MENISNC
Pretraga
10.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 79

Ove godine će 2,1 miliona privremenih stanovnika imati istekle vize ili će im isteći. Ali hoće li oni napustiti Kanadu?

Od
Dara Milovanović
-
0

Abhishek Parmar je proveo više od šest godina prilagođavajući grad Windsor-Essex kao svoj novi dom. Ali sada je jedan od 2,1 miliona privremenih stanovnika koji će možda morati napustiti Kanadu ove godine.

„Nikada nisam ni pomislio da napustim ovo mesto“, rekao je. „A sada se stvarima bliži kraj. Nije to dobar osećaj.“

Dvadesetpetogodišnjak je stigao u Windsor-Essex 2019. godine iz Indije kako bi studirao mašinstvo na St. Clair Collegeu. Nakon što je potrošio više od 80.000 dolara na školarinu i troškove života, Parmar je rekao da je dobio posao u automobilskoj kompaniji u LaSalleu. Podneo je zahtev za stalni boravak (PR) 2024. godine putem imigracijskog programa u Ontariju.

„Onda su stigle vesti o tarifama i dobio sam otkaz“, rekao je. „Zatim sam radio u drugoj automobilskoj kompaniji u Windsoru i opet sam dobio otkaz nakon nekoliko meseci zbog tarifa.“ 

Čovjek stoji uz zid od cigle.

Abhishek Parmar kaže da je stigao u Windsor-Essex sa 19 godina kako bi studirao mašinstvo na St. Clair Collegeu. Poslednjih šest godina proveo je u gradu kao svom domu daleko od doma. Ali sada se brine da mu vreme u Kanadi ističe. (Pratyush Dayal/CBC)

Rekao je da je ponovo pronašao sličnu ulogu. Ali to je značilo da su mu se snovi o dobijanju stalnog statusa putem provincijske imigracije ostvarili jer je to bilo povezano s njegovim zaposlenjem. 

„Potpuno sam izgubio sve u vezi s odnosima s javnošću, iz hira“, rekao je. „Bilo je srceparajuće.“

Parmarova radna dozvola ističe sredinom marta. Sada su njegovi planovi da Windsor zauvek učini svojim domom, pokrene posao i kupi svoju prvu kuću ovde na čekanju.

Privremeni stanovnici moraju napustiti Kanadu na kraju svog boravka: IRCC

Parmar nije sam. 

Prema podacima koje je podelila služba za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Kanade (IRCC), prošle godine je istekla dozvola za 1,49 miliona privremenih stanovnika. Dodatnih 1,4 miliona će isteći ove godine, što će ukupno iznositi 2,9 miliona u roku od dve godine. Ovo ne uključuje nosioce dozvola za studiranje ili produženja dozvola za studiranje.

Od tih 1,4 miliona koji ističu ove godine, 55 posto bi trebalo da istekne samo do juna.

IRCC navodi da je prošle godine bilo dostupno 395.000 mesta za stalni boravak (PR), a ove godine dodatnih 380.000 . Dok će neki od tih 2,9 miliona dobiti status stalnog boravka (PR), najmanje 2,1 milion ljudi će i dalje ostati sa isteklim ili vizama koje ističu.

Momak koji uči francuski
Parmar kaže da ne ostavlja kamen na kamenu u svojoj potrazi za odnosima s javnošću — od pojavljivanja na testovima znanja engleskog jezika do učenja francuskog, kao što je prikazano na njegovom ekranu. (Pratyush Dayal/CBC)

U nedelju se Parmar pojavio na testu znanja engleskog jezika i, kao i mnogi drugi novopridošli , naporno je radio na učenju francuskog. Rekao je da je “preopterećen”, ali čini sve što može da dobije stalni boravak.

Ako ništa ne uspe, Parmar je rekao da će se, kao i njegovi prijatelji, vratiti u Indiju i odatle podneti zahjev za stalni boravak. Takođe razmišlja o pokušaju produženja radne dozvole.

„Privremeni stanovnici u Kanadi moraju ispunjavati zahteve Zakona o imigraciji i zaštiti izbeglica i moraju napustiti Kanadu do kraja perioda odobrenog za njihov boravak“, navodi se u saopštenju IRCC-a poslanom e-poštom. 

„Posedovanje privremenog statusa ne garantuje da će osoba na kraju biti prihvaćena kao stalni stanovnik.“

Ako neko više nema status, saopštio je IRCC, možda će moći podneti zahtev za njegovo vraćanje. Strani državljani imaju 90 dana od datuma gubitka statusa privremenog boravka da podnesu zahtev za vraćanje.

„Malo se zna o nedokumentovanoj populaciji u Kanadi, a prikupljanje podataka je vrlo izazovno jer ova populacija uglavnom pokušava ostati neotkrivena zbog straha od deportacije“, rekao je IRCC. 

„Međutim, istraživanja pokazuju da u Kanadi možda ima 200.000 do 500.000 ilegalnih migranata.“

IRCC je saopštio da će, prema planu nivoa imigracije za period 2026-2028, broj privremenih stanovnika ostati ispod 1 posto stanovništva nakon 2027. godine, a ukupan broj privremenih stanovnika smanjiće se na manje od 5 % stanovništva do kraja 2027. godine. 

„Kanada ponovo preuzima kontrolu nad svojim imigracijskim sistemom kako bi obnovila ravnotežu i održivost, a istovremeno nastavila ispunjavati svoje humanitarne obaveze“, saopštio je IRCC.

‘Ovo će biti vrlo bolan proces’, rekao je advokat za imigracijska pitanja

Lou Janssen Dangzalan, advokat za imigraciona pitanja sa sedištem u Torontu, rekao je da IRCC radi na pretpostavci da će se ljudi kojima ističe dozvola vratiti kući.

„Pretpostavlja se previše dobronamernog ponašanja od svih, odnosno da će svi jednostavno slediti pravila kakva jesu“, rekao je.

Dangzalan je rekao da se Kanada dugo reklamirala kao mesto za lako dobijanje statusa u zemlji. Sada mnogi koji su prodali svu svoju imovinu kod kuće, uzeli kredite ili se zadužili, mogu ostati bez dokumenata.

Ćelavi Azijat u plavom odijelu.

Lou Janssen Dangzalan, advokat za imigracijska pitanja sa sedištem u Torontu, kaže da ljudi sada paniče jer znaju da se zidovi zatvaraju, ali da su im mogućnosti za odnose s javnošću prilično ograničene. (Poslao John Hryniuk)

Podaci kanadske granične službe pokazuju da je Kanada u periodu 2024-25. deportovala više od 18.000 ljudi ili skoro 400 sedmično , po ukupnoj ceni od 78 miliona dolara. Većina su bili tražioci azila kojima je odbijen status izbeglice.

„To je kao biti kanarinac u rudniku uglja. Ako vidite da ljude deportuju, a vi ste ostali bez statusa, možete i sami otići. Ali neće to svi uraditi“, rekao je.

„Je li realno to učiniti za 2,1 miliona? Ne mislim. Sa administrativne tačke gledišta, to je jednostavno nemoguće. Ovo će biti vrlo bolan proces.“

 

Dangzalan je rekao da će ovo biti dosadna godina ne samo za one kojima ističe ili je istekao rok važenja, već i za vladu s ograničenim resursima dostupnim za sprovođenje zakona.

„S ovim dolazi ljudska tragedija… Biće teže prvo, dok ne bude bolje.“

Od slučajeva stranih državljana koji krivotvore svoje imigracijske dokumente do ljudi koji se skrivaju, vlasnici isteklih dozvola pokušavaju sve slamke da ostanu dalje, rekao je Dangzalan. 

„Strah od povratka kući kolokvijalno se naziva hod srama jer mnogi ljudi kod kuće zavise od njih“, rekao je.

„Ljudi sada paniče jer znaju da se zidovi zatvaraju. Njihove mogućnosti su prilično ograničene.“

‘Matematika nije matematika’

Amanjit Kaur Verma, imigraciona konsultantica i osnivač Earnest Immigration u Windsoru, slaže se da je trka za stalni boravak konkurentna.

Broj ljudi koji se bore “eksponencijalno se povećao”, rekla je.

„Matematika trenutno ne funkcioniše. Brojevi se ne slažu“, rekla je Verma, napominjući da će se broj privremenih stanovnika koji se prijavljuju za stalni boravak samo povećavati.

Rekla je da je nesretno što je mnogim privremenim stanovnicima “prodan kanadski san” i što im nije rečeno da je “odnos s javnošću privilegija”. 

Verma je rekla da u Windsoru i Essexu vidi „ogromnu“ potrebu za ljudima kojima ističu dozvole.

„Devedeset posto svih mojih konsultacija trenutno se odnosi na PR strategiju i načine za proširenje statusa“, rekla je.

Iz očaja, rekla je Verma, mnogi razmišljaju o odlasku u ilegalu.

„Razumem da je to zbog nedostatka opcija, ali to nije baš pravi način da se ide napred“, rekla je. „To je ono što pokušavamo reći svakom od naših klijenata.“

Rekla je da IRCC treba dati prioritet podnosiocima zahteva iz unutrašnjosti. 

„Moramo rekalibrirati naše politike kako bismo osigurali da ljudi ovde koji su voljni i sposobni podržati našu ekonomiju dobiju priliku da to učine na pravi način.“

SERBIANNEWS/CANADA

Gotovo 85.000 ljudi je ostalo bez doma u Ontariju, što je porast od 8 posto u jednoj godini: izveštaj

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO — Beskućništvo se pogoršava širom Ontarija, sa procenjenih 85.000 ljudi koji su bili bez doma 2025. godine i skoro 2.000 kampova širom provincije, pokazuje novi izveštaj ontarijskih opština.

Više od polovine tih ljudi doživljava produžene periode beskućništva u trajanju od šest meseci ili duže, navodi se u izveštaju udruženja opština Ontarija, udruženja socijalnih službi opština Ontarija i udruženja pružalaca usluga severnog Ontarija.

Oko 20.000 dece i mladih si beskućnici u provinciji. Podaci pokazuju da severne i ruralne regije podstiču rast beskućništva.

„Nešto je očigledno pokvareno“, rekla je Lindsay Jones, izvršna direktorka AMO-a.

„Mislim da ponovo vidimo uticaj prilično značajnih nedovoljnih ulaganja tokom godina u socijalne sisteme koji pružaju podršku, poput sigurnosti prihoda, mentalnog zdravlja i zavisnosti kao i pristupačnog stanovanja.“

Beskućništvo će se nastaviti pogoršavati pod stabilnim ekonomskim uslovima do 2035. godine, kada se predviđa da će 177.000 ljudi ostati bez doma, navodi se u izveštaju.

Ukoliko ekonomija naglo opadne, što je, prema Jonesovim rečima, sasvim verovatno s obzirom na njeno trenutno stanje i tekući trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, do tada bi moglo pojaviti gotovo 300.000 beskućnika.

Terenski radnici dele potrepštine za hladno vreme stanovnicima kampova dok temperature naglo padaju u Torontu, sreda 8. januara 2025. THE CANADIAN PRESS/Chris Young

AMO je nastavio godinu dana nakon što je objavio revolucionarni izveštaj u kojem je mukotrpno prikupljao podatke od 47 upravitelja usluga u provinciji kako bi se dobila slika beskućništva na nivou cele provincije.

Procenjuje se da je prošle godine u pokrajini 84.973 ljudi bilo beskućnik, što je povećanje od 7,8 posto u odnosu na 2024. godinu.

Beskućništvo je naglo poraslo od početka pandemije COVID-19.

Između 2016. i 2020. godine, beskućništvo se povećalo za 6,3 posto. Od 2021. do 2025. godine, poraslo je za 49,1 posto.

„Beskućništvo se nije vratilo na nivo pre 2020. godine, čak ni uz povećanje finansiranja stanovanja i beskućništva, a proširenje usluga“, navodi se u izveštaju.

„Ovo ukazuje na to da dostupnost smeštaja i podrške nije pratila obim ili upornost beskućništva nakon pandemije.“

Severni i ruralni Ontario beleže najveći porast beskućništva. Samo u poslednjoj godini, beskućništvo se povećalo za 37 posto u severnom Ontariju i za 31 posto u uglavnom ruralnim zajednicama. Beskućništvo na severu se povećalo za neverovatnih 117 posto od 2021. godine.

„Mislim da veliki deo priče predstavlja beskućništvo među starosediocima“, rekao je Jones.

„Ove godine vidimo porast od oko 25 posto u onome što merimo u smislu beskućništva među starosedilačkim stanovništvom. Dakle, to je zaista značajan problem.“

Podaci pokazuju da se broj autohtonih stanovnika bez doma povećao na 11.000 u 2025. godini, u odnosu na 6.100 u 2021. godini.

Broj kampova takođe nastavlja rasti, sa skoro 2.000 takvih mesta širom Ontarija.

U izveštaju se navodi da se priroda kampova promenila, s manje velikih grupa i sada manjih u kojima živi šest do deset ljudi, rekao je Jones.

„To zaista govori o odgovoru koji je preduzet na pokrajinskom nivou na logore, što je mnogo više pristup sprovođenja zakona, koji zaista ne dopire do uzroka“, rekao je Jones. „To samo raspršuje problem i premešta ga negde drugde.“

Problem je što više ljudi postaju beskućnici, nego onih koji napuste ulice ili se iz skloništa sklone u domove.

Prva ikada prenamenjena kancelarija u privremeni stambeni prostor u gradu Ottawi prikazana je u centru Ottawe u četvrtak, 3. jula 2025. godine. Smeštaj će obezbediti životni prostor za 140 odraslih osoba koje su beskućnici. THE CANADIAN PRESS/Sean Kilpatrick

„U 2025. godini, lista čekanja za stanovanje u zajednici dostigla je procenjenih 301.340 domaćinstava, s prosečnim vremenom čekanja od 65 meseci i nekim domaćinstvima koja čekaju više od 16 godina“, navodi se u izveštaju.

„Kao rezultat toga, više ljudi ostaje bez doma duži period.“

Iako se javno finansiranje stanovanja i podrške beskućništvu značajno povećalo, ono nije pratilo problem, navodi se u izveštaju. Kombinovano vladino finansiranje beskućništva iznosilo je oko 4 milijarde dolara u 2025. godini.

Istraživači kažu da je potrebno dodatnih 11 milijardi dolara tokom 10 godina kako bi se rešio problem beskućništva, što bi značilo znatno veća ulaganja u stanovanje usmereno na rentu prema prihodu, pristupačne stambene opcije, skloništa za hitne slučajeve i podršku za mentalno zdravlje i zavisnost.

Izveštaj je pokazao da je, na primer, finansiranje stanovanja u zajednici opalo za 0,6 posto od 2021. godine, dok je finansiranje hitnih skloništa poraslo za više od 50 posto.

„Vidimo da se mnogo novca ulaže u najskuplje delove sistema jer je tu potreba najakutnija, ali to nas na kraju neće dovesti do rešavanja izazova“, rekla je Jones.

SERBIANNEWS/CANADA

Dečja soba Dejvida Bouvija otvara se za javnost 2027. godine

Od
Viktor
-
0
painting of brown-haired woman low-light photography

Javna rasprava o predloženim promenama uskoro će uslediti, a Marš poziva javnost da se uključi

Dečja soba Dejvida Bouvija otvara se za javnost 2027. godine

Obožavaoci legendarnog muzičara Dejvida Bouvija uskoro će imati priliku da zavire u prostor u kome je nastala magija. Fondacija Heritage of London objavila je da će Bouvijeva soba iz detinjstva u porodičnoj kući u Bromliju, na adresi Plejstou Grouv 4, biti otvorena za javnost krajem 2027. godine, uoči desete godišnjice njegove smrti.

Kuća u kojoj je mladi Dejvid proveo svoje godine odrastanja, od 1955. do 1968. godine, sada će odati počast vremenu koje je tamo proveo. Kako prenosi Balkanrok, sam Bouvi je devedesetih godina prošlog veka rekao: „Provodio sam toliko vremena u svojoj sobi. To je bio ceo moj svet. Tu su bile moje knjige, moja muzika, moj gramofon.”

Kustos restauracije Džefri Marš planira da vrati sobi njen prvobitni izgled iz 1963. godine, kada je Bouvi imao 16 godina. Projekat podrazumeva pažljivo istraživanje originalnih tapeta i farbanja skrivenih ispod kasnijih slojeva, kao i prezentaciju ranije neviđenih arhivskih predmeta. Marš je rekao da su u jednoj od Bouvijevih knjiga pronađene beleške, uključujući rezultate ispita na zadnjim stranicama i potpis „Dejvid Džouns Mlađi” na drugoj, što otkriva njegovu ranu fascinaciju Amerikom.

Javna rasprava o predloženim promenama uskoro će uslediti, a Marš poziva javnost da se uključi. „Gospođa Džouns je poklonila ili prodala mnoge predmete u kući 1970. godine, tako da su nam dobre došle sve informacije“, rekao je Marš, pozivajući javnost da prouči Bouvijeve fotografije iz tog perioda i da se javi ako imaju identične rolne tapeta.

Otvaranje dečje sobe Dejvida Bouvija značajan je korak u očuvanju sećanja na jednog od najuticajnijih muzičara 20. veka, pružajući jedinstven uvid u formativne godine umetnika koji je zauvek promenio svet muzike i kulture.

Poremećaj prekomernog znojenja iscrpljuje i vodi u depresiju

Od
Viktor
-
0
mans face in close up

Hiperhidroza se uglavnom manifestuje na dlanovima, tabanima i pazušnim jamama, a ređe na licu i preponama

Poremećaj prekomernog znojenja iscrpljuje i vodi u depresiju

Hiperhidroza je poremećaj prekomernog znojenja usled prekomerne stimulacije takozvanih holinergičkih receptora na ekrinim žlezdama.

Pogađa oko tri odsto celokupnog stanovništva i podjednako se javlja kod muškaraca i žena. Najčešće počinje u uzrastu između 15. i 25. godine, ali se može javiti u bilo kom uzrastu. Uglavnom se manifestuje na dlanovima, tabanima i pazušnim jamama, a ređe na licu i preponama. Ovaj problem u velikoj meri može uticati na kvalitet života i izaziva socijalnu anksioznost, povlačenje i stid. Može biti toliko izražen da znoj prodire kroz odeću i kaplje sa lica i ruku, što stvara nelagodu i onemogućava svakodnevno normalno funkcionisanje.

Takođe, može dovesti i do dubokih fizičkih i mentalnih posledica.

Značajno je uznemiravajuća bolest koja zaslužuje jednaku pažnju kao i druga poznatija dermatološka stanja. Potencijalno je iscrpljujuća bolest koja utiče na više domena života pacijenta, uključujući njihovo psihičko, fizičko i socijalno funkcionisanje. Bitno utiče na socijalne interakcije pacijenata, skloni su razvoju negativnih emocija, anksioznosti, depresije, a hiperhidroza dlanova obično počinje i u kritičnom periodu za razvoj ličnosti.

Kako ističe dr Ana Jevtić, dermatovenerolog, problem se klasifikuje u zavisnosti od proširenosti promena i od vrste stimulišućih faktora.

– Idiopatska (primarna) hiperhidroza koja pripada grupi ograničenih hiperhidroza najčešći je poremećaj funkcije znojnih žlezda, a opisuje se i kao emocionalno ili mentalno znojenje. Kada govorimo o hiperhidrozi, mi mislimo prvenstveno na ovaj oblik pojačanog znojenja, iako se ona može javiti i kao sekundarni oblik, generalizovani.

Izazvana je mentalnim i emotivnim stimulusima, a pogoduje joj neodgovarajuća odeća i obuća. Često je praćena neprijatnim mirisom, što je posledica bakterijske razgradnje deskvamiranih rožastih ćelija i povišenog sadržaja amonijaka. Povišena pe-ha vrednost kože i vlažna sredina u ovim slučajevima stvaraju pogodne uslove za infekciju gljivicama. U primarnoj hiperhidrozi produkcija znoja najčešće je povećana u toku celog dana sa izrazitom hipersekrecijom u periodu stresa i stanjima emocionalne uzbuđenosti – ističe dr Jevtić.

Sekundarna hiperhidroza nastaje kod drugih stanja i poremećaja i može biti lokalizovana usled oštećenja nerva (parotitis, hirurška povreda, dijabetesna neuropatija, tumori), infarkta mozga, drugih poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema. Uzroci generalizovane hiperhidroze mogu biti infektivne hronične infekcije (tuberkuloza, endokarditis, HIV), zatim endokrina oboljenja (hipertireoza, dijabetes melitus, menopauza…), tumori kao što su limfomi, karcinomi bubrega, toksični uzroci (narkomanija, alkoholizam), lekovi (propranolol, opioidi, triciklični antidepresivi).

– Većinu ovih stanja možemo da ustanovimo prilikom razgovora sa pacijentom ili usmerenim, ciljanim ispitivanjem. Bolesnici koji zahtevaju dodatno ispitivanje su stariji ili oni kod kojih je hiperhidroza nedavno i naglo počela ili je izuzetno izražena. Korisna ispitivanja koje treba razmotriti su svakako analize krvi (kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, elektroliti i testovi za praćenje funkcije bubrega i jetre, hormoni štitaste žlezde, serologija za HIV, glikemija), testovi za posebne zarazne bolesti. U kliničkoj praksi pogodan je i termoregulatorni znojni test (TST). U slučaju jakih vrtoglavica, bolova u grudima, aritmija praćenih hladnim znojenjem i mučninama treba se javiti obavezno lekaru radi pregleda. Takođe, obavezno je obaviti pregled u slučajevima da znojenje remeti vašu svakodnevnu rutinu, izaziva emocionalnu nelagodu i socijalno povlačenje, tako da odjednom počinjete da se znojite više nego obično i doživljavate noćno znojenje bez očiglednog razloga – pojašnjava naša sagovornica.

Problem je moguće lečiti u zavisnosti od intenziteta i lokalizacije znojenja. U lečenju mogu da se primene topijski (lokalni) i sistemski, terapijski modaliteti. Većina standardnih antiprespiranata koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji sadrže soli aluminijuma, pre svega hlorid.

– Najčešće se upotrebljava dvadesetoprocentni rastvor aluminijum-hlorid heksahidrat u apsolutnom alkoholu (za dlanove i tabane dvadesetpetoprocentni rastvor). Ovo se primenjuje pred spavanje kada koža postane suva, a aplikovanje se ponavlja u toku dva do sedam dana, a zatim po potrebi. Soli aluminijuma mehanički zapuše izvodni kanal znojne žlezde, što dovodi do njene atrofije. Naredna opcija lečenja bila bi jontoforeza – jednostavan metod kojim elektroliti usmeravaju u kožu delovanjem struje. Izvodi se relativno jednostavno, uređajem. Potrebno je oko tri tretmana nedeljno u prvom mesecu, a potom se nastavlja sa održavanjem postignutog efekta na svakih tri do četiri ili šest nedelja. Botulinksi toksin A selektivno blokira oslobađanje acetilholina. Toksin se ubrizgava intradermalno iglicom na više tačaka, veoma je efikasno u lečenju primarne aksilarne hiperhidroze sa efektom koji traje četiri do šest meseci. A ovaj tretman je delotvoran i u slučaju hiperhidroze dlanova i tabana. U okviru sistemskog lečenja najčešće primenjivani oralni lekovi su antiholinergici. U slučajevima nemogućnosti kontrole hiperhidroze dlanova ili pazuha prethodnim metodama može se primeniti hirurško lečenje – ističe dr Jevtić.

Kako ojačati imunitet i zaštiti se od hladnoće

Od
Viktor
-
0
wooden house near pine trees and pond coated with snow during daytime

Kvalitetan san omogućava telu da se oporavi, dok dugotrajan stres slabi odbrambenu snagu organizma

Kako ojačati imunitet i zaštiti se od hladnoće

Veliki broj ljudi se ovih dana suočava sa prehladama i drugim virusnim infekcijama. To je zbog toga što građani više vremena provode u zatvorenim prostorima, ređe provetravaju sobe, manje borave na suncu i češće su u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, što pogoduje širenju virusa.

U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” podsećaju da se virusi najčešće prenose kapljičnim putem – kašljanjem, kijanjem, govorom ili bliskim kontaktom sa obolelima.

– Grejanje tokom zime isušuje vazduh u prostorijama, što može dovesti do sušenja sluzokože nosa i grla. Kada je sluzokoža suva, organizmu je teže da se odbrani, pa virusi lakše ulaze u telo. Zato je važno redovno provetravati prostorije i, ako je moguće, održavati prijatnu vlažnost vazduha – ističu u institutu.

Naš imuni sistem je prirodna zaštita organizma od infekcija. Tokom zimskih meseci posebno je važno da ga jačamo svakodnevnim navikama. Osnova dobrog imuniteta je pravilna i raznovrsna ishrana, bogata vitaminima i mineralima. Pored ishrane, redovna fizička aktivnost, čak i kratke svakodnevne šetnje, pomaže boljoj cirkulaciji i jačanju otpornosti organizma. Kvalitetan san omogućava telu da se oporavi, dok dugotrajan stres može oslabiti imunitet. Zato je važno pronaći vreme za odmor i opuštanje – pojašnjavaju u „Batutu”.

Važnu ulogu u sprečavanju širenja infekcija ima i pravilna higijena. Važno je prilikom kašljanja ili kijanja usta i nos prekriti maramicom ili savijenim laktom, korišćene maramice odmah baciti, a ruke treba redovno prati sapunom i vodom ili dezinfikovati.

– Ove jednostavne navike mogu značajno smanjiti prenošenje virusa.

Ako se pojave simptomi bolesti, važno je ostati kod kuće, izbegavati kontakte sa drugima i po potrebi se obratiti zdravstvenom radniku. Vakcinacija protiv sezonskih virusnih oboljenja jedna je od najefikasnijih mera zaštite, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i druge osetljive grupe, jer smanjuje rizik od težih oblika bolesti – dodaju stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Srbije.

Oni podsećaju i da hladni vremenski uslovi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod osoba koje duže vreme borave na otvorenom. Niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju situaciju jer ubrzavaju gubitak telesne toplote. Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama, naročito onima ispod tačke smrzavanja, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica koje mogu biti lokalne i opšte.

U lokalne posledice spadaju smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi. U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.

– Opšta hipotermija (smrzavanje) stanje je snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć. Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu – pojašnjavaju u „Batutu”.

Novorođenčad, odojčad i mala deca su podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani. Osobe starije od 65 godina su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju. Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.

Savet je nošenje obuće sa gumenim hrapavim đonom pogodnom za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

Srpski studenti svetski šampioni u akademskoj debati

Od
Viktor
-
0
a large building with a clock tower on top of it

Srpski studenti svetski šampioni u akademskoj debati

Na ovogodišnjem svetskom prvenstvu u akademskoj debati, održanom u Sofiji, srpski studenti ostvarili su izvanredan uspeh – osvojili su titule svetskih šampiona u dve od tri takmičarske kategorije. Ekipa koju su činili Strahinja Batanjski, student Biološkog fakulteta, i Obrad Kostić, student Fakulteta organizacionih nauka, bila je bez premca u akademskoj debati u kategoriji za takmičare kojima je engleski kao drugi jezik, dok su Katarina Lazić, takođe sa Fakulteta organizacionih nauka, i Novak Čelebić, sa Fakultet političkih nauka, postali svetski šampioni u kategoriji engleski kao strani jezik, saopštila je „Otvorena komunikacija”.

Pored ova dva pobednička tima, još četiri ekipe iz Srbije ostvarile su nezanemarljiv plasman na ovom nadmetanju, dodaje se u saopštenju. U kategoriji engleski kao drugi jezik, do polufinala su stigli studenti Stefan Josipović, sa Fakulteta muzičke umetnosti, i Konstantin Popović, sa Fakulteta organizacionih nauka. U kategoriji engleski kao strani jezik Lazar Popović i Vasilije Milačić plasirali su se u finale, dok su do polufinala stigli Pavle Antonijević, Luka Maksić, Filip Ubović (svi studenti Fakulteta organizacionih nauka) i Dimitrije Mikarić (Elektrotehnički fakultet).

„Svetsko univerzitetsko debatno prvenstvo (World Universities Debating Championship), koje se održava svake zime od 1981. godine, takmičenje je u formatu britanske parlamentarne debate, u kojem timovi od po dvoje predstavljaju svoje univerzitete. Takmičenje se sastoji od devet preliminarnih rundi, u kojima timovi ostvaruju bodove na osnovu kojih se plasiraju u eliminacione runde. Eliminacione runde organizovane su u tri kategorije: otvorena kategorija, u kojoj učestvuju svi timovi, kategorija engleski kao drugi jezik (ESL), namenjena timovima kojima engleski nije maternji jezik, i kategorija engleski kao strani jezik (EFL), namenjena ekipama kojima engleski predstavlja strani jezik”, pojašnjeno je u saopštenju.

Ukazuju i da je ovogodišnje prvenstvo u Bugarskoj okupilo više od 1.000 učesnika iz preko 95 država, uključujući najprestižnije univerzitete sveta, poput Kembridža, Oksforda, Harvarda, Stanforda i mnogih drugih. Otuda i zaključak da je zbog ogromne konkurencije na ovom takmičenju u akademskoj debati rezultat koji su ostvarili srpski studenti izuzetan i potvrđuje kontinuitet visokih postignuća naših akademaca na međunarodnoj sceni, ističu iz „Otvorene komunikacije”. To je neprofitna organizacija koju su pre bezmalo tri decenije osnovali profesori i studenti Univerziteta u Beogradu po ugledu na debatne klubove prestižnih evropskih univerzitetskih centara, a njene besplatne edukativne programe iz oblasti debate, argumentacije, javnog nastupa do sada je, kako navode, pohađalo više od 2.500 studenata i srednjoškolaca.

Cene srebra i zlata porasle na rekordne nivoe nakon podataka o inflaciji u SAD

Od
Viktor
-
0
a pile of gold bars sitting on top of a pile of money

Srebro prvi put iznad 87, a zlato blizu 4.620 dolara po unci

Cene srebra i zlata porasle na rekordne nivoe nakon podataka o inflaciji u SAD

Cene srebra i zlata porasle su danas na rekordne nivoe nakon što su najnoviji podaci o inflaciji u Sjedinjenim Američkim Državama ublažili strahovanja od pooštravanja monetarne politike i povećali tražnju za sigurnom imovinom.

Prema podacima se berzi, cena srebra se po prvi put u istoriji kreće iznad 87 dolara po unci, dok je i zlato dostiglo nove vrhunce blizu 4.620 dolara po unci,

Investitori su reagovali na kombinaciju povoljnijeg inflacionog okruženja i povećane geopolitičke neizvesnosti, što je dodatno učvrstilo ulogu srebra i zlata kao zaštite od tržišnih rizika, prenosi Trejding ekonomiks.

Američka inflacija je u decembru ostala stabilna, pri čemu je ukupni indeks potrošačkih cena zadržan na 2,7 odsto, dok je bazna inflacija ostala na 2,6 odsto, što je njen najniži nivo od 2021. godine.

Posebnu pažnju tržišta privukao je slabiji mesečni rast bazne inflacije, koji je bio ispod očekivanja i umanjio bojazan od ponovnog ubrzavanja rasta cena.

Takav signal o slabljenju inflatornih pritisaka povećao je očekivanja da američka centralna banka u narednom periodu neće zaoštravati monetarnu politiku, što je dodatno ojačalo interesovanje investitora za srebro i druge plemenite metale.

Rast cena bio je dodatno pojačan potražnjom za sigurnom imovinom, nakon izveštaja o istrazi Ministarstva pravde Sjedinjenim Američkih Država povezanoj sa svedočenjem predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela i najave predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina od 25 odsto zemljama koje nastave trgovinu sa Iranom.

Francuska 2025. imala više preminulih nego novorođenih, prvi put od Drugog svetskog rata

Od
Viktor
-
0
white concrete arc under blue sky and white clouds during daytime

U ovoj državi živi 69 miliona ljudi

Francuska 2025. imala više preminulih nego novorođenih, prvi put od Drugog svetskog rata

PARIZ – Francuska je 2025. godine zabeležila više preminulih nego novorođenih, prvi put od završetka Drugog svetskog rata, pokazuju podaci Nacionalnog statističkog instituta (INSEE) koji su danas objavljeni.

INSEE je saopštio da je prošle godine umrlo 651.000 ljudi, a rođeno 645.000, pri čemu je broj novorođenih drastično opao od pandemije kovid 19, prenosi Rojters.

Francuska je tradicionalno imala povoljniju demografsku situaciju od većine evropskih zemalja, ali starenje stanovništva i pad nataliteta pokazuju da nije imuna na demografske izazove koji opterećuju javne finansije širom evropskog kontinenta.

INSEE je saopštio da je stopa fertiliteta pala na 1,56 dece po ženi prošle godine, što je najniži nivo od Prvog svetskog rata i znatno ispod 1,8 koliko je predviđeno u prognozama penzionih fondova.

U 2023. godini, poslednjoj sa EU poređenjima, Francuska je imala drugu najvišu stopu fertiliteta od 1,65, iza Bugarske sa 1,81, prenosi Tanjug.

Demografska promena će u narednim godinama povećati javnu potrošnju na nivo iz pandemijskog perioda, dok će oslabiti poresku osnovicu, upozorila je prošlog meseca Nacionalna kancelarija za javne revizije.

„S obzirom na penzionisanje velikih generacija rođenih 60-ih godina, tenzije na tržištu rada i problemi sa radnom snagom verovatno će se brzo povećavati u narednim godinama”, rekao je ekonomista Filip Krevel.

Iako je broj umrlih premašio broj rođenih, stanovništvo Francuske je prošle godine blago poraslo, na 69,1 milion, zahvaljujući neto migraciji, koju je INSEE procenio na 176.000 ljudi.

Očekivani životni vek dostigao je rekordne visine prošle godine – 85,9 godina za žene i 80,3 za muškarce, dok je udeo osoba starijih od 65 godina porastao na 22 odsto, gotovo dostigavši udeo onih mlađih od 20 godina.

Tramp, Vučić i svetska državnička elita u Davosu

Od
Viktor
-
0
World Economic Forum

Više od pet decenija, Forum okuplja lidere iz biznisa, vlada, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i nove generacije

Tramp, Vučić i svetska državnička elita u Davosu

56. godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma okupiće vodeće lidere iz vlasti, biznisa i civilnog društva od 19. do 23. januara 2026. godine, stoji u najavi ovog prestižnog ekonomskog događaja. Između ostalih, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik SAD-a Donald Tramp, kao i svetska državnička elita.

U trenutku koji obeležavaju duboke geopolitičke, tehnološke i društvene promene, Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma pruža nepristrasnu platformu za dijalog, saradnju i delovanje.

Više od pet decenija, Forum okuplja lidere iz biznisa, vlada, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i nove generacije, kako bi razumeli globalne izazove i zajedno pokretali svet napred.

Ovogodišnji program nastavlja tu tradiciju, zasnovan na kontinuiranom radu Foruma, ali i na najnovijim globalnim dešavanjima i revolucionarnim inovacijama.

Program je osmišljen tako da podstakne nove ideje, iznedri dugoročna rešenja za međusobno povezane izazove i otvori nove prilike za rast, otpornost i stvarni uticaj.

Davos 2026: 3.000 učesnika iz 130 zemalja

Okupljajući gotovo 3.000 učesnika iz oko 130 zemalja, Davos 2026 donosi izuzetno raznovrsnu kombinaciju sektora, industrija, vlada i generacija, što omogućava širinu perspektiva neophodnu za zajednička rešenja.

Pored toga, kroz otvoreno digitalno medijsko iskustvo, sesije koje se prenose uživo, intenzivno medijsko prisustvo i angažovanje zajednice kroz „Open Forum“, razgovor se širi daleko izvan Davosa, uz praćenje globalne publike.

Šta se očekuje na Davosu 2026

Kroz sesije o geopolitici i rastu, u Davosu će se razmatrati kako se saradnja može obnoviti u uslovima spornih normi, zategnutih savezništva i sve manjeg poverenja. Novi modeli saradnje mogu otvoriti prilike čak i dok se dugo prihvatane pretpostavke o bezbednosti, suverenitetu i globalnoj integraciji dovode u pitanje.

Od upravljanja geopolitičkim rizicima i ekonomskom neizvesnošću do korišćenja inovacija, diskusije će biti usmerene na praktične, rešenjima orijentisane puteve koji podržavaju otpornost, konkurentnost i inkluzivan rast, uključujući odgovornu primenu transformativnih tehnologija kao što je generativna veštačka inteligencija.

Ljudi u središtu promena

Podjednako važna biće i ljudska dimenzija transformacije. Kako se industrije razvijaju i tehnologije menjaju svet rada, Davos će staviti fokus na to kako vlade i kompanije mogu bolje da ulažu u ljude: izgradnjom otporne radne snage, podrškom prelasku na nove veštine i unapređenjem blagostanja u eri velikih promena.

Istovremeno, lideri će razmatrati kako se prosperitet može ponovo izgraditi unutar planetarnih granica, kroz unapređenje sigurnih energetskih sistema i sistema prirode i vode.

Ko dolazi na Godišnji sastanak 2026.

Godišnji sastanak okuplja lidere iz širokog kruga zemalja, sektora i zajednica kako bi se omogućila otvorena razmena i praktičan dijalog o globalnim izazovima.

Učesnici uključuju generalne direktore i predsednike upravnih odbora partnerskih kompanija Foruma, kao i šefove država i vlada, visoke zvaničnike iz zemalja G7, G20, BRIKS i drugih, kao i lidere međunarodnih organizacija.

Sa polovinom prisutnih lidera koji dolaze iz zemalja Globalnog juga, sastanak odražava širok spektar perspektiva oblikovanih različitim ekonomskim, društvenim i regionalnim kontekstima.

Program će biti obogaćen doprinosima civilnog društva, predstavnika radnika, verskih organizacija, kulturnih ličnosti i socijalnih preduzetnika, kao i akademika, stručnjaka i tink-tenkova koji pružaju analizu i uvide zasnovane na istraživanjima.

Mladi lideri iz zajednice „Global Shapers“, inovatori i tehnološki pioniri donose ideje okrenute budućnosti i neposredno iskustvo promena.

Medijsko učešće i prenos uživo više od 200 sesija pomažu da diskusije budu transparentne i dostupne, omogućavajući široj publici da prati, postavlja pitanja i aktivno učestvuje u temama koje se obrađuju.

Penjaroja: Parker i Braun neće igrati protiv Olimpijakosa

Od
Viktor
-
0
Foto: KK Partizan

„Plan je da igramo da pobedimo”

Penjaroja: Parker i Braun neće igrati protiv Olimpijakosa

Trener košarkaša Partizan Đoan Penjaroja izjavio je danas u Beogradu da će Džabari Parker i Sterling Braun propustiti utakmicu 22. kola Evrolige protiv Olimpijakos.

Košarkaši Partizana dočekaće sutra od 19.30 časova u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu ekipu Olimpijakosa.

„Plan je da igramo da pobedimo. Moramo da igramo dobro ako želimo da se takmičimo. Neće biti dovoljno da igramo 20 ili 30 minuta“, rekao je Penjaroja na konferenciji za medije.

Partizan ima problema sa povredama, pošto će, pored Šejka Miltona, duel sa Olimpijakosom propustiti i Parker i Braun.

„Parker neće igrati, ima problem sa stopalom. Braun je bolestan i neće igrati sutra. Ostali su dobro, ali Miltona očekuje duža pauza. Mora da ide na operaciju“, naveo je trener Partizana.

Milton je pre dva dana, na utakmici ABA lige protiv Studentskog centra, doživeo prelom kosti šake. Klub će pokušati da na tržištu pronađe zamenu za njega.

„Veoma je teško naći igrača na tržištu u ovom trenutku, ali je moguće pronaći i izabrati rešenje. Klub traži“, istakao je Penjaroja, uz napomenu da bi Karlik Džons mogao da se vrati na teren za tri ili četiri nedelje.

Olimpijakos se nalazi na osmom mestu tabele Evrolige sa 12 pobeda i osam poraza, uz utakmicu manje, dok je Partizan na poslednjoj, 20. poziciji, sa skorom 6/15.

1...787980...1.500Stranica 79 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković