Aktuelni kanadski premijer Džastin Trudo je, od svoje pojave u javnom životu, neprestano iznenađivao kanadsku, ali i svetsku javnost ekscesima i ideološkim ekskurzijama u političkim pravcima i konkretnim odlukama koje se istorijski mogu naći u periodu Trećeg Rajha i drugih nacističkih, a i fašističkih diktatura.

Sve što karakteriše njegovu vladavinu i javni život čini ga, verovatno, najkontroverznijim liderom Zapadnog sveta.

Sin ranijeg kanadskog premijera, političkog „maratonca“ Liberalne Partije, Pjera Trudoa, prvobitno je gradio svoj rejting kao političar na baštini zasluga svog oca. Pjer Trudo je ukupno Kanadom vladao 15 godina i njegovu vladavinu su karakterisali ustoličenje kanadskog nacionalizma, značajno slabljenje veza sa britanskom krunom i Ujedinjenim Kraljevstvom, anti-američka spoljna politika, kao i brutalna represija i gušenje separatističke pobune kvebečkih Francuza.

Trudo junior je još za vreme srednjoškolskih dana, ali i na studijama, u više navrata ismevao crnačku zajednicu tamnoputo maskirajući lice na više žurki i drugih zabava (tzv. „blackface“ poruga). Studirao je književnost i, kasnije, pedagogiju i prvobitno je radio kao nastavnik u srednjoj školi u Vankuveru. U 2006. je stekao pozicije u Liberalnoj Partiji, vodeći program „omladinske obnove“.

FOTO: EPA / JASON ALDEN / POOL

Vladavina i političke kontroverze

Džastin Trudo postao je premijer Kanade na izborima 2015. godine, kada su njegovu predizbornu kampanju vodili propagandni eksperti iz tima Baraka Obame, koristeći već poznate predizborne floskule iz tog dela sveta o navodnom stranom uplitanju u kanadske izbore, iz pravca istočne hemisfere. Taj narativ nije puno pomogao na novim izborima 2019. pa od tada on vodi manjinsku vladu potpomognutu ekstremno levičarskom Novom Demokratskom Partijom.

Gušenje slobode govora, kao demokratske vrednosti, česta je pojava za vreme njegovih mandata. Najpoznatija je njegova konstantna borba protiv aktivista koji se zalažu za ograničenje i kontrolu abortusa, kao i onih koji promovišu hrišćanske vrednosti, što je i javno istakao u januaru 2018. Poznat je po progonu opozicionih, ali posebno konzervativnih medija, poput Rebel News, koje je u više navrata bezuspešno pokušavao da uguši. Njegovi telohranitelji su nasilno uklonili novinarku koja ga je u julu 2021. godine pitala zašto ne želi da 20 slučajeva spaljivanja crkava u Kanadi okarakteriše kao „zločin iz mržnje“. Sam Trudo je 2022. optužio jevrejske članove parlamenta da „podržavaju naciste“. Trudo je, posle mnogo buke u javnosti oko njegovog predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o emitovanju, kojim bi državnim organima dao pravo cenzure sadržaja na društvenim mrežama i internetu, onih koji ne odgovaraju njegovom zvaničnim narativu i koji ne govore afirmativno o njegovom liku i delu, isti predlog zakona bio prinuđen da povuče iz procedure, proprativši taj svoj poraz histeričnim vređanjem celokupne opozicije.

Istovremeno, vlada Džastina Trudoa potrošila je na milione dolara promovišući gej-turizam u Kanadi, kao i indoktrinaciju dece, još u predškolskom uzrastu LGBTQ+ ideologijom. Uopšte, mnoge njegove političke odluke se mogu, uočićemo dodatno kasnije, svrstati u mere depopulacije Kanade.

FOTO: EPA / REMKO DE WAAL

Mnoge Kanađane je razbesneo svojom odlukom da primi u državu migrante sa Bliskog Istoka, ali i odlukom da povuče kanadsku bezbednosnu podršku borbi protiv Islamske Države. Štaviše, dozvolio je povratak u Kanadu kanadskih boraca iz Islamske Države, oslobađajući ih pravne odgovornosti i čak im ostavivši mogućnost da se priključe kanadskim oružanim snagama. Sa druge strane, javnost Izraela ga je osudila jer nije zauzeo negativan stav prema palestinskim političkim grupama. Iskoristivši kao izgovor najveće u istoriji kanadsko masovno ubistvo, odnosno pucnjavu, uspeo je ono što američkim demokratama godinama ne polazi za rukom – da uvede veoma strogu kontrolu i ograničenja za vlasništvo nad ličnim naoružanjem. Za to vreme, sa svojom zamenicom Kristijom Frilend organizovao je značajne finansijske donacije kontroverznoj ekstremističkoj američkoj organizaciji Black Lives Matter, notornoj po vođenju brojnih nereda u gradovima SAD, koji su se završavali rasnim nasiljem, ubistvima, kao i ogromnom materijalnom štetom na privatnoj imovini. Trudo je, takođe, i poklonik Zelene Agende, kao i poštovalac švedske globalističke eko-aktivistkinje Grete Tunberg, sa kojom se sastao na marginama Montrealskog Klimatskog Marša septembra 2019. Dotična ga je, u svom prepoznatljivom retoričkom stilu, tom prilikom kritikovala „da ne radi dovoljno po pitanju klimatskih promena“. Iako je u par navrata tokom ranije vladavine izrazio „divljenje kineskoj diktaturi“, čiji način vladavine „pospešuje ekonomiju“, u novembru 2022. je osudio gušenje protesta protiv anti-kovid mera u toj zemlji i davao izjave podrške kineskim protestantima, uprkos tome što je to krajnje hipokritički potez, imajući u vidu sve mere koje je pokrenuo i sproveo protiv protestanata okupljenih oko istovetne ideje u svojoj Kanadi.

Vanredno stanje i vojni zakoni

Ono po čemu je Trudo u svetu najpoznatiji su njegove represivne anti-kovid mere i politički potezi prema protivnicima takvih mera predvođenih kanadskim kamiondžijama u protestu Konvoj Slobode (Freedom Convoy) početkom 2022. godine. Vanredno stanje u Kanadi je, pre toga, uvedeno samo tri puta – za vreme I i II sv. rata, kao i tokom kvebečkih previranja i separatističke pobune kvebečkih Francuza 1970. (potonje je sproveo upravo njegov otac). Trudo je bio vatreni pobornik svih anti-kovid mera, među kojima i obavezne pa i prisilne vakcinacije, što je atak na slobodu izbora i pravo izbora svakog pojedinca. U svim svojim obraćanjima u tom periodu je insistirao na vakcinaciji i ograničavanju pa i ukidanju određenih prava i sloboda nevakcisanim Kanađanima. Njegove represivne mere, prema izjavama mnogih njegovih kritičara iz tog vremena, „tiranske“, izazvale su opštenarodno miroljubivo okupljanje većine Kanađana u protestu predvođenim od strane kanadskih kamiondžija. Konvoj Slobode, koji je krenuo iz svih delova ove ogromne zemlje, stigao je u prestonicu Otavu i već 14. februara 2022. premijer je otpočeo represiju prema okupljenima, sa inventivnošću na kojoj bi mu pozavideli mnogi istorijski nacistički i fašistički lideri.

FOTO: EPA / ANDRE PICHETTE

Naime, tog 14. februara Trudo je na nagovor svog ideološkog kolege Džoa Bajdena, pokrenuo postupak stavljanja van snage Kanadske Povelje Prava i Sloboda i pokrenuo postupak uvođenja vanrednog stanja, koje je prema tamošnjim zakonima parlament morao da izglasa u roku od 7 dana. Posle žučnih parlamentarnih rasprava, prepunih uvreda i neopravdanih, prenapumpanih i pežorativnih kvalifikacija koje su članovi parlamenta iz Trudoove Liberalne Partije upućivali opoziciji, Trudo je, suočen sa krizom parlamenta i nemogućnošću da progura svoje diktatorske mere, raspustio parlament Kanade četvrtog dana rasprave. Odbijajući da pregovara sa protestantima, a sam pobegavši na nepoznatu lokaciju, pokrenuo je vojne zakone, čijim se merama obrušio na okupljeni narod. Kamiondžije i ostali okupljeni narod iz cele Kanade se toga nisu uplašili, a Trudoov rejting je u to vreme iznosio samo 16%. Potom je kanadski premijer odlučio da zamrzne privatne bankovne račune individualnih protestanata (koje su identifikovale kanadske tajne službe), ograničio prodaju i transport goriva okupljenim ljudima i zamrzao račune ad hoc fondacija za masovno narodno kapilarno finansiranje političkih pokreta („crowdfunding“). Usledila su masovna hapšenja protestanata, a među njima i jednog sveštenika čije je jedino „nepočinstvo“ bila javna molitva za božju pomoć okupljenom narodu i koji je završio u samici zbog tog svog „nedela“. Učesnike protesta je kažnjavao i novčano, od 500 do 5000 kanadskih dolara. Protest je vremenom splasnuo, ali sa ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, koja je upravo tih dana i otpočela pa je i globalna kovid-histerija izgubila na zamajcu jer ju je zamenila hitnost najnovijeg globalističkog narativa te se kanadski politički lider „izvukao“, ne prekidajući svoj mandat pre vremena.

Proukrajinska politika i indirektna podrška neonacistima

Odmah sa izbijanjem konflikta u Ukrajini, kao verni član grupe lidera okupljenih u tzv. „međunarodnoj zajednici“, istakao se u vatrenoj podršci Ukrajini. Efraim Zurov, direktor centra Simon Vizental u Izraelu, osudio je kanadsku vojsku zbog obučavanja neonacističkih boraca u Ukrajini. Ukupno je, od 2015. do sada Kanada obučila preko 33.000 ukrajinskih vojnika. Još 2016. godine Trudo se, tokom svoje posete Ukrajini, sastao sa Andrejem Parubijem, koji je često optuživan za veze sa ukrajinskim ultranacionalistima i za veličanje Adolfa Hitlera. Ukrajinsko Kanadski Kongres uspeo je da osujeti namere ranijeg premijera Stefana Diona da „opusti tenzije u odnosima sa Rusijom“. Bezuslovna politička i vojno-materijalna podrška OS Ukrajine i dalje je odlika kanadske spoljne politike.

Treba naglasiti i to da ukrajinska zajednica u Kanadi broji oko 1.360.000 ljudi, najviše naseljenih u Saskatunu. Dobar deo te zajednice sledio je u emigraciju Andreja Meljnika, ukrajinskog nacionalistu, koji se sa svojom oružanom frakcijom odvojio od Stepana Bandere. Mnogi Kanađani ukrajinskog porekla potiču od meljnikovaca i danas predstavljaju uticajan deo kanadskog građanstva, sa par milijardera, od kojih su se neki istakli kao finansijeri Trudoove predizborne kampanje.

Pored uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Kanada je u međuvremenu, u više navrata, uputila Ukrajini i značajnu finansijsku pomoć sa više od 3,4 milijarde dolara, samo u 2022., kao i 626 miliona dolara direktne pomoći ukrajinskoj vojsci. Pored toga, u određenim krugovima u Otavi se razmatra i slanje jednog broja od 82 Leopard 2, tenkova koje je 2007. Kanada kupila od Nemačke. Međutim, za sada o ovome još uvek nema zvanične odluke.

Eugenika u Kanadi

Iako Kanada ima svoju bogatu istoriju eugenike, pogotovu pre II sv. rata, ogledanu u prisilnoj sterilizaciji indijanskih žena, ovde neće biti reči o tome. Neće biti reči ni o odabiru imigranata po strogim kriterijumima njihovog zdravstvenog stanja. Red je da pomenemo nova zakonska rešenja o eutanaziji u savremenoj Kanadi Džastina Trudoa. Naime, u zakonu koji u Kanadi ove godine stupa na snagu, predviđena je i eutanazija osoba sa mentalnim poremećajima, ali čak i dece (sic!) sa invaliditetima. Kanadski zakoni o eutanaziji, koji su stupili na snagu 2016. godine su do danas rezultovali sa preko 10.000 ubistava „iz milosrđa“. Redovna je pojava u Kanadi da se „medicinski asistirano umiranje“ predlaže pacijentima od strane lekara za pacijente koji pate od teških bolesti, kao jedna od opcija „medicinskog tretmana“. Mnogi pacijenti, koji uopšte nemaju bilo kakvu „terminalnu bolest“, već samo invaliditet, dobijaju od svojih lekara redovno ovakve predloge. Prošle godine, nekoliko eksperata za ljudska prava Ujedinjenih Nacija osudili su kanadsku legislativu kao diskriminatornu prema licima sa invaliditetom. Nije ni čudo što se ovakva zakonska rešenja na polju zdravstva upoređuju sa istim takvim idejama iz perioda Trećeg Rajha. Eutanazija je danas šesti vodeći uzrok smrti u Kanadi jer se mnogi građani opredeljuju za nju zato što ne mogu izdržati troškove lečenja i tuđe nege i pomoći. Stoga se, mnogo manje nego u svim ostalim zemljama, u Kanadi (kao i u SAD) ne isplati biti bolestan hronično. Ukoliko vam se živi…

Naposletku, može se primetiti da politika Džastina Trudoa ne samo da, sa strane gledano, često izgleda haotično, nekonzistentno i šizofreno, već je i nedosledna samom liberalizmu, a ponajmanje poštovanju demokratskih principa i ljudskih prava. Stoga, ukoliko vas neko ubeđuje da tamo potražite dom, pogotovu ako pripadate grupi koju takva politika ugrožava, razmislite još malo.