Uticaj stresa na ljudski organizam

-

28. septembar 2022. | 17:30

Još jedna dokapitalizacija Er Srbije je završena. Republika Srbija od sada je i zvanično vlasnik 83,58 odsto ove avio-kompanije. U Centralni registar hartija od vrednosti je, prema informacijama portala N1, danas upisano još 1.818.820 novih akcija ove kompanije, koje su u vlasništvu države. Time je udeo drugog akcionara – Etihad ervejsa, pao na 16,42 odsto.

Država je, kao što je portal N1 već najavio, povećala svoj udeo u vlasništvu u nacionalnom avio-prevozniku. Uplativši 1,82 milijarde dinara, što je 15,47 miliona evra, Republika Srbija je uvećala svoje vlasništvo na 83,58 odsto, dok je automatski udeo Etihada smanjen sa 18,03 na 16,42 odsto.

Zajedno sa prošlom dokapitalizacijom iz decembra 2020. godine, država je svoj ulog u kapital Er Srbije povećala za ukupno – 115,47 miliona evra.

Podsetimo, prvu dokapitalizaciju Er Srbije s kraja 2020. država je obavila novčanim ulogom od 100 milona evra. Potom, u junu ove godine Vlada Srbije novim zaključkom „prihvata Izveštaj o proceni vrednosti štete i objektivnog gubitka koje je kompanija Er Srbija pretrpe la zbog pandemije kovida-19 u periodu od 19. marta 2020. do 31. decembra 2021“. I saglašava se da, pored dokapitalizacije iz decembra 2020 od 100 miliona evra, sada izvrši upis novog novčanog uloga u iznosu od 15,47 miliona evra, što po srednjem kursu iznosi 1.818.820.276 dinara.

Etihad, kao manjinski akcionar, nije imao pravo preče kupovine ovih akcija „zbog utvrđene trenutne nemogućnosti društva Etihad Ervejz da učestvuje u nužnoj dokapitalizaciji Er Srbije“.

Er Srbija je tokom pandemije delila sudbinu svih svetskih avio-prevoznika poslujući sa gubitkom .

U 2020. gubitak je bio nešto veći od pet milijardi dinara, dok je minus u kasi Er Srbije godinu dana kasnije bio dve milijarde dinara.

Pre pandemije, u 2019, Er Srbija je poslovala pozitivno. Te godine beleži nešto više od devet miliona evra profita, ali istovremeno i državnu pomoć od oko 20 miliona evra. Neke analize pokazuju da je u tokom pet godina pre pandemije država u Er Srbiju iz budžeta „ulila“ oko 200 miliona evra.

Turizam u Srbiji obara rekorde – broj dolazaka viši za 48,1 odsto

Od

-

28. septembar 2022. | 13:14

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić saopštila je povodom Svetskog dana turizma da turizam u Srbiji obara sve rekorde i da je od početka ove godine broj dolazaka veći za 48,1 odsto nego u istom periodu 2021.

Prvi međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana” koji je održan u Beogradu, kao i opredeljenje Srbije, Albanije i Severne Makedonije za projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana”, kako je rekla, pokazuju ekspanziju turizma i razumevanje njegove ekonomske snage.

Dodatne potvrde i ohrabrenja su prema njenim rečima, ukazane i na 6. Globalnoj konferenciji Svetske turističke organizacije o vinskom turizmu, u italijanskom gradu Alba.

„Odlični prirodni uslovi za vinogradarstvo, bogata istorija, kulturna baština i narodno iskustvo, kao i potencijali planinskog i banjskog turizma, pružaju priliku za kreiranje novih i razvoj postojećih turističkih proizvoda.

Kako je saopštilo ministarstvo, Matić je navela da je od početka godine Srbiju posetilo tri miliona turista, od toga 1,3 miliona stranih, te da je broj turističkih dolazaka porastao za 48,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prenosi Beta.

Senzacija Radničkog – Partizan promašio četiri penala i doživeo bruku!

Od

-

28. septembar 2022. | 13:09

Fudbaleri Partizana eliminisani su iz 1/16finala Kupa Srbije od Radničkog u Sremskoj Mitrovici, od trenutno 13. ekipe Prve lige Srbije.

Partizan je vodio do 92. minutu, tada primio gol za 1:1, a onda su izabranici Gordana Petrića promašili četiri penala, dok su igrači Radničkog postigli dva i tako napravili senzaciju na svoju stogodišnjicu kluba.

Crvena zvezda u četvrtak od 16.00 gostuje Mačvi u Šapcu, a preostale utakmice prve runde Kupa Srbije igraće se 19. oktobra.

Iako je bilo najavljeno da će Partizan igrati u izmenjenom sastavu, zbog reprezentativnih obaveza, jedina prava promena bila je na golu.

Po prvi put ove sezone na gol-crti bio je Milan Lukač, ali nije uspeo da izdrži do kraja bez primljenog gola. Ali, idemo redom.

Partizan je od starta krenuo po vodeći gol kojim bi lakše nastavio meč i do njega je došao u 18. minutu.

Prethodno je Rikardo Gomeš promašio šansu za crno-bele, dok je Milenković na drugoj strani iz veoma izgledne pozicije poslao loptu preko prečke.

I onda je Fuseni Dijabate odlično proigrao Patrika Andradea, a on je prelepim udarcem zatresao mrežu.

U nekoliko navrata Partizan je do kraja poluvremena zapretio i želeo je da postigne drugi gol i tako ranije reši meč, ali pre svih Rikardo Gomeš nije uspevao da zatrese mrežu.

U 30. minutu je imao dobru situaciju, ali je previše oklevao, dok je u 44. minutu pogodio stativu.

Nije imao sreće da se upiše u strelce, a čak je meč završio sa povredom kolena koju je zaradio u 71. minutu.

U drugom poluvremenu je viđeno mnogo manje uzbuđenja, a domaćin je dobru priliku imao u 70. minutu, ali ju je propustio Lazar Ilić.

I onda u drugom minutu nadoknade je stigao veliki šok za Partizan! Ristović je probio po levoj strani, poslužio Marinkovića, a on je izjednačio na 1:1 i doneo je penale.

I onda su, šokirani takvim raspletom, crno-beli promašili sva četiri udarca sa “bele tačke”.

Redom su promašivali Gomeš, Živković, Urošević i na kraju Andrade, dok su igrači Radničkog bili polovični.

Pogodili su Spasojević i Petrović, što je bilo dovoljno za prolaz i veliku senzaciju.

Vlahović u top 10 na svetu

Od

-

28. septembar 2022. | 13:05

Srpski fudbaler Dušan Vlahović našao se na listi od 10 najvrednijih fudbalera po proceni “Transfermarketa”.

Talentovani napadač prešao je iz Fiorentine u Juventus za ogromnih 75 miliona evra (plus bonusi), što je dovelo do pravih potresa u italijanskoj fudbalskoj javnosti.

Vlahović bez dileme važi za jednog od najboljih napadača na svetu, što iz sezone u sezonu pokazuje, kako u klubu, tako i u reprezentaciji.Nova lista najvrednijih igrača po “Transfermarketu”, samo je potvrdila Dušanove kvalitete.

Nekadašnji napadač Partizana zauzeo je visoko deveto mesto sa cenom od 85 miliona evra.

Najvredniji fudbaler na svetu trenutno je Kilijan Mbape, čija se cena procenjuje na 160 miliona evra.

Srpski as zabeležio je četiri pogotka na osam mečeva u novoj sezoni, ali se i dalje ne nalazi u golgeterskoj formi u kojoj je bio prošle i pretprošle sezone. Za to je, doduše, najveći krivac trener Masimilijano Alegri i užasna igra “stare dame”.

Dok se istočna obala oporavlja posle Fione, poslanici raspravljaju čemu služi vojska

Od

-

28. septembar 2022. | 12:55

Dok su pripadnici kanadske vojske u utorak na istočnoj obali motornim testerama i drugim alatima probijali put kroz uništenu imovinu razorenu olujom, članovi odbora Parlamenta okupili su se u Otavi, da se zapitaju da li je čišćenje posle oluje zapravo posao za vojsku.

Njihovi odgovori su bili, možda i predvidljivo – podeljeni po partijskim linijama.

Činilo se da su konzervativni poslanici sugerisali da je prevashodna dužnost vojske obuka za rat, kakav vidimo u istočnoj Evropi. Vladajući liberali, gledali su na to kao borbu protiv klimatskih promena, dok se NDP žali na nedostatak kapaciteta unutar civilnih vlada, jer oni trebaju neke stvari da rade, umesto ljudi u uniformama.

Usred ove političke unakrsne vatre našla su se dva visoka pripadnika vojske koji su mogli samo mudro da ćute, dok su poslanici od njih tražili da se izjasne o pitanjima vladine politike koja su van njihove nadležnosti.

“Naš ministar će dostaviti ažuriranu politiku odbrane na raspravu u kabinetu, a mi to budno pratimo”, rekao je general-major. Paul Prevost, koji vodi vojni centar, poznat kao strateški zajednički štab.

Odgovarao je na pitanje poslanice liberala iz Kvebeka Emmanuele Lambropolous, koja je želela znati, koje su specifične potrebe, neophodne vojsci da odgovori na vanredne situacije u zemlji i inostranstvu.

Naravno, to nije bilo pitanje na koje je Prevost mogao odgovoriti. Vojska savetuje, planira i sprovodi vladinu politiku.

Još jedan liberalski poslanik iz Kvebeka, Yves Robillard, pokušao je sa opštijim pitanjem o tome, šta je vojsci potrebno da izvrši svoje domaće i međunarodne obaveze. Prevost mu je u suštini dao odgovor u jednoj reči: ljudi.

Kratko o vojnicima, dugo o zadacima

Prevost je poslanicima rekao kako su dve političke i društvene krize – pandemija i skandal s nedoličnim seksualnim ponašanjem – ostavile vojsku manjom za čak 10.000 vojnika.

Tokom brifinga o oluju Fiona u sredu, ministarka odbrane Anita Anand rekla je, da sada u regiji ima oko 600 pripadnika CAF-a i da će se taj broj stalno povećavati.

Osim uništavanja krovova u atlantskoj Kanadi, Fiona je još jednom razotkrila zagonetku u srcu kanadske odbrambene politike – šta u stvari Ottawa želi sa oružanim snagama?

Želi li da vojska bude instrument državne moći, koji projektuje kanadske vrednosti i štiti kanadske interese u sve opasnijem svetu? Da li želi da to bude lako opremljena vojska, sposobna da ponudi pomoć provincijama u vanrednim situacijama ?

Odgovor je, naravno, da se ta dva zadatka međusobno ne isključuju. I Kanada poziva svoju vojsku da učini i jedno i drugo – i da učini mnogo više, sa sve manje resursa.

Prevost je takođe izneo odboru rastući izazov, uzastopne sve češće pozive za pomoć od strane civilnih vlasti širom zemlje, pozive koji se godinama povećavaju.

Vojska je 2021. godine primila sedam takvih zahteva kao odgovor na pokrajinske vanredne situacije — poplave, šumske požare i druge prirodne katastrofe.

U godinama između 2017. i 2021. zabeležena su u proseku četiri zahteva godišnje. Vojska je u proseku primala dva zahteva godišnje od 2010. do 2017. godine.

Statistike koje su u utorak date odboru za odbranu Parlamenta ne uključuju 118 poziva za pomoć,na koje je vojska odgovorila tokom pandemije, kada su vojnici pružali podršku iscrpljenom zdravstvenom osoblju u domovima za dugotrajnu njegu u Ontariju i Kvebeku.

Sila prve instance?

“Najbolje je misliti o kanadskim snagama kao o sili poslednjeg sredstva i to iz više razloga”, rekao je Prevost članovima odbora.

Nažalost, pandemija je u velikoj meri pokazala suprotno. Savezna vlada je, po nalogu provincija koje su bile u panici, ponekad činila vojsku, silom prve instance za takve zadatke kao što je logistika oko vakcinacije.

Korištenje vojnika za spašavanje provincijskih zdravstvenih sistema i odgovor na katastrofe je anatema, za konzervativnu poslanicu Cheryl Gallant.

“Kakav bi uticaj bio na moguću sposobnost naše vojske da radi svoj posao u eventualnom sukobu, ako vojska postane odbrambena snaga za klimatske promene, kao što sugerišu neki od naših članova?” upitala je Gallant.

Vojska je obučena i spremna da uradi sve što se od nje traži, rekao joj je Prevost.

Kasnije je poslanik konzervativaca iz Alberte Glen Motz, naveo lične razgovore sa sadašnjim i bivšim pripadnicima vojske. Rekao je da su mu se žalili na “domaće obaveze” koje preuzimaju pored obuke i raspoređivanja, te mu je rekao da je to jedan od razloga zašto ljudi odbacuju vojničku karijeru, ili o tome uopšte ne razmišljaju .

Zamolio je Prevosta da odgovori na tu “stvarnost”. General je delovao pomalo zbunjeno.

“Nisam vidio nijednu pritužbu da je angažovanje vojske u domaćem okruženju ili u međunarodnim operacijama jedan od razloga zašto imamo manjak”, rekao je Prevost.

Činilo se da je poslanica NDP-a Lindsay Mathyssen sugerisala da je neka vrsta Rubikona pređena u smislu očekivanja postavljenih za vojsku, da je vojska pozvana da uradi ono što bi i federalne i pokrajinske vlade trebale da rade same.

Upravljanje lancom snabdevanja

“To smo videli tokom pandemije. Vojska je pozvana da upravlja lancem snabdevanja”, rekla je.

Sa ratom koji besni u Ukrajini i koji preti da postane još opasniji, zajedno sa razornim klimatskim katastrofama, liberalska vlada – kako je Prevost primetio – radi iza zatvorenih vrata na reviziji odbrambene politike.

Za razliku od poslednje vojne doktrine, objavljene 2017. godine, poslednja revizija odbrambene politike se uglavnom radi tiho, bez velikih javnih konsultacija.

Pitanje je, hoće li nova doktrina uspeti pomiriti sve suprotstavljene vizije koje su se mogle čuti u utorak.

SERBIANNEWS/CANADA

Strah od recesije značajno menja planove Kanađana za kupovinu ili prodaju nekretnina: Re/Max

Od

-

28. septembar 2022. | 12:17

Mnogi Kanađani zabrinuti zbog nadolazeće recesije ove jeseni, posmatraće sa strane tržište nekretnina , prema novoj anketi Re/Max Canada.Agencija za posredovanje u prometu nekretninama objavila je anketu zajedno sa svojim jesenjim izgledima na tržištu nekretnina u sredu, gde se predviđa nastavak hlađenja i cena i prodajnih aktivnosti za većinu tržišta širom zemlje.

Tokom većeg dela 2022. godine, ekonomisti su ukazivali na rastuće kamatne stope Banke Kanade kao način hlađenja usijanog tržišta nekretnina u zemlji . Veći trošak zaduživanja ograničio je ono što kupci mogu priuštiti i ograničio nagli rast cena zabeležen u poslednje dve i po godine.

Re/Maxovo istraživanje, koje je sprovela anketna firma Leger, pokazalo je da se zahlađenje očekuje na jesen: oko 44% Kanađana privremeno je odustalo od svojih planova za kupovinom nekretnina zbog rastućih stopa, nadmašujući 34% potencijalnih kupaca koji su rekli, da ih više cene ne obeshrabruju.

Ali ne samo da više stope direktno utiču na stambenu aktivnost, jer Banka Kanade nastoji da vrati inflaciju pod kontrolu, strah od recesije zabrinjava i kupce i prodavce.

Oko 41% ispitanika u anketi je reklo da odlažu svoje planove za kupovinu ili prodaju kuće zbog moguće recesije.

Elton Ash, izvršni potpredsednik Re/Max Canada, rekao je u saopštenju da brokerska kuća predviđa da će usporavanja na tržištu nekretnina vezana za ekonomsku neizvesnost biti kratkog veka.”Uprkos činjenici da skoro polovina Kanađana čeka da kupi ili proda kuću, uvereni smo da će se aktivnosti nastaviti kako se ekonomski uslovi budu poboljšali do sredine 2023. godine”, rekao je. Međutim, do kraja 2022. Re/Max očekuje da će prosečna cena stambenih kuća pasti za 2,2 posto.

Očekuje se da će šest od 30 analiziranih tržišta doživeti skromnu apresijaciju cena, između 1,5 i sedam posto.

Očekuje se blagi rast cena u Edmonton-u i Calgary-ju ove jeseni, kao i u Monktonu, NB, St. John’s, NL i Halifaxu.

Očekuje se da će u Britanskoj Kolumbiji prodajne cene pasti 3% u Metro Vancouveru i 6,5 posto u Kelowna/Central Okanagan, dok će ostati stabilne u Viktoriji.

Očekuje se da će gradovi u Ontariju, izvan Oakville-a i Muskoke, ili ostati stabilni ili će doći do pada cena od dva do 10 posto. Očekuje se da će Barrie doživeti najveći pad od 10%.

Legerova anketa sprovedena u ime Re/Max Canada anketirala je 1.522 Kanađana između 16. i 18. septembra. Anketa može imati marginu greške od +/- 2,5 posto.

SERBIANNEWS/CANADA

Đilas u Stejt departmentu istakao neophodnost usklađivanja spoljne politike s EU

Od

-

27. septembar 2022. | 16:40

1664292506-Djilas-i-saradnici-sa-Eskobarom-u-Vasingtonu-e1664292608987 — Izvor: SSP

U okviru višednevne posete Sjedinjenim Američkim Državama, delegacija Stranke slobode i pravde (SSP) u kojoj su Dragan Đilas, Borko Stefanović i Marinika Tepić imala je danas, u Stejt departmentu u Vašingtonu, sastanak sa pomoćnicom državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid i specijalnim predstavnikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, saopšteno je iz SSP-a.

Predsednik SSP-a Dragan Đilas je sagovornicima preneo stav o neophodnosti usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikom EU uz ocenu da je ponašanje Evrope prema Srbiji bilo pogrešno, kao što su pogrešne pretnje zamrzavanjem procesa evropskih integracija koje se čuju iz Brisela, jer to neće doprineti rastu podrške EU u Srbiji, niti boljem životu za naše građane, navodi se u saopštenju.

„Za budućnost Srbije, politički i ekonomski odnosi sa Sjedinjenim Državama su od prioritetnog značaja, iako se ne slažemo uvek i po svim pitanjima. Ali, ja nemam nikakvu dilemu da Srbija istorijski, ekonomski i bezbednosno pripada Evropi i demokratskom svetu. Mi smo svesni da je ovo trenutak u kome moramo da se opredelimo i zato Srbija ne sme da napravi grešku kojom će samu sebe da marginalizuje i isključi iz tokova savremene civilizacije“, naglasio je Đilas.

„Evropska unija je naš najveći trgovinski partner, ekonomski razvoj Srbije uslovljen je činjenicom da najviše direktnih investicija dolazi sa Zapada, a odgovorna spoljna politika kojoj je interes Srbije na prvom mestu mora se zasnivati na ovim činjenicama“, poručio je lider SSP-a.

U sklopu razgovora zamenik predsednika SSP Borko Stefanović je informisao američke zvaničnike da će, kao predsednik Odbora Skupštine Srbije za spoljne poslove, odmah nakon formiranja vlade staviti na dnevni red Odbora izjašnjavanje o usklađivanju spoljne politike sa EU i dodao da su „mir, odricanje od upotrebe sile, poštovanje međunarodnog prava i dijalog o svim otvorenim pitanjima postulati na kojima počiva politika SSP“ .

Potpredsednica SSP Marinika Tepić govorila je o kršenju ljudskih prava, slobodi medija, ali i kriminalu i korupciji i predstavila predlog Stranke slobode i pravde o formiranju regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala u Beogradu koji je neophodan, jer kako je istakla „kriminal ne priznaje nacionalne granice, pa efikasna borba protiv njega zahteva regionalni pristup i saradnju“ .

Delegacija Stranke slobode i pravde nastavlja posetu Sjedinjenim Američkim Državama sastancima u Savetu za nacionalnu bezbednost, Senatu i Kongresu, navodi se u saopštenju SSP-a.

Srbija slavila u Oslu

Od

-

27. septembar 2022. | 16:33

Fudbaleri Srbije savladali su Norvešku sa 2:0 (1:0) u poslednjem kolu grupne faze B divizije Lige nacija. Naša reprezentacija je golovima Dušana Vlahovića i Aleksandra Mitrovića osvojila prvo mesto u grupi i izborila plasman u A diviziju gde će igrati sa najboljim selekcijama na Starom kontinentu.

Pored plasmana u najviši rang Lige nacija Srbija je obezbedila mesto u baražu u predstojećim kvalifikacijama za Evropski šampionat 2024. godine, ali i drugi šešir na žrebu za kvalifikacije za kontinentalno takmičenje.

Osim plasmana u elitni rang najmlađeg Uefinog takmičenja može da raduje i odlična forma naših igrača koje u novembru očekuje Mundijal u Kataru. Iako nije igrala u najjačem sastavu naša reprezentacija je ostavila odličan utisak i najavila da na predstojećem Svetskom prvenstvu možda može da bude jedno od prijatnijih iznenađenja.

Naš selektor Dragan Stojković pred ovaj susret nije mogao da računa na Sergeja Milinkovića Savića zbog parnih žutih kartona, ali ni na Nikolu Milenkovića, Predraga Rajkovića i Nemanju Gudelja. U odnosu na meč u Beogradu sa Švedskom selektor je napravio tri promene, pa su šansu umesto Babića, Mašovića i S. Milinković-Savića dobili Veljković, Pavlović i Ilić.

Direktan pogodak! Veliki uspeh misije Dart, letelica se sudarila sa asteroidom

Od

-

26. septembar 2022. | 17:48