Prosečne cene rente u Kanadi su padale u odnosu na prethodnu godinu svakog meseca 2025. godine: izveštaj
Tražene cene kirija u Kanadi pale su za 2,3 posto u odnosu na prethodnu godinu u decembru, na prosečnih 2.060 dolara, što markira celu kalendarsku godinu pada, jer su cene dostigle najniži nivo u poslednjih 30 meseci.
U najnovijem izveštaju Rentals.ca i Urbanationa navodi se da je decembar 2025. bio 15. uzastopni mesec u kojem su prosečne tražene cene kirija u mreži oglasa ove kompanije pale.
Kada se meri tokom cele godine, prosečne tražene cene rente u Kanadi pale su za 3,1 posto u 2025. godini, što je veći godišnji pad nego tokom pandemije COVID-19.
Međutim, iako su cene kirija pale za 5,4 posto u odnosu na pre dve godine, one su i dalje 14,1 posto više nego pre pandemije u decembru 2019.
Predsednik urbanizacije Shaun Hildebrand kaže da su se faktori ponude i potražnje koji su povećavali cene najma između 2022. i 2024. godine preokrenuli prošle godine.
„Kombinacija rekordno visokog broja završenih stanova, usporavanja rasta stanovništva, ekonomske neizvesnosti i izazova s pristupačnošću cena zajedno su doveli do smanjenja cena kirija“, rekao je Hildebrand u saopštenju za javnost u ponedeljak.
„Gledajući unapred, verovatno je da će cene kirija nastaviti padati u bliskoj budućnosti, ukoliko ovi uslovi potraju.“
U izveštaju se navodi da su pad cena rente predvodile jedinice na sekundarnom tržištu.
Prosečne cene najma kuća i townhousa pale su za pet posto na 2.071 dolar u decembru, dok su tražene cene najma za stanove u etažnim zgradama pale za četiri posto u odnosu na prethodnu godinu na 2.131 dolar.
Tražene cene rente za stanove smanjile su se za jedan posto u odnosu na prethodnu godinu, na prosečnih 2.049 dolara.
Mereno po pokrajinama, prosečne cene najma stanova u decembru pale su za 5,4 posto u Britanskoj Kolumbiji na 2.353 dolara i 3,2 posto u Ontariju na 2.257 dolara. Alberta i Quebec takođe su zabeležili pad od 2,7 posto na 1.671 dolar, odnosno 1,9 posto na 1.934 dolara.
U međuvremenu, prosečne tražene cene rente porasle su u Saskatchewanu za 7,1 posto na 1.395 dolara. Cene rente porasle su za 1,8 posto u Novoj Škotskoj na 2.268 dolara, a za jedan posto u Manitobi na 1.633 dolara.
Na šest najvećih kanadskih tržišta, godišnji pad cena rente stanova bio je najveći prošlog meseca u Vancouveru, za 7,9 posto na 2.654 dolara, i Torontu, za 5,1 posto na 2.498 dolara.
U oba grada prosečne tražene cene rente pale su na najniži nivo od početka 2022. godine.
Prosečna tražena cena renta stanova pala je za pet posto u Calgary-ju na 1.824 dolara, a u Montrealu za 2,3 posto na 1.952 dolara. Prosečna tražena cena rente u Ottawi pala je za 0,5 posto na 2.153 dolara, dok je u Edmontonu cena rente porasla za 0,8 posto na 1.518 dolara.
SERBIANNEWS/CANADA
Bio 3. na svetu, Đoković mu se javno izvinio posle incidenta, obožava ćevape: Miloš otišao u zasluženu penziju
Kada se podvuče crta ispod jedne od najznačajnijih teniskih karijera u protekloj deceniji, ime Miloša Raonića ostaće upisano zlatnim slovima. Čovek koji je spojio crnogorski mentalitet, srpsko poreklo i kanadsku disciplinu, zvanično se povlači sa terena kao najbolji kanadski teniser svih vremena i igrač koji je naterao „Veliku trojku“ da svaki poen protiv njega zaradi krvlju i znojem.
Miloš Raonić je rođen 27. decembra 1990. godine u Podgorici. U jeku raspada Jugoslavije i potrage za boljim životom, njegova porodica – otac Dušan (doktor elektrotehnike) i majka Vesna (inženjerka mašinstva) – donela je 1994. godine sudbonosnu odluku o preseljenju u Kanadu.
Iako je odrastao u Bramptonu (Ontario), Miloš nikada nije zaboravio svoje korene. Govori tečno srpski jezik, a porodica mu je uvek bila stub: sestra Jelena i brat Momir bili su mu podrška tokom uspona, dok mu je stric Branimir Gvozdenović poznata politička figura u Crnoj Gori.
Raonić nije bio samo još jedan igrač na turu; on je bio revolucija. Bio je prvi igrač rođen u 1990-im godinama koji je ušao u Top 10 i obezbedio kartu za ATP finale. Sa visinom od 196 cm, posedovao je jedan od najubojitijih servisa u istoriji “belog sporta”. Statistički gledano, on je treći najbolji server u Open eri, sa neverovatnih 91 odsto osvojenih gemova na svoj servis.
Njegovi uspesi imaju istorijski značaj i zauzimaju posebno mesto u teniskoj istoriji Kanade. Najviši plasman u karijeri dostigao je 2016. godine, kada je bio treći teniser sveta na ATP listi. Iste sezone ostvario je i najveće rezultate na grend slem turnirima, stigavši do finala Vimbldona, dok je na Australijan openu dogurao do polufinala. Tokom karijere osvojio je ukupno osam ATP titula, sve na tvrdoj podlozi, potvrdivši se kao jedan od najuspešnijih igrača na toj vrsti terena. Njegovi rezultati imaju i pionirski značaj, jer je postao prvi Kanađanin u istoriji koji je izborio finale Vimbldona i plasman u polufinale Australijan opena.
Sukob i pomirenje sa Đokovićem: Incident sa sočivima
Jedan od upečatljivijih momenata u njegovoj karijeri dogodio se u četvrtfinalu Australijan Opena 2020. godine protiv Novaka Đokovića. Pri rezultatu 4:4 u trećem setu, Novak je zatražio lekarski tajm-aut zbog problema sa kontaktnim sočivima.
Miloš je tada pobesneo, smatrajući da Novak krši ritam meča. “Da li sme ovo da uradi? Ovo je sr*e!”, vikao je Raonić sudiji. Ipak, pravila su bila na Novakovoj strani jer se naočare i sočiva smatraju neophodnom opremom. Na kraju meča, Novak se džentlmenski izvinio: “Moram da se izvinim Milošu, nije bilo namerno, ali jednostavno nisam video ništa na terenu.”
Iskreno o “Velikoj trojci”: Novak je najteži
Raonić je tokom godina sticao iskustvo igrajući protiv najvećih. U podcastu „Changeover“, otvoreno je analizirao rivale. Dok je za Federera rekao da te „natera da izgledaš loše“ svojom magijom, a za Rafu da je borba protiv njega čista iscrpljenost, za Đokovića je imao posebnu definiciju:
– Novak je jedinstven. Protiv njega uđete u razmenu, pogađate udarce, ali on vam polako oduzima uglove i prostor. Na kraju izgubite 7:6, 6:4 i osećate se kao da ste bili blizu, a zapravo niste imali nijednu pravu šansu. On vam ubaci crv sumnje koji vas pojede – objasnio je Miloš zašto je Srbin najteži protivnik u istoriji.
Život van terena: Mir na Žabljaku i ljubav prema ćevapima
Miloš je 2022. godine stao na ludi kamen sa belgijskom manekenkom Kamil Raonic, na romantičnom venčanju u Italiji. Iako živi svetskim životom, Raonić svake godine dolazi u Crnu Goru „tiho, na dva-tri dana“. Pre par godina je za Telegraf rekao:
– Pokušavam da dođem u Crnu Goru bar jednom svake godine. Uvek dođem tiho i uvek dođem na dva-tri dana, vidim Podgoricu. Pitanje je gde mi je baba. Ili odem gore na Žabljak odakle mi je otac. Prvi put sam, otkad sam se oženio, bio sam sa ženom tamo i većinu vremena smo provodili na Žabljaku gore. Ja idem kući za mir. Ostanem da familiju posetim u Podgorici, odem do babe dole u Baru i onda probam da izbegnem… Nije što ljudi mene znaju, nego što svako zna mog oca ili majku, njihov sam sin i uvek treba nešto završiti sa ljudima koje ne vidim često u životu. Najviše što želim kad sam tamo je mir. Ako je sezona, onda sam gore na Žabljaku, a ako je gore prepuno snijega, onda ostanem na primorju. Ćevape najviševolim! Ćevape bih mogao jesti non-stop. I priganice. To bih mogao najviše jesti. Ne znam koliko bih postigao u tenisu, ne sigurno koliko bih želeo, ali bi to bilo OK.
SERBIANNEWS/CANADA
Promocija knjige pesama „Monahinja bi da se ljubi” Jane Andrić u SKC-u Kragujevac
U sredu, 14. januara u Kontakt galeriji Studentskog kulturnog centra održaće see predstavljanje knjige „Monahinja bi da se ljubi” autorke Jane Andrić. Početak promocije je u 19 sati.
Mlada pesnikinja Jana Andrić u svojoj knjizi „Monahinja bi da se ljubi” autentičnim poetskim izrazom koji obeležavaju ironija i razvijene metafore, vrcave poetske slike i neočekivani stilski i tematski obrti, mašta i lucidni uvidi, pokazuje kako se srpska poezija dalje obnavlja kroz savremeno poetsko stvaralaštvo, ističu organizatori iz kragujevačkog SKC-a.
Zadatak poezije je da iznenađuje, očuđuje, pruži iskošen, drugačiji pogled na stvarnost, otelotvori osoben unutrašnji svet, a pesme Jane Andrić čine upravo to: podsećaju na osnovne zadatke poezije.
Jana Andrić je rođena na suvom, sa nogama umesto repa godine 2000. U Beogradu. Godine 2018. Osvojila nagradu na literarnom konkursu „Gordana Brajović”. Objavljivala u zbornicima i periodici. Finalistkinja festivala u Vrbasu i Zaječaru. Apsolventkinja modnog dizajna, peva etno muziku i članica je pesničke grupe „Svi mi”.
Kinezi Srbiji isporučuju turbine za najveći vetropark u Istočnoj Evropi, vredan 495 miliona evra
Kineska državna kompanija „Dongfang Wind Power“ potpisala je, u okviru inicijative Pojas i put, ugovor za isporuku 48 vetroturbina za projekat vetroelektrane snage 300 MW u Srbiji vredan 495 miliona evra, naveo je specijalizovani kineski industrijski portal Seetao, prenela je danas eKapija.
Vetroelektrana, u međunarodnim izvorima označena kao Vitello, po svim parametrima odgovara projektu Vetrozelena, najvećem vetroparku koji će biti izgrađen u Srbiji, ali i celoj Istočnoj Evropi, koji je planiran na području Pančeva.
Elektrana će koristiti turbinske jedinice snage po 6,25 MW, što će omogućiti proizvodnju dovoljno električne energije za više desetina hiljada domaćinstava.
Prema sajtu Seetao, projekat demonstrira kako različite kineske kompanije mogu zajednički pokriti ceo industrijski lanac – od proizvodnje opreme do izvođenja radova i investicija u infrastrukturu.
Kako je navedeno, projekat će omogućiti proizvodnju čiste električne energije u Srbiji, a istovremeno pokazati konkurentnost kineske visoke tehnologije i međunarodnog inženjerskog iskustva.
Dongfang Wind Power je, kako je preneo portal Seetao, sproveo detaljna istraživanja i optimizovao dizajn turbina kako bi bile prilagođene srpskim standardima, klimatskim uslovima i mrežnoj infrastrukturi.
Poseban fokus je stavljen na otpornost na vetar, prilagodljivost niskim temperaturama i kompatibilnost sa elektroenergetskom mrežom, kako bi se obezbedila dugoročna pouzdanost i stabilan rad elektrane.
Investitor i izvođač radova je China Power Construction Group (PowerChina).
Očekuje se da projekat omogući proizvodnju oko 774 miliona kilovat-sati zelene struje godišnje, sa operativnim periodom od 30 godina, preneo je Seetao.
Zvanični datum početka gradnje i završetka vetroelektrane još nije objavljen.
Prema zvaničnom sajtu projekta Vetrozelena, završetak i puštanje u rad planiran je za 2027. godinu.
Digitalni evro: Stiže valuta budućnosti i potpuno nova arhitektura evropskog novca
Od offline transakcija do programabilnih plaćanja – šta donosi nova valuta ECB-a?
Autor: Valentina Maksimović, studentkinja Fakulteta političkih nauka
Digitalni evro predstavlja državnu valutu u elektronskom obliku, dostupnu građanima, kompanijama i institucijama širom evrozone, a u potpunosti garantovanu od strane Evropske centralne banke (ECB). Uvođenje digitalnih novčanica i kovanica evra označilo bi svojevrsnu transformaciju samog koncepta novca i načina na koji građani doživljavaju finansijske tokove, poverenje, privatnost i ulogu države u savremenoj digitalnoj ekonomiji. Ovim projektom EU teži stvaranju suverenijeg, sigurnijeg i inovativnijeg finansijskog prostora.
Digitalni novac centralnih banaka omogućio bi elektronski način plaćanja uz smanjenu zavisnost od međunarodnih kartičnih sistema poput Vise i Masterkarda, kao i Pejpala i drugih. Za razliku od kriptovaluta koje izdaju privatna lica ili kompanije, vrednost i izdavanje digitalnog evra garantovala bi isključivo centralna banka. To potvrđuje i Narodna banka Srbije (NBS).
NBS o kriptovalutama
„Digitalni evro predstavlja digitalnu valutu centralne banke (eng. Central Bank Digital Currencies – CBDC), koju izdaje i za čiju vrednost garantuje centralna banka i koje samim tim predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u digitalnom obliku, što ove valute razlikuje od virtuelnih, tj. kriptovaluta koje izdaju privatna, pravna i/ili fizička lica i koje ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja, osim u zanemarljivom broju slučajeva u određenim državama”, navodi NBS.
Građani bi digitalni evro koristili kroz aplikacije komercijalnih banaka, digitalni novčanik ECB, povezane kartice, pametne uređaje ili specijalizovane offline uređaje.
Po mišljenju tehnološkog preduzetnika i stručnjaka za blockchain i Web3 tehnologije Ivana Bjelajca, digitalni evro gotovo sigurno će biti zasnovan na blockchain tehnologiji.
Blockchain tehnologija
“Očekivano je da će se digitalni evro zasnivati na blockchainu, moguće čak i L2 nekog postojećeg blockchaina, mada se sve na kraju svodi na to da li će koristiti postojeću javnu mrežu kao što je Ethereum ili će EU podići sopstvenu infrastrukturu. Mislim da je sopstvena infrastruktura realniji izbor”, kaže Bjelajac.
Važno je istaći da model koji razvija ECB predviđa da digitalni evro bude dopuna, a ne zamena gotovini. Drugim rečima, fizičke novčanice ostaju u opticaju, dok digitalni evro postaje njihov savremeni pandan.
Puštanje u promet ove digitalne valute ECB najavljuje do kraja 2028. godine. Projekat se smatra jednim od najambicioznijih u poslednjih 20 godina.
Očekuje se da digitalni evro postane široko rasprostranjen u roku od pet do 10 godina od uvođenja. Više od 90 država širom sveta već uvodi ili istražuje modele digitalnih valuta centralnih banaka.
Shutterstock/Cristian Storto
Shutterstock/Cristian StortoPrva digitalna valuta na Bahamima
Prvi „retail“ CBDC u svetu bio je Sand Dollar Centralne banke Bahama, pušten u opticaj u oktobru 2020. godine. Ideja je bila da se novac učini dostupnim i u digitalnoj formi kao zakonito sredstvo plaćanja. Projekat je imao i komponentu finansijske inkluzije, posebno važnu u državi sa brojnim udaljenim ostrvima. Ipak, prihvatanje Sand Dollar-a ostalo je skromno. Krajem 2024. u opticaju je bilo oko 2,1 milion Sand Dollar-a, što je manje od 0,5% ukupne gotovine.
…i Kina ima svoj digitalni novac
Kina je svoj “retail” CBDC, e-CNY, počela da testira 2019/2020. godine. Do danas ga koristi veliki broj građana i trgovaca. Cilj je modernizacija platnog sistema, povećanje efikasnosti plaćanja i obezbeđivanje državnog novca kao alternative privatnim platnim sistemima i bankarskim depozitima.
e-CNY funkcioniše i kao “rezerva” platnog sistema. Centralna banka može obezbediti stabilnost u slučaju problema u privatnom sektoru. Time se menja i uloga banaka, jer novac građana može biti u novčaniku centralne banke, što utiče na depozite i stabilnost sistema.
Uspeh digitalnog evra zavisiće od jednostavnosti upotrebe, bezbednosti, prihvatanja među građanima i kompanijama, kao i brzine razvoja novih fintech servisa.
Prednosti
Razlozi za uvođenje digitalnog evra su brojni. Samo neki od njih su modernizacija platnog sistema, očuvanje monetarne suverenosti, povećanje finansijske inkluzije i unapređenje konkurencije u platnim uslugama. Ipak, Ivan Bjelajac kao ključnu prednost ističe direktna plaćanja.
“Postoji više razloga za uvođenje stabilnih digitalnih valuta vezanih za neku postojeću valutu, ali na kraju dana digitalni evro u osnovi omogućava direktno plaćanje od jednog ka drugom korisniku preko državne infrastrukture bez posrednika. Ovo znači 24/7 dostupna instant plaćanja bez keša u okviru kojih se mogu napraviti automatska pravila o plaćanju, kao što su automatska provera primaoca, automatsko plaćanje poreza ili naknada, ograničenja u visini ili tipu plaćanja, koja se ne mogu sprovesti u tradicionalnom bankarskom sistemu bez skupih sistema kontrole koji bi, zbog dodatnih provera, usporili sistem ili ga već i danas usporavaju”.
Evropski platni sistem danas je skup i fragmentisan, naročito u prekograničnim transakcijama. Od digitalnog evra se očekuje da omogući trenutna plaćanja širom EU, smanji troškove i unapredi integraciju sa internet platformama i e-trgovinom.
REUTERS/Wolfgang Rattay
REUTERS/Wolfgang RattayOtpornost na krize
Digitalna valuta centralne banke smanjuje i rizik od sistemskih kriza, jer su sredstva u digitalnom evru uvek garantovana bez obzira na situaciju u komercijalnim bankama. Jedan od ključnih izazova ostaje balansiranje bezbednosti i privatnosti zbog sprečavanja zloupotreba, ali i zaštita osnovnih prava korisnika. Bjelajac smatra da je takav balans ostvariv.
“Digitalni evro ne bi imao potpunu anonimnost na način na koji je ima keš jer bi to prekršilo KYC i AML pravila, ali isto tako ne bi smeo da ne bude privatan jer bi to narušilo zakone o privatnosti bankarstva. Najveći nivo privatnosti bio bi na offline NFC–NFC plaćanjima između dva korisnika. Sam sistem bi sigurno bio privatniji nego Bitcoin”, kaže Bjelajac.
Prema nacrtima ECB-a, digitalni evro imaće dva režima: online, sličan današnjim elektronskim plaćanjima, uz verifikaciju u realnom vremenu i napredne funkcije i offline, inovativni režim koji omogućava razmenu novca bez interneta između dva novčanika, i koji je najbliži kešu.
Pametni ugovori, mikrotransakcije…
NBS objašnjava:
“Kao osnovna prednost digitalnih valuta centralnih banaka (uključujući digitalni evro) navodi se mogućnost offline plaćanja, čime se u određenoj meri obezbeđuje privatnost korisnika, jer posrednici nemaju podatke o svim transakcijama. S druge strane, offline plaćanje je ograničeno na određeni iznos kako bi se sprečilo prekomerno deponovanje novca i očuvala finansijska stabilnost”, ističe NBS.
Digitalni evro omogućiće i programabilne funkcije, kao što su automatizovana plaćanja, pametni ugovori, mikrotransakcije i novi modeli u industriji, logistici i e-trgovini. To direktno povezuje digitalni evro sa blockchain ekosistemom, što potvrđuje Bjelajac.
“Pametni ugovori su programi koji rade na blockchainovima. Ako bi digitalni evro radio na svom ili postojećem blockchainu, sam digitalni evro bi bio pametan ugovor, pa se može reći da bi postao dominantan sistem plaćanja u budućnosti”, ističe Ivan Bjelajac.
Posebno bi bila unapređena prekogranična plaćanja, transferi bi trajali nekoliko sekundi, uz minimalne naknade. To je izuzetno važno za zemlje poput Srbije. NBS navodi:
Za Srbiju nije hitno da uvede digitalni dinar
“U Srbiji se obavljaju samo preliminarne analize u vezi sa uvođenjem digitalnog dinara jer ne postoji hitna potreba, budući da je IPS NBS sistem već omogućio instant transakcije 24/7/365 u roku od nekoliko sekundi, što su i osnovne funkcionalnosti digitalnih valuta centralnih banaka”, navodi NBS.
Prvi talas inovacija mogao bi se pojaviti u sektoru obveznica, fondova i nekretnina. Bjelajac smatra da će najveće inovacije biti vidljive na berzama i u infrastrukturi za kreditiranje.
“Ako pogledamo današnje javne blockchainove, onda su berze, infrastruktura plaćanja i kreditiranje najuspešniji. Slično bi verovatno bilo i na državnim blockchainovima, uz to da bi se omogućavanjem automatizacije stvorilo novo tržište za programere koji bi pravili aplikacije nad tim rešenjima”, navodi Bjelajac.
Uvođenje digitalnog evra otvoriće prostor za digitalne novčanike, mikrotransakcije, integracije sa IoT uređajima i nove platforme za finansijsko upravljanje. EU procenjuje da bi to moglo postati osnova nove generacije evropskih fintech inovacija.
Izazovi
Shutterstock/Przemek Klos
Shutterstock/Przemek KlosPrema rečima ECB, digitalni evro neće biti programabilan novac, što znači da neće omogućavati unapred zadate zabrane, kao što su kupovina samo u određenim prodavnicama ili trošenje do određenog datuma.
Međutim, postoje određena ograničenja, pre svega limit iznosa koji korisnik može držati u digitalnom novčaniku zbog zaštite finansijske stabilnosti i sprečavanja masovne “selidbe” depozita iz komercijalnih banaka u digitalni oblik.
Kako bi izbegla destabilizaciju bankarskog sistema, ECB razmatra limit od 3.000 do 5.000 evra po digitalnom novčaniku. Ako bi neko želeo da prebaci više, možda ne bi mogao ili bi morao da koristi alternativne mehanizme. Ovaj limit ne bi se odnosio na klasične bankovne račune, već isključivo na digitalni evro. Pošto je digitalni evro deo strategije očuvanja monetarnog suvereniteta i institucionalna alternativa privatnim kriptovalutama, limiti su verovatno zamišljeni tako da spreče preveliku konkurenciju bankama i destabilizaciju postojećeg sistema.
Pitanje privatnosti
Jedna od najčešćih kritika odnosi se na potencijalno praćenje transakcija. Digitalni novčanici i digitalne valute omogućavaju uvid u tokove novca i smanjuju anonimnost u odnosu na gotovinu, što se često ističe kao argument u raspravama o privatnosti i slobodi finansija. Istovremeno, postoje i strahovi vezani za mogućnost nadzora potrošnje. ECB navodi da je zaštita privatnosti jedan od ključnih principa, a offline transakcije bile bi gotovo anonimne i vidljive samo u zakonski propisanim slučajevima. GDPR ostaje u punoj primeni, pa digitalni evro može pružiti čak i viši nivo privatnosti od današnjih kartičnih plaćanja.
Jedno od važnih pitanja jeste da li digitalni evro može ugroziti banke. ECB tvrdi da neće, ali priznaje da će promeniti njihovu ulogu. Ivan Bjelajac to dodatno objašnjava.
“U teoriji digitalni evro bi mogao komercijalne banke učiniti nepotrebnim kao sredstvo plaćanja. U praksi je verovatno da se centralne banke ne žele toliko direktno baviti potrebama stanovništva, pa ćemo i dalje imati komercijalne banke, ali je teško reći da li će se oblik njihovog poslovanja u daljoj budućnosti zbog ovoga jako promeniti“, Ivan Bjelajac.
Finansijski sistem više neće biti isti
Banke bi i dalje otvarale digitalne novčanike, verifikovale identitet i održavale odnose sa klijentima, ali bi deo depozita gotovo sigurno izgubile jer digitalni evro funkcioniše kao direktno gotovinsko sredstvo koje se ne mora držati u banci.
Polako se bliži trenutak kada će digitalni evro ući na velika vrata evropskog finansijskog sistema, i veruje se, ostaviti dugorične posledice na isti. Evropa će možda prvi put dobiti priliku da izgradi novac koji je istovremeno siguran kao gotovina i praktičan kao mobilna aplikacija. Ovo je tek početak ere digitalnog novca, a prave promene stižu tek kada inovacije počnu da se razvijaju na njemu. Sudeći po svemu, jedno je sigurno – finansijski sistem kakav poznajemo više nikad neće biti isti.
Tekst je nastao uz mentorsku podršku urednika Forbes Srbija u okviru Radionice ekonomskog novinarstva koju organizuju Fakultet političkih nauka i nedeljnik Vreme
Novi dron sa novim trikovima
Novi dron kompanije Insta360 može da snima 360° video-zapise sa velike visine.
Tokom poslednje dve godine DJI i Insta360, dva tehnološka giganta koji su se do sada dodatno pozicionirali u oblastima dronova, odnosno 360 kamera, sve češće zalaze na teritoriju onog drugog.
Nakon godina u kojima su pravili slične stabilizatore za pametne telefone i male akcionе kamere, DJI je pre nekoliko meseci lansirao svoju prvu 360 kameru, a sada Insta360 predstavlja dron pod svojim novim podbrendom Antigravity.
Antigravity
AntigravityModel A1
Model A1 teži 249 grama. To je tik ispod granice od 250 grama koju su postavile mnoge države, iznad koje je potrebna registracija. To znači da ovaj dron možete poneti u druge zemlje i leteti bez većih administrativnih komplikacija. Tokom perioda testiranja poneo sam A1 u Vijetnam, Tajland, Hongkong i Indoneziju, bez ikakvih problema na aerodromima. Iako Antigravity A1 na prvi pogled izgleda kao tipičan potrošački DJI dron, njegov pristup snimanju neba je suštinski drugačiji. To menja i način na koji pilot upravlja letelicom. I to je dobra stvar. DJI potrošački dronovi su već gotovo bez mane, pa je iskorak za Antigravity u novom pravcu osvežavajući.
Antigravity
AntigravityA1 se razlikuje od svih drugih dronova na tržištu jer snima 360° video-zapise, baš kao i kamere iz X serije matične kompanije Insta360. Zapravo, sočiva na A1 gotovo su ista kao ona na modelu Insta360 X5. Reč je o paru sočiva veličine 1/1,28 inča, od kojih svako snima video sa vidnim poljem od 180 stepeni. Uz pametno softversko spajanje, ta dva snimka se pretvaraju u jedinstven 360° video koji pokriva čitavo vidno polje.
Kada je A1 u vazduhu, pilot kroz headset, koji podseća na VR naočare ili Apple Vision Pro, može da vidi kompletan 360° prikaz neba.
Antigravity
AntigravityUpravljanje daljinskim upravljačem
Upravljanje dronom obavlja se pomoću daljinskog upravljača sa različitim točkićima, dugmadima i okidačima, a dizajniran je tako da se koristi jednom rukom. Korisnik može da navigira dronom pomoću točkića na kontroleru, ili jednostavno pomeranjem i usmeravanjem samog upravljača, jer on ima ugrađen žiroskop. Drugim rečima, ako želite da skrenete levo, možete ili okrenuti točkić ulevo, ili samo usmeriti kontroler na levu stranu.
Forbes/Ben Sin
Forbes/Ben SinSnimci koje dron beleži su u 8K rezoluciji. Međutim treba imati na umu da je ta rezolucija raspoređena preko čitavog 360° kadra. Zbog toga snimak izgleda čisto, ali ne i „britko oštro“ kao 8K sadržaj na televizoru. Dok je dron u vazduhu, naočare mi prikazuju ceo pogled od 360 stepeni i moram ili da pomeram glavu, ili da okrenem dron, kako bih sagledao čitavo okruženje. Takođe mogu da gledam gore i dole. Iskustvo podseća na imerzivni VR video, ali sa prikazom snimka uživo sa drona.
Kao neko ko se plaši visine, prvi put kada sam pogledao nadole iz perspektive drona prilično me je uplašio, jer je sve izgledalo i delovalo izuzetno stvarno.
Forbes/Ben Sin
Forbes/Ben SinForbes/Ben Sin
Forbes/Ben SinStvarni video-snimak zabeležen dronom možete da vidite u videu ispod. Već na prvi pogled jasno je da iskustvo može biti veoma impresivno.
Prednosti
Velika prednost 360 kamere u odnosu na klasičnu kameru kakvu imaju DJI dronovi jeste to što A1 sve beleži u jednom kadru, pa ne morate da brinete o kadriranju ili o tome da ćete propustiti neku scenu. Na primer, ako DJI dronom snimam skejtbordera ili brdskog biciklistu, može se desiti da moram da ponovim snimanje ako tokom prvog leta nisam pravilno uhvatio kadar i subjekat. Možda sam leteo prenisko pa je kadar „odsekao“ deo lica, ili je dron bio previsoko i nije zabeležio sletanje. Kod A1 takvih briga nema, jer on snima sve.
Mane
Naravno, jedna od mana A1 je to što 360 kamera mora da pokrije ogroman broj piksela, pa video-zapisi ne mogu biti jednako oštri kao oni snimljeni klasičnom kamerom sa užim vidnim poljem.
Antigravity A1, kao vodeći flegšip dron sa vrhunskim 360 kamerama, nije jeftin. Najpovoljnija opcija je standardni paket, čija je cena 1.600 dolara, dok skuplji paketi sa više dodatne opreme koštaju oko 1.700 ili 1.800 dolara. Ipak, to je cena premijum dronova najviše klase, a A1 bar može da se pohvali time da snima kadrove kakve nijedan drugi dron trenutno ne može.
Ben Sin, saradnik Forbes
Lek koji bi mogao da donese milijarde: Prva pilula za apneju u snu na tržištu možda već sledeće godine
Bolest pogađa čak 80 miliona ljudi samo u Sjedinjenim Državama. Sada se Apnimed, kompanija vredna 400 miliona dolara koja stoji iza prve pilule ikada razvijene za njeno lečenje, priprema da podnese zahtev za odobrenje američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA).
U novembru 2016. godine, istraživač sa Harvarda dr Luiđi Taranto Montemuro nalazio se u laboratoriji bolnice Brigham and Women’s, posmatrajući san muškarca srednjih godina sa opstruktivnom apnejom u snu. Pacijent je ležao u krevetu povezan žicama koje su pratile da li tokom noći prestaje da diše. Taranto Montemuro je testirao potencijalni lek, ali nije mnogo očekivao. Istraživači su decenijama pokušavali da razviju lek koji bi mogao da reši ovo često stanje, u kojem disanje tokom sna prestaje, ponekad snižavajući nivo kiseonika do opasnog stepena. Svi prethodni pokušaji su propali.
A onda je shvatio da čovek koji spava diše normalno.
„Obično je ovaj čovek imao puno apneja, a odjednom je disao normalno. Zato sam otišao da proverim da li nešto nije u redu s opremom, da li možda nije bila pravilno povezana“, kaže Taranto Montemuro za Forbes. Ali priključci su bili u redu. Kombinacija dva već postojeća leka koju je testirao – delovala je. „Bilo je kao: ‘Vau, ne mogu da verujem sopstvenim očima’“, rekao je.
Kako lek deluje
Devet godina kasnije, startap Apnimed sa sedištem u Kembridžu, u saveznoj državi Masačusets, koji je od Harvarda otkupio prava na potencijalni lek, sprema se da podnese zahtev FDA za odobrenje noćne pilule zasnovane na ta dva leka za poremećaj disanja. U veoma pojednostavljenim crtama, lek deluje tako što „budi“ moždano stablo. Sprečava potpuno opuštanje mišića u grlu, dok istovremeno omogućava da sam mozak tokom sna ostane u stanju odmora. Ako sve bude teklo po planu, lek bi mogao da se pojavi na tržištu u prvoj polovini 2027. godine. Nudi potencijalno životno važnu terapiju za deo od procenjenih 80 miliona ljudi u SAD koji imaju apneju u snu.
Trenutno je glavni način lečenja ove bolesti aparat za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima, poznat kao CPAP. On gura vazduh niz grlo korisnika kako bi ga držao otvorenim. Taj uređaj deluje. Ali, što ne iznenađuje, većina ljudi koji moraju da ga koriste ga ne podnosi. Mnogi ljudi sa apnejom u snu odbijaju da ga isprobaju ili se čak ni ne dijagnostikuju iz straha da će morati da ga koriste. A apneja u snu nije samo bezazlena smetnja. Istraživanja pokazuju da su osobe sa nelečenom apnejom u snu sklonije razvoju srčanih oboljenja i moždanog udara. Možda čak i Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Terapija koju je pacijentima lakše da prihvate mogla bi da ima transformativan uticaj na njihovo ukupno zdravlje.
Luiđi Taranto Montemuro; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Luiđi Taranto Montemuro; Foto: Albie Colantonio for ForbesVeliki potencijal leka
Apnimed je biotehnološka kompanija u ranoj fazi razvoja. Trenutno posluje s gubicima i još nema prihode. Ipak, obećavajući potencijal ove pilule omogućio joj je da prikupi 260 miliona dolara od investitora među kojima su Morningside, Alpha Wave Global i Sectoral Asset Management, uz procenjenu vrednost kompanije od oko 400 miliona dolara. Ako uspe da plasira lek na tržište, ta vrednost bi mogla znatno da poraste. Komercijalno lansiranje leka je skupo, pa Apnimed sada razmatra načine prikupljanja sredstava za taj korak. Uključujući i mogućnost inicijalne javne ponude akcija (IPO), možda već ove godine. Čak i ako bi samo mali procenat ljudi sa apnejom u snu koristio njihov lek, on bi postao „blokbaster“ sa prodajom koja se meri milijardama dolara.
„Brojevi su zapanjujući“, kaže dr Leri Miler, suosnivač i izvršni direktor Apnimeda. On je pulmolog i serijski preduzetnik koji je odložio sopstveno penzionisanje kako bi pokrenuo kompaniju. „Mislim da će ga koristiti milioni ljudi. Da li će to biti jedan milion ili 10, to još ne znamo“.
Bolest ispod radara
Medicina spavanja je, donedavno, bila svojevrsna periferija medicine. Čak i danas, u Silicijumskoj dolini se više govori o visokotehnološkim dušecima i nosivim uređajima namenjenim potrošačima koji žele „optimizovan“ san. Apneja u snu, iako sada postoji nekoliko startapova u ranoj fazi koji se njome bave, i dalje je bolest koja je ispod radara. „To nije uzbudljiva bolest“, rekao je Miler. „Neke bolesti, poput Alchajmerove, zaokupljaju maštu javnosti. Ova to nikada nije činila“.
Razlog za to možda leži u činjenici da san još nije dovoljno razjašnjen, iako u njemu provodimo oko trećine života. Ili u pogrešnoj percepciji da se ne radi o ozbiljnoj bolesti, ili da je to problem isključivo gojaznih muškaraca srednjih godina. CPAP aparat postoji tek od 1981. godine. Pre toga su osobe sa teškom apnejom u snu lečene traheostomijom, hirurškim otvorom na dušniku.
„Opstruktivna apneja u snu je ogroman zdravstveni problem koji je nedovoljno prepoznat, nedovoljno lečen i nedovoljno dijagnostikovan“, kaže dr Nejt Votson. On je specijalista za medicinu spavanja i bivši predsednik Američke akademije za medicinu spavanja (koji je u jednom periodu bio konsultant Apnimeda).
Sveti gral među lekovima
Lečenje apneje u snu dugo je bilo san harvardskog istraživača dr Endrua Velmana. On vodi Laboratoriju za poremećaje disanja u snu u bolnici Brigham and Women’s, gde je Taranto Montemuro bio postdoktorand. Još kao mladi istraživač pre 25 godina, Velman se nadao da će osmisliti terapiju za apneju u snu. Znao je da poremećaj mora imati i hemijsku komponentu – i potencijalno farmakološko rešenje – jer čak ni ekstremno gojazne osobe sa velikim jezicima i debelim vratovima ne pate od apneje u snu dok su budne. Ipak, tokom godina je testirano najmanje 40 kandidata za lek protiv opstruktivne apneje u snu, bez uspeha, kaže Miler. „Pilula za apneju u snu oduvek je bila sveti gral“, kaže Velman.
Zato su on i Taranto Montemuro, danas 47-godišnjak koji je odrastao u malom italijanskom gradu Rovatu i došao u SAD da radi u njegovoj laboratoriji, bili toliko zatečeni kada su testiranja na pacijentima pokazala znake da terapija deluje. „Iskreno, nisam verovao da su naši nalazi stvarni“, kaže Velman. „Previše puta sam ranije bio obmanut sličnim rezultatima“.
Najstariji direktor startapa na svetu
Leri Miler; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Leri Miler; Foto: Albie Colantonio for ForbesKada mu je Taranto Montemuro ispričao rezultate iz laboratorije, obratio se Mileru, pulmologu i serijskom preduzetniku. Miler je od 1990. osnovao već devet drugih kompanija, od kojih je sedam na kraju prodao za ukupnu cenu veću od milijardu dolara. Kada je razgovarao sa Velmanom, bio je u kompaniji Macrolide Pharmaceuticals, koju je pokrenuo 2015. sa 22 miliona dolara finansiranja od investicionih odeljenja kompanija Novartis i Roš, sa velikim planovima za razvoj novog tipa antibiotika. Ipak, firma je kasnije imala problema i završila je prodajom, pod novim imenom i sa novim fokusom poslovanja, drugoj farmaceutskoj kompaniji u ranoj fazi, za oko 25 miliona dolara 2021.
„To je zavisnost, gledaj na to tako“, kaže Miler, sa osmehom u očima, govoreći o svojim startapovima. „Pre ovog, mislio sam da sam završio… Ali kada me Endru pozvao zbog podataka, pomislio sam: ‘Ovo je previše dobro. Moram to da uradim’“. Sada se smeje kada mu deca kažu da je „najstariji direktor startapa na svetu“, sa svojih 72 godine.
Miler je 2017. pokrenuo Apnimed, pregovarajući o pravima na patente sa Harvarda. Taranto Montemuro se pridružio kao suosnivač, a kasnije i kao glavni naučni direktor. Startap je u avgustu 2019. prikupio 26 miliona dolara od Morningside Group, investicione firme Džeralda Čana, čija je porodica stekla bogatstvo u nekretninama u Hongkongu. Miler sada poseduje ono što on naziva „malim procentom“ firme.
Težak put do kapitala
„Ovi momci su prava stvar“, kaže dr Džon Kronin. On se pridružio kompaniji 2022. kao viši potpredsednik za klinički razvoj. Pre toga je radio kao glavni medicinski direktor u oblasti spavanja i respiratorne nege u Philips Respironics, jednoj od dve velike kompanije koje prave CPAP uređaje. „Video sam mnogo različitih lidera u medicini spavanja i uvek se pitaš: ‘Da li će zaista ispuniti obećanje?’“.
Prikupljanje početnog finansiranja od Morningside bilo je lako, ali kada je pandemija kovid-19 pogodila i biotehnologija izgubila na popularnosti, sve je postalo mnogo teže, prisetio se Miler. Kaže da je imao „desetine i desetine“ sastanaka kako bi prikupio naredne investicione runde. „Govore ti: ‘Previše si rizičan’ ili ‘Ovo nije oblast koja nas zanima’ ili ‘Mi smo zainteresovani za rak, srčana oboljenja ili nešto drugo’. Sa stanovišta investitora to nije nelogično, ali za nas je frustrirajuće“.
Bolest je sada vidljivija
Za Krisa Dimitropulosa, izvršnog direktora u Alpha Wave, globalnoj investicionoj firmi koja je podržala i SpaceX i OpenAI, odluka da investira 2022. počela je pričama članova porodice sa apnejom u snu o neprijatnosti nošenja maske svake noći. „Prvo je bio jedan rođak, zatim dva-tri rođaka i prijatelj“, kaže. „Što više se to činilo javnim, više sam shvatao koliko ljudi to pogađa“. Ubrzo je shvatio koliko je bolest rasprostranjena. I koliko su ozbiljni njeni zdravstveni efekti. „Mislim da svet zapravo ne zna koliko je ozbiljna“, rekao je.
Tokom poslednjih osam godina u Apnimedu, Taranto Montemuro i njegov naučni tim su testirali i usavršavali pilulu sa dva leka. Klinička ispitivanja faze 3, koja su završena prošle godine, pokazala su da lek poboljšava disanje pacijenata tokom noći. U jednom od tih ispitivanja, objavljenom u julu prošle godine, lek je smanjio meru ozbiljnosti apneje u snu, poznatu kao apnea-hypopnea indeks, za 47% nakon 26 nedelja (u poređenju sa 7% kod placeba) bez ozbiljnih neželjenih događaja. Nuspojave leka uključuju manje probleme kao što su suva usta i nesanica.
Ne postoji nijedna druga pilula za apneju u snu koja bi delovala na sve pacijente. Krajem 2024. godine, FDA je odobrila lek za mršavljenje kompanije Eli Lili, Zepbaund, za lečenje umerenih do teških oblika apneje u snu kod odraslih osoba sa gojaznošću. Za razliku od pilule Apnimeda, Zepbaund deluje na apneju u snu jer su gojazne osobe sklonije ovoj bolesti, pa gubitak težine može pomoći njihovom disanju tokom noći. On ne leči apneju direktno i nije odobren za blagu apneju ili za osobe koje nisu gojazne.
Shutterstock/Andrey_Popov
Shutterstock/Andrey_PopovVećina nije lečena
Apnimed procenjuje da je broj nelečenih osoba sa apnejom u snu toliko veliki da bi veći broj terapijskih opcija samo povećao potencijalno tržište. Analiza kompanije o petogodišnjim medicinskim zahtevima otkrila je 23 miliona ljudi sa dijagnozom apneje u snu. To je mali procenat onih za koje se veruje da imaju bolest. Ali, samo 6,5 miliona ljudi je tražilo lečenje. „Verujemo da većina ljudi koji su dijagnostikovani nisu lečeni. To je suštinska apsurdnost ove kategorije“, kaže glavni komercijalni direktor Apnimeda, Grem Gudrič.
Kompanija već razgovara sa osiguravajućim društvima o pokrivanju troškova, što je ključno za uspeh predstojećeg leka. Pored prve pilule za apneju u snu, Apnimed radi i na dva druga potencijalna molekula za apneju u partnerstvu sa japanskom farmaceutskom kompanijom Šinogi.
U budućnosti, Miler veruje da će milioni ljudi sa apnejom u snu imati više opcija za lečenje. Baš kao što ih imaju za druge velike bolesti i poremećaje. „Biće kao astma ili visok krvni pritisak“, kaže, nabrajajući glavne hronične bolesti za koje postoje farmaceutski tretmani. „Kao lekar pokušavaš da izabereš najbolju opciju za pacijenta. To do sada nije bilo moguće“.
Ejmi Feldman, novinarka Forbes
Beograđanin u najhladnijem gradu na svetu otkrio kako ljudi ovde čuvaju automobile od mraza
Zimske fotografije iz Jakutska, sa svojim surovim pejzažima i ledenim temperaturama, decenijama fasciniraju svet – i teško da iko može da ih pogleda, a da se ne naježi.
Pre dve godine, Beograđanin Iv Beserovac odlučio je da i sam isproba ove ekstremne uslove i postao prvi Srbin koji je posetio najhladnije naseljeno mesto na svetu, Ojmjakon, u Jakutsku.
Iv je prešao neverovatnih 1.500 kilometara, putujući preko Moskve i prostranih delova Sibira, da bi stigao do ove ledene oblasti.
Po dolasku, dočekala ga je temperatura od „svega“ -54,3°C, što ni najmanje nije omelo njegovu avanturističku strast.
Međutim, jedna stvar mu je naročito privukla pažnju- mobilna garaža.
Naime, auto je pokriven, ali u isto vreme mora da radi, kako se ne bi zaledilo gorivo, ulje… Jer ako ovde ugasite auto na bukvalno 15 minuta, gotovo je.
Čemu se nadaju uzgajivači uljane repice i graška kada Carney ode u Kinu
Dok se premijer Mark Carney priprema za sastanak s kineskim zvaničnicima sledeće sedmice, poljoprivrednici u Saskatchewanu nadaju se da se može postići napredak u uklanjanju kažnjavajućih carina na kanadsku uljanu repicu i grašak.
Obe kulture čine oko 70 % onoga što Ryan Scragg uzgaja na svojoj farmi 30 minuta severoistočno od Prince Alberta.
„Što se tiče tržišta, ovo je bila teška godina“, rekao je Scragg za CTV News.
U martu je Kina uvela carinu od 100 % na ulje od kanole i grašak. Seme kanole pogođeno je carinom od 76 posto prošlog augusta, što se uglavnom smatra odgovorom na kanadsku carinu od 100 posto na kineska električna vozila.
Tarife su efektivno zatvorile kinesko tržište i srozale cene useva do te mere da uljana repica i grašak više nisu profitabilni za poljoprivrednike koji žele prodati prošlogodišnje useve, rekao je Scragg. „To je zaista frustrirajuća stvar“, rekao je.
„Uzgojili smo dobar urod. To bi trebalo značiti dobru profitabilnost. Pa ipak, mučimo se da uopšte održimo bilo kakvu profitabilnost. U suštini smo na pragu rentabilnosti.“
Scragg, koji je upravitelj ruralne opštine Garden River, kaže da je sretan što vidi da savezna vlada staje u odbranu proizvođača.
„Ne vidim da će potpisati trgovinski sporazum ili nešto što će odmah rešiti problem, ali mislim da je bolje učiniti išta nego ne učiniti ništa“, rekao je.
„Tržišta su potpuno van naših ruku, tako da mislim da je to pozitivna stvar kada vlada prepozna da treba da interveniše i nešto preduzme.“
Kina je drugo najveće kanadsko izvozno tržište za proizvode od uljane repice, procenjeno na 5 milijardi dolara u 2024. godini, prema podacima kanadskog veća za uljanu repicu. Očekuje se da će vrednost pasti “značajno ispod toga” kada se saberu konačni podaci za 2025. godinu.
„Bili smo vrlo jasni da je naš cilj ponovno otvaranje tržišta i povratak predvidljivijoj trgovini“, rekao je predsednik i izvršni direktor veća Canola Chris Davison.
Davison je rekao da su postavljeni temelji za rekalibraciju trgovinskih odnosa između Kanade i Kine kroz razgovore i trgovinske misije tokom poslednjih nekoliko meseci.
Sada se nada da će se obaćanja pretvoriti u dela tokom Carney-jevog putovanja.
Poseta premijera Kini planirana je od 13. do 17. januara, kada će se sastati s kineskim predsednikom kako bi razgovarali o trgovini, energetici, poljoprivredi i međunarodnoj sigurnosti.
„Nadamo se da će poseta premijera sledeće sedmice dovesti do rešenja koje će omogućiti povratak kanadskog graška na kinesko tržište“, rekao je predsednik Pulse Canada Greg Cherewyk u izjavi za CTV News.
Grašak je pretrpeo najveći udarac, s padom tržišta od 35 do 40 posto. Scragg odlaže prodaju svojih useva koliko god može, nadajući se da će se tržište poboljšati pre nego što bude prisiljen prodati.
„U nekom trenutku, jednostavno više nema mogućnosti čekanja. Potražnja za gotovinom i računi počinju se gomilati i jednostavno morate prodati čak i ako je to s gubitkom samo da biste pokrili troškove“, rekao je.
Scragg obično ne voli prilagođavati svoje useve na osnovu tržišta, ali planira smanjiti količinu uljane repice koju sije ovog proleća i uzgajati „gotovo ništa za grašak“.
„Trenutno uzgajam pomalo od svega i nadam se da će nešto imati smisla kada nikne iz zemlje“, rekao je.
“Problem je trenutno što ništa ne donosi profit.”
Poljoprivrednici su već na polovini godine prodaje prošlogodišnjeg roda. Trgovinski pregovori moraju se uskoro održati, rekao je Scragg, kako bi poljoprivrednici imali nade uoči prolećnje setve.
SERBIANNEWS/CANADA