Da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju? Kada bi to pitanje danas bilo postavljeno na referendumu 43 odsto građana bi odgovorilo “da”. Protiv bi bilo 10 odsto manje. Svaki deseti ne zna šta bi odgovorio – to su rezultati istraživanja Ministarstva za evropske integracije.
Nakon dve godine pandemije anketari ponovo na terenu. Utvrdili su – nešto je manja podrška članstvu u Uniji nego pre dve godine, ali pad nije koliki se očekivao. U okolnostima rata u Evropi, energetske krize i inflacije, krize u dijalogu Beograda i Prištine – svega sedam odsto građana je promenilo mišljenje i nije više za evropski put Srbije.
“Građani su racionalni. Imate na jednoj strani emocije i to je ono što u velikoj meri definiše stavove nas samih o raznim pitanjima sa kojima se susrećemo, ali kada dođemo na teren realnog života, na teren koristi koji ovaj proces ima za građane i za državu, onda vi vidite da taj racionalni odnos prema ovoj temi izbija u prvi plan”, navodi Ivana Đurić iz Ministarstva za evropske integracije.
Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ističe da je prethodni period u odnosima između EU i Srbije bio dosta težak i okarakterisan, s jedne strane, nedostatkom napretka u samom procesu, nedostatkom nekih opipljivih koristi za same građane.
Kada je stigla odluka da Brisel ukida vize Srbiji, podrška građana evrointegracijama bila je najveća – iznad 70 odsto. Najmanja kada su izručeni haški optuženici. Podrška varira, ali kako se proces integracija zahuktava, po pravilu i opada. To govori i primer Hrvatske, 2011. je samo 22 odsto građana bilo za ulazak u Uniju, dve godine kasnije na referendumu – 66 odsto.
Ipak, građani podržavaju same reforme. Dve trećine njih smatra da su neophodne i mimo ulaska u Uniju i to zbog borbe protiv korupcije, unapređenja zdravstva, obrazovanja, osnovnih prava i životne sredine.
I korist od članstva ilustruje Hrvatska – od 2021. do 2027. iz budžeta Unije dobiće više od devet milijardi evra bespovratno. Koliko i ceo Zapadni Balkan u tom istom periodu.
