Da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju? Kada bi to pitanje danas bilo postavljeno na referendumu 43 odsto građana bi odgovorilo “da”. Protiv bi bilo 10 odsto manje. Svaki deseti ne zna šta bi odgovorio – to su rezultati istraživanja Ministarstva za evropske integracije.

Nakon dve godine pandemije anketari ponovo na terenu. Utvrdili su – nešto je manja podrška članstvu u Uniji nego pre dve godine, ali pad nije koliki se očekivao. U okolnostima rata u Evropi, energetske krize i inflacije, krize u dijalogu Beograda i Prištine – svega sedam odsto građana je promenilo mišljenje i nije više za evropski put Srbije.

“Građani su racionalni. Imate na jednoj strani emocije i to je ono što u velikoj meri definiše stavove nas samih o raznim pitanjima sa kojima se susrećemo, ali kada dođemo na teren realnog života, na teren koristi koji ovaj proces ima za građane i za državu, onda vi vidite da taj racionalni odnos prema ovoj temi izbija u prvi plan”, navodi Ivana Đurić iz Ministarstva za evropske integracije.

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ističe da je prethodni period u odnosima između EU i Srbije bio dosta težak i okarakterisan, s jedne strane, nedostatkom napretka u samom procesu, nedostatkom nekih opipljivih koristi za same građane.

Kada je stigla odluka da Brisel ukida vize Srbiji, podrška građana evrointegracijama bila je najveća – iznad 70 odsto. Najmanja kada su izručeni haški optuženici. Podrška varira, ali kako se proces integracija zahuktava, po pravilu i opada. To govori i primer Hrvatske, 2011. je samo 22 odsto građana bilo za ulazak u Uniju, dve godine kasnije na referendumu – 66 odsto.

Ipak, građani podržavaju same reforme. Dve trećine njih smatra da su neophodne i mimo ulaska u Uniju i to zbog borbe protiv korupcije, unapređenja zdravstva, obrazovanja, osnovnih prava i životne sredine.

I korist od članstva ilustruje Hrvatska – od 2021. do 2027. iz budžeta Unije dobiće više od devet milijardi evra bespovratno. Koliko i ceo Zapadni Balkan u tom istom periodu.

Dok javnost pokušava da “pročita” plan Zapada za Kosovo, pojavio se novi non-pejper u kojem se pominju posledice po Beograd i Prištinu ako se predloženo ne prihvati. Američki zvaničnici smatraju da je ovo istorijska prilika koju obe strane treba da iskoriste. Sagovornici N1 kažu da su pritisci Zapada na Beograd i Prištinu koji se tiču uskraćivanja podrške – realni.

Sve je između Beograda i Prištine bez naslova, datuma, potpisa i obaveza, a opet je zapisano na nekom papiru. Albenijan post objavio da u najnovijem non-pejper dokumentu Zapada piše da ako Kosovo i Srbija ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum sledi preokret odnosa sa EU i slede posledice.

„Kosovo ne može da pretenduje da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koja je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prigrli zapadne napore za trajni mir“, navodi se u non-epjperu, prenosi ovaj list.

A za Srbiju se kaže da „ne može da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir“.

Znači li to da su pritisci o kojima je govorio predsednik Srbije: prekid evroingracija, povlačenje investicija, ukidanje bezviznog režima i aranžmana sa MMF-om, opipljivi i realni?

„Uglavnom jeste, nije to neko spinovanje, realne pretnje postoje, ali je isto tako realno da su i Amerikanci rekli Kurtiju da će ZSO biti, sa ili bez njega“, kaže Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata.

Amerikanci uključeni u rešavanje kosovskog pitanja Derek Šole i Gabrijel Eskobar ocenili su u autorskom tekstu za portal KoSSev da ZSO jeste jedan od najvažnijih zadataka.

„Vreme je za osnivanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, a predlog EU o normalizaciji odnosa je istorijska prilika koju obe strane treba da iskoriste. Predsednik Bajden i kancelar Šolc su u februaru 2022. godine potvrdili spremnost i opredeljenost da se posao integracije Zapadnog Balkana privede kraju, kako bi se konačno ostvarila Evropa koja je celovita, slobodna i u miru“, naveli su u tekstu.

A uz štap ide i šargarepa. Ako Beograd prihvati plan koji je velika petorka prenela Vučiću, Srbija bi mogla da uđe u EU 2030, navode diplomatski izvori Demostata.

„To je daleka budućnost i mislim da to nije ništa realno i opipljivo u ovom trenutku, taj datum je licitacija bez neke velike potrebe, mislim da bi Srbiju jedino ohrabrila neka vrsta ‘vajld karda’ da nas prime preko reda, kao kada neku košarkašku reprezentaciju primite na Mundobasket, tako preko reda, ali to očigledno nije tako“, smatra Panović.

Zaoštrava se diplomatski jezik – Zapad, kako kažu i pišu, više nema nameru da bude posmatrač u „taktici odlaganja“ i „taktici blokiranja“ koje koriste Srbija i Kosovo. Kakav će biti njihov odgovor?

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je večeras da Evropska unija u javnom životu Srbije često nije tretirana fer i da je to jedan od razloga pada podrške članstvu u EU.

„Bilo bi od velike pomoći kada bi EU u javnom životu Srbije bila tretirana fer od političara iz raznih stranaka. Kada dođe vreme za teške odluke, uvek se krivi EU i političari iz EU, uvek (se priča da) EU vrši pritiske. Mi ne pritiskamo nikoga, mi samo radimo na obavezi koju je Srbija potpisala (da želi u EU)”, rekao je Bilčik za Radio-televiziju Vojvodine.

Vučić: S pažnjom ću pogledati izjavu Milanovića o tome da nam je…
Bilčik je kazao da u javnom životu Srbije postoji „puno mitova i dezinformacija” u vezi sa EU i dodao da bi promena tog narativa mogla da doprinese rastu podrške građana članstvu u EU.

Povodom odbijanja Beograda da se pridruži sankcijama protiv Moskve, Bilčik je rekao da Srbija „mora da razmotri ozbiljne stvari”, navodeći da će „bez određenih koraka, napredak ka EU biti spor ili ga neće biti”.

„U Evropskom parlamentu se sve češće čuje pitanje da li Srbija želi da pristupi EU, da li je uz EU ili nije”, kazao je Bilčik povodom odnosa Beograda prema Moskvi.

Bilčik, koji je prošle nedelje posetio Beograd sa članom Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije Matjažom Nemecom, rekao je da su njih dvojica „došli da vide kako može da bude nastavljen proces međustranačkog dijaloga”.

„Složili smo se da ćemo se vratiti pre leta, u maju ili junu, i da ćemo pokrenuti novu rundu razgovora. To će biti parlamentarni dijalog, a ne više međustranački dijalog, jer se odnosi na situaciju u parlamentu Srbije”, naveo je Bilčik, prenosi Beta.

Dodao je da će cilj parlamentarnog dijaloga biti „da se poboljša kvalitet diskusija i kvalitet rada parlamenta”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu predsednika Češke Republike Miloša Zemana, koji je doputovao u zvaničnu posetu Srbiji.

“Posebna mi je čast da u Beogradu dočekam predsednika Češke, jednog od poslednjih velikih državnika današnjice i iskrenog prijatelja Srbije. Dobro nam došli, poštovani predsedniče!”, napisao je Vučić na Instagramu budućnostsrbijeav.

Pres-služba predsednika Srbije najavila je ranije da će Zeman u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti 29. i 30. januara, tokom koje će mu domaćin biti predsednik Vučić.

U ponedeljak se sastaje sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Planirano je i da zajedno otvore renovirani Češki dom.

Zeman je Beograd posetio i 2014. i 2019. godine, a pre dve godine izvinio se srpskom narodu za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine od strane NATO-a čija je članica i Češka.

Ovo je oproštajna poseta Miloša Zemana Srbiji na kraju petogodišnjeg mandata.

Posle drugog kruga glasanja, Češka je dobila novog predsednika. General Petr Pavel na toj funkciji naslediće Miloša Zemana.

Pobedu na izborima Pavelu je čestitao predsednik Srbije – uz poruku da se raduje nastavku jačanja veza Srbije i Češke.