regijama.

PROVINCIJE I TERITORIJE

Premijer Kvebeka Francois Legault rekao je novinarima u utorak da će na dan kraljičine sahrane biti dan komemoracije, ali ne i praznik u provinciji. Dodao je i da će nastaviti kampanju pre nego što građani Kvebeka izađu na birališta 3. oktobra.

Premijer Ontarija Doug Ford takođe je rekao da u njegovoj provinciji neće biti praznika , umesto toga odlučio se za provincijski “Dan žalosti”, uz minut ćutanja u 13 sati.

“Ovo će svim Ontarijancima dati priliku da razmisle o izvanrednom životu kraljice Elizabete II i njenoj nepopustljivoj predanosti službi i dužnosti”, napisao je u izjavi. “Takođe omogućava učenicima da budu u školi i uče o mnogim doprinosima koje je kraljica dala ljudima Ontarija, Kanade i celog Commonwealth-a.”

Na istočnoj obali , Njufaundlendu i Labradoru, Princ Edvard Ostrvu, Novoj Škotskoj i Nju Brunsviku, biće jednokratni praznik .

Premijer BC John Horgan izjavio je da će pokrajina u ponedeljak zatvoriti javne škole , visokoškolske ustanove i većinu krunskih korporacija u čast kraljice Elizabete II.

“Naša vlada će slediti saveznu vladu i pridružiti se drugim provincijama u obeležavanju nacionalnog dana žalosti povodom kraljičine sahrane”, naveo je on u saopštenju za javnost.

„Ohrabrujemo poslodavce u privatnom sektoru da pronađu način da razmisle o tom danu na način, koji je prikladan za njihove radnike.

Saskatchewan je potvrdio da, iako je vlada proglasila 19. septembar danom odavanja počasti kraljici Elizabeti II, oni neće odrediti ponedeljak državnim praznikom za pokrajinu.

Manitoba će u ponedeljak zatvoriti nebitne vladine službe, ali škole i ustanove za brigu o deci ostaće otvorene i funkcionisati kao i obično.

„Ohrabrujem sve ljude iz Manitobe da odvoje trenutak i, da razmisle o posebnom odnosu Njenog pokojnog Veličanstva sa našom provincijom i njenim nebrojenim doprinosima našoj zemlji i celom Commonwealthu“, rekla je premijerka Heder Stefanson u saopštenju za javnost u utorak. „Kraljica Elizabeta II imala je izuzetnu vladavinu i nepokolebljivu posvećenost službi i dužnosti. Neka počiva u miru.”

U saopštenju se dodaje da se škole ohrabruju da će održati minut ćutanja u ponedeljak, te da će paljba iz 21 puške biti održana na južnom delu zakonodavne zgrade Manitobe u isto vreme kada se održava komemoracija u Otavi.

Kancelarija premijera Alberte Jasona Kenneya saopštila je da će ponedeljak biti dan žalosti u pokrajini, ali neće biti praznik. Preduzeća i škole će ostati otvorene.

Yukon kaže da će se pridružiti saveznoj vladi i drugim provincijama u obeležavanju nacionalnog dana žalosti na dan kraljičine sahrane s jednokratnim praznikom za zaposlene u javnom sektoru. Državne škole i druge javne službe biće zatvorene.

Severozapadne teritorije ne obeležavaju dan praznikom, dok vlada Nunavuta još nije rekla da li će taj dan biti praznik za njene stanovnike.

“Radićemo sa provincijama i teritorijama kako bismo pokušali biti usklađeni po ovome”, rekao je Trudo na konferenciji za novinare u New Brunswicku u utorak. “Još ima nekoliko detalja koje treba razraditi, ali će biti važno objaviti priliku da Kanađani žale u ponedeljak.”

“S naše strane ćemo obavestiti federalne službenike da će ponedeljak biti dan žalosti”, dodao je.

U međuvremenu, kanadska federacija nezavisnog biznisa traži od provincija da ponedeljak ne bude praznik, jer bi to bilo “duboko nepravedno za mala preduzeća”.

“Mala preduzeća se već bore s nedostatkom radne snage i zahtevanje od njih da zatvore ili plate dan svojim zaposlenima bez prethodne najave bilo bi izuzetno skupo ili bi rezultiralo gubitkom produktivnosti za jedan dan”, napisao je predsednik CFIB-a Dan Kelly u saopštenju objavljenom u utorak.

Trudo i generalna guvernerka Mary Simon trebali bi otputovati u Veliku Britaniju na sahranu, ali je premijer rekao da se detalji o tome ko će im se pridružiti još uvek rešavaju. Rekao je da je savezna vlada u razgovorima s vladom Ujedinjenog Kraljevstva i kancelarijama opozicionih lidera, kako bi odlučila ko će činiti delegaciju kanadskih zvaničnika.

Druge zemlje Commonwealtha već su najavile praznik u znak sećanja na kraljičinu smrt: Ujedinjeno Kraljevstvo će u ponedeljak imati državni praznik, obeležavajući poslednji od 10 dana žalosti, a Australija i Novi Zeland će imati državne praznike 22 i 26 septembra .

Kanada je još uvek usred službenog perioda žalosti za najduže vladajućim monarhom u zemlji, a planirano je nekoliko komemorativnih događaja u Otavi nakon sahrane u ponedeljak. Održaće se komemorativna služba u Christ Church Cathedral, uz vladine zvaničnike i druge goste, a biće i parada kanadskih oružanih snaga i RCMP-a, kao i plotun iz 96 topova a i borbeni avion CF-18 će proleteti.

Članovi parlamenta će se pre plana vratiti u Ottawu na “posebnu sednicu” na kojoj će odati počast kraljici Elizabeti II, u četvrtak, 15. septembra.

SERBIANNEWS/CANADA

Bivši mirotvorac se na dan primirja seća “zaboravljene bitke” kanadske vojske u bivšoj Jugoslaviji

Od

Dara Milovanović

-

15. septembar 2022. | 03:36

1

Veteran kanadske vojske iz Britanske Kolumbije, Tony Spiess podsetio je javnost na jednu od “zaboravljenih borbi” kanadske vojske, tokom rata na prostoru Jugoslavije.
Tony Spiess je bivši kanadski mirovnjak, koji je služio u zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija tokom raspada bivše Jugoslavije.
Godine 1993. bio je na kraju svog angažmana kao mitraljezac, kada je njegov bataljon bio raspoređen da sprovodi liniju prekida vatre između hrvatskih i srpskih snaga na području koje je postalo poznato kao “Medački džep”.
9. septembra taj krhki mir je prekinut kada su Hrvati krenuli u ofanzivu, zauzevši područje oko Medaka, koji je bio naseljen Srbima. Uspostavljeno je novo primirje, a Hrvati su pozvani na povlačenje.
Nedelju dana kasnije, UNPROFOR je rasporedio stotine vojnika iz lake kanadske pešadije 2. bataljona princeze Patricije da sprovedu dogovor, ali stvari su se pogoršale kada su pokušali da uđu u Medački džep.
“Hrvati su nas napali oko večere… i veoma su jako udarili na nas ”, rekao je za Global News.
“Sve što smo imali smo poneli u borbu, sa nama… I pretpostavljam, dobro znate, posao je posao.”
Bitka koja je zatim usledila, dovela je do najintenzivnije borbe kanadskih vojnika, sa kojima su se suočili, u čitavom periodu između korejskog i avganistanskog rata.
Kanađani su učvrstili svoj položaj i 15 sati izdržali talase mitraljeske i artiljerijske vatre.
“Oni su efektivno pokušavali da nas sve ubiju, garantujem 100 %”, rekao je Speiss.
Četiri Kanađana su ranjena u borbi.
Hrvati su na kraju bili prisiljeni da se povuku zbog političkog i medijskog pritiska. Kanadske trupe su potom ušle u Medački džep, gde su pronašle dokaze užasnog nasilja nad srpskim seljanima, očiti primer etničkog čišćenja hrvatskih vojnika nad Srbima.
Dokazi koje su prikupili Kanađani kasnije su korišteni u međunarodnim istragama ratnih zločina.
“Bilo je to izuzetno užasno sve to videti, ali… spasili smo mnogo života civila i to je nešto na što sam jako ponosan”, rekao je Spiess.
Iako je bitka predstavljala najozbiljniju akciju koju su kanadske trupe videle u poslednjih nekoliko decenija, prošlo je mnogo godina pre nego što su ostali Kanađani saznali za tu priču.
Kanadska vlada nije govorila o ovoj bitci sve do 2002. godine, kada je guvernerka Adrienne Clarkson dodelila bataljonu zahvalnicu glavnog komandanta jedinice.
“To je bio nama najteži deo. Bilo je prilično impresivno i poražavajuće kako je liberalska vlada učinila, da taj celi rat nestane tek tako”, rekao je.
“To je narušilo moral mnogih vojnika… Nije da smo hteli paradu ili nešto slično kada se vratimo kući, ali smo mogli dobiti priznanje kao nešto tipa ” dobro ste obavlili posao”.
Bitka se sada i formalno pamti, a na web stranici veterana je priznata kao “zaboravljeno poglavlje vojne istorije naše zemlje, detalje bitke na engleskom možete naći ovde na zvaničnoj vladinoj web stranici”.

SERBIANNEWS/CANADA

Kupina kapkejk

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:23

0

Potrebno je:

250 g kupina
300 g brašna
2 jajeta
100 g maslaca
140 g šećera
200 g kisele pavlake
50 ml soka od kupina
2 kesice vanilin šećera
1 kesica praška za pecivo
2 kašičice cimeta
Umutiti belanca, pa dodati žumanca, jedno po jedno. Odvojeno umutiti maslac sa šećerom, dodati pavlaku i sok od kupina, pa sve dobro sjediniti. Smesi potom dodavati brašno pomešano s praškom za pecivo, cimetom i vanilin šećerom i ručno lagano mešati. Na kraju ubaciti kupine i pažljivo varjačom promešati. Gotovu smesu sipati u podmazan kalup za mafine i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 20 minuta.

Minimalac povećan, ali sindikalci kažu – ponovo sledi borba za opstanak

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:22

0

Dok je u Palati Srbija trajao sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, nezadovoljni minimalcem sindikalci su održali javnu sednicu ispred te zgrade, ali nisu promenili odluku Vlade – kako je to ranije najavio predsednik države minimalna cena radnog sata u Srbiji od 1. januara 2023. biće 230 dinara, a minimalna plata 40 hiljada i 20 dinara. Dok ministar finansija Siniša Mali objašnjava da je takva odluka rezultat balansa između zahteva sindikata i poslodavaca i da država trenutno više ne može da da, radnici poručuju – ista priča svake godine, ponovo sledi borba za opstanak.

Minimalac trpeza – dovoljno da tročlana porodica svaki dan ima za hleb, mast i alevu papriku, a sindikalci se otvorili i za ono što trenutni minimalac ne pokriva – keks i eurokrem.

„Imali smo ideju da ovo poklonimo premijerki da vidimo da li ona može sa svojom tročlanom porodicom da preživi mesec dana… Nažalost, mislim da bi to bilo bacanje para“, kaže Zoran Mihajlović.

Megafon u zgradi Palate Srbija niko čuo nije. Vlada prelomila da se od 1. januara minimalac poveća sa sadašnjih 35 na 40 hiljada i 20 dinara.

Radnici su tražili da minimalna plata sada, u septembru, bude podignuta na 43 hiljade dinara, a da se krajem godine opet razgovara o njenoj korekciji. Pitali smo ministra da postane običan građanin i kaže da li bi onda bio nezadovoljan i spreman na protest zbog nove minimalne cene rada.

„Nije vam jednostavno pitanje zato što postoji čitav niz okolnosti i faktora koje bih morao da sagledam da bih vam odgovorio. Ja sam rekao i predstavnicima poslodavaca i predstavnicima sindikata dogovorite se i za povećanje od 100 odsto, samo nemojte da država posle bude kriva kada dođe do masovnih otpuštanja, jer poslodavci ne mogu da izdrže taj udar, ne zato što neće, već zato što živimo u doba velike krize“, rekao je ministar Siniša Mali.

Raniji, nekoliko godina star dogovor ili obećanje, bio je da do kraja 2022. minimalna zarada potpuno pokrije troškove minimalne potrošačke korpe. Nije se ostvarilo, pa sindikalci ponavljaju svakog septembra ista priča – nema dogovora, a ima, poručuju, borbe za opstanak.

„Kad pogledate celu tu korpu, ona je ponižavajuća, to je stvarno mala količina namirnica, u kojoj jedino hleba ima dovoljno, u stvari ne znam ima li ga dovoljno, ali ga ima 22 kilograma i to deluje malo bitnije, sve ostalo je ispod svakog ponižavanja za bilo kog građanina“, kaže Ljubisav Orbović.

Sindikalci najavljuju da će zbog ovakvog epiloga protestovati, a odluka kada i kako, kažu, tek treba da se donese. Zato smo i pitali ministra da li je država na ovih 40 hiljada i 20 dinara za 2023. stavila tačku.

„Ne nije, jer ćemo razgovarati, u ovom trenutku država može ovoliko, ali hajde da vidimo šta će se dešavati u mesecima pred nama“, kaže ministar Mali.

A poslodavci u celoj priči zadovoljni – država im je smanjila namete na plate, jer je minimalac skočio, kako kažu, za istorijskih 14,3 odsto. A istorija se ponavlja – kako izgurati mesec, ako znamo da će se na ovakvoj trpezi redovno gostiti i inflacija.

Ekološke organizacije najavljuju proteste, traže tačku na saradnju s Rio Tintom

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:20

0

Savez ekoloških organizacija “Znamo da ne damo” održao je skup ispred Ministarstva rudarstva na kojem su izneti zahtevi za odlazak Rio Tinta iz Srbije i izmene zakona o rudarstvu. Ukoliko se to ne desi do 1. novembra najavljuju nove proteste.

Danas u Rekovcu – mehanizacija spremna za bušotinu pomoću koje će se istraživati bor i litijum, pa ako ga ima biće i rudnika. Meštani su jednu takvu akciju sprečili prošle godine.

A u Beogradu, ispred Ministarstva rudarstva, ekološke organizacije iz cele Srbije traže pre svega istinu o Rio Tintu i ima li tačke na saradnju sa tom kompanijom, a zatim i izmene Zakona o rudarenju.

„Postavljamo pitanje Ani Brnabić da nam objasni šta je tad značila tačka ili je to bio samo predizborni trik da se narod slaže, umiri, skloni sa blokada, da bi oni dobili vlast i da bi nastavili da prodaju ovu našu jadnu zemlju“, upitao je Zlatko Kokanović.

Od januara kada je navodno prekinuta saradnju sa Rio Tintom, i dalje Rio Sava kupuje zemljište u Jadru. Stručnjaci tvrde da je problematično planirati rudnik između dve reke i zbog poplava i zbog suša, ali da je problem i planirati ga u plodnoj naseljenoj dolini.

„U čitavom svetu rudnici litijuma se nalaze u pustinjama i u nenaseljenim mestima, ni približno u plodnim i vodnim zemljama“, kaže Dragana Đorđević, saradnik na Hemijskom fakultetu.

„S obzirom na to da živimo u vremenu u kojem se klima menja, možemo očekivati intenzivnije kiše i veće rizike od poplava i rudarenje, postaje rizičniji posao nego što je bio“, naglasio je meteorolog Vladimir Đurđević.

Nisu ugroženi samo Rekovac i Jadar, na udaru su i Homoljske planine, a samim tim i izvorište reke Mlave.

„Prva velika kompanija koja se pojavila na Homilju je ‘Dandi’, koja je pre 15 godina počela da istražuje u reonu dva sliva reka – Peka i Mlave. Njihove istražne radnje nalaze se na manje od 5km od vrela Mlave koja je psomenik prirode prve kategorije“, navodi Ivan Milosavljevi iz „Ne damo Mlavu“.

Ekološke organizacije novoj Vladi daju rok do 1. novembra da zaustave otvaranje 40 rudnika.

„Prvog novembra krenućemo u takve mere kakve Srbija još nije videla, koje će osetiti ne samo Beograd, ne samo Srbija, to što budemo mi preuzeli za spas narod, celo okruženje će imati od toga posledice“, izjavila je LJiljana Bralović iz SEOS-a.

Organizacije u okviru SEOS-a pokrenule su Srbiju i prošlog novembra, blokade puteva i Gazele naterale su predsednika Srbije na popuštanje pred građanima i promenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. U međuvremenu, građani Srbije potpisali su još jednu inicijativu o zabrani rudarenja litijuma i bora.

MMF za „Politiku”: Srbija zainteresovana za stendbaj aranžman

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:12

0

Vlasti Srbije izrazile su interesovanje za stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, odgovorila je juče Julija Ustjugova, stalna predstavnica MMF-a za Srbiju na pitanje „Politike” da li su im se domaći zvaničnici već obratili sa tim zahtevom.

„Standardna je procedura da nakon takvog zahteva tim MMF-a vodi razgovore sa vladom kako bi procenio ekonomsku i finansijsku situaciju i veličinu ukupnih finansijskih potreba zemlje i kako bi bio postignut sporazum. Kada se postigne dogovor oko politika i finansijskog paketa, Izvršnom odboru MMF-a se daje preporuka da podrži političke namere zemlje i proširi pristup resursima MMF-a. U slučaju finansijskog aranžmana sa MMF-om, trenutni nefinansirajući instrument za koordinaciju politike će biti otkazan”, kaže Ustjugova.

NATO Srbiju vidi kao važnog partnera

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:11

0

Ambasadorka Sjedinjenih američkih država pri NATO Džulijan Smit ocenila je da je odnos između Srbije i NATO plodonosan i da alijansa Srbiju vidi kao važnog i vrednog partnera.

„Radujemo se tome da nađemo nove načine da sarađujemo. Mislim da smo mi zaintresovani za ideje Srbije o tome kako da se osnaži ta veza”, rekla je ambasadorka Smit u intervju Tanjugu.

Na samitu u Madridu Rusija je označena kao glavna pretnja globalnoj bezbednosti.

Na pitanje kako vidi situaciju na Zapadnom Balkanu, a imajući u vidu rat u Ukrajini, Smith je kazala da je „na samitu NATO -a krajem juna, alijansa prikazala novi strateški koncept i da je usija u velikoj meri glavna tačka ovog koncepta”.

„Ove godine smo proveli puno vremena baveći se ruskim ratom u Ukrajini. Strateški koncept takođe ističe važnost Balkana, važnost mira i stabilnosti i značaj daljeg rada na tome. Iz tog razloga je mala delegacija NATO ambasadora posetila region u prethodna dva dana i veoma smo uživali u našoj poseti”, kazala je američka ambasadorka.

Objašnjavajući kako vidi poziciju Srbije u tom smislu, jer Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine, Smit je rekla da veoma cene odluku Srbije da ih sve podrži na bitnom glasanju u Ujedinjenim nacijama u vezi s ruskom invazijom na Ukrajinu.

„To je bio značajan korak, cenimo odluku Srbije da stane uz Zapad u tom trenutku i uz Ukrajinu u borbi za teritorijalni integritet i državni suverenitet. Nadam se da ćemo i u budućnosti nastaviti da sarađujemo sa našim prijateljima u Srbiji na ovom izazovu. Veoma smo svesni njihovih evroatlantskih težnji i nadamo se da ćemo nastaviti da sarađujemo na našim zajedničkim vrednostima i na ovom ratu u Ukrajini” , kazala je ambasadorka.

Smit je odgovarajući na pitanje kakvu vrstu komunikacije i saradnje NATO ima sa srpskim vlastima od početka rata u Ukrajini, kazala da je u Beogradu imala uspešne razgovore.

„Imali smo priliku da se sretnemo sa ministrom spoljnih poslova, kao i sa ministrom odbrane, sa kojima smo imali iskren i otvoren razgovor o nekim od izazova sa kojima se svi suočavamo i o tome kako zajedničkim radom možemo obezbediti mir i stabilnost u ovom regionu. To je bio veoma uspešan razgovor i nadamo se novim prilikama da sarađujemo sa našim srpskim prijateljima u budućnosti”, rekla je Smit.

NATO je najavio dodatno angažovanje u našem regionu, pre svega u BiH, a upitana šta to podrazumeva, Smit je kazala da postoji niz prilagođenih mera za podršku za Bosnu.

„One se uglavnom fokusiraju na to da se poboljša njihova spremnost za odbranu, još rade na reformi oružanih snaga i NATO želi da im pomogne u tome”, kazala je.

Dodala je da je NATO takođe fokusiran na pitanje otpornosti i da misle da će i u budućnosti iskoristiti prilike da podrže BiH i u naporima za razvijanje diplomatije.

„Ovo je pokazalo deo posla koji smo obavili u prethodnim mesecima na osmišljavanju načina da pomognemo našim prijateljima na Zapadnom Balkanu”, navela je Smit.

Upitana da li li će KFOR reagovati i kako u slučaju dalje eskalacije na Kosovu i Metohiji, ambasadorka je rekla da Kfor ima sve što je potrebno da uspešno obavlja svoj posao.

„NATO je posetio Kfor početkom leta, u julu, uspeli smo da odvedemo svih 30 stalnih predstavnika u Kfor. Mislim da smo tu posetu završili sa utiskom da Kfor ima sve što im je potrebno u ovom trenutku da uspešno obavlja svoj posao, da su spremni za sve mogućnosti”, rekla je ona.

Smit je dodala da su sastanci bili ohrabrujući.

„Dozvolite mi da kažem da je Srbija važan partner toj Kforovoj misiji i radujemo se da to ojačamo u nedeljam i mesecima koji dolaze”, istakla je ambasadorka.

Zamenik generalnog sekretara NATO rekao je za Tanjug ranije da ne postoji konsenzus unutar Alijanse u vezi sa pitanjem postojanja kosovske vojske, dok uprkos tome Priština zahteva članstvo u NATO.

Upitana da li NATO uopšte može da razmatra zahtev takozvanog Kosova, Smit je kazala da ima nekoliko važnih poruka vezanih za ovo pitanje.

„Pre svega, rekla bih da je pitanje članstva u NATO pitanje kojim se bave ljudi u zemljama koje žele da postanu članice. Hajde da pričamo o Srbiji sad zato što se u Srbiji nalazimo”, rekla je Smit.

Ona je kazala da će narod Srbije odlučiti o tome da li žele da budu članica NATO i kada.

„Niko van NATO nema nikakvu moć ulaganja veta o tome, pa ni Rusija. Želimo da ovo bude potpuno jasno. Napomenula bih i da je politika otvorenih vrata u NATO i dalje ista. Ovo je politika koju imamo veoma dugo. Rusija je dala sve od sebe da navede NATO da zatvori vrata i promeni politiku. Naša poruka za Rusiju je da to nećemo uraditi i da će NATO nastaviti da drži svoja vrata otvorena za buduće članove”, rekla je Smit.

Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje saradnju Srbije i NATO ona je kazala da je to plodonosan odnos.

„Mislim da smo mi zaintresovani za ideje Srbije o tome kako da se osnaži ta veza. Nakon ove posete razmislićemo o dodatnim koracima koje možemo da preduzmemo, ali kao što ste videli u novom strateškom konceptu NATO ovo je fokus za alijansu”, kazala je Smit.

Dodala je da NATO želi da pomogne Srbiji u njenim evroatlatskim aspiracijama i da rade zajedno na očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Na pitanje da li bi žela da vidi Srbiju kao NATO članicu, rekla je da će „ostaviti narodu Srbije da o tome odluči”.

Nursultan ponovo Astana – glavni grad Kazahstana vratio staro ime

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:06

0

Samo tri godine nakon što je preimenovao glavni grad po odlazećem lideru Nursultanu Nazarbajevu, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev promenio je mišljenje i prestonici vratio ime – Astana.

Kasim-Žomart Tokajev prihvatio je predlog grupe kazahstanskih poslanika da se Nursultanu vrati nekadašnji naziv Astana, objavio je na Fejsbuku portparol predsednika Kazahstana, Ruslan Žildibaj.

Promena stiže usled niza niza ustavnih reformi usvojenih na junskom referendumu, kada je dugogodišnjem lideru oduzet poseban status “doživotnog vođe”.

Jedan od prvih postupaka Tokajeva, nakon što je nasledio Nazarbajeva 2019. godine, bio je da ime glavnog grada promeni iz Astane u Nursultan, kao gest odanosti čoveku koji je vladao Kazahstanom tri decenije.

Astana, što na kazaškom znači prestonica, grad je koji je izgrađen planski, sa modernom arhitekturom koja se poredi sa Dubaijem.

Nazarbajev je preselio glavni grad iz Almatija u Astanu 1997. godine.

Iskoristivši bogatstvo zemlje, koja je najveći proizvođač energije u regionu, angažovao je strane arhitekte za izgradnju grada na kazahstanskoj stepi, gde temperature mogu da se kreću od minus 35 do plus 35 stepeni Celzijusa.

Inače, najozbiljniji izazov rukovodstvu zemlje od sticanja nezavisnosti 1991. dogodio se u januaru. Počeo je kao protivljenje povećanju cena goriva i prerastao u nerede u kojima je poginulo najmanje 230 ljudi.

Deoničari Tvitera odobrili prodaju kompanije Ilonu Masku

Od

miki

-

13. septembar 2022. | 17:01

0

Deoničari Tvitera danas su u sedištu kompanije u San Francisku odlučili da odobre prodaju te društvene mreže Ilonu Masku za 44 milijarde dolara.

Odluka deoničara znači da će “Tviter” na sudu pokušati da primora najbogatijeg čoveka na svetu da kupi kompaniju, piše Bi-Bi-Si.

Glasanje je usledilo nekoliko dana nakon Maskovog trećeg pisma “Tviteru”, u kojem je tražio da se raskine ugovor, podseća Si-En-En.

“Tviter” je u aprilu prihvatio ponudi Maska da kupi kompaniju, ali je on u maju rekao da odustaje zato što su mu dali netačne podatke o broju spam i bot naloga.

Iz “Tvitera” je Masku rečeno da manje od pet odsto aktivnih dnevnih korisnika otpada na botove, ali je on tvrdi da je taj broj višestruko veći.

Berzanska vrednost “Tvitera” trenutno iznosi 32 milijarde dolara, što je znatno manje od onoga što je ponudio Mask.

Deoničari “Tvitera” danas su kompaniji dali zeleno svetlo da tuži Maska zbog toga što je odustao od kupovine.

Spor bi mogao da bude razrešen u oktobru, kada će dve strane izložiti svoje argumente na sudu u Delaveru, nakon čega će sudija odlučiti da li Mask mora da kupi kompaniju.

Pre današnje odluke deoničara, bivši direktor za bezbednost “Tvitera” Piter Zatko je pred Pravosudnim odborom Senata svedočio o navodnim bezbednosnim propustima na toj društvenoj mreži.

Rekao je da je kompanija “dovodila u zabludu javnost” o tome koliko je platforma bezbedna i tvrdio je da Tviter “decenijama zaostaje” u bezbednosnim standardima.

“Tviter” je saopštio da je Zatko dobio otkaz u kompaniji i da ništa od onoga što je rekao nije tačno.

Zatko je prethodno potvrdio navode Maska da na Tviteru ima neuporedivo više spam i lažnih naloga nego što kompanija priznaje, ali danas u Senatu nije o tome govorio.
Prošle sedmice sudija u Delaveru je saopštio da će Maskovim advokatima dozvoliti da se pozivaju na tvrdnje Zatka.

Dug raste brže od zarade u drugom kvartalu, kaže statistički zavod Kanade

Od

Dara Milovanović

-

12. septembar 2022. | 13:55

0

Statistički zavod Kanade kaže da je iznos koji Kanađani duguju u odnosu na njihov prihod porastao u drugom tromesečju, jer nivo duga raste brže od zarade.Agencija kaže da je dug tržišta kredita stanovništva kao udeo raspoloživog dohotka stanovništva porastao na 181,7 % na desezoniranoj osnovi u drugom tromesečju, u odnosu na 179,7 % u prvom kvartalu.

Drugim rečima, bilo je oko 1,82 $ duga na kreditnom tržištu za svaki dolar raspoloživog dohotka domaćinstva u drugom kvartalu.

Do povećanja je došlo jer je raspoloživi dohodak stanovništva porastao za 1,0 %, ali je dug na tržištu stambenih kredita stanovništva porastao za 2,1 %.

Statistički zavod Kanade kaže da su, na desezoniranoj osnovi, domaćinstva dodala 56,3 milijarde dolara duga u drugom tromesečju, uključujući 48,7 milijardi dolara od stambenih kredita.

Koeficijent servisiranja duga stanovništva, meren ukupnim obavezama otplate glavnice i kamata na dug kreditnog tržišta kao proporcija raspoloživog dohotka stanovništva, u drugom kvartalu iznosio je 13,63 % u poređenju sa 13,34 % u prvom kvartalu.

SERBIANNEWS/CANADA

NewsWeekPRO

Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je, da će 19. septembar biti savezni praznik i nacionalni dan žalosti, jer se održava sahrana kraljice Elizabete II, da bi ministar rada Seamus O’Regan nešto kasnije pojasnio, da se imenovanje odnosi samo na službenike savezne vlade.

Premijerovi komentari na konferenciji za novinare u utorak ujutro naveli su mnoge da se zapitaju hoće li sledeće sedmice imati slobodan dan, dok su pokrajine podeljenje oko toga, da li će škole i radna mesta koja su u njihovoj nadležnosti biti zatvorena.

“Federalno regulisani poslodavci su dobrodošli da slede primer, ali od njih se to ne traži”, napisao je O’Regan.

U saopštenju se pojašnjava da se zakonski praznici mogu odobriti samo putem zakona i da će pokrajine i teritorije odrediti kako će se obeležavati dan žalosti u njihovim regijama.

PROVINCIJE I TERITORIJE

Premijer Kvebeka Francois Legault rekao je novinarima u utorak da će na dan kraljičine sahrane biti dan komemoracije, ali ne i praznik u provinciji. Dodao je i da će nastaviti kampanju pre nego što građani Kvebeka izađu na birališta 3. oktobra.

Premijer Ontarija Doug Ford takođe je rekao da u njegovoj provinciji neće biti praznika , umesto toga odlučio se za provincijski “Dan žalosti”, uz minut ćutanja u 13 sati.

Na istočnoj obali , Njufaundlendu i Labradoru, Princ Edvard Ostrvu, Novoj Škotskoj i Nju Brunsviku, biće jednokratni praznik .

Premijer BC John Horgan izjavio je da će pokrajina u ponedeljak zatvoriti javne škole , visokoškolske ustanove i većinu krunskih korporacija u čast kraljice Elizabete II.

“Naša vlada će slediti saveznu vladu i pridružiti se drugim provincijama u obeležavanju nacionalnog dana žalosti povodom kraljičine sahrane”, naveo je on u saopštenju za javnost.

„Ohrabrujemo poslodavce u privatnom sektoru da pronađu način da razmisle o tom danu na način, koji je prikladan za njihove radnike.

Saskatchewan je potvrdio da, iako je vlada proglasila 19. septembar danom odavanja počasti kraljici Elizabeti II, oni neće odrediti ponedeljak državnim praznikom za pokrajinu.

Manitoba će u ponedeljak zatvoriti nebitne vladine službe, ali škole i ustanove za brigu o deci ostaće otvorene i funkcionisati kao i obično.

U saopštenju se dodaje da se škole ohrabruju da će održati minut ćutanja u ponedeljak, te da će paljba iz 21 puške biti održana na južnom delu zakonodavne zgrade Manitobe u isto vreme kada se održava komemoracija u Otavi.

Kancelarija premijera Alberte Jasona Kenneya saopštila je da će ponedeljak biti dan žalosti u pokrajini, ali neće biti praznik. Preduzeća i škole će ostati otvorene.

Yukon kaže da će se pridružiti saveznoj vladi i drugim provincijama u obeležavanju nacionalnog dana žalosti na dan kraljičine sahrane s jednokratnim praznikom za zaposlene u javnom sektoru. Državne škole i druge javne službe biće zatvorene.

Severozapadne teritorije ne obeležavaju dan praznikom, dok vlada Nunavuta još nije rekla da li će taj dan biti praznik za njene stanovnike.

“Radićemo sa provincijama i teritorijama kako bismo pokušali biti usklađeni po ovome”, rekao je Trudo na konferenciji za novinare u New Brunswicku u utorak. “Još ima nekoliko detalja koje treba razraditi, ali će biti važno objaviti priliku da Kanađani žale u ponedeljak.”

“S naše strane ćemo obavestiti federalne službenike da će ponedeljak biti dan žalosti”, dodao je.

U međuvremenu, kanadska federacija nezavisnog biznisa traži od provincija da ponedeljak ne bude praznik, jer bi to bilo “duboko nepravedno za mala preduzeća”.

Druge zemlje Commonwealtha već su najavile praznik u znak sećanja na kraljičinu smrt: Ujedinjeno Kraljevstvo će u ponedeljak imati državni praznik, obeležavajući poslednji od 10 dana žalosti, a Australija i Novi Zeland će imati državne praznike 22 i 26 septembra .

Članovi parlamenta će se pre plana vratiti u Ottawu na “posebnu sednicu” na kojoj će odati počast kraljici Elizabeti II, u četvrtak, 15. septembra.

Drugim rečima, bilo je oko 1,82 $ duga na kreditnom tržištu za svaki dolar raspoloživog dohotka domaćinstva u drugom kvartalu.

Do povećanja je došlo jer je raspoloživi dohodak stanovništva porastao za 1,0 %, ali je dug na tržištu stambenih kredita stanovništva porastao za 2,1 %.

Statistički zavod Kanade kaže da su, na desezoniranoj osnovi, domaćinstva dodala 56,3 milijarde dolara duga u drugom tromesečju, uključujući 48,7 milijardi dolara od stambenih kredita.

Koeficijent servisiranja duga stanovništva, meren ukupnim obavezama otplate glavnice i kamata na dug kreditnog tržišta kao proporcija raspoloživog dohotka stanovništva, u drugom kvartalu iznosio je 13,63 % u poređenju sa 13,34 % u prvom kvartalu.