Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS) saopštila je danas da je izvoz zamrznute maline iz Srbije opao tokom osam meseci ove godine za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, ali je uprkos tome ostvaren veći prihod.
Precizira se da je od januara do avgusta 2021. godine izvezeno nešto više od 65.000 tona maline, dok je za isti period ove godine stranim tržištima isporučeno oko 43.000 tona zamrznute maline. PKS napominje da procene sa terena ukazuju na to da je sezona maline 2022. godine u Srbiji donela nešto više od 90.000 tona roda, a da je oko 15.000 tona zamrznute maline iz prošlogodišnje berbe ostalo neprodato u hladnjačama. Navodi se da je, uprkos ovogodišnjem nižem izvozu, za prvih osam meseci ostvaren prihod nešto veći od 224 miliona evra, za razliku od istog perioda 2021. kada je izvoz ovog voća doneo 200 miliona evra.
PKS objašnjava da je razlog tome u ovogodišnjoj višoj ceni malina, jer je prosečna otkupna cena za kilogram 2021. bila 420 dinara, a ove godine od 500 do 600 dinara, preneo je Tanjug.
„S obzirom da se u Poljskoj kilogram maline plaćao oko tri evra na početku berbe, da bi u poslednjim nedeljama berbe cena pala na oko dva evra za kilogram, srpski izvoznici imaju poteškoća sa svojim ino kupcima u pravdanju novih viših izvoznih cena maline.
Takođe, treba imati u vidu i da je Ukrajina, i pored trenutne situacije ove godine, imala jako dobru berbu maline, a cene po kojima se ukrajinska malina nudi na tržištu Zapadne Evrope se kreću od oko 3,3 evra za kilogram za celu malinu i oko 2,35 evra po kilogramu za malinu ‘griz’“, navodi se u saopštenju PKS-a.
Konstatovano je da je do značajnog pada potražnje za srpskom malinom došlo zbog manje potražnje za njom u supermarketima, kao i zbog pada tražnje industrije prerade voća širom Evrope, a pre svega u Nemačkoj kao našem najvećem izvoznom tržištu. PKS procenjuje da se, po informacijama koje dolaze sa inostranih tržišta, očekuje dalji pad cene maline, pre svega zbog značajnijeg pada potražnje u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi.
Pad tražnje za smrznutom malinom je neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj do čak 40 procenata u Nemačkoj, što su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu, koja zajedno kupuju skoro polovinu ukupne izvezene količine ovog proizvoda.
PKS naglašava da je u čitavoj situaciji dobro to što se otvaraju neka nova tržišta gde se primećuje rast prodaja naše maline, poput Argentine i Saudijske Arabije, ali se napominje da su količine koje izvozimo u te zemlje još uvek male da bi značajnije uticale na ukupno povećanje izvoza.
