MENISNC
Pretraga
21.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 788

Rakete pale na Poljsku, ima poginulih

Od
miki
-
0

Dve osobe pogunule su u eksploziji kada su dve rakete pale na teritoriju Poljske na samoj granici sa Ukrajinom, pišu poljski mediji.

Poljski premijer sazvao je hitan sastanak vladinog Komiteta za bezbednost i odbranu, saopštio je njegov portparol.

Kako je preneto na društvenim mrežama, dve zalutale rakete pale su u grad Przevodov u Poljskoj na granici sa Ukrajinom. Pogodili su sušare za žito, a tom prilikom poginulo je dvoje ljudi.

Ove informacije još uvek nisu potvrđene od strane poljskih zvaničnika.

Policija, tužilaštvo i vojska su na licu mesta.

Žena kažnjena zbog kršenja pravila o COVID-u na granici

Od
Dara Milovanović
-
0

Uprkos što je većina ograničenja putovanja između Kanade i SAD ukinuta već mesecima, zbog pandemije, optužbe izrečene kada su bile na snazi ​​još uvek idu na sudove.

Još jedan slučaj nedavno je okončan u sudnici u Sarniji, gde se Taniya Douglas izjasnila krivom za nepoštovanje naloga prema Zakonu o karantinu. Sud je saslušao Douglas koja se 8. marta vozila preko mosta Blue Water od Michigana do oblasti Sarnia bez dokaza o odgovarajućem testu pre dolaska.

Tada je bio potreban negativan molekularni PCR test u roku od 72 sata od dolaska u Kanadu za sve kopnene putnike, uključujući Kanađane, koji prelaze granicu.

“Smatralo se da nije izuzeta od testiranja pre dolaska jer nije vakcinisana”, rekla je pomoćnica državnog tužioca Lori MacIntosh dok je čitala činjenice.

Douglas se takođe nije popunila aplikaciju ArriveCAN, pre prelaska tog utorka, a  prema zakonu.

“Okrivljena je rekla da neće popuniti ArriveCAN zbog ličnih uverenja u vezi s tim. I rekla je da se neće testirati na COVID zbog ličnih uverenja”, rekla je MacIntosh.

Kanadskom državljaninu, Douglas, granični službenici su i dalje dozvolili da napusti USA i uđe u Kanadu, ali joj je izdat sudski poziv sa tri optužbe. Nakon što se za jednu tačku izjasnila krivom, ostale su povučene.

MacIntosh je predložila kaznu od 300 dolara.

MacIntosh je takođe istakla da je Zakon o karantinu bio zakon koji je u to vreme trebao biti poštovan, ali je niža kazna uravnotežila te potrebe zajedno sa promenama koje su napravljene od tada.

Testiranje je prestalo u proleće, dok je aplikacija ArriveCAN ukinuta ranije ove jeseni.

Sudija Debra Isaac izrekla je predloženu kaznu i dala T. Douglas dva meseca da plati.

Novčana kazna bila je slična kaznama koje su izrečene u sudnici u Sarniji krajem septembra baš kada je aplikacija odbačena. Međutim, nekoliko meseci ranije, otac iz područja Huntsvillea koji je ohrabrivao svoju porodicu da ignoriše pravila graničnog testiranja kada se vraćao iz SAD-a u Kanadu na prelazu u području Sarnia, dobio je kaznu od 1.500 dolara.

SERBIANNEWS/CANADA

Balkan house-kuća dobre hrane

Od
Dara Milovanović
-
0

Zdravlje na usta ulazi kaze nasa narodna poslovica . Svi znamo koliko je vazno da se hranimo zdravo i kvalitetno i koliko paznje posvecujemo dobroj trpezi. Jednostavno receno ,mi smo narod koji voli da dobro pojede ,popije i da se proveseli. Jedno od takvih mesta u Vankuveru gde cete se osecati kao da ste u domovini jeste i najstariji srpski restoran-Balkan house.
Enterijer jednostavan, osoblje prijatno, i dok tiho svira muzika sa radija mozete uzivati u nadasve dobroj hrani.
Restoran postoji od 1996. godine i prvobitno se nalazio preko puta zabavnog parka PNE u Vankuveru a njegov prvi vlasnik bio je Veselin Birac. Od 2001 prelazi na sadasnju adresu na Edmonds street 7530 u Burnabiju kada ga preuzima porodica Vidomira i Ljiljane Cucukovic. Kao porodicni restoran posluzuje tradicionalnu hranu jugoistocne Evrope ,nastavlja da se razvija i siri
i stice sve vecu popularnost.
Od 2017. Preuzimaju ga sadasnji vlasnici Nemanja i Duška Bujak. Nemanja je dugi niz godina bio deo tima Balkana a kada je preuzeo restoran ulozio je maksimum svoje snage, vremena i truda da nastavi i unapredi tradiciju Balkan house, da docekuje stare i nove goste kako i dolikuje : sa osmehom i izuzetno dobrim jelovnikom. Hranu nabavlja od lokalnih snabdevaca ,meso je uvek sveze i kvalitetno.

Pitala sam Nemanju sta je trenutno najpopularnije jelo, a on je preporucio
Balkan plate uz koje cete dobiti prilog i salatu po izboru .Greske nema ni ako porucite poznatu Karadjordjevu sniclu ili nesto sa rostilja. Porcije su obilne , sa ovog mesta necete otici gladni.
” Dolaze ljudi sa nasih prostora ali isto tako Kinezi , Indusi , Madjari. Kaze Nemanja Kinezi najvise vole kako on priprema svinjetinu . U Balkanu mozete pojesti i ribu ,pastu ili vegetarijanski obrok ” kaže Nemanja.Balkan House - Edmonds - 14 tips from 141 visitors
Kapacitet restorana je 100 -115 mesta. Pogodan je za proslavu rodjendana i ostalih porodicnih svecanosti ali bave se i keteringom. Ranijih godina dolazili su nasi poznati pevaci : Miki Jevremovic, Dzej Ramadanovski ,Dejan Tejovac ,docekivale se Nove Godine , organizovala razna veselja. Poslednje dve godine bile su izuzetno teske jer je ova vrsta biznisa bila pogodjena raznim restrikcijama u vreme pandemije .Uprkos svemu opstao je nas Balkan house.BALKAN HOUSE - 141 Photos & 50 Reviews - 7530 Edmonds Street, Burnaby, BC, Canada - Yelp
U planu je organizacija nove Novogodisne noci uz zivu muziku i svecani jelovnik.
Ako zelite da lepo provedete vece sa prijateljima pozovite ih u Balkan . Mozete opusteno da sedite, razgovarate i uzivate u hrani i muzici a da vas niko ne ometa . Nece doci da vas uznemiravaju svakih 5 min sa pitanjema kakav je prvi zalogaj, kakav vam je drugi, treći …, da li je sve u redu ,da li jos nesto treba , pa da steknete utisak da treba sto pre da jedete i da idete kuci.Osecate cete se kao da je ovo vasa druga kuca . Mozete sedeti satima i uzivati u prijatnoj atmosferi i jos boljoj hrani.

Kad se pozelite dobre balkanske hrane ovo je pravo mesto.

SERBIANNEWS/CANADA

Košarkaši Srbije posle velike borbe savladali Tursku

Od
miki
-
0

Košarkaška reprezentacija Srbije pobedila je večeras u Beogradu selekciju Turske sa 77:76 (24:21, 13:13, 17:20, 23:22), u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023. Srbija je napravila još jedan korak ka Svetskom prvenstvu, sada ima pet pobeda i tri poraza i druga je na tabeli Grupe I, dok Turska ima skor 3:5 i zauzima četvrto mesto.

Najefikasniji u timu Srbije bio je Marko Gudurić sa 18 poena, dva poena manje je ubacio Dušan Ristić, Ognjen Dobrić je dodao 11, Luka Mitrović deset, a Vladimir Lučić osam poena.

U redovima Turske najbolji je bio Skoti Vilbekin sa 22 poena, Onuralp Bitim je postigao 18, a Kenan Sipahi 11 poena, javlja Beta.

Srbija je meč u nekadašnjem Pioniru počela trojkom Ristića, ali je Turska odgovorila serijom 7:0 i sve do finiša prve četvrtine čuvala prednost. Posle poena Gudurića i trojke Jaramaza, Srbija je povela (21:17), a na prvi odmor otišla je sa plus tri (24:21).

Izabranici Svetislava Pešića su tokom cele druge deonice imali prednost, najveća je iznosila 37:29 na dva minuta pre kraja poluvremena, ali je Turska do kraja uspela da priđe na tri poena zaostatka (37:34).

Turska je sredinom treće četvrtine posle trojke Bitima povela (45:46), a u poslednjoj deonici je sve počelo od nule pošto su ekipe u taj deo igre ušle izjednačene – 54:54.

Velika borba se vodila u poslednjoj deonici, ekipe su se smenjivale u vođstvu, a sve je rešeno u poslednjem minutu. Poenima Gudurića, Srbija je povela sa 77:76, nakon čega su usledile greške na obe strane.

Mitrović je u poslednjem napadu Srbije izgubio loptu, da bi na drugoj strani Lučić odigrao sjajnu odbranu i sprečio Vilbekina da pogodi za pobedu Turske.

Srbija će u februaru gostovati Grčkoj i dočekati Veliku Britaniju, dok će Turska ugostiti Letoniju i gostovati Belgiji.

Utakmica u hali „Aleksandar Nikolić” počela je minutom ćutanja zbog terorističkog napada u Istanbulu u kojem je poginulo šest osoba.

Rezolucija Generalne skupštine UN: Rusija da plati ratnu odštetu Ukrajini

Od
miki
-
0

NjUJORK – Generalna skupština Ujedinjenih nacija odobrila je danas rezoluciju u kojoj se navodi da Rusija mora da plati Ukrajini ratnu odštetu i da je Moskva odgovorna za invaziju na Ukrajinu., prenosi Tanjug.

U rezoluciji, koju je podržalo 94 od 193 država članica Generalne skupštine UN, navodi se da Rusija mora da odgovara za kršenje međunarodnog prava u Ukrajini i protiv Ukrajine.

U rezoluciji se navodi i da Rusija „mora da snosi pravne posledice za sve svoje međunarodne protivpravne postupke, uključujući i isplatu obeštećenja za povrede i bilo kakvu štetu prouzrokovanu takvim radnjama”, preneo je Rojters.

Rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu, podseća britanska agencija.

Sednica je održana na inicijativu Kanade, Gvatemale, Holandije i Ukrajine.

Rusija je bila protiv usvajanja dokumenta, izjavivši da nacrt rezolucije nema pravnu težinu i da predstavlja „ništavni pokušaj da se legalizuje ono što se ne može legalizovati sa stanovišta međunarodnog prava”.

Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je na sednici da zapadne zemlje nastoje da iskoriste blokirana suverena sredstva Rusije kako bi nastavile sa isporukama i otplatom oružja koje je već dostavljeno Kijevu i nazvao je ovu mogućnost „očiglednom pljačkom”.

Predstavnik Rusije je upozorio da bi usvajanje rezolucije moglo da se kao „bumerang” vrati njenim inicijatorima i upozorio da će „takva odluka samo dovesti do povećanja nestabilnosti i napetosti u svetu”.

Đoković pobedio Cicipasa na startu završnog mastersa u Torinu

Od
miki
-
0

Najbolji srpski teniser Novak Đoković pobedom je započeo ATP finale u Torinu, pošto je večeras u prvom kolu „Crvene grupe” savladao Grka Stefanosa Cicipasa 6:4, 7:6 (7:4)

Bio je to njihov 12. međusobni duel i 10. pobeda srpskog tenisera, deveta u nizu, javlja Tanjug.

Ranije danas, u prvom meču grupe Rus Andrej Rubljov savladao je sunarodnika Danila Medvedeva 6:7 (7:9), 6:3, 7:6 (9:7).

Za dva dana u drugom kolu sastaće se Đoković – Rubljov i Cicipas – Medvedev.

Turnir u Torinu igra se za nagradni fond od 14.750.000 dolara.

Vlada Crne Gore predložila budžet za 2023. od 2,83 milijarde evra

Od
miki
-
0

Crnogorski ministar finansija Aleksandar Damjanović predstavio je danas na sednici vlade Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, koji je projektovan na 2,85 milijardi evra.

Na početku sednice, premijer Dritan Abazović je rekao da je bužetom prvi put predviđen rast plata u javnoj administraciji, prosveti i policiji.

Predlogom budžeta za narednu godinu, predviđa se takođe povećanje ukupnih socijalnih davanja za 45 miliona evra, dok je 35 miliona namenjeno za povećanje penzija. Kako je saopšteno, za povećanje plata je opredeljeno 67 miliona evra, prenosi RTCG.

„Ova, 43. po redu vlada, nije se zaduživala tokom godine. Izvoz je 70 odsto veći nego prethodne godine, a pokrivenost uvoza izvozom došla je na 20 odsto. Rast ekonomije je 7,7 odsto i naredne godine se očekuje rast od 5,0 odsto”, naveo je Abazović, prenosi Tanjug.

Dodao je da se budžetskim predlogom prvi put uvodi dečiji dodatak za svu decu Crne Gore i prvi put su predviđena sredstva za novorođenčad.

Ministar Damjanović je naveo da su budžetom predviđena nikad veća socijalna davanja u ukupnom iznosu od 785 miliona evra.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da će nedostajuća budžetska sredstva za narednu godinu biti na nivou od 705 miliona evra, a predviđen je i limit za zaduženje države u idućoj godini do 600 miliona evra.

„Narod protiv trovača“ u Beogradu, traže konkretne mere za smanjenje zagađenja

Od
miki
-
0
Izvor: N1 Beograd

“Narod protiv trovača” – zbog konstantno visokog nivoa zagađenja vazduha u centru Beograda održan je protest. Građani iz čitave Srbije okupili su se ispred ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu, a protesna šetnja završila se na Trgu republike. Traže se konkretne mere države koje bi dovele do smanjenja aerozagađenja.

Prema rečima reportera N1, ovo je peti protest ovog tipa i nosi naziv „Narod protiv trovača“, a zahtev demonstranata je da država mnogo više obrati pažnju na aerozagađenje.

Na početku protesta, ispred zgrade Predsedništva se okupio veliki broj građana, kao i u Ulici Kralja Milana.

Zatim su demonstranti krenuli u šetnju, a na Trgu republike su im se sa kamiona sa ozvučenjem obratili eko aktivisti iz brojnih gradova Srbije.

Govornici su ukazali da je aerozagađenje prisutno u većini gradova naše zemlje, kao i da građani nisu dovoljno obavešteni o njegovoj štetnosti.

Nakon toga, protest je završen, uz najavu da će se, ukoliko nadležni ništa ne urade – radikalizovati.

Za vreme šetnje bio je blokiran saobraćaj od Slavije prema centru grada.

Bojan Simišić iz „Eko straže“ naveo je za N1 da je ova organizacija podnela nadležnima listu zahteva od kojih je ispunjen samo jedan, a to je da se na RTS-u građani svakodnevno obaveštavaju o zagađenju.

„Međutim, nije dovoljno da budemo samo informisani, moramo da uradimo nešto po pitanju jednog od najvećih problema u Srbinji danas. Podsećam da evropske agencije za zaštitu životne sredine kažu da čak 15.000 ljudi umre godišnje zbog ovog problema. Mi imamo akcioni plan, ali nemamo nikakve signale iz Vlade Srbije da će njega da primene. Imamo krajnje negativne signale, gde se prikazujemo u negativnom kontekstu, ali su građani danas došli da kažu svoje, baš iz tog razloga“, rekao je Simišić.

Na protest je pozvala grupa građana „Eko straža“ koja je u pozivu navela da je zahtev protesta da vazduh u glavnom gradu bude bezopasan.

Radošević: Rio Tinto dovlači tešku mehanizaciju, litijum pitanje života i smrti

Od
miki
-
0
Igor Radošević, ekološki analitičar ocenio je da je pitanje vađenja i prerade litijuma u Srbiji pitanje ne politike, ekonomije ili ekologije, već pitanje života i smrti. On je rekao i da kompanija Rio Tinto nikada nije prestajala da radi u Srbiji, kao i da ekolozi imaju insajderske informacije sa nekoliko strana da je navodno obustavljanje poslovanja te kompanije bilo “privremena opcija pred aprilske izbore” pošto su blokade na mostovima pretile da naprave prevagu na izborima. Rio Tintu je tada, kako dodaje, naloženo da primire svoje “aktivnosti”.
„Nisam video da je Rio Tinto zatvorio kancelarije ovde…Zašto dovlače tešku mehanizaciju iz Australije? Dobili smo insajderske informacije koje to potvrđuju, a teška mehanizacija služi bušenju“, rekao je Radošević u emisiji „Iza vesti“ TV N1.

Prema njegovim rečima, poenta priče je da se država trenutno samo primirila, da projekat Rio Tinto nije obustavljen, te da je to učinjeno da bi se smirio bes naroda koji je izašao na ulice, što je uplašilo vlast. On je ocenio i da je diplomatskim putem zloupotrebljen organizator protesta pošto je dao reč da će da povuče ljude kad vlast ispuni uslove.

Radošević navodi da je posle toga bes naroda splasnula. „Ali, koliko vidim, narod se ponovo budi i čeka nove proteste“, kaže.

„Najava izgradnje fabrike baterija u Srbiji jako loša vest“

Slovački proizvođač baterija InoBat saopštio je ranije danas da je potpisao memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije u vezi sa izgradnjom fabrike baterija za električna vozila ukupnog kaciteta od 32 gigavata, objavila je slovačka agencija TASR, pozivajući se na Rojters. Jedna od investitora u InoBat je rudarska grupa Rio Tinto. Povodom te vesti, Radošević je naveo da je to „jako loša vest“ i da Rio Tinto nikad nije ni otišao iz Srbije.

Objašnjava i da svaka kompanija, kada dobije zabranu rada od zemlje u kojoj posluje, znači da  prekida sve dogovore, da obustavlju priču sa litijumom. To znači i da treba da zatvori kacelarije i izađe iz zemlje – što se u ovom slučaju nije dogodilo.

Priča o fabrici baterija ekonomski može da bude dobra ali ne pod uslovom da se u istoj zemlji vadi i prerađuje litijum i prosleđuje u fabrike, kaže Radošević.

On ocenjuje da je u slučaju fabrike „Ilevenis” u Subotici drugačija situacija u odnosu na Rio Tinto, budući da su rekli da će sirovine donositi i iz inostranstva, da neće litijum vaditi i prerađivati u Srbiji.

„Otvaranje fabrike baterija može da bude dobra stvar samo ako se kod nas ne vadi i prerađuje litijum jer prerada izaziva posledice po životnu sredinu“, kaže.

„Litijumske baterije uskoro zastarele – kao da kupujete auto star 30 godina“

Radošević objašnjava i da će litijumske baterije uskoro biti zastarele, da se pojavljuju nove – natrijumske, aluminijum i so baterije koje su jeftinije, ali i dugotrajnije. „To vam je kao da kupujete sada automobil star 30 godina, trenutno se litijumske baterije koriste, ali dugoročno gledano – posledice su ogromne od litijuma“, ističe ekološki analitičar.

„Pritom jadarit je stena, unutar nje su litijum i bor, a da biste to iz nje izvukli potrebne su ogromne količine sumporne kiseline, a čak se pominje i cijanid“, navodi Radošević i poziva se na izjavu profesora Ratka Ristića da je za preradu litijuma potrebno 15.000 cisterni cijanida, ali i 1.100 tona sumporne kiseline dnevno.

Na pitanje da li je sve to ekonomski, ekološki ili politički problem u Srbiji, Radošević odgovara:

„To je pitanje života i smrti“ i dodaje da imate situaciju da ćete zbog rudnika morati da evakuišete stanovništvo, da je Rio Tinto hteo da koristi i sistem za ispust voda pored Drine, a da umesto toga sada planiraju da puste otpadne vode u reku Jadar i plodno zemljište jer je taj deo zemlje prepun podzemnih voda.

„Nova ministarka dovedena da započete projekte sprovede do kraja“

Upitan kako je moguće da drugi po snazi konglomerat u eksploataciji rude u svetu koji zapošljava 45.000 ljudi sebi dozvoljava „šunja kroz Srbiju“ i da se bavi bušenjem noću, Radošević navodi da RT ne želi konflikte, da su imali situaciju da im je radnik pretučen od strane meštana, te da oni tamo ne smeju slobodno da se kreću.

Izneo je i podatak da iz Rio Tinta plaćaju kuće u oblasti Jadra po 150.000 evra, pa i više i da su prema poslednjim informacijama koje je dobio dve kuće prodate za 480.000 i 520.000 evra.

Povodom izjave nove ministarke Dubravke Đedović da je Srbija srećna što ima litijum, on ocenjuje da je „nova ministarka dovedena da započete projekte sprovede do kraja“.

„Ne verujem ni prošloj ni ovoj ministarki. Ova nova je obrazovana gospođa, radila je u Evropskoj investiconoj banci za Zapadni Balkan gde je imala veliku platu, tamo su plate 5.000 evra pa na gore. Bila je i član IO Komercijalne banke, tu nema niko ispod 5.000 evra platu, a onda neko sa tom platom da dođe da bude ministar i radi za pet puta manji novac…Tu postoji sumnja na skrivene motive i skrivene interese“, dodaje Radošević.

Kako nešto tako obično kao što je kiša u Vankuveru, može izazvati ozbiljne probleme u kanadskom prehrambenom sistemu

Od
Dara Milovanović
-
0

Nešto se dogodilo na obali Britanske Kolumbije krajem prošlog meseca što je bilo toliko ozbiljno da je izazvalo šok kroz celi kanadski prehrambeni sistem. To je primoralo da se više od deset teretnih vozova zaustavi u Prerijama, od kojih je svaki bio natovaren stotinama tona tek požnjevene pšenice, ječma i repice namenjenih svetskim tržištima usred krize inflacije hrane. Brodovi za teret čekali su na dokovima ili usidreni uz obalu, dodajući još jednu veliku, ranu u oku, pogledu na okean sa ostrva Salt Spring, umanjujući sve strpljenje koje je tamo preostalo među vlasnicima kuća.

U Vancouveru je padala kiša.

Nije bilo ni prvi put. Izvoznici žitarica, železnice i brodarske kompanije kažu da najprometnija kanadska luka u suštini prestaje da utovaruje žitne brodove kad god pada kiša u Vancouveru. To se u proseku događa oko 165 dana u godini, ubijajući produktivnost i nagomilavajući dodatne naknade i kasne kazne izvoznicima žitarica, koji se, zauzvrat, vraćaju unazad kroz lanac nabavke i briju novac sa svake merice žita koje kanadski farmer pokuša prodati.Problem je postao toliko frustrirajući da su glavni lideri industrije počeli da govore. Canadian Pacific Railway Ltd. javno je pozvala saveznu vladu da interveniše. A Trejsi Robinson, izvršna direktorka Canadian National Railway Co., požalila se da bi naš lanac snabdevanja mogao da bude poništen „kišom u jednom od najkišovitijih regiona Kanade“, u komentaru u Financial Postu 4. novembra .

„Uglavnom svi ostali na svetu tovaraju se po kiši“, rekao je John Heimbecker, izvršni direktor kompanije Parrish and Heimbecker Ltd. sa sedištem u Winnipegu, najvećeg mlinara u zemlji i jednog od najvećih izvoznika žitarica. „Dakle, mislili biste da bismo između svih mogli to očistiti.”

Ipak, i dalje pokušavaju nakon najmanje 15 godina. Kompanije za proizvodnju žitarica i kompanije za transport žitarica koje posluju u luci potrošile su milione na obuku i opremu za bezbedno utovar žitnih brodova po lošim vremenskim uslovima. Većina terminala za žito to još uvek ne radi.

„Na kraju, jednostavno ne ide“, rekao je Heimbecker. “Razgovarali smo o ovome već dugo, dugo vremena i čini se da ništa nije urađeno.”

Zadnja priča

Postoji dug i kratak odgovor kako smo dospeli ovde. Kratak odgovor je da zrno ne može da se nakvasi. Sedi u skladištima masivnih teretnih brodova sedmicama, na putu za Aziju, Afriku ili Evropu, i trune na moru, ako je mokar kada krene na putovanje.

U vedrim danima, brod otvara svoje otvore, a lučki terminal za žito ispušta žito direktno u zjapajuća skladišta za teret. U kišnim danima, transporteri prekrivaju cerade preko skladišta kako bi žito održali suvim, barem su to činili do 2005. godine, kada su inspektori Kanade utvrdili da nije bezbedno.

Kiša se nakupila na ceradama i radnici su se morali popeti na poklopce otvora kako bi skinuli cerade bez prolivanja vode na teret. Pritom su rizikovali da se okliznu na mokri metal i da padnu 10 do 20 stopa u brodsko skladište.Nakon tri godine pravnih prepirki, sudija saveznog suda na kraju se složio sa inspektorima o opasnostima cerada 2008. godine, što je navelo Ministarstvo saobraćaja da finansira istraživanje sigurnih načina utovara žitarica po kiši.

Sada, dugačak odgovor. Od tog vremena, sindikat koji predstavlja lučke radnike BC-a ide napred-nazad sa svojim članovima koji uzaludno pokušavaju pronaći rešenje koje će zadovoljiti obe strane.

Alternativa ceradama je nešto što se zove rupa za hranilicu. Radnici ubacuju cev u nešto što izgleda kao šaht u poklopcu brodskog otvora i kroz cev ubacuju žitarice u skladište. To je sporije od gađanja žitarica direktno u otvoreni prostor, ali sprečava kišu od tereta.

Takođe je potrebno da tovarni transporteri budu na vrhu poklopca otvora, pod istim rizikom od pada kao kod prethodne metode. Članovi International Longshore and Warehouse Union Canada (ILWU) su u više navrata odbijali raditi s rupama za dovod bez neke vrste aparata koji bi ih zaštitio od klizanja i pada sa poklopca otvora.

Udruženje BC Maritime Employers Association (BCMEA), koje predstavlja brodarske kompanije, kompanije za radnike i operatere terminala, tvrdilo je da je metoda sigurna, jer su radnici prvo postavili pilone i zalepili traku na poklopac otvora kako bi ogradili opasnu zonu dva metra udaljenu od ivice .

Ali 2018. godine, industrijski arbitar pozvan da reši dugotrajni spor između sindikata i BCMEA, odlučio je da to nije dovoljno.

„Radnik bi se mogao spotaknuti o šiljak ili konus i okliznuti, skliznuti ili pasti; ili se zaplesti u traku i pasti preko ivice”, rekla je arbitar Kate Young u izveštaju od 99 stranica, dodajući da je čula dokaze o četiri “velika incidenta” u kojima su radnici pali sa poklopca otvora početkom 2000-ih.

Ona je stala na stranu sindikata, presudivši da poslodavci moraju postaviti zaštitne ograde kako bi zaštitili radnike od pada sa poklopca otvora dok, utovaruju žito po kiši. Poslodavci su protestovali, rekavši da je potrebno predugo da se postavljaju zaštitne ograde. Arbitar je, međutim, utvrdio da je potrebno manje od pola sata da ih postavi, a otprilike isto vreme i da ih sruši.

To zapravo ne funkcioniše

Casey McCawley je vodio operacije na zapadnoj obali za Parrish & Heimbecker dok nije otišao u penziju prošlog meseca. Kompanija za proizvodnju žitarica upravlja sa dva terminala koji utovaruju žito na brodove oko Vancouvera. Iz prve ruke gledao je borbu oko utovara. Na prvi pogled, rekao je, Jangov izveštaj se čini razumnim.

„Pogledate, kažete, ‘OK, to zvuči prilično dobro’,” rekao je. “Samo postavite veliku sigurnosnu ogradu na držaču. To izgleda u redu. Izgleda sigurno. Problem je: to zapravo ne radi.”

Potreban je kran i dodatno osoblje da bi se zaštitne ograde postavile na brod kada pada kiša, rekao je. Podešavanje može potrajati dva do tri sata, plus još dva do tri sata da se skine, a nakon svih tih napora, ubacujete brzinom od 60 posto kroz rupe za dovod.

„Devet puta od 10, bolje vam je da ne postavljate ogradu“, rekao je. „Samo čekaš da kiša prestane i lije.”

Ako imate sreće, vreme se brzo popravi i terminal može sustići. U Vancouveru, međutim, kiša može potrajati danima, posebno tokom kišne sezone između novembra i januara, što se dešava gotovo tačno u skladu sa periodom najvećeg izvoza žitarica u Kanadi.Vancouver pada barem nešto kiše — više od 0,2 milimetra — u proseku 165 dana godišnje, sudeći po merenjima između 1981. i 2010. godine, rekao je Yimei Li, meteorolog pri Environment and Climate Change Canada. Grad dobije pet milimetara ili više kiše oko 75 dana svake godine, a 10 milimetara ili više oko 41 dan godišnje.

McCawley i Heimbecker, izvršni direktor P&H-a, procijenili su da njihovi terminali gube ukupno 30 do 40 dana produktivnosti godišnje zbog lošeg vremena.

Ne mora biti ovako, rekao je McCawley. Druge luke u tom području, uključujući Portland, uspevaju utovariti žito po vlažnom vremenu, nešto što je Kama Simonds, portparol luke Portland, potvrdio putem e-pošte.

“Svi smo zabrinuti za sigurnost. Želimo da naši zaposleni budu sigurni”, rekao je McCawley. “To zapravo nije sigurnosni problem. Možemo koristiti tehnologiju za utovar kroz otvore za dovod i osigurati da nema radnika na poklopcima otvora.”

BCMEA je saopštila da je industrija uložila “milione dolara u obuku i opremu” za bezbedni utovar kroz rupe za dovod, ali neki terminali za žito i dalje odlučuju “da to ne rade na osnovu sopstvenih operativnih i infrastrukturnih razmatranja”, navodi se u saopštenju predstavnika Roba MacKaya -Dun.

Efekti talasanja

Da bi pokazao koliko ozbiljna mogu biti isključenja zbog vremenskih prilika u Vancouveru, šef sektora žitarica CN Rail-a odabrao je jednu sedmicu krajem oktobra kao primer. Te sedmice je u Vankuveru padala kiša skoro svaki dan , što je napunilo terminale za žito u luci do tačke, gde CN više nije mogao da šalje vozove, jer terminali više nisu mogli da prime žito.

“Imali smo natovarenih 18 vozova koji su ili stajali na početku ili duž rute, vezani,” rekao je David Przednowek, pomoćnik potpredsednika za žito u CN. To je veliki deo naše flote.”

To je oko 15 posto CN-ovog fonda vagona za žito, od kojih svaki u proseku nosi oko 100 tona.

Železnice su ove godine bile pod ogromnim pritiskom da prebace veliku žetvu žitarica — koja se procenjuje na oko 75,2 miliona tona — iz Prerija na obalu Pacifika.

Ovogodišnja žetva postala je jedan od najvažnijih useva koje je ova zemlja proizvela u poslednje vreme, jer inflacija hrane dostiže kaznene nivoe, a zabrinutost za sigurnost hrane se javlja širom sveta.Železnice su se ponekad mučile da održe korak. Koalicija za transport poljoprivrednih proizvoda, koju vodi skup lobističkih grupa farmi, otkrila je da su CN i CP napunili oko 86 posto svih vagona žitarica naručenih u poslednjoj sedmici oktobra, u odnosu na 71 posto prethodne sedmice.

Robinson, izvršni direktor CN-a, rekao je da su za to kriva pravila oko kiše u Vancouveru.

„Kiša pada u Vankuveru, u stvari, pada često“, rekla je ona u svom komentaru. “Ako su terminali za žito puni, onda ti isti vozovi koji prevoze rekordne količine žitarica u novim, specijalizovanim vagonima velikog kapaciteta koje je kupio CN, moraju sediti i čekati na vratima najprometnije luke u zemlji.”

CP Rail se suočava sa sličnim problemom, s najnovijim izveštajem o lancu snabdevanja koji pokazuje da je 10 natovarenih vozova žitarica bilo vezano i nije moglo ući u lučke terminale od prošle sedmice.

Godišnji zimski plan CP Rail- a , koji opisuje kako železnica planira da se nosi sa lošim vremenskim prilikama, usmeren je na sindikat radnika u BC-u zbog izazivanja „kaskadnih efekata talasanja kroz celi lanac snabdijevanja“. Sindikat, ILWU, nije odgovorio na više zahteva za komentar.

“Svake godine postoje duži vremenski periodi kada se gubi kapacitet transporta na zapadnoj obali Kanade kroz luku Vancouver jer sindikalne radne snage radije čekaju da prođu loše vreme, pre nego što utovare žito, iako postoje rešenja koja omogućavaju siguran utovar, što su korišćeni u prošlosti”, navodi CP Rail u svom izveštaju.

U nastavku se poziva savezna vlada da “igra konstruktivnu ulogu” u pronalaženju rešenja.

Kancelarija ministra saobraćaja Omara Alghabre, međutim, navodi u saopštenju da je moguće utovar u Vancouveru po lošem vremenu “pod uslovom da se poštuju neophodni sigurnosni standardi i protokoli”. Dalja pitanja uputio je luci i poslodavcima radnika.

Pogled sa vode

Peter Amat, generalni direktor Pacific Basin Shipping (Canada) Ltd., kompanije za prevoz tereta koja vodi oko 250 brodova, rekao je da su kašnjenja zbog kiše u Vancouveru drugačija od bilo koje druge luke u svetu. Naravno, njegovi brodovi se ponekad zadrže negde drugdje, ali još uvek možete utovariti kroz rupe za dovod, a kiša jednostavno ne pada tako često, niti traje toliko dugo kao u Vancouveru.

„Mora postojati bolji način da se to uradi“, rekao je. “Nije neobično da brodovi dolaze ovamo i čekaju 25 do 30 dana da uđu na utovar ili istovar.”

Njegova kompanija sada dodaje naknadu — oko 2 do 3 USD po toni ove godine — na sav teret žitarica koji utovari u luku, kako bi se uzela u obzir vremenska kašnjenja. Dok čekaju da uđu u luku, zadržavaju se uz obalu, uznemiravajući stanovnike obližnjih ostrva.

Zamislite te brodove koji se gomilaju oko obale, rekao je Trevor Heaver, profesor emeritus specijalizovan za brodarstvo i logistiku na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Kao i kod malih boginja, pege nisu problem.

„Oni su ostatak toga“, rekao je. Oni nagoveštavaju šta se zaista dešava negde drugde.

U slučaju luke, koren problema uopšte nije u vodi. Nalazi se u gustini geopolitičkih pitanja i pandemije koja je dovela do porasta potražnje potrošača za teškom robom, manjka radne snage i zaostatka u transportu.

„To je čitav niz problema “, rekao je Heaver.Jedna od tih problema, evidentno, dolazi s neba, ali tek iduće sedmice, prema prognozama.

SERBIANNEWS/CANADA

1...787788789...1.525Stranica 788 od ukupno 1.525

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković