Cene u Srbiji povećane su više nego što je to očekivala Narodna banka. Razlozi su poskupljenje energenata i hrane na svetskom tržištu, navodi guvernerka Jorgovanka Tabaković. Ne usuđuje se da prognozira da li je inflacija od 15 odsto u oktobru dostigla pik, ili će i koliko nastaviti da raste.

N1: Kakve su cene?

„Dobre“.

„Prema platama i penzijama skupo jako“.

„Još je pristupačno. Ne daj bože gore“, kažu građani.

Hoće li biti gore, pre nego što bude bolje? Guvernerka Narodne banke Srbije ne usuđuje se da prognozira.

„Bila bih neodgovorna, bila bih neozbiljna. Kako mogu da tvrdim da je ovih 15 posto pik, kada se dešavaju takve stvari o kojima nemamo ni saznanja, niti možemo da ih predvidimo ni u onim najcrnjim scenarijima“, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Uzdržanost Narodne banke u ovakvim okolnostima za urednicu Nove ekonomije je očekivana. Cene u Srbiji jesu pogurala poskupljenja energenata u svetu, ali i upmpavanje novca kojim je Vlada pomagala građanima i privredu u vreme pandemije, kaže Ivana Pavlović.

„Problem je što smo oko dve milijarde evra mogli da sačuvamo za crne dane. Nažalost, ti jako crni dani su došli. Ono što je zabrinjavajuće je da mi ne uđemo u neku spiralu rast plata, rast cena. To je jedan rizik koji bi mogao da se desi, ali o tome ne odlučuje Narodna banka Srbije, o tome odlučuje Vlada Srbije“, rekla je Ivana Pavlović iz Nove ekonomije.

Stanje je sada takvo da inflaciju na gore guraju energenti. Ugalj, drvo i pelet poskupeli su gotovo 50 odsto. U stopu ih prati hrana.

„Paradajz je cele godine skup. Sve je skupo. Kravstavci skupi. Sve“.

„Kilo mesa hiljadu i petsto dinara“, kažu građani.

Meso i povrće su među rekorderima u poskupljenjima. Ali, više od mesa i povrća poskupeli su hleb i žitarice, zatim riba. Najviše od hrane poskupeli su mleko, sir i jaja. U odnosu na oktobar prošle godine skuplji su 40 odsto.

U Narodnoj banci objašnjavaju – razlozi su povećani troškovi stočne hrane, đubriva, ambalaže, ali i povećana tražnja.

N1
„Ukupna tražnja prema svim podacima koje mi imamo i dalje raste. Ne samo nominalno, već i količinski. Očigledno je da čak i po ovakvoj ceni tražnje ima“, objasnio je Milan Trajković iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.

„Šta će ljudi, moraju da plaćaju. Mora da se jede. Mnogi kupuju onako malo sa negodovanjem“, kaže prodavac na pijaci.

N1: Jel se kupci žale na cene?

„Možda 10 posto ljudi da se žali, ovo ostalo ne“.

N1: Imaju novca?

„Imaju novca, pa ne bi kupovali besna vozila i kupovali stanove u Beogradu na vodi da nemaju novca“.

A oni koji ne žive u Beogradu na vodi, već od penzije.

„Je l bi mogla da živiš od 30.000 dinara? „To je teško. Živim tek tako. Dinar po dinar skupljamo“.

„Ne znam šta da vam kažem, kupujem po malo nešto“.

„Mi stariji koji smo preživeli inflaciju 90-tih imamo iz iskustva pravo da kažemo da koliko god da je teško moramo da radimo da bi nam bilo bolje“, navodi Tabaković.

Možda će biti bolje u drugoj polovini sledeće godine. Tada Narodna banka očekuje znatniji pad inflacije.

Ambasada Poljske u Beogradu svakog meseca iz Čačka nabavlja novi med od nektara kojeg pčele donose s pitomog kestena:

Čačak – Pčele u čačanskom kraju rade, što bi se reklo, i prekovremeno, ali opet ne mogu sve da postignu. U 58 sela ovog kraja koja pripadaju području grada zasadi voća obuhvataju 7.000 hektara, a zadatak oprašivanja spao je na 7.500 pčelinjih društava, koliko je ih ovde registrovano, kod 209 domaćina okupljenih u udruženju pčelara „Čačak”.

– Ovoliko društava nedovoljno je ne samo za zasade voća već i druge gajene biljke, pa u narednom vremenu valja težiti povećanju broja pčelara i društava jer grad Čačak ima povoljne uslove za to. Pčele sa voća uzimaju nektar i polen, a zauzvrat oprašuju voćke i ostale gajene biljke i povećavaju prinos za 81 odsto – rekao je predsednik Udruženja i pčelar dr Svetomir Stamenković, profesor univerziteta u penziji i jedan od najstručnijih srpskih znalaca za oblast zaštite bilja.

Profesor je i pokretač izložbe „Med i voće”, prvi put održane krajem prošle sedmice na Gradskom trgu u Čačku, gde su bili dobrodošli svi proizvođači koji su imali da pokažu štogod vredno.

Možda će manjak pčela da bude nadomešten umnožavanjem društava, blagodareći izuzetnim cenama meda i u ovoj sezoni. Tako nam jedan od izlagača i vodeći čačanski pčelar Marjan Gojković pripoveda da je kod njega cena ovogodišnjeg meda 1.500 dinara za kilogram bagremovog ili šumskog, a 1.200 za ostale vrste.

– U našoj kući su pčelari već šesto pokolenje i stekli smo stalne kupce koji se ne raspravljaju o ceni. Među njima je, recimo, već godinama i ambasada Republike Poljske u Beogradu i njihove diplomate, lično ili preko kurira, kod nas u Čačku svakog meseca kupuju i pet kilograma meda od kestena – kaže Gojković za „Politiku”.

To je jedan od noviteta iz njegovog porodičnog pogona. Veli da je pašu našao na obroncima Jelice, u selu Kačulicama, gde njegov prijatelj ima zasad od pet hektara pitomog kestena. Marjan nam nudi plastičnu kašičicu da probamo: otmen ukus sa jedva osetnim tragom gorčine. Ambasada nije pogrešila. U susednoj tegli nepoznata materija, gusta i kao sneg bela.

– To je med od uljane repice. Zbog te paše morao sam da vozim pčele 300 kilometara na sever, u Srpski Itebej, ili 400 do Sente. Ove godine vozio sam ih na 17 različitih lokacija radi paše. Stavim na dva kamiona po 50 košnica i srećan put.

On ima ukupno 70 različitih proizvoda kojima je med osnova („U računaru otvorim spisak bar-kodova i to se lako izbroji”) i ugovor sa odgovarajućom ustanovom iz Kraljeva koja redovno prati svojstva sve njegove robe.

– Iz mojih stotinu košnica ove jeseni ocedio sam 1.800 kilograma meda i ovo je možda najbolja godina koju pamtim, a pamtim prilično – reče nam Marjan Gojković.

Još jedan non pejper u kome se nude rešenja za KiM, ovaj put na temu formiranja Zajednice srpskih opština objavio je danas prvo Albanian post, a potom i prištinska Koha, a u njemu, kako tvrde, međunarodni stručnjaci predlažu da se zastoj u formiranju ZSO prevaziđe donošenjem zakona kako bi ta, kako navode, zakonska obaveza Prištine iz Prvog briselskog sporazuma iz 2013. godine bila realizovana preko parlamenta, a ne vlade.

U dokumentu na devet stranica pod nazivom „Savetodavni koncept”, tvrdi se da bi usvajanje „Zakona o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji” predstavljalo okvir za rešavanje prepreka koje postavlja tzv Ustav privremenih prištinskih institucija.

Međunarodni stručnjaci koji su navodno autori ovog dokumenta „odgovaraju” na tvrdnje Prištine da pravni kapacitet ZSO treba da bude identičan postojećoj Asocijaciji kosovskih opština, predlogom da vlasti u Prištini odmah ponište registraciju te organizacije koja funkcioniše kao nevladina organizacija.

Autori ukazuju na to da Asocijacija kosovskih opština, koja je formirana prema odredbama Zakona o slobodi udruživanja u nevladine organizacije, predstavlja „flagrantno kršenje zakona i ismevanje osnovnih demokratskih principa upravljanja”.

U dokumentu se predlaže izrada novog zakona, koji takođe pokriva pravo opština na udruživanje, a koji bi potpao pod zakon o vitalnom interesu koji zahteva pravilo dvostruke većine.

Pravilo dvostruke većine, tvrde autori, diktira neophodnost aktivnog učešća poslanika kosovskih Srba u zakonodavnom procesu.

Zakon bi, navodi se, važio za sve opštine, a ne samo za one sa srpskom većinom, a sve što bi bilo potrebno za osnivanje Zajednice bila bi volja opština da postanu njen deo.

Kroz novi zakon, kaže se u dokumentu, obezbedio bi se „opšti okvir za organizacionu strukturu, ciljeve, pravne akte vlasti, procedure za uspostavljanje i poništavanje, odnos sa centralnim vlastima, budžet, pravnu sposobnost i druge organizacione aspekte koje uspostavljaju opštine za saradnju i međuopštinsku koordinaciju”.