Najmanje dve osobe su poginule kada je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Kramatorsku, na istoku Ukrajine, saopštile su regionalne vlasti.
„Pre dva sata ruski okupator je ispalio projektil na stambenu zgradu u centru grada“, rekao je regionalni guverner Pavlo Kirilenko.
Novinari AFP-a videli su dva tela kod ruševina, čije je raščišćavanje u toku.
Osnovno javno tužilaštvo, ni posle četiri naloga Višeg, nije podiglo optužni predlog protiv radnika niškog Vodovoda, koji su novinara N1 Milana Stojanovića, sprečavali da izveštava iz Njegoševe ulice u Nišu u kojoj je više puta pucala cev, a građani bili bez vode. Skoro godinu dana kasnije, nema sudskog postupka, a ni iz tog javnog preduzeća nisu osudili ponašanje zaposlenih. Da sistem za zaštitu novinara nije zakazao u ovom slučaju, već da i ne postoji, smatraju oni koji prate ovu oblast.
Celog vikenda je krajem februara 2022. godine iz cevi koja je pukla tekla voda niz ulicu. Pijaće vode bilo je po kolovozu, ali su Nišlije bile bez nje.
„U jednom trenutku je situacija zaista delovala kao da će eskalirati, kada stojite i imate petoro, šestoro razjarenih ljudi oko sebe, ne znate čime ste ih isprovocirali dok radite svoj posao“, tako je, pre skoro godinu dana, uživo nastavio da izveštava novinar MIlan Stojanović. Na tom se snimku ne vidi, ali je posao mogao da završi zahvaljujući policijskom obezbeđenju. Policajci su se odazvali pozivu upomoć novinara koga su radnici Vodovoda napali.
Reagovala je tada policija, godinu dana kasnije Osnovno javno tužilaštvo u Nišu ne reaguje, ne pokreće postupak. Tužilac ne podiže optužni predlog protiv radnika Vodovoda. Više tužilaštvo šalje nalog da to uradi, advokat Stojanovića ulaže žalbe… I tako više puta.
„Vaše je da pišete prigovore, a moje je da ih odbijam“, reči su tužioca koje prenosi Stojanović. Pamti i prenosi i ove: „U onom izveštaju u kom se navodi zbog čega osnovni javni tužilac navodi da nema mesta pokretanju ikakvog postpuka je taj što tema kojom smo se bavili – više puta pucanje vodovodnih cevi u jednoj od niških ulica – zapravo i inije neka tema od javnog značaja, a suštinski radnici Vodovoda nisu znali da tako bahato i nasilnički postupaju prema novinaru, jer da su znali, možda i ne bi“.
Takvo ponašanje je protivzakonito, ali to što postupak toliko traje, ili ga u ovom slučaju i nema, za one koji prate situaciju kojoj su izloženi novinari u Srbiji nije iznenađenje.
Ivana Petrović iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija kaže da je to izuzetak koji potvrđuje pravilo. „Imamo situaciju da svako može da radi šta mu je volja, da spreči novinara da obavi svoju dužnost i da računa na jednu neefikasnost sistema i tu jednu igranku dobacivanja loptim – sa više instance na nižu i obrnuto“, navodi.
U ovom slučaju skoro godinu dana. Na potezu je opet Osnovno javno tužilaštvo, jer je iz Višeg po četvrti put stigao nalog da podignu optužni predlog
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je početku izgradnje gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske na bugarskoj teritoriji u Kostinbrodu u blizini Sofije. Predsednika Vučića dočekao je bugarski predsednik Rumen Radev. Vučić je rekao da je to važan evropski projekat i da će Srbija moći da snabdeva i druge zemlje na Zapadnom Balkanu.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će izgradnjom gasnog interkonektora Srbija značajno diverzifikovati gasne izvore, i da ćemo moći da uvozimo više LNG-a.
Na pitanja novinara da li je moguće da sa Azerbejdžanom izgradimo neko gasno postrojenje i da li bi taj gas išao tom konekcijom, Vučić je odgovorio da budući gasovod može da se koristi za to, ali da prethodno moramo da razgovaramo sa Azerbejdžanom, koji traži dugoročne ugovore, kao i sa Rusima, te da sagledamo geopolitičku situaciju.
Naglasio je da nam budući interkonektor sve to omogućava, a da pregovori sa Azerbejdžanom neće biti laki.
Ako imate suvu kožu, verovatno vas hladno vreme, vetar i stalno pranje ruku dovode “do ludila” – koža ruku nikako da se umiri i dovoljno nahrani, stalno je zategnuta do tačke pucanja.
Čak i oni koji nemaju suvu kožu tokom zimskog perioda, naročito kada duva vetar, moraju da posvete dodatnu pažnju svojoj koži.
Dermatolozi imaju savet za vas. Svako ko ima suvu kožu trebalo bi da poštuje tačan trenutak kada se maže krema, da bi imala najbolje dejstvo.
Najpre, ruke perite blagim sapunom i trljajte dovoljno dugo, da ne biste morali da pribegavate jakim hemijskim sredstvima sa alkoholom koja dodatno isušuju kožu. Kada završite pranje, isperite ih mlakom vodom i onda imate tačno dva minuta za nanošenje kreme.
Zašto baš dva minuta? Dermatolog dr Vitni Bou objasnila je da je to savršeni period kada će koža upiti vlagu od pranja ruku, a zatim će je krema „zarobiti“ i neće dozvoliti da se koža dodatno isuši.
„Ako čekate predugo nakon pranja, propuštate taj zlatni trenutak kada je koža još uvek pod dejstvom vode. Čim voda ispari biće suvlja nego inače. A ako koristite vruću vodu, računajte na još suvlju, iritiranu kožu“, rekla je ona.
Stvar je u tome da iskoristite ta dva minuta da kožu namažete umirujućom, bogatom kremom koja će je dubinski negovati. Pošto hladno vreme i često pranje otklanjaju i zaštitnu barijeru kože, dobre masnoće na njenoj površini, birajte kremu koja sadrži prirodne masnoće. Dubinski će nahraniti kožu i podstaći stvaranje dobrih bakterija na njenoj površini.
Za suvu kožu ruku, pa čak i za ispucale usne može vam poslužit mast sa visokim sadržejem pantenola. Suva koža ruku će brzo upiti mast koju ste namazali, a ako vam baš smeta osećaj „zamašćenih“ ruku, namažite samo nadlanice, koje su ionako najugroženjije.
Arheolozi pronašli ostatke ljudi koji nisu bili kraljevi, ali su sahranjeni po ugledu na članove dinastija
Egipatski arheolozi prošle sedmice su pronašli mumiju prekrivenu zlatnim listićima zapečaćenu unutar sarkofaga koji nije otvaran 4.300 godina. Grobnica je bila na 20 metara ispod površine, do nje je vodila rupa koju su eksperti otkrili, a sam sarkofag teži oko 25 tona. Stručnjaci su utvrdili da je reč o 35-godišnjem bogatašu koji nije bio iz kraljevske porodice, ali je zbog svog ugleda sahranjen na način rezervisan za članove vladajućih dinastija. Ova mumija je jedna od najstarijih i najkompletnijih ikada pronađenih ostataka osoba koje nisu pripadale kraljevskim dinastijama u Egiptu.
Prošle nedelje deset arheologa iz Egipta je pored ove grobnice otkrilo još dve grobnice koje potiču iz doba između 2700. i 2200. godine pre nove ere. Stručnjaci veruju da je i ovde reč o posmrtnim ostacima ljudi koji nisu bili iz kraljevskih dinastija. Na arheološkom nalazištu u podnožju Džoserove stepenaste piramide, u Sakari, 24 kilometra jugozapadno od Kaira, stručnjaci su osim mumija pronašli i iskopali mnogobrojne predmete – grnčariju i razne statue, a ističu da se na lokalitetu koji istražuju poslednjih meseci u davnoj prošlosti nalazilo veliko groblje.
„Ekspedicija je pronašla grupu grobnica, koje datiraju iz pete i šeste dinastije Starog kraljevstva”, istakao je na konferenciji za novinare Zahi Havas, egipatski arheolog i direktor nacionalnog tima za iskopavanja, inače bivši ministar za antikvitete.
Sakara je bila aktivno groblje više od 3.000 godina i proglašena je Uneskovom svetskom baštinom. Nalazi se u nekadašnjoj prestonici drevnog Egipta Memfisu i na njenom području nalazi se desetak piramida.
Ovo otkriće usledilo je samo dan posle objave o pronalasku grada iz rimskog doba koji potiče iz drugog veka nove ere. Tim egipatskih arheologa pronašao je ovaj grad u Luksoru.
General Majk Minihan predvideo početak rata 2025, sa čim se složio najmoćniji republikanac u kongresnom Odboru za spoljnu politiku
Rat između dve najjače države na planeti sve je manje tabu tema, jer je prvo general Pentagona predvideo da će Amerika i Kina zaratiti za dve godine, a onda je ovu mogućnost potvrdio i predsedavajući kongresnog Odbora za spoljnu politiku.
Amerika i Kina će biti u ratu 2025, ocenio je nedavno američki general Majk Minihan u pismu oficirima, zatraživši od njih da budu spremni za rat.
„Nadam se da grešim. Osećaj mi kaže da ćemo biti u ratu 2025”, napisao je komandant Vazdušnih snaga američkog ratnog vazduhoplovstva, a preneo En-Bi-Si njuz.
U poslednjim američkim ratnim doktrinama podvučeno je rivalstvo s drugom najmoćnijom zemljom na svetu. Ipak, u javnosti se uglavnom govorilo o ekonomskom takmičenju, dok se rat obazrivo pominjao jer je reč o nuklearnim silama i najsnažnijim ekonomijama na planeti. O tome da je oružani sukob neizbežan, počelo je otvorenije da se raspravlja prošlog leta, kad je kineski predsednik Si Đinping naredio vojne vežbe oko Tajvana. Bio je to odgovor na posetu tadašnje predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju. I šef Bele kuće Džozef Bajden je u to vreme najavio mogući sukob, jer je više puta izjavio da će poslati vojsku da brani Tajvan u slučaju kineske invazije.
General Minihan sada ocenjuje da bi do rata moglo da dođe zbog toga što će Peking pokušati da zauzme Tajvan 2024, kad će Vašington biti zaokupljen unutrašnjim zbivanjima i predsedničkim izborima, koji se održavaju te godine.
Posle ovih njegovih reči, Vazduhoplovne snage su pojasnile da je „vojno takmičenje s Kinom glavni izazov” za američke trupe. Ministarstvo odbrane se jasno ogradilo, ističući da Minihanovo pismo nije zvanični stav vojske. Šef Pentagona Lojd Ostin ranije je poručio da ne veruje da je kineska vojna vežba u blizini Tajvana najavila predstojeću invaziju.
„Ovi komentari ne predstavljaju naš stav o Kini”, bila je reakcija Pentagona na generalova predviđanja.
Ipak, ocene generala Minihana svedoče da vrh Pentagona ozbiljno shvata mogućnost kinesko-američkog rata zbog Tajvana. To je tema kojom se sve glasnije bavi i politička elita u Kongresu. Majkl Makol, predsedavajući Odbora za spoljnu politiku u Predstavničkom domu, kazao je za Foks njuz da se slaže s generalom.
„Nadam se da greši. Nažalost, mislim da je u pravu”, istakao je republikanski kongresmen.
I republikanac Majk Galager, prvi čovek kongresnog Odbora za Kinu, poručuje da su kineska invazija na Tajvan i kinesko-američki rat realne mogućnosti. Galager smatra da mnogi u Vašingtonu ne veruju da bi Kina mogla da napadne Tajvan, kao što nisu verovali da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu.
„Ako smo nešto naučili u Ukrajini, to je da moramo da verujemo našim protivnicima kad prete svojim susedima”, izjavio je Galager, dodajući da general Minihan zaslužuje pohvale jer traži da se Amerika pripremi na vreme.
Za razliku od Galagera, demokratski kongresmen Adam Smit smatra da general zaslužuje prekor. Smit, koji je četiri godine predvodio Odbor za vojsku u Predstavničkom domu, upozorio je da je opasno da se govori da je rat između SAD i Kine neizbežan i dodao da vojska ne treba da najavljuje ratove.
„Generali moraju da budu obazrivi kad kažu da idemo u rat”, primetio je Smit, navodeći da nema razloga za fatalizam.
Kineski državni list „Global tajms” objavio je da Vašington preuveličava mogućnost sukoba i „pokušava da ceo svet uvuče u ratne igre”.
Generalovo pismo pojavilo se u javnosti baš pre nego što američki državni sekretar Entoni Blinken treba da poseti Kinu. Planirano je da Blinken za koji dan u Pekingu razgovara s tamošnjim rukovodstvom o brojnim problemima između dve zemlje, uključujući trgovinski rat i Tajvan.
Kina je juče reagovala na izveštaje o planu predsedavajućeg Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija da poseti Tajvan ovog proleća i pozvala Vašington da se pridržava principa „jedne Kine”, kao i da se uzdrži od bilo čega što bi moglo da utiče na bilateralne odnose. Mao Ning, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine, saopštila je na konferenciji za novinare da se Peking „protivi bilo kakvoj zvaničnoj interakciji s Tajvanom bilo koje zemlje koja ima diplomatske veze s Kinom”, prenosi Kjodo.
Prema izveštajima američkih medija, Ministarstvo odbrane SAD priprema se za Makartijevu posetu Tajvanu. Mao Ning je upozorila SAD da ne narušavaju mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza.
Košarkaši Partizana su na svom parketu ubedljivo savladali ekipu Asvela 92:71 u okviru 22. kola Evrolige.
Partizan je meč otvorio trojkama Kevina Pantera koji je svojim dobrim potezima najavio dobru partiju. Nakon čvrste odbrane u uvodnim momentima. Partizan je zaigrao bolje, pa je odličnom selekcijom šuta prvi period završio sa 75% šuta iz igre. Panter je postigao jako bitne šuteve za tri poena, dok je Lesor prepoznatljivom borbenošću doprineo na obe strane terena.
U drugoj četvrtini koja nije bila efikasna ni po domaćina, ni po tim iz Francuske crno-beli su uspeli da stvore dodatnu razliku i stignu do 14 poena prednosti. Važne poene postigli su Papapetru i Ledej.
Treću četvrtinu Partizan je započeo serijom 7:0, Uroš Trifunović i Aleksa Avramović bili su glavni akteri ove male serije, nakon dobrih odbrana postigli su brze poene iz kontri.
Na polovini treće četvrtine crno-beli su imali jako visoke procente šuta iz igre, promašili su jedan šut iz 11 pokušaja. Ipak, nakon ovog trenutka usled prednosti koja je iznosila preko 20 poena usledilo je opuštanje u igri.
Druga polovina treće i poslednja deonica protekli su u želji dve ekipe da se meč što pre završi.
U ekipi Partizana najraspoloženiji bio je Panter sa 22 poena, Egzum je dodao 13, Lesor 12 a Naneli 10 poena.
U timu Tidžeja Parkera Pons i Fal su postigli po 14 poena.
Košarkaši Virtusa savladali su Crvenu zvezdu rezultatom 84:72 u meču 22. kola Evrolige. Posle ovog kola obe ekipe su sa skorom od 10 pobeda i 12 poraza.Virtus se sa kamatom osvetio Zvezdi za poraz u Beogradu (devet razlike). Domaćin je od starta igrao sa više energije i brzo stigao do dvocifrene prednosti koju nije ispuštao do kraja meča.
Najefikasniji u pobedničkoj ekipi bio je Šengelija sa 15 poena, njega je pratio Vims sa 13, dok je Kordinije ubacio 11. U timu Zvezde, Vildosa je imao učinak od 20 poena, a dvocifren učinak imao je još Ilić sa 10.
U Liverpulu je održan žreb za ovogodišnju „Pesmu Evrovizije“ kojim je utvrđeno u kojem će od dva polufinala nastupati ovogodišnji takmičari. Predstavnik Srbije će nastupiti u prvom polufinalu koje se održava 9. maja.
U Liverpulu, gradu domaćinu ovogodišnje „Pesme Evrovizije“, održan je žreb za raspoređivanje učesnika po polufinalima na ovogodišnjem festivalu koji će se održati od 9. do 13. maja.
Na ovogodišnjem „Evrosongu“ takmičiće se predstavnici 37 zemalja, a Velika Britanija, Francuska, Španija, Nemačka i Italija, kao i prošlogodišnji pobednik Ukrajina, nastupiće direktno u finalu.
Preostale zemlje, među kojima je i Srbija, raspoređene su u dva polufinala. Predstavnik Srbije nastupiće u prvoj polovini prvog polufinala koje će biti održano 9. maja.
Osim Srbije, u prvom polufinalu nastupiće još 14 takmičara iz Letonije, Irske, Norveške, Portugalije, Hrvatske, Malte, Švedske, Moldavije, Švajcarske, Izraela, Holandije, Finske, Azerbejdžana i Češke.
U drugom polufinalu takmičiće se predstavnici 16 zemalja: Jermenije, Kipra, Rumunije, Danske, Belgije, Islanda, Grčke, Estonije, Albanije, Australije, Austrije, Litvanije, San Marina, Slovenije, Gruzije i Poljske.
Kada je reč o finalistima, žrebom je utvrđeno da će Nemačka, Francuska i Italija glasati u prvom polufinalu, dok će Ukrajina, Španija i Velika Britanija glasati u drugom polufinalu.
Srbija će svog predstavnika odabrati na festivalu „Pesma za Evroviziju 2023“ koji će se održati 1, 2. i 4. marta, a ovogodišnje takmičarske kompozicije biće objavljene 2. februara na zvaničnom Jutjub kanalu RTS-a.
